Dresura pasa - Vebe poslunosti

Osnovna zapaanja o dresuri pasa

Tehnika izgradnje navika opte dresure
Vebe poslunosti
Osnovna zapaanja o dresuri pasa
Dresura pasa je sloen posao i teko je postati dobar dreser. Dreser mora da
poznaje psihologiju psa, da bude veoma strpljiv u radu i da poseduje veliki smisao
za posmatranje.
Najvanije mesto u dresuri zauzima postupak sa mladim psom. Mlad pas se
moe uporediti sa detetom, koje ima odreene kvalitete i mane. Sa psom treba
postupati otro ali u isto vreme i blago. Ova dva stava na prvi pogled izgledaju
kontradiktorno ali su ipak savreno mogua. Nepravilnim postupkom moe se dobar
pas zaplaiti, tako da kasnije ne prihvata odreene radnje iz dresure, a koje su u
direknoj vezi sa radnjom koju je psa radio u vreme kad je nepravilnim postupkom
spreen u tome.
Dresura pasa obuhvata dva perioda: Preddresura i dresura. Preddresura poinje
u 6. mesecu, mada moe poeti i ranije. U ovom periodu pas treba da savlada
osnovne vebe poslunosti kao: "kretanje pored", "sedenje pored", "stajanje
pored"...
Ne treba poeti sa dresurom u pravom smislu rei pre nego to pas navri 12-14
meseci to jest dok dok ne bude mogao shvatiti i izvriti ono to se od njega trai.
Pri izvoenju vebi sa psom, treba primenjivati izvesne zahvate, koji se u sutini
baziraju na strpljenju dresera. U radu je potrebno vladati sobom i nikada ne gubiti
nadu u uspeh, jer psi u poetku obuke imaju razliit napredak, a tokom dresure pas
e, uglavnom, biti dresiran onoliko koliko je dreser radio sa njim, jer dresura se
sastoji u razvijanju osobina koje kod psa ve postoje.
Zahteve psu treba izdavati strogo i to je mogue krae, ali ne vikati i plaiti psa,
da ne bi stekao utisak da se kanjava. Drugi princip dresure je da se ne prelazi na
novu vebu dok prethodna nije dobro savladana.
Mladog psa treba to vie etati kako bi upoznao predmete sa kojima e se
kasnije sresti. Na prve etnje psa treba voditi na povodniku. Najvanija stvar prilikom
dresure je da dreser mora znati kakva je kod psa vizija stvari.
Tehnika izgradnje navika opte dresure
Navikavanje psa na ime;
Navikavanje psa na dresera;
Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu;
Slobodno kretanje psa;

Navikavanje psa na ime

Navikavanje psa na ime obino se poinje jo iz ranijeg vremena - dok je tene.
Pri pristupanju dresuri odraslog psa, neophodno ga je nauiti da se odaziva na ime
koje izgovara glas (do tada) nepoznatog oveka to jest dresera.

Ime psa - zvuni nadraaj - treba da bude kratko i lako za izgovor. Navikavanje
psa na ime mogue je na nekoliko naina (izgovaranjem imena uoi hranjenja, igre i
slino). Dreser koristi momenat dolaska psa, ponavlja njegovo ime (daje mu hranu,
miluje psa...). Kasnije, ime psa uvek izgovara pre komande "ovamo". U prvim
danima vebanja, dreser postie da pas dolazi samo prilikom davanja hrane, dok
kasnije on mora da dolazi pri pozivu na ime i zahtev "ovamo". Ukoliko svaki put pri
pozivu ponavljamo ime psa, on se navikava na to ime i odaziva se na njega.

Navikavanje psa na dresera

Dreser prva dva dana ne treba s psom da izvode nikakve vebe. Potrebno je da
se najpre meusobno "upoznaju i sprijatelje". U slobodnom kretanju i igranju pas
treba da se navikne na svoga dresera, koga on smatra svojim gospodarem. Radi
toga, dreser e psa umiljato zvati njegovim imenom, to ee ga milovati, trati s
njim i igrati se. Za ovo vrerne dreser potpuno preuzima negu i hrani psa. Preko
prijateljskih postupaka, dreser treba da stekne poverenje psa. Pas treba da privikne
da mu je dreser prijatelj i da mu je potreban. Ovo vreme dreser treba da iskoristi za
upoznavanje naravi psa, kako bi mogao, prema potrebi podesiti svoj stav prema
njemu.
Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu
Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu, izvodi se pre svega, za vreme
igre i etnje psa. Dreser ponese sa sobom okovratnik sa korpom i povodnikom,
prilazi kuici psa, poziva ga po imenu, miluje i jednovremeno oprezno stavlja psu
okovratnik i brzo psa izvodi u etnju - na igru. Zanesen igrom, pas e zaboraviti da je
na njemu okovratnik. Za vreme etnje, dreser nekoliko puta stavlja i skida
okovratnik.
Kada pas sasvim navikne na okovratnik i povodnik i ne pokuava da ga skine,
dreser postepeno poinje da ga dri za kraj povodnika i privikava ga da ide uporedo.
Pas ve za 1-2 dana navikne na okovratnik i povodnik, te se prema ovoj opremi
odnosi indiferentno.
Po zavrenoj etnji, odnosno vebanju, okovratnik treba skinuti, inae brzo
otpada dlaka sa vrata psa.
Pri stavljanju korpe psu, dreser treba da bude uveban da brzo stavlja korpu.
Najbolje je psa na nju navikavati za vreme etnje ili ienja.
Tehnika rada je sledea: dreser klekne na levo koleno, levom rukom hvata
povodnik blizu okovratnika, desnom rukom polako stavlja korpu i zakopava je.
Ukoliko pas pokuava da skine korpu sa glave, to se najee deava, dreser
putem igre odvraa psa od toga. Ako se pas prekomerno uzbuuje i na svaki nain
pokuava da skine korpu, dreser otrim tonom izgovara zahtev "ne", inei pri tome
jak trzaj povodnikom. Deava se da pojedini ljuti psi za vreme skidanja korpe, hoe
da nasrnu na dresera. U tom sluaju neophodno je primeniti otar okovratnik, a psa
koji se pri tome mirno ponaa treba pohvaljivati.
Da se pas ne bi plaio korpe, ponekad se praktikuje hranjenje psa neposredno
iza stavljanja korpe, to donekle ubrzava navikavanje psa na korpu.
Za navikavanje psa na korpu postepeno se poveava vreme dranja korpe od 5
minuta do 2 asa i vie.

Slobodno kretanje psa

Pored osnovnih navika opte dresure vebi poslunosti, stvara se i takozvana.
navika "slobodnog kretanja psa". Ova navika je namenjena smanjenju naprezanja
psa, izazvanog vebanjima. Uslovni nadraaj e pri njoj biti "etaj" a bezuslovni
sama tenja za slobodom.
Tehnika stvaranja navike: Za vreme odmora od vebanja, dreser drei psa na
dugom povodniku oko sebe jednovremeno sa zahtevom "etaj" i gestom pokazivanjem desne ruke napred, alje psa u etnju.
Zavisno od okoline u kojoj se izvodi vebanje, kretanje psa za vreme etnje moe
biti ogranieno duinom povodnika do 10 metara.
U poetku, kada se prvi put izvodi ova radnja, pas bez naroite elje odlazi od
svog vlasnika - dresera, no kasnije pri obavljanju ovog vebanja na zahtev "etaj" i
gest, pas brzo reaguje, rado odlazi od dresera i samostalno tri i igra se.
Uslovni refleks na zahtev "etaj" lako se stvara kod psa kroz igru. Koristi se i
momenat skidanja povodnika za vreme igre uz jednovremenu zahtev "etaj" i
odgovarajui gest. Davanje psu slobodnog kretanja ne preporuuje se za vreme
njegovog privikavanja kretanja uz nogu. Pri stvaranju ove navike, pas se vie nego
ikad nalazi u napregnutom stanju.
Ukoliko pas nerado odlazi od vlasnika - dresera, onda je duan i sam izvoditi ive
pokrete igrajui se sa njim, povlaei ga za sobom i izgovarajui zahtev "etaj". S
vremenom pas poinje tano razgraniavati stanje odmora i rada i vrlo ivo ispoljava
odgovarajuu reakciju na zahtev "etaj", to jest tei slobodi.
Vebe poslunosti
Vebe poslunosti su mehaniki naueni stavovi i postupci pasa koji
podrazumevaju njihovo pravilno postupanje i kretanje prilikom izvoenja dresure
koje pas kasnije izvrava na ovekov zshtev. Vebe poslunosti prema nainu
izvoenja, a i samog toka dresure dele se na:
a) Vebe poslunosti koje se izvode kada je pas pored lica koje radi sa njim:
kretanje pored sa i bez povodnika,
kretanje pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika,
kretanje pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika,
kretanje pored sa okretanje na levo krug sa i bez povodnika,
sedenje pored sa i bez povodnika,
stajanje pored sa i bez povodnika
b) Vebe poslunosti kaje se izvode kada je pas na odstojanju od lica koje radi sa
njim:
sedenje na zahtev "sedi",
leanje na zahtev "lezi" ili "mesto",
stajanje na zahtev "stoj",
dolazak na na zahtev (poziv) "ovamo",
puzanje na zahtev "puzi",
kretanje ispred na zahtev "idi"

c) Ostale poslunosti:
aportiranje (donoenje odreenih predmeta),
savlaivanje prepreka,
meusobna trpeljivost pasa,
traenje i pronalaenje izgubljenog predmeta,
kontrolisano nepoverenje prema stranim osobama,
otklon hrane,
lajanje po zahtevu.
Pri dresuri kao i u praktinoj primeni pasa, uzajamni rad dresera i psa ine celinu
i ne mogu se odvajati jedan od drugog. Odmerena upornost dresera i disciplina psa
ine osnov za uspenu dresuru i kasniju poslunost pasa.
Odmerena upornost zahteva od dresera da tano i na vreme, a uz to sa puno
unoenja u svaku vebu, izvodi sve predviene radnje. Ona obavezuje dresera da
od pasa zahteva bezuslovno izvravanje svih zahteva, pri emu mora biti uporan i
neumoljiv, ali pravian. Dreser, u sluaju potrebe, upornim ponavljanjem vebi, mora
da prisili psa na tano izvravanje predvienih radnji. Svaka povrnost u radu sa
psom tetna je i ne sme se ni u kom sluaju dozvoliti.
Disciplina psa je osnovica na koju se nadograuje sva njegova dresura, a ona je i
jedan od osnovnih inilaca u poslunosti psa. Savladavanjem ciklusa vebi
poslunosti, pas se dovodi u potpunu pokornost svom dreseru, koja ima jednu od
najznaajnih uloga u celoknpnoj problematici dresure pasa.
Vebe poslunosti, zahtevaju osnovnu i temeljnu dresuru pasa. Savladanost tih
vebi je preduslov za dalju dresuru pasa. Zato ovom delu dresure psu treba pokloniti
posebnu panju. U njenom sprovoenju neposredno je obezbediti postupnost,
pridravajui se redosleda kao osnovnog pravila da se ne prelazi na sledeu
radnju, dok dreser ne bude siguran da je potpuno savladana prethodna radnja. Pas
mora vebe poslunosti uvebavati do automatizma, a zahteva dresera izvravati
do slepe pokornosti". Ovo se, pored upornosti u dresuri, postie i pravilnim
postupcima prema psu od strane dresera. To potvruje da je osnovni period dresure
izrazito kompleksan, poto se kroz njega oformljuje potpuno razumevanje izmeu
dresera i psa. U tom periodu pas se privikne na dresera, izmeu njih se usklade
odnosi i razvije meusobno poverenje. Tada dreser treba da stekne sva saznanja o
psu, koje su predispozicije psa i za izvravanje kojih radnji e se pas moi izdresirati
potpuno. Bez takvih saznanja nee biti rezultata u dresuri.
Poto postoji stalna potreba za dobrim vebama poslunosti, nakon prelaska na
dresuru po specijalnostima, neophodno je redovno ponavljati ceo ciklus vebi
poslunosti, dajui pri tome prednost onim vebama koje su slabije savladane. Za
ovo se mora obezbediti vreme kako u toku dresure, tako i kasnije kod vlasnika psa.

Hodanje psa pored dresera na povodniku i bez njega (zahtev "k-nozi" ili
"pored")
Navikavanje psa na hodanje pored dresera, izvodi se na principu koenja
uroenih instinkta slobode i stvara se kod psa na zvuni nadraaj-zahtev "k-nozi" ili
"pored" refleks poslunog pokoravanja volji dresera. Ovim se postie da pas
posluno ide uz levu nogu dresera.

Na ovaj nain, u procesu dresure dobija se stanje pri kome e uslovni zahtev "knozi" ili "pored", dejstvovati jae od prirodnog instinkta. Uslovni refleks na zahtev "knozi" ili "pored", ponekad se kod pojedinih psa stvara vrlo brzo, no to jo uvek nije
sve, jer imati naviku ne znai i posluno je izvriti. Ponekad je potrebno, u periodu
stvaranja navike, pribei otrijim merama (jai trzaj povodnikom) da bi se dobila
sigurnost. Ipak, pri upotrebi sile, uvek treba imati u vidu tip viih nervnih delatnosti
psa, to jest njegov karakter. Sa primenom prinude, pas vrlo brzo i dobro stie naviku
zato to svaki odlazak od noge dresera u stranu (zaostajanje, istravanje), povlai
za sobom kaznu - trzaj povodnikom.
U procesu dresure kod psa se stvaraju uslovni refleksi na intonaciju glasa.
Ukoliko dreser pri svakom trzaju povodnika izrie zahtev "k-nozi" ili "pored" strogim
tonom, a pri hodu psa uz nogu miluje i govori "bravo" ili mu daje hranu, to e usloviti
da nakon izvesnog vremena on ovu reakciju daje i na zvunu zahtev. Sam otri
zahtev bez trzaja povodnika, postaje za psa signal da sledi trzaj povodnika ukoliko
on ne ide tano uz nogu dresera. Ubudue pas e posluno ii uz nogu dresera na
zahtev "k-nozi" ili "pored" bez trzaja povodnika. Dresura za stvaranje ove navike
treba izvoditi u uslovima odnosno u prostoru, sa to mane mogunosti za pojavu
nadraaja koji skreu panju psa.
Tehnika stvaranja navike: Pas se uzima za kraj povodnika, koji se nalazi u levoj
ruci dresera, blizu okovratnika. U pripremi, opremljen okovratnikom za zatezanje i
kratkim povodnikom, pas se postavlja pord leve noge dresera. Duina povodnika
treba da je tolika da obezbeuje izvoenje uticaja (trzaja), to znai da slobodni deo
povodnika ne sme da bude ni prekratak ni predugaak. Pravilna je duina slobodnog
dela povodnika onolika kolika je irina ramena dresera ili koliko se zahvati rukama
normalno sputenim niz telo. Slobodni deo povodnika od leve ruke do okovratnika
mora da bude toliki da pokretna karika okovratnika slobodno visi u blagom luku u
odnosu na zamiljenu liniju okovratnik leva ruka dresera.
Dreser treba da sastavi jagodice palca, kaiprsta, i srednjeg prsta leve ruke i na
taj nain obezbeuje da povodnik klizi kroz polu sastavljenu aku. Desni kraj
povodnika treba da uhvati desnom rukom. Obe ake treba da budu okrenute prema
zemlji, sa palevima okrenutim jedan ka drugom, a preostali deo povodnika polazi
od kaiprsta i palca stisnute desne ake prema levoj ruci.
Trzaj povodnika uvek se izvodi tako to se leva ruka malo pomeri niz povodnik
(ka vratu psa) stisne se povodnik i sa obe ruke trgne se u desno, u momentu kada, u
toku kretanja, leva noga padne na zemlju. Ukoliko bi trzaj bio izveden pod desnom
nogom, pas bi bio privuen izmeu nogu dresera, ime bi se promenio pravac
kretanja. Izvoenjem trzaja na levu nogu, izbegava se i gaenje psa od strane
dresera. Leva ruka treba da je opruena niz telo tako da povodnik pravilno klizi
preko nje na ranije opisan nain, ime se psom bolje upravlja.
ujni znak (zahtev) za ovu radnju je "k-nozi" ili "pored", On se izgovara kratko i
otro, istovremeno kad se izvodi uticajna radnja. U trenutku kada stopalo leve noge
padne na tle, pas istovremeno uje zahtev i oseti trzaj povodnika.
Izabravi pravac, dreser se kratkim koracima poinje kretati napred, pruajui
mogunost psu da ode u stranu ili istri. Pas mora uvek veselo da prati dresera, i to
sa leve strane, tako da prsa psa budu poravnata sa levim kolenom dresera Pas
mora da prati dresera, bez obzira na brzinu i pravac kretanja i na to da li je na

povodniku ili se kree slobodno. Ukoliko pas istrava, dreser posle otre komande
"k-nozi" ili "pored", levom rukom ini trzaj unazad, primoravajui psa da zauzme
pravilan poloaj uz nogu. Kad pas zauzme pravilan poloaj, dreser levom rukom
tape psa po levoj pleci i govori: "bravo" i "k-nozi" ili "pored".
U sluaju odvajanja psa u stranu, ini se takoe trzaj uz zahtev. Kada pas
zaostaje, treba ustanoviti uzrok zaostajanja te, ukoliko je uzrok tome plaljivost,
treba osloboditi psa putem igre da se slobodno kree. Ako pas ispoljava
tvrdoglavost, preporuuje se primena sile (otar okovratnik). Da li je vrst izgraeni
refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ubedie se dreser na taj nain to e, kad
uhvati momenat da pas ide u stranu, napred ili nazad, izdati zahtev bez trzaja
povodnika i, ukoliko se pas samo po zahtevu vraa i zauzima potreban poloaj,
znai da je usvojio ovu naviku. Pri otkazivanju izvrenja, ponavlja se zahtev otrim
tonom uz trzaj povodnika. Poto pas navikne da prati dresera (pored leve noge) u
odreenom pravcu, nakon preena dva do tri koraka, znai odmah u poetku
kretanja, ako je pas stalno iz levu dreserovu nogu, mora da usledi pohvala od strane
dresera. Ona se izvodi na taj nain to se psu veselim i otegnutim glaskom
izgovaraju rei: "bravo" uz istovremeno tapanje, otvorenim dlanom leve ruke, po
levoj pleci psa. Ovo se izvodi na taj nain, to se dreser telom malo pogne, desnom
rukom uhvati povodnik na sredini duine (pola irine ramena), i spusti ga iz leve
ruke, kako bi se ista oslobodila za pohvaljivanje. Zatim se povodnik ponovo uzima u
raniji poloaj i nastavlja kretanje. Prilikom pohvaljivanja psa, brzina kretanja mora
ostati nepromenjena.
U toku dalje dresure, hodanje uz nogu se dalje usavrava i uvruje. Ukoliko je
ovo u poetku vebano samo u pravcu, kasnije se izvodi uz krivudanje sve dok se
ova radnja u svim okolnostima ne izvrava posluno i tano. Kada je stvorena
navika da pas ide uz nogu sa povodnikom, onda se prelazi na hodanje psa uz nogu
bez povodnika, to predstavlja sloeniju naviku. To se radi postepeno - dreser ide sa
psom, paljivo i neprimetno mu puta povodnik na zemlju. To ini da pas ne dobije
utisak potpune slobode kao to bi to bilo u sluaju da skinemo povodnik sa
okovratnikom. U sluaju da pokua beati napred ili u stranu, mogue je vratiti ga na
svoje mesto ako mu nagazimo povodnik. Mogunost da se pree na hodanje psa uz
nogu bez povodnika, prua se tek onda kad pas pravilno i dugo ide uz nogu dresera
i ukoliko tano izvrava zahtev "k-nozi" ili "pored" i ukoliko je stvoren vrst uslovni
refleks na rad sa povodnikom.
Ipak, treba povremeno ovu radnju obavljati sa povodnikom. U toku vremena
poveava se koliina i jaina spoljnih nadraaja. Pri pokuaju psa da na njih reaguje,
ponovo sledi zahtev uz trzaj povodnika, ime se koi uroeni instinkt za slobodom.
Potrebno je da se pas privikava na rad u stvarnim uslovima i ide dugo uz nogu
dresera. U toku rada sa psom, treba mu davati da u zubima nosi aportivni predmet,
u prekidu radnje treba zahtevati od psa da sedne uz nogu, to vodi usavravanju
navika.
U retkim sluajevima, kad se radi izrazito o tvrdoglavom psu, koji se na opisane
naine nisu mogli odviknuti nepravilnog kretanja, treba primeniti poslednju i
najdrastiniju meru koja e psa sigurno prisiliti da ide normalno uz dresera. Ta mera
se sastoji u tome to sa psom treba krenuti u pravcu neke bandere, drveta ili slinog
predmeta. Pas misli da e ga dreser slediti i za njim prei sa leve strane bandere.

Meutim, kada priu banderi, dreser iznenada treba da skrene pola koraka u desno,
a pas sam nastavlja kretanje levo od bandere. U ovom sluaju povodnik naglo
zapne za banderu. U istom trenutku treba da usledi otra zahtev "k-nozi" ili
"pored". Pas e istovremeno osetiti bol od udara o banderu to e na njega
neprijatno delovati, te e u budue sa veom panjom prati svoga dresera. Pri
prvom pokuaju sigurno neemo postii konani cilj. Zato ovakav uticaj na psa
moramo ponoviti. Meutim, kod ponavljanja ovakvih vebi moramo obavezno
menjati objekte (prvi put treba kretati ka banderi, drugi ka nekom stubu, zatim prema
drvetu i slino), jer bi kretanje uvek u pravcu istog predmeta skrenulo psu panju na
opasnost koju je ranije doiveo na tom mestu, pa bi se unapred pripremio da je
izbegne.
Povremeno psa treba navikavati na kretanje izmeu mnogo prolaznika (u guvi),
uvek zahtevajui da se pravilno kree, uz levu nogu dresera.
Veoma je vano pravilno i blagovremeno otkloniti greke psa u kretanju. Ako ovo
ne bi smo uinili, vuenje psa izazvalo bi zamaranje i dresera i psa.
U toku dresure kretanja pas najee pokazuje elju da njuka po tragovima i da
obraa panju na spoljne uticaje. U poetnoj fazi dresure pogreno je spreavati ga
u ovome. Naprotiv, treba kao da nismo. nita primetili prei preko toga. Tek kada
pas dobro uveba tehniku kretanja potrebno je u kritinom momentu uticati na njega
trzanjem povodnika prema sebi uz istovremeno otro izgovaranje zahteva "FUJ".
Psa treba odvikavati da obraa panju na spoljne objekte, kao to su pojedine
domae ivotinje, vozila i slino. Meutim, njemu se nikako ne sme spreavati elja
za reagovanjem na uoene promene u svojoj okolini. Jer, uroena osobina je psa da
lako uoava promene u okolini, pogotovu one koje su najee vezane za opasnost
po njega.

Kretanje psa pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika

Ova veba vri se pod istim uticajem i zahtevom kao i za kretanje pravo. Kada
dreser hoe da promeni pravac kretanja u desno, to treba da ini pod uglom od 90,
uz istovremeni trzaj povodnika i otro izgovorenu zahtev "k-nozi" ili "pored",
Neophodno je da se okret uvek izvri pod pravim uglom, od 90, i to otro, a ne u
blagom polukrunotn oktetu.
Po izvrenom okretu iz pokreta, bez zastanka produiti kretanje. Ukoliko je pas
doao pored leve noge dresera, odmah mora da usledi pohvala. Promenu pravca
kretanja ne treba vriti esto, ve prei 20 do 30 koraka, pa tek onda promeniti
pravac kretanja. Ako bi smo ovu promenu vrili ee, pas bi se, dok dobro ne
uveba ovu radnju, zbunio uzastopnim zahtevma i uticajima. Meutim, pse koji vole
u toku kretanja da zaostaju za dreserom, treba ee okretati na desno.
Kada posle dueg vebanja na zahtev pas uvek poslua, moe se slobodno
voditi bez povodnika i tako vriti okrete. No, jo uvek treba primenjivati zahtev i
podraaj, koji se ogleda u tome to onaj koji vri obuavanje dlanom leve ruke udara
(tapa) sebe po levoj butini. Postepena, poto pas jo vie napreduje u savlaivanju
ove discipline, prelazimo na jo tie izgovaranje zahteva, dok je na kraju ne
saoptavamo apatom ili izraavamo samo vidnim znakom, koji se izvodi na taj
nain to levu ruku odmaknemo za jedan pedalj od svoje butine pa je sa otvorenim
dlanom opet brzo spustimo na butinu.

Okret na desno, moe se vriti i u mestu, to jest iz stava mirovanja. Najpre dreser
izvri pravilan okret na desno u mestu. To isto mora da uini i pas, na taj nain to
se okrene za dreserem, s njegove leve strane, i zaustavlja se pored dreserove leve
noge. U poetku, dok pas jo ne zna druge radnje, ovo izvodi u stojeem stavu.
Kasnije, kada naui radnju "sedi", pri promeni pravca iz mesta, mora najpre da
ustane, izvri okret i ponovo zauzme sedei stav sa leve strane dresera. Vano je da
pas uvek bude tano pored leve noge dresera i da mu telo bude paralelno sa telom
dresera u pravcu njegovog pogleda.
Koso dranje tela psa (levo ili desno od pravca u kome je okrenut dreser) treba
ispraviti. Ispravljanje se vri na taj nain to dreser desnim dlanom dri psa za prsa,
kako bi mu ostao pored leve noge, dok levom popravlja pravac tela i pogleda.
Istovremeno sa ovim uticajima rukama, otro i glasno izgovara zahtev "popravi
se".
Ne treba prelaziti na sledee vebe dok pas dobro ne uveba ovu radnju, jer e
se u protivnom kod njega stvoriti zbrka, a time se oteava savlaivanje ostalih vebi.

Kretanje psa pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika

Okretanje psa na levo izvodi se tako to dreser levom rukom stisne povodnik i
malo ga povue ka unazad, da bi usporio kretanje psa, a za to vreme oslanjajui se
prstima leve noge na tlo podie petu, savija koleno (kao da hoe da une) i
zaokree nogu u levo. Istovremeno se i gornji deo tela dresera sputa malo pognuto
napred, neto nie prema levom kolenu, dodirujui kolenom desnu pleku ili grudni
ko psa, ime se pas podstie na promenu pravca kretanja. Tom prilikom dreser
zahteva psu "k-nozi" ili "pored". Zahtev se izgovara u momentu kada stopalo
desne noge dresera padne na zemlju, neposredno pre zaokretanja u levo. Kod
okreta na levo manje se vri uticaj povodnikom, jer ga zamenjuje uticaj kolenom leve
noge dresera. Ova radnja se izvodi u pokretu i bez ikakvog zadravanja.
Poto je uinjen okret odmah se produuje kretanje u eljenom pravcu. im pas
doe uz levu dreserovu nogu, treba ga pohvaliti. Ukoliko pas ne doe blagovremeno
i pravilro uz levu dreserovu nogu, treba pnovo izvesti trzaj povodnikom uz
istovremeno otro izgovorenu zahtev "k-nozi" ili "pored".
Pri okretanju pas ne sme da primeti nikakve pripreme dresera, ve radnje treba
da budu izvedene iznenadno i povezano sa odgovarajuim uticajima.
Kada pas, u toku kretanja pravo i pri okretanju na desno i na levo, ide pravilno uz
nogu, moe se pustiti da se kree slobodno, bez uticajnih radnji. Ukoliko se primeti
da se poinje udaljavati, treba ga opet vratiti na povpdnik i primeniti kompletne
uticajne radnje, kako bi ponovo iao pravilno uz levu nogu dresera.
Ako pas, esto ide ispred dresera, u cilju privikavanja da se kree na propisanom
ravnanju pored dreserove leve noge, treba ga ee okretati na levo kako bi osetio
uticaj levog kolena dresera i neprijatnost kao posledicu svog nepravilnog kretanja.
Ako pas zastaje, ee vriti, okret na desno, kako je objanjeno.
Okretanje na levo krug pri voenju psa pravo
Kod okretajna sa psom na levo krug, dreser desnom rukom u desno vrimo trzaj
povodnika i istovremeno izgovara zahtev "k-nozi" ili "pored". Zahtev se poklapa sa
padom stopala desne noge na tle. Dreser se toga momenta okree psu, povodnik
povlai desnom rukom iza svojih lea i prebacuje ga u levu ruku (tano iza lea),

nastavljajui okret, drei povodnik u levu ruku vraa ruke ispred kad izvri potpuno
okretanje na levo krug, desnom rukom iz leve uzima povodnik, dok levom obrazuje
ranije opisanu alku Tako dreser dolazi u poloaj da su opet obe ruke napred, a pas
je zaokrenuo iza lea dresera i doao ponovo pored njegove leve noge.
Po izvrenom okretanju, bez zastajkivanja, produava kretanje u odreenom
pravcu, a im pas doe pored dreserove leve noge on ga pohvaljuje Prilikom
prebacivanja povodnika iz desne u levu ruku treba paziti da se on uvek uhvati sa
gornje strane i da se ne obavija oko pristi desne ruke.
Prilikom okretanja na levo krug sa psom bez povodnika, radnja se izvodi isto kao
i s njim, s razlikom to mesto trzaja povodnikom, desnom rukom se zamahuje, to je
vidni znak za obilaenje psa, a levom rukom dreser se udari po svojoj levoj butini,
Ne sme se dozvoliti da pas ne zaobilazi ve da presee put ispred dresera. Ovo bi
bila nedisciplina psa koja, ako od nje ne odvikne, moe prei u samovoljnu naviku.
Takoe se ne sme dozvoliti psu da vie puta zaobilazi oko dresera. Ukoliko pas
odjednom ne izvri radnju pravilno, treba ga pomou povodnika odmah ispraviti uz
odgovarajue uticaje, kako je ranije objanjeno.
Na kraju treba istai, da se ove tri radnje (okret na desno, na levo i na levo krug),
sem u kretanju, mogu izvesti i u mestu. Razlika je u tome to dreser i pas vre okret
u mestu bez nastavka kretanja. Uticajne radnje i mesto psa, u odnosu na dresera,
isti su kao i kod okretanja u kretanju.

Izvoenje radnje na zahtev "sedi"

Obuen pas mora uvek, kada njegov dreser stoji da pravilno sedi sa njegove leve
strane i to tako da su mu grudi poravnate sa kolenima dresera, a telo paralelno s
pravcem u kome je dreser okrenut. Izuzetak je kad se od psa zahteva da doe sa
odstojanja kod dresera, tada pas, uglavnom, treba da sedne ispred dresera, a zatim
za zahtev "k-nozi" da obie dresera sa desne strane iza lea i da doe pored
leve dreserove noge i tu sede.
Pas mora takoe da zauzme sedei stav za vreme kraeg odmora i zastanaka u
toku kretanja, po prilasku dresera kad ga ovaj pozove i u svim drugim prilikama kad
mu prie. Sedei poloaj predstavlja osnovu za izvoenje svih ostalih vebi. Postoji
vie metoda obuke da pas pravilno zauzme sedei stav i sve su dobre onoliko koliko
se pas prilagodi njima:
1. Privikavanjem mladih pasa u fazi preddresure da, posle igre u vreme
pohvaljivanja ili u vreme dok mu se daje hrana iz ruke, sedne pored dresera, u koji
poloaj ga dreser lagano, bez veeg uticaja dovodi. Tom prilikom mu daje hranu
drei je neposredno iznad prednjeg dela glave koju pas uzdie i istovremeno uz
blagi uticaj dresera seda. U ovom poloaju pas se zadrava pohvaljivanjem tako to
se jednom rukom eka po vratu do ispod vilice i zadrava mu se glava blago
izdignuta, a drugom rukom se vri milovanje od vrata preko lea ka sapima, ime se
psu blagom metodom onemoguava da ustane.
2. U toku kretanja pored na povodniku dreser se naglo zaustavi i izdaje kratko
zahtev sedi. Istovremeno snano pritiska rukom sapi psa i tako postie eljeni
poloaj. Potrebno je u poetku da pas ostane u sedeem poloaju 12 minuta, a
kasnije se vreme moe postepeno produavati. Kroz nekoliko dana i ponavljanja te

vebe, treba postii da pas ostane u sedeem poloaju sve dok se ne izda drugo
nareenje.
3. Iz kretanja psa pored na povodniku koji u isto vreme slui kao okovratni kai.
Potezanjem povodnika prema gore dolazi do stezanja vrata psa dok se drugom
rukom pritiskaju sapi psa i zahteva sedi.
Primenom nekog od naina, mogue je obuiti psa da pravilno zauzme sedei
stav i da ga ne menja bez novog zahteve. Premda se ne odobravaju grubosti u radu
sa psom, ima sluajeva kada treba primeniti kaznu, laki udar po sapima, ali tano u
trenutku kada pas napravi greku. Nikada ne treba psa kanjavati zbog sitnica ve
samo onda kada to stvarno zaslui.
Ova navika treba da bude takva da pas, na prvi zahtev dresera, posluno
zauzme sedei stav. Za stvaranje uslovnog refleksa kod psa na zahtev "sedi"
potrebno je povezati momenat sedenja sa uslovnim signalom - zahtevom sedi, koji
dreser primenjuje kao uslovni nadraaj.
esto se preporuuje da se ova navika stvara bez prinude, samo pomou hrane.
Ovaj nain se ne iskljuuje, uz napomenu da navikavanje psa bez prinude zahteva
vie vremena i ponekad je nemogue postii potpunu poslunost u izvravanju.
Preporuiv je oprobani nain dresure sa primenom bezuslovnog nadraaja manje
prinude. To su zatezanje povodnika i pritisak ruke na sapi. Tehnika stvaranja navike
je:
Pas se nalazi na kratkom povodniku sa leve strane, dreser naini poluokret na
levo i desnom rukom na kratko prima povodnik dok levom rukom pritika na sapi
psa, pri emu izgovara zahtev sedi i pritiskom na sapi natera psa da zauzme
sedei stav. Jednovremeno sa tim ispravlja psa i puta ga da se namesti.
esto se deava da u poetku dresure, pas pokuava da se suprotstavi
zauzimanju sedeeg poloaja. Da bi se to spreilo, dreser levom rukom dri
povodnik i zadrava ga u sedeem poloaju.
Rezultat dejstva povodnika i pritiska na sapi psa je njegovo zadravanje u
potrebnom poloaju sedenja posle ega ga dreser pohvaljuje. Pri pokuaju
ustajanja, ponovo se izdaje zahtev "sedi" uz jaki pritisak na sapi. U to vreme, svako
pravilno sedanje, ponovo se potkrepljuje pohvalom.
Zahtev "sedi" izdaje se svaki put pre pritiska levom rukom na sapi psa i dejstva
povodnika. Zahtev se ponavlja nekoliko puta i pri samom sedanju, zavisno od
ponaanja psa. Nakon to pas zauzme sedei poloaj, ruka se sputa niz telo.
Neophodno je da gestovi budu jasni, razgovetni i istovetni. Samo pod tim uslovima,
moe se oekivati i traiti od psa, brzo i posluno ispunjavanje navike.
Stvaranje refleksa II reda, postie se putem viekratnog sjedinjavanja gesta na
zahtev "sedi" i potkrepljivanjem pohvalom pri sedanju.
U sluajevima kada pas otkazuje da ispunjava radnju na izdati gest, potrebno ga
je ponavljati zajedno sa zvunom zahtevom a ako je potrebno, koriste se i
bezuslovni nadraaji - pritisak na sapi psa.
Za vreme dresure esto se deava da pas iskrivi sapi na sedanju. U tim
sluajevima, potrebno je uvek popraviti poloaj tela psa i svaki put za pravilno
sedanje, potrebno je psa pohvaliti.

Kada pas savlada ovu sedenje pored leve dreserove noge, prelazi se na vebu
somostalno sedenje psa od kojega se dreser udaljuje.
Dreser naputa psa i istovremeno izgovara zahtev "sedi". To za psa znai da i
dalje mora ostati u sedeem stavu na istom mestu. Dreser najpre staje jedan korak
ispred psa i lagano hoda levo i desno od njega. Ako vidi da pas mirno sedi, moe
povodnik iz desne preuzeti u levu ruku i otpoeti da krui oko psa, pri emu treba
blagim i otegnutim glasom da izgovara zahtev "S-e-e-e-d-i-i. Treba da napravi
vidnu razliku izmeu otrog zahteva "sedi", koja se izdaje kad pas treba naglo da
sedne. U ovom sluaju, ujni znak treba da deluje umirujue.
Istovremeno sa ovako blago izgovorenom kamandom primenjuje se vidni znak za
stav "sedi", koji se izvodi na taj nain, to dreser desnu ruku, sa otvorenim dlanom okrenutim prema tlu usmerava u pravcu psa pod uglom od 45 stepeni ispred svoje
desne noge. Ako bi pas pokuao da ustane sa mesta, treba odmah desnom rukom
prihvatiti povodnik i izvriti ranije opisani uticaj. U ovom sluaju zahteva i uticaj
rukom i povodnikom moraju biti otriji nego u ranijoj fazi dresure. Pas iz ovoga mora
da shvati da se zbog njegovog postupka preduzimaju otrije mere.
Ako pas napusti mesto ili se okrene u drugom pravcu, odmah ga bezuslovno
vratiti na staro mesto, odnosno okrenuti ga u prvobitnom pravcu uz pojaani uticaj i
otriju zahtev.
Kada se pas nakon nekoliko vebi smiri, dreser moe da se od njega odmakne ali
mu je licem okrenut. Tada naizmenino die i sputa levu i desnu nogu iznad glave
psa, uz umiljato izgovaranje zahteva S-e-e-e-d-i-i-i. Zatim moe psa da
prekorauje. Ove se vebe rade u cilju navikavanja psa na ovu disciplinu. Kada pas
na ovakve spoljne uticaje pravilno i mirno sedi, treba ga pohvaliti.
Kada dreser hoe da se udalji od psa, sa mesta na kome je stajao prilikom
izvoenja prethodne radnje. Najpre obavezno mora da se vrati psu, stane psu sa
desne strane (da mu pas bude pored leve noge) i pohvali ga levom rukom. Ako pas
sedi ispred dresera, onda prebacuje povodnik iz desne u levu ruku, pa onda potapa
psa desnom rukom po levoj pleci i tek se onda udaljuje.
Deava se da poneki pas hoe da legne ili se digne iz sedeeg stava. U ovom
sluaju moe se uspeno intervenisati kada dreser stoji ispred psa na jedan korak,
pa tada desnom rukom trgne povodnik u visinu svoga desnog ramena, tako da
karika okovratnika, potezom povodnika, udari psa po donjoj vilici. Tom prilikom
istovremeno sledi zahtev "sedi"

Izvoenje radnje "stoj"

ujni znak (zahtev) za ovu radnju je uzvik "stoj". Vidni znak je otklon desne
ruke u stranu sa okrenutim otvorenim dlanom prema psu, pri emu je ruka od lakta
do vrha ispruenih prsti paralelna sa tlom. Postupak uvebavanja je sledei: Dreser
poto izda zahtev "sedi" psu prelazi ispred psa drei povodnik u desnoj ruci.
Desnom mogom iskorai poludesno, a levom rukom lagano povlai povodnik
udesno ime povlai psa prema napred i istovremeno izgovara zahtev "stoj". Istog
trenutka kada pas ustane dreser otvorenim dlanom desne ruke kree ka glavi psa
to ga zadrava da ne poe napred. Na ovakav postupak, pas se zaustavlja i dolazi
u eljeni stav.

Ima sluajeva da pas legne ili sedne, i pri ovoj vebi, U ovom ga dreser mora
odmah od poetka spreavati na taj nain to ga levom rukom, neno, vrhovima
jagodica, dotie ispod stomaka na preponastom delu, ime ga podsea da mora
stajati. Pri tome blago izgovaramo zahtev "stoj". Ako je pas nezainteresovan i
uporno eli da sedne ili legne, u tom se mora spreiti jaim uticajem, pa i
podizanjem levom rukom na nain kako je opisan prethodni uticaj, samo otrije. U
ovom sluaju nepravilno je na psa uticati povodnikom, jae ga povlaei unapred,
zato to bi ovo podstreklo psa na kretanje napred. Pas u svakom sluaju mora da
ostane na mestu gde je zastao, a da pri tome ne napravi pomeranje napred, makar
se dreser i dosta udaljio od njega.
U poetku vebanja iz ove discipline dreser staje neposredno ispred psa. Kasnije
se sve vie udaljuje i poveava rastojanje izmeu psa i sebe. On neprestano
osmatra psa, kako bi u svakom sluaju mogao otrom zahtevom "stoj" da ga
zaustavi, ako pokua da legne, sedne ili da se pomeri sa mesta.
Da bi psa uvrstio u ovoj disciplini, dreser moe primeniti razne uticaje. Na
primer: drei povodnik u levoj ruci, u krug obilazi oko psa, na odstojanju koje
dozvoljava duina povodnika, ee desnom rukom daje poznate uticajne znake i
istovremeno izgovara: S-t-o-o-o-j. Za sve ovo vreme pas mora ostati nepomian
na ranijem mestu. Kasnije se moe prei i na okretanje oko psa na duini dugakog
povodnika.
U ovoj radnji je najvanije: psu nedozvoliti pomeranje sa mesta gde je prvi put
zauzeo stojei stav; ako se pokrene treba ga vratiti na mesto i putem jednog od
objanjenih uticaja prisiliti da zauzme pravilan stav. Pri radu, ni kratki ni dugaki
povodnik se ne sme potezati, jer bi ovo pogreno uticalo na psa, koji bi mogao
shvatiti da treba da prie dreseru....
Marinko Miunovi,
instruktor za dresuru slubenih pasa