2.

MATEMATICKA LOGIKA I TEORIJA

SKUPOVA

2.1 Iskazni racun 24

2.2 Predikatski racun 33
2.3 Pravila zakljucivanja i dokazi 36
2.4 Dokazivanje 38
2.5 Osnovi teorije skupova 43

Logika је grana filosofije koja se bavi formalnim uslovima 1 principima i

pravilima ispravnog korektnog misljenja. Sam naziv potice od starogrcke
reci logike koja se odnosi na upotrebu reci u zakljucivanju i dokazivanju.
Logika је osnova svakog matematickog rasudivanja. Pravila logike su
ono sto daje precizno znacenje matematickim iskazima. Da Ьismo razumeli
matematiku1 moramo najpre razumeti sta cini korektan matematicki argu­
ment1 tj. dokaz.
Iako se logicko rasudivanje koristilo i pre njega1 Aristotel 1 је u svom
delu Organon prvi detaljno razmatrao logicku argumentaciju. Lajbnic 2
је prvi krenuo u pravcu simbolicke logike; zeleo је da logicke recenice
prevede u simbole sa kojima se moze manipulisati kao sa brojevima. U
knjizi The laws of thought 1 Bul 3 pristupa logici na novi nacin i redukuje
zakone logike (modernim jezikom govoreci - iskaznog racuna) na jedno­
stavnu algebarsku strukturu. Stavise 1 Rasel i Vajthed4 su u svom cuvenom
delu Principia mathematica popularisali ideju da se celokupna matematika
moze izvesti iz logike. Frege 5 uvodi formalnu logiku - iskazna logika.
Matematicka logika predstavlja oЫast matematike koja se bavi prime­
nama formalne logike u matematici.

1 Aristotelёs (384. p.n.e.-322. p.n.e.), starogrcki filosof, uz svog ucitelja Platona smatra
se осет zapadne filosofije
2Gottfried Wilhelm LeiЬniz (1646-1716), nemacki filosof, matematicar, pravnik,
pronalazac, istoricar i diplomata, luzickosrpskog porekla
3George Boole (1815-1864), engleski matematicar, filosof i logicar
4 Alfred North Whitehead (1861-1947), engleski matematicar i filosof
5Friedrich Ludwig Gottlob Frege (1848-1925), nemacki filosof, logicar i matematicar