Predmet logike i njeno poreklo

Pojam logika potiče od grčke reči logos-znak,pravilo,zakon, nauka. Ovaj

pojam je izmislio starogrčki filozof Heraklit, kod koga je reč logos imala značenje
govor, glas, a danas ovaj pojam ima čak 51 značenje. Logika je deo nauke
filozofije (težnja ka mudrosti).
Logika je nauka o zakonima saznavanja istine. Ona nastoji da utvrdi opšta
i nužna pravila po kojima moramo misliti da bismo saznali istinu. Logiku kao
nauku je prvi sistemski izložio starogrčki filozof Aristotel (384-322 pre nove ere)
u svom delu Organon (oruđe), i smatrao je za naukom od najveće važnosti, koja
je predstavljala oruđe za bilo koju drugu nauku i njeno saznavanje. Značajne
doprinose logici kao nauci dali su i Aristotelovi prethodnici Sokrat i Platon, a i
mnogi kineski i indijski filozofi.
Predmet logike je istraživanje uslova saznavanja istine,što je jedan od
bitnih odnosa čoveka prema svetu:znati istinu znači imati adekvatne informacije
o stvarnosti kakva ona zaista jeste, nezavisno od naših želja i interesa. Pojam
naučnog znanja, logički utvrđen mora biti jasno razlikovan od zdravorazumskog
saznanja. Zdravorazumsko saznanje se zasniva na čulnom iskustvu i spontanom
razumskom zaključivanju u kome je prisutna elementarna logika, ali nije
dovedena do svesti, jer nije naučena iz knjiga. Naučno saznanje se karakteriše
većom kritičnošću i sistematičnošću, a čulno iskustvo je ono koje nas može
varati.
Značaj logike kao nauke je u tome što njeno poznavanje u velikoj meri
povećava našu sposobnost kritičkog mišljenja i osetno poboljšava izglede da
naši zaključci budu istiniti.