Природа и функција језика

Главне функције језика

 2.1 Референтна функција

 2.2 Поетска функција
 2.3 Емоционална функција
 2.4 Функција Фати
 2.5 Металингвистичка функција
 2.6 Функција назива

Референтна:

Контекст оног о чему се расправља утиче на референтну функцију. Она покушава да

опише и прикаже ситуацију, објекат или ментално стање у разговору. Назива се и
когнитивна или информативна функција. Узима у обзир само операбилност и корисност
поруке да би се контекст што јасније утврдио.

Поетска:

Препознавања естетског или креативног елемента употребе језика. У овој функцији

узимају се у обзир аспекти као што су симбологија и фигуративни језик. Ова функција се
користи као сировина за поезију и друге облике књижевног изражавања, али није
искључиво за њих.

Рекламни слогани и шале су примери употребе поетске или естетске функције језика.

Емоционална:

Такође се назива експресивна или афективна функција, она се односи на пошиљаоца

поруке и њене намере. 

Ову функцију не треба посматрати само као начин употребе језика за комуницирање
људских емоција и осјећаја. Посебно препознаје ставове пошиљаоца према ономе што
изражава. Свака порука, ма колико неутрална, увијек ће открити стање говорника.
Користећи језик заједно са интерјекцијама, промјенама тона, нагласка, волумена, ритма
и звука (без промене значења речи), додају се и важне додатне информације о
унутрашњем стању предајника/ пошиљаоца.

Фатична:

Употреба истог језика осигурава да они који су укључени комуницирају исправно. Циљ
фатичне функције је сама интеракција: успоставити, продужити, завршити или
потврдити да ли још постоји.
Пример је углавном примања и необавезних разговора, посебно међу странцима, где је
интеракција брза и тривијална.

Металингвистичка:

Такођер се назива рефлексивна функција, металингвистичка функција за људе да

успоставе критерије разумијевања у односу на поруку и контекст комуникације. У том
смислу, она се односи на код комуникационог процеса. Са овом функцијом језик се
користи за описивање самог себе, како би порука била јасна и избегла конфузију или
неспоразуме. Пошто различити људи могу да користе језик другачије, важно је да они
који су укључени знају да их разумију и да разумију поруку како би комуникација била
исправна.

У том смислу, социокултурни, социоекономски и образовни фактори везани за употребу

језика који могу генерисати разлике у значењу ријечи и фраза морају се узети у обзир.
Примери тога су дијалекти, социолекти, идиолекти, жаргон, сленг, између осталих.

Са металингвистичком функцијом, они који су укључени користе језик да би установили

мере разумевања када постоје сумње или могући неспоразуми.

Функција наредби/жалби:

Апелативна функција је директно повезана са примаоцем поруке. Фокус је на

елементима језика који се користе у циљу промене, промене перцепције,
прилагођавања понашања или реаговања на одређени начин.

Најчешћи примери су употреба императива, команди, захтева и захтева, између

осталог.