Dresura pasa za uvanje kue - dvorita

Pas koji se dresira za uvanje kue dvorita treba da ima razvijenu

agresivnost, da je ista kontrolisana i prilagoena uslovima prostora koji uva.
Kada je prostor koji se uva ograen tako da pas ne moe preskoiti ogradu
ili se provui kroz istu i da je taj prostor umereno veliki, dresiran pas moe biti
odvezan i doputa mu se da uva slobodan. U takvim uslovima pas moe da
se dresira do te granice da samo vlasnik psa moe da se nae na uvanom
prostoru. Pas koji je dresiran da uva slobodno obino je vrlo agresivan i
napada lica koja ulaze u dvorite bez pratnje vlasnika.
U dresuri pasa za uvanje kue dvorita mora se strogo kontrolisati
agresivnost, jer ukoliko ista izmakne kontroli pas moe da postane
preagresivan, da nekontrolisano napada svako nepoznato lice koje ulazi u
dvorite, pa i da nanese povrede opasne po ivot.
Uslovi dresure
U vezi dresure psa da izvrava zahteve, dreser mora postepeno ulivati u
njega saznanje o svakom oveku izuzev njegovog vlasnika i njega samog da
je njegov prirodni neprijatelj. On treba da ohrabri psa da bude oprezan na
prisustvo svakog stranca i da na zahtev pokua da ga napadne. Dreser nikad
ne doputa nikom da miluje psa koji je na dresuri. On mora znati da je on,
pored vlasnika, jedini prijatelj koga pas mora prepoznati, on je jedini uitelj.
Isto tako, dreser ne sme milovati nekog drugog psa u prisustvu psa kojeg
dresira.
Pomonik je mamac za psa, njegov neprijatelj koji e uvek pokuavati da
mu se suprotstavi, ali ne sme nikad da ga pobedi i uvek mora na kraju
suprotstavljanja da bude poraen i da pobegne od psa. Markirant otri psu
agresivnost draenjem, izaziva ga i uvruje mu pouzdanje povlaei se im
pas uini agresivni pokret prema njemu. On se pribliava psu krijui i
uplaeno to psa dri, a kada pas uini i najmanji pokret prema njemu, on se
jo plaivije povlai. Njegovo dranje prema pribliavanju psa moe biti
razliito prema temperamentu psa. Bitno je, meutim, da u svakom sluaju, u
susretu izmeu psa i markiranta, PAS MORA UVEK BITI POBEDNIK.
Markirant je znaajan u dresuri pasa koji treba da uvaju isto kao dreser i
njegov rad treba da bude brino kontrolisan od strane dresera. Markirante
treba esto menjati, tako da se u dresuri jednog psa za uvanje promeni
najmanje pet markiranata i da nad svima pas bude dominantan. Dreser
jednog psa moe sluiti kao markirant dreseru drugog psa, ali nikad ne moe

markirati psu kojeg dresira kao na primer bilo bila bi greka da psa dresiraju
samo neiskusan vlasnik i dreser koji ima ulogu markiranta.
Dresura se izvodi u dvoritu vlasnika psa ili na mestu za dresuru. Kako
pas napreduje, dresura se radi na razliita mesta.
Poetna dresura izvodi se u toku dana. Kada je pas danju postao siguran,
oprezan, razvije dosta dobru elju za napadanjem, ili pak da napada ako se to
od njega zahteva, zavrna dresura se izvodi nou.
Oprema za pse
Za dresuru psa za uvanje potrebna je sledea oprema: iroki koni
okovratnik, lanac za vezivanje psa, koni povodnik kratki i koni povodnik
dugi.
Markirant treba da ima malu savitljivu ibu, da je odeven u zatitno odelo i
da nosi zatitni rukav.
Nain dresure
Dresura pasa za uvanje sastoji se od tri faze:
I - Ispitivanje, draenje i kontrola prirodne agresivnosti je faza u kojoj
dreser stie saznanja o prirodnoj agresivnosti psa, u kojoj markirant vri
draenje psa i u kojoj dreser odreuje granicu do koje e se razviti
agresivnost psa. Neki psi su prirodno agresivni i vrlo malo im je potrebno da
postanu nadraeni, ali zato je vrlo bitno tu agresivnost drati pod kontrolom i
pravilno je usmeriti.
II - Dresura psa da otkriva prisustvo ili pribliavanje stranaca. Pas mora
nauiti da otkrije prisustvo ljudi odnosno njihovo pribliavanje. Poeljno je
navii psa da na dugom povodniku, slobodno kree u pravcu lica koje
pokuava da kradom ue u dvorite i da to jaim laveom ga odvrati od
pokuaja ulaska, a i da izrazi elju za napadanjem, pa i da napada.
III - Uenje psa da napada. Pas se dresira da napada na zahtev i
zaustavlja svoj napad na zahtev. Zahtev za napad je "dri", a zahtev za
putanje ili zaustavljanje napada je "pusti". Na zahtev "dri", dreser poputa
povodnik i pas napada. Na zahtev "pusti", pas se vraa svom dreseru koji
tada zahteva "mesto", "stoj" i "uvaj".
b) Dresura se nastavlja po sledeem:
- Dresura u razvijanju agresivnosti poinje vezivanjem psa, koji ima iroki
koni okovratnik, lancem za vezivanje za kolac uvren u tlo ili zabetoniranu
alku da bi se omoguilo kretanje psa u krug, a da se pri tom lanac ne zamota.
Zatim na dreserov zahtev pas sedne pored dresera koji ga dri za alku
okovratnika za koju je privren lanac za vezivanje.

- Dreser stavlja psa u opreznost zahtevom "uvaj" govorei zahtev tihim

glasom, esto apatom. Zahtev "uvaj" se upotrebljava samo za vreme rane
dresure. To je znak za psa da mora biti spreman da otkrije nailazak
nepoznatog lica. Zahtev treba da bude izostavljen kada pas naui da, samim
ostavljanjem u prostor koji je navikao da uva, postaje oprezan i ne
dozvoljava ulazak nepoznatim osobama u taj prostor.
- Markirant se pojavljuje, opremljen sa malom savitljivom ibim, odeven u
zatitno odelo i nosi na ruci zatitni rukav. On se pribliava psu kradom i
uplaeno, mamei ga, ne ostajui nasuprot njega licem, ne udara ga i ne ini
nita to bi psa uplailo. Kada pas opazi markiranta, dreser ohrabruje psa
reima "dri" i pokazuje rukom u pravcu markiranta.
- Pas e odgovarati na ovaj postupak prema svojoj prirodnoj agresivnosti.
Dreser, po uvidu u stepen prirodne agresivnosti, dresuru psa nastavljena
prema sledeem:
1) Umereno agresivog psa je najlake obuiti za uvanje kue - dvorita.
On laje ili rei im primeti markiranta, ako je vezan tre se u pravcu
markiranta, a ako ga dreser dri na povodnik zatee povodnik i pokuava da
napada markiranta. Markirant malo drai psa i bei u neki zaklon. im pas
odgovori ovakvim ponaanjem, dreser ga bodri i pohvaljuje. Kada je dreser
ubeen da je pas uzbuen samo prema markirantu i da nema nameru da
napada postepeno se poveava draenje i razvija kod psa elja za
napadanjem, ukoliko je potrebno da se pas dresira da napada.
2) Veoma agresivan pas je spreman da ujede svakog koji mu se priblii i
nastavlja da laje i poto se markirant skloni u zaklon. Da bi kontrolisao
agresivnost psa dreser, poto se markirant skloni, zahteva psu "ne", trui
povodnik dok se pas ne smiri. Ovde mora biti obazriv i ne sme psa
pohvaljivati, a pogotovu ne pruati ruku u pravcu glave psa dok pas ne
prekine lajanje i reanje. Kada je siguran da se pas dovoljno smirio, da vie
ne laje i rei nesumice dreser pohvaljuje psa tapui ga levom rukom po levoj
pleki. Ovaj postupak se ponavlja sve dok pas ne bude reagovao kod
markirantovog pojavljivanja, a umirivao se na 1-2 minuta po poto se
markirant skloni u zaklon. Kada pas pokae znakove upravljanja svoje
agresivnosti prema markirantu, dreser ga pohvljuje i pokuava da mu pokae
da ovo njegovo neprijateljstvo mora biti upravljeno samo prema licu koje
pokuava da ue u uvani prostor, a ostala lica koja prolaze pored
navedenog prostora budno prati, ali na njih ne reaguje laveom i pokuajem
napada. Kod ovakvih pasa vrlo je bitno da se izdresiraju da vebe poslunosti
rade do savrenstva, jer tako e se kroz njihovu poslunost i agresivnost
kontrolisati i usmeravati ka eljenom cilju.

3) Slabo agresivan pas esto uopte ne reaguje na prisustvo markiranta.

On moe stajati i mahati repom, pokuavati da se igra ili esto i da pobegne
od markiranta. Najuspenije je ovakve pse dresirati u paru sa drugim
agresivnim psom. Kada pas pone da rei na markiranta, markirant
odjednom poinje da bei, dobro je tada pustiti drugog (agresivnog) psa da
juri markiranta i da pokua da ga napadne. U dresuri ove vrste pasa, vrlo je
vano za dresera da poveava svoje pohvale i hrabrenja kada pas pokae
najsitnije znakove agresivnosti a za markiranta da pokae svoj lani strah od
psa. Ovaj postupak mora biti ponavljan sve dok se psea hrabrost ne izgradi i
on pokua da napadne markiranta im mu se priblii. Agresivnost se uspeno
razvija i u grupnom draenju pasa.Izmeu nekolika agresivna pasa nalazi se
pas koji je reagovao negativno u prvoj fazi dresure. Svi psi su postavljeni u
red dovoljno daleko jedan od drugoga tako da se ne mogu izmeu sebe
potui. Svaki pas je na povodniku sa leve strane svog dresera. Po datim
zahtevima "uvaj", markirant se pojavljuje i pribliava se prema psima.
Agresivni psi e odmah lajati - oni treba da budu izdano pohvaljeni od svojih
dresera. Podstaknut od hrabrih pasa koji su pored plaljiv pas e postepeno
poinjati da laje. Ako su podesno ohrabri od svog dresera, on e razumeti da
ne treba da se plai od markiranta i da e markirant pobei im on zalaje,
zarei ili uini pokret prema njemu. Najvei uspeh kod razvijanja agresivnosti
kod slabo agresivnog psa daje upravo ova veba to dovodi do zakljuka da
plaljivi pas ue od agresivnih.
Kada se uspeno zavri ovaj deo dresure (kontrolisano razvijanje
agresivnosti psa) prelazi se na sledeu fazu otkrivanje prisustva ili
pribliavanje stranaca, a zatim se prelazi na napad i odbranu.