Школа

Наставни предмет Филозофија

Разред Четврти

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 1

Наставна тема Одређење филозофије
Наставна јединица Име и појам филозофије
Тип часа Уводни час
Циљ часа Упознавање ученика с планом и програмом рада, уџбеником и
природом филозофије
Образовни задаци Разумевање и анализа појма филозофије
Функционални Успостављање принципа наставе филозофије за предстојећу школску
задаци годину
Васпитни задаци Подстицање ученика да преузимају одговорност за сопствене поступке,
однос према природном и друштвеном окружењу
Кључни појмови Филозофија
Образовни исходи  Ученик објашњава и резимира појам филозофије.
 Ученик етимолошки и појмовно анализира појам филозофије.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошка, дијалошка
Наставна средства Текст
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Историја
Литература и  М. Јеремић, Филозофија – уџбеник за четврти разред гимназије
додатни материјал за и средње стручне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
наставнике  Хрестоматија филозофских текстова уз уџбеник Филозофија за
четврти разред гимназије и средње стручне школе, Издавачка
кућа Klett, Београд, 2013.
 Miloš Jeremić, „Filozofija s djecom i motiviranje djece na učenje”
(UDK 371.3:1, 37.015.3:005.32), Metodički ogledi, Vol. 19 No. 2
travanj 2013, Zadar, Croatia
 PHILOSOPHY: A SCHOOL OF FREEDOM, UNESCO, France,
2007.
 Teaching Philosophy in Europe and North America, UNESCO, 2011.
  Matthew Lipman, Thinking in Education, Cambridge University
Press, 2009.
Литература и  М. Јеремић, Филозофија – уџбеник за четврти разред гимназије
додатни материјал за и средње стручне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
ученике  Хрестоматија филозофских текстова уз уџбеник Филозофија за
четврти разред гимназије и средње стручне школе, Издавачка
кућа Klett, Београд, 2013.
Напомене

ТОК ЧАСА
Активности наставника Активности ученика
Уводни део часа 1. Наставник поздравља ученике, 1. Слушају наставника.
(15 минута) ако им није раније предавао, 2. Исписују своје име и оно што
представља им се и каже да сматрају значајним о себи на
очекује успешну сарадњу. стикерима и лепе их на таблу.
2. Дели ученицима стикере на
којима ће написати своје име и
нешто што сматрају значајним о
себи.
3. Редом чита имена и коментаре
ученика са стикера. Ове стикере
чува ради дијагностике и
мнемотехнике.
Главни део часа 1. Наставник тражи од ученика да Пишу своје асоцијације на реч
(20 минута) запишу у свеске најмање по једну „филозофија”.
асоцијацију на реч „филозофија”. Слушају о правилима рада на
Те асоцијације записује на табли часу и критеријумима
док их ученици читају по оцењивања.
принципима брејнсторминга.
2. Исписује на табли етимологију
речи „филозофија”.
3. Наставник наглашава правила
рада на часу и критеријуме
оцењивања.
Завршни део часа Охрабује ученике да му Постављају питања.
(10 минута) постављају питања.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 Име и појам филозофије

Филозофија:

– sofia (σοφια) – мудрост

– philein (φιλειν) – љубав

ПРИЛОЗИ
 Критеријуми и динамика оцењивања
ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ
Бр. Врста евалуативне Реализа Садржај Постигнућа и критеријуми
активности ција до
1. Први тест 30. 10. Појам филозофије 2 Знање и разумевање
Филозофија и друге области филозофских концепата
Људске побуде за 3 Примена филозофских концепата
филозофско истраживање
Основни појмови античке 4 Анализа филозофских концепата
филозофије
5 Вредновање филозофских
Истина и привид
концепата
Биће, мноштво и кретање
2. Сарадња на часу 30. 10. Појам филозофија 2 Присуство на часу
3 Придржавање правила
4 Перманентна конструктивна
активност
5 Оригиналност, креативност и
ефикасност
3. Преглед 5. 11. Три текста из дела Појам 2 Препознавање кључних идеја
читалачког филозофије 3 Корелација основних идеја
дневника 4 Организација дневника
5 Број и избор текстова
4. Израда 20. 12. Тема из античке филозофије 2 Релевантност и филозофско
презентације разумевање
3 Јасно и разумљиво презентовање
4 Динамична и занимљива
презентација
5 Оригиналност
5. Други тест 20. 12. Значај супротности за 2 Знање и разумевање
тумачење природе филозофских концепата
Метафизичко одређење 3 Примена филозофских концепата
стварности 4 Анализа филозофских концепата
Појам дијалектике 5 Вредновање филозофских
Античка практичка концепата
филозофија
6. Сарадња на часу 25. 12. Античка филозофија 2 Присуство на часу
3 Придржавање правила
4 Перманентна конструктивна
активност
5 Оригиналност, креативност и
ефикасност
7. Преглед 25. 12. Три текста из дела Античка 2 Препознавање кључних идеја
читалачког филозофија” 3 Корелација основних идеја
дневника 4 Организација дневника
5 Број и избор текстова
ДРУГО ПОЛУГОДИШТЕ
Бр. Врста евалуативне Реализа Садржај Постигнућа
активности ција до
8. Трећи тест 7. 3. Основни проблеми 2 Знање и разумевање
средњовековне филозофије филозофских концепата
 Однос вере и разума
Проблем универзалија
Проблем методе у
нововековној филозофији
Проблем супстанције у
нововековној филозофији
9. Сарадња на часу 10. 3. Средњовековна филозофија
11. Преглед 10. 3. Један текст из дела
читалачког Средњовековна филозофија
дневника и један текст из дела
Филозофија новог доба
3 Примена филозофских концепата
4 Анализа филозофских концепата
5 Вредновање филозофских
концепата
2 Присуство на часу
3 Придржавање правила
4 Перманентна конструктивна
активност
5 Оригиналност, креативност и
ефикасност
2 Препознавање кључних идеја
3 Корелација основних идеја
4 Организација дневника
5 Број и избор текстова

12. Израда 9. 5. Тема из средњовековне, 2 Релевантност и филозофско

презентације нововековне или савремене разумевање
филозофије 3 Јасно и разумљиво презентовање
4 Динамична и занимљива
презентација
5 Оригиналност
13. Сарадња на часу 20. 5. Нововековна и савремена 2 Присуство на часу
филозофија 3 Придржавање правила
4 Перманентна конструктивна
активност
5 Оригиналност, креативност и
ефикасност
14. Четврти тест 15. 5. Проблем сазнања 2 Знање и разумевање
Немачка класична филозофских концепата
филозофија 3 Примена филозофских концепата
Ум и слобода
Ирационализам 4 Анализа филозофских концепата
Филозофија науке
5 Вредновање филозофских
Језичко-аналитичка
концепата
филозофија
Феноменологија и
херменеутика
Филозофија егзистенције
Филозофија данас
16. Преглед 17. 5. Два новопрочитана текста из 2 Препознавање кључних идеја
читалачког дела Филозофија новог доба 3 Корелација основних идеја
дневника и три текста из дела 4 Организација дневника
Савремена филозофија 5 Број и избор текстова

Филозофска лектира:
Појам филозофије (три текста)
1. Карл Јасперс, „Увод у филозофију”, из књиге Карл Јаперс, Филозофија
егзистенције, Култура, Бeoгрaд, 1973, стр. 125–132.
2. Аристотел, Метафизика, 982а4–983а25, Паидеиа, Београд, 2003.
3. Платон, Теетет, „Напријед”, Загреб, 1979, 173c–177а.
4. Вилијем Џејмс Ерл, Увод у филозофију, Дерета, Београд, 2005, стр. 258-262.
5. Мартин Хајдегер, Увод у метафизику, Еидос, Врњачка бања, 1997, стр. 17–20.
6. Бертранд Расел, „Вредност филозофије”, у књизи Проблеми филозофије, Нолит,
Београд, 1980, стр. 150.
Античка филозофија (три текста)
1. Платон, „Протагора”, из књиге Платон, Протагора, Горгија, 312c–314c, Култура,
Бeoгрaд, 1968.
2. Платон, Држава, 335а–335е, БИГЗ, Београд, 2002.
3. Платон, „Одбрана Сократова”, из књиге Платон, Одбрана Сократова, Критон,
Федон, БИГЗ, Београд, 1985.
4. Платон, „Гозба”, из књиге Платон, Ијон, Гозба, Федар, БИГЗ, Београд, 1985.
5. Платон, „Федон”, из књиге Платон, Одбрана Сократова, Критон, Федон, стр. 115–
118, БИГЗ, Београд, 1985.
6. Платон, „Критон”, из књиге Платон, Одбрана Сократова, Критон, Федон, стр. 115–
118, БИГЗ, Београд, 1985.
7. Аристотел, Метафизика, 980а–981b10, Паидеиа, Београд, 2007.
8. Аристотел, Топика. Софистичка оповргавања, 980а–981b10, Паидеиа, Београд,
2007.
9. Аристотел, Никомахова етика, десета књига, Издавачка књижарница Зорана
Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2003.
10. Аристотел, Политика, прва књига.
11. Епикур, „Максиме, афоризми, основне мисли”, из књиге Диоген Лаертије, Животи
и мишљења истакнутих филозофа, стр. 375–376, БИГЗ, Београд, 1985.
12. Плотин, „Енеаде”, I 4 из књиге Плотин, Енеаде, стр. 51–53, Кристали, Београд,
1984.

Средњовековна филозофија (један текст)

1. Аурелије Августин, „Једанаеста исповест”, у Исповести, Кршћанска садашњост,
Загреб, 1983.
2. Авероес, Књига просудбене расправе, стр. 157–161, Деметра, Загреб, 2006.
3. Анселмо Кентерберијски, „Монологион”, у Анселмо Кентерберијски, Quod vere sit
Deus, свезак први, Деметра, Загреб, 1997.
4. Анселмо Кентерберијски, Прослогион, Графос, Београд.
5. Тома Аквински, „О Богу: постоји ли?”, у Тома Аквински, Изабрана дела, стр. 169–
170, Глобус, Загреб, 1981.
6. Тома Аквински, О бићу и суштини, Глобус, Загреб, 1981.
7. Никола Кузански, О ученом незнању, стр. 65–66, Институт за филозофију, Загреб,
2007.

Филозофија новог доба (три текста)

1. Френсис Бекон, Нови органон, Култура, Београд, 1956.
2. Рене Декарт, Медитације о првој филозофији, Плато, Београд, 1998.
3. Рене Декарт, Расправа о методи, Октоих, Београд–Подгорица, 1998.
4. Барух де Спиноза, Етика, Култура, Београд, 1959, прва књига.
 5. Барух де Спиноза, Теолошко-политички трактат, Култура, Београд, 1957.
6. Готфрид Вилхелм Лајбниц, „Расправа о метафизици”, у Изабрани филозофски
списи, Напријед, Загреб, 1980.
7. Волтер, Филозоф који не зна, Култура, Београд, 1958.
8. Џон Лок, Огледи о људском разуму, Култура, Београд, 1962, стр. 24–29.
9. Готфрид Вилхелм Лајбниц, Нови огледи о људском разуму, БИГЗ, Београд, 1995,
стр. 33–35.
10. Џорџ Баркли, Расправа о принципима људског сазнања, БИГЗ, Београд, 1977, стр.
36–42.
11. Фридрих Вилхелм Јозеф фон Шелинг, Систем трансценденталног идеализма,
Напријед, Загреб, 1986, стр. 25–29.
12. Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Наука логике, том I, БИГЗ, Београд, 1976, стр. 57–
59.
13. Ернст Блох, „Дијалектичка метода”, у Ернст Блох, Субјект-објект, Напријед,
Загреб, 1975. стр. 109.
14. Пол Холбах, Разголићено хришћанство, Култура, Београд, 1956.
15. Александар Кожев, „Дијалектика стварног и феноменолошка метода код Хегела”, у
Александар Кожев, Како читати Хегела, Веселин Маслеша – Свјетлост, Сарајево,
1990, стр. 431.
16. Ханс-Георг Гадамер, Хегелова дијалектика, Плато, Београд, 2003.
17. Мирко Аћимовић, „Дијалектика ума”, у Онтологике, Издавачка кућа „Вркатић”,
Нови Сад, 1995. стр. 169.
18. Томас Хобс, Левијатан, Наклада Јесенски и Турк, Загреб, 2004.
19. Имануел Кант, „Одговор на питање: шта је просвећеност”, у Ум и слобода, Идеје,
Београд, 1974, стр. 43.
20. Мишел Фуко, „Шта је просвећеност?”, у Мишел Фуко, Списи и разговори, Федон,
Београд, 2010.
21. Имануел Кант, Критика практичког ума, БИГЗ, Београд, 1990.
22. Џон Стујарт Мил, Утилитаризам, Култура, Београд, 1960.
23. Карл Маркс, „Новац”, Економско-филозофски рукописи из 1844. године из књиге
Карл Маркс – Фридрих Енгелс, Рани радови, Напријед, Загреб, 1989.
24. Карл Маркс, Манифест комунистичке партије.
25. Карл Маркс, „Отуђени рад”, Економско-филозофски рукописи из 1844. године из
књиге Карл Маркс – Фридрих Енгелс, Рани радови, Напријед, Загреб, 1989.
26. Карл Маркс, „Фетишки карактер робе”, из Карл Маркс, Капитал.
27. Карл Маркс, „Првобитна акумулација капитала”, из Карл Маркс, Капитал.

Савремена филозофија (три текста)

1. Артур Шопенхауер, Свет као воља и представа, Матица српска, Нови Сад, 1981,
стр. 15–18.
2. Фридрих Ниче, Тако је говорио Заратустра, Дерета, Београд, 2011.
3. Фридрих Ниче, Антихрист, Графос, Београд, 1983.
4. Фридрих Ниче, Генеалогија морала, СКЗ, Београд, 1994.
5. Фридрих Ниче, Зора, Дерета, Београд, 2011.
6. Фридрих Ниче, Људски, сувише људски, Дерета, Београд, 2011.
7. Серен Кјеркегор, Болест на смрт, Идеје, Београд, 1974.
8. Серен Кјеркегор, Понављање, Графос, Београд
9. Серен Кјеркегор, Страх и дрхтање, БИГЗ, Београд.
10. Зоран Ђинђић, Јесен дијалектике, Фондација „Др Зоран Ђинђић”, Београд, 2012.
11. Лудвиг Витгенштајн, Tractatus logico-philosophicus, Свјетлост, Сарајево, 1987.
12. Лудвиг Витгенштајн, Филозофска истраживања.
13. Лудвиг Витгенштајн, Опаске о бојама.
14. Бертранд Расел, Мој филозофски развој, Издавачка књижарница Зорана
Стојановића, Нови Сад.
15. Бертранд Расел, Проблеми филозофије, Нолит, Београд.
16. Бертранд Расел, Наше сазнање спољашњег света, Издавачка књижарница Зорана
Стојановића, Нови Сад.
17. Бертранд Расел, „Зашто нисам хришћанин”, у Бертранд Расел, Наука и религија и
изабрани есеји, Свјетлост, Сарајево, 1976.
18. Џон Дјуи, Васпитање и демократија.
19. Валтер Бенјамин, „Прилог критици силе”, у Валтер Бенјамин, Есеји, Нолит,
Београд, 1974, стр 54.
20. Карл Попер, Логика научног открића, Нолит.
21. Карл Попер, Трагање без краја, Нолит.
22. Едмунд Хусерл, Идеја феноменоменологије, БИГЗ.
23. Хана Арент, О насиљу, Александрија прес-НСПМ, Београд, 2002.
24. Мишел Онфре, Атеолошка расправа.
25. Сигмунд Фројд, Нелагодност у култури.
26. Сигмунд Фројд, Тотем и табу.
27. Х. Г. Гадамер, „О кругу разумевања”, у Похвала теорији, Октоих, Подгорица, 1996,
стр. 70.
28. Мартин Хајдегер, „Шта је метафизика”, у Путни знакови, Плато, Београд, 2003.
29. Мартин Хајдегер, „Шта значи мислити?”, у Предавања и расправе, Плато, Београд,
2003.
30. Мартин Хајдегер, „Ко је Ничеов Заратустра?”, у Предавања и расправе, Плато,
Београд, 2003.
31. Жан-Пол Сартр, „Егзистенцијализам је хуманизам”, у Изабрана дела, књига 9,
Нолит, Београд, 1983, стр. 259.
32. Паул Фајерабенд, Прoтив мeтoдe: скицa jeднe aнaрхистичкe тeoриje спoзнaje,
Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
33. Вилaрд вaн Oрмaн Квajн, Oнтoлoшкa рeлaтивнoст и други филoзoфски eсejи,
Народна књига, Београд, 2006.
34. Жан Бодријар, Симулакруми и симулација, Светови, Нови Сад, 1991.
35. Жан Бодријар, О завођењу, Октоих, Подгорица, 2001.
36. Жан-Франсоа Лиотар, Постмодерно стање, Братство и јединство, Нови Сад, 1988.
37. Славој Жижек, Како читати Лакана, Карпос, Лозница, 2012.
38. Ален Бадју, Свети Павле, Албатрос плус, Београд, 2010.