Услови успешне комуникације

Језик је основно средство општења и споразумевања међу људима. Ипак,

он је несаврштен. Неслагања и спорови међу људима су неизбежни услед разлике
у убеђењима које настају као резултат разлике у искуствима, интересима,
основним принципима. Многа неслагања нису чињеничког, већ терминолошког
карактера.
Услови који треба да буду задовољени да би језички спорови били
избегнути и да би комуникација међу људима била успешна јесу:
1. У сваком процесу комуникације треба да буде јасно коју функцију врше
употребљени језички изрази.
Реченице које имају пуно значење у поезији постају бесмислене у
науци. Текстови метафизичара су за научнике неразумљиви, мерени
научним критеријумима смисла они су бесмислени. Пре него што се одреди
да ли један језички израз има смисла или је бесмислен треба бити начисто
с тим коју функцију у датом тексу обавља и којој врсти језика припада.
2. Изрази научног језика треба да задовољавају и теоријски и пактички
критеријум смисла.
Термин треба да се повезује на логички могућ начин, тако да им се
значења узајамно не искључују. Сваки термин научног језика треба,
посредно или непосредно, да буде повезан с практичким искуством.
Апстрактни термини треба да буду објашњени помоћу таквих речи код којих
је јасно на које објекте се односе и каквим практичким операцијама се ти
објекти могу произвести, измерити или уопште искусити.
3. У току датог процеса комуникације сваки симбол треба да има само једно
значење.
У обичном језику много речи су вишесмислене, и то представља
главни извор несопразума. Немогуће је уводити све нове и нове речи за
сваки нови објекат који у природи откријемо или напим радом произведемо.
Речи које већ имају одређено значење примењујемо и на друге сличне
објекте - оне постају двосмилсене или вишесмислене. Да би биле извегнуте
лоше последице овакве ситуације, у научном језику важи правило да у
једном истом тексту или дискусији иста реч не треба никад бити
употребљена у 2 или више различитих значења.
4. Да би комуникација била успешна, кључни термини треба да буду
дефинисани.
Дефиниције су најсажетији начин обрађивања битних елемената
значења речи. Није нити могуће, нити потребно дефинисати све термине у
једном језику. Значења многих речи су непосредно јасна и непосредна, на
пример, кад је реч о именима материјалних ствари које нас окружују у
 свакодневном животу. У сваком тексту има термина који су у њему од
кључног значаја или који имају изузетно велику информативну вредност.
Неке мисли је немогуће ваљано оценити због тога што није сасвим јасно
шта су њихови аутори подразумевали под кључним терминима. Звог тога,
термине коју играју тако значајну улогу у једном излагању треба већ на
почетку дефинисати.
5. Да би тумачење исказа било адекватно треба узети у обзир цео контекст у
коме се он појављује.
Под контесктом се подразумева целокупност података који су
претпостављени у једном процесу комуникације. Знати контекст једног
исказа значи знати ко му је аутор, каквој друштвеној средини он припада,
кад, где и у каквој објективној ситуацији он говори итд. Велики део ових
података сазнајемо из околних реченица или из целине текста. Каткад нам
боја гласа, интонација, израз лица пропратни гест кажу више од оног што је
речено. Када не бисмо познавали историју, кљижевност, обичаје, морална
схватања свога народа, не бисмо могли тачно разумети многе алузије,
метафоре, елиптичке изразе, поређења, изреке ни у текстовима наших
сународника.
6. У датом комуникативном процесу значења речи треба да остану
непромењена.
Језик је процес као и све друге појаве стварности. Временом се
мењају његов речник и граматика, као и значења појединих речи. Нарочито
се лако могу правити промене значења у терминима који се односе на
друштвене појаве у периоду темељних друштвених промена.
Колико год је свест о развојности језика неопходна да бисмо били довољно
еластични и толерантни у сусрету с променама значења, исто толико, с
друге стране, треба бити строг када је реч о варирању значења у току једног
истог комуникативног процеса. Постоји битна разлика између промена
значења које су резултат историјског развитка и оних промена значења које
су резултат неспособности да се мисли или говори дисциплиновано и
сређено.