DEBATA I DIJALOG - DVA KOMUNIKACIJSKA OBRASCA

Da bismo razumeli suštinu ovih pojmova pozvaćemo se i na neka rečnička objašnjenja:

DEBATA (od francuskog) dežbat, što znači raspravljanje, prepirka, rasprava. Još jedan koren (od
francuskog) battre - što znači potući. Termin kako ga danas koristimo znači: usmena razmena
mišljenja na nekom skupu ili civilizovana bitka rečima, u kojoj svaka strana želi da pronađe grešku u
logici, načinu dokazivanja ili činjenicama druge strane. Debatovati znači pretresati, razmenjivati
mišljenja o nekoj temi ili raspravljati se, prepirati se.
DIJALOG (od grčkih reči "dia"-kroz , i "logos"- reč) je razgovor ili govor u dvoje, ili literarna,
umetnička forma u antičkoj filozofiji koju su stvorili sofisti, Sokrat i naročito Platon. Pojam se koristi
i sa značenjem: smislena razmena i protok informacija među ljudima. Voditi dijalog pre podrazumeva
da želimo da se razumeju eventualne “greške” u logici, načinu dokazivanja ili činjenicama druge
strane, nego da želimo da se nadmećemo i pobedimo drugoga.
Radi lakšeg upoređivanja i razlikovanja, debata i dijalog mogu se zamisliti i kao jedan kontinuum sa
dva oprečna pola. Ipak, valja imati na umu da se u realnosti dijalog i debata veoma retko javljaju u
potpuno čistim formama.
Ekstremni pol kontinuuma, polemika, pruža veće šanse da dođe do eskalacije sukoba i da se sama
debata pretvori u nešto što će više podsećati na kafansku tuču, nego na civilizovani razgovor
okupljenih predstavnika nekih grupa koje imaju oprečna gledišta o određenim temama.
S druge strane forma dijaloga pruža veće šanse za iznalaženje zajedničkog rešenja, za usaglašavanje
stavova koji su na početku dijaloga bili različiti s tim da je i cilj dijaloga tako postavljen, kao razmena
i razumevanje (nekada i usaglašavanje mišljenja), za razliku od debate kod koje se cilj u startu
postavlja drugačije, a to je izoštravanje sopstvenog stava. Međutim, mnogo je faktora od kojih zavisi
da li će se te šanse koje dijalog pruža i realizovati, i zato je uloga voditelja i pripreme izuzetno velika.
U konfliktnim situacijama koje imaju veliki javni, grupni ili individualni značaj, "bitka rečima" tj.
debata, može lako dovesti do eskalacije (razvoj i jačanje) sukoba, odnosno, do "bitke uvredama" ili
još gore "bitke stisnutim pesnicama". Otud je u takvim situacijama umesnije insistirati na dijalogu
jer on u sebi, umesto elemenata koji bi vodili eskalaciji sukoba, nosi klicu međusobnog razumevanja i
prema tome, deeskalacije.
No, pogrešno bi bilo zaključiti da je dijalog uvek primenjiv i uvek najpoželjniji obrazac
komunikacije. U zavisnosti od toga da li se radi o javnoj diskusiji, pregovaranju, okruglom stolu,
situaciji donošenja grupnih odluka i sl., odnosno, od toga kako je definisan ukupan kontekst i cilj (šta
je važno određenim razgovorom postići), na organizatorima i učesnicima je da se opredele za
dijalošku, debatnu ili polemičku formu razgovora.