ВЈЕЖБА

ДА НЕ

ниоткуда -ни од куда

ни од чега - од ничега

ни са ким - са никим

ни од кога - од никога

офталмолог - огтамолог

рендген - ренген

обољење - оболење

одељење - оделење

инфаркт - инфракт
ињекција - инекција

лабораторија -лабараторија

хируршки -хирушки

чаршав - чаршаф

мајица - мајца

крејон - креон

мастан - масан

све време - сво време

донесен -донешен

превезен - превежен
шестсто - шесто

четири - четри

подаци - податци

задаци - задатци

прекјуче - прекључе

претчас - пречас

вотка – водка

виши - вишљи

строжи - строжији

бешњи - беснији

тешњи - теснији
отприлике - одприлике

претходни - предходни

вијорити се - виорити се

У ВЕЗИ ТОГА желиш да се консултујеш САМНОМ?

– Шчим?

Kаже се У ВЕЗИ СА ТИМ и СА ЧИМ или С ЧИМ, а не ШЧИМ. САМНОМ

никако не може бити исправно, јер је правилно СА МНОМ, СА ТОБОМ,
СА ЊОМ…

11. СВО ВРЕМЕ нисам СНИKИМ желео да се дружим на екскурзији.

СВЕ ВРЕМЕ био си само у заблуди да се пише СНИKИМ уместо

правилног НИ СА KИМ, као што се пише и НИ СА ЧИМ, НИ СА
ЈЕДНИМ… И као што се каже СВЕ ВРЕМЕ, а не СВО ВРЕМЕ.

12. Обзиром да сам бијо на концерту, видо сам много слушаоца и

гледаоца у сали.

С ОБЗИРОМ НА ТО да сам БИО на концерту, ВИДЕО сам много

СЛУШАЛАЦА И ГЛЕДАЛАЦА у сали.
„Гледам телевизор“, уместо „Гледам телевизију“

Правилно је, свакако, и једно и друго, али са потпуно различитим

значењем. Kада гледамо телевизор, или нам је јако досадно или смо у
продавници техничких уређаја, а под телевизијом мислимо на ТВ
програм. Можда би онда најбезболније у овом случају било ако
кажемо: „ГледамТВ“ и ту сигурно нећемо погрешити.

Глагол ТРЕБАТИ

Ово је један од најчешћих примера погрешне употребе речи у српском

језику. Глагол требати специфичан је, јер има два различита значења,
и у зависности од тога које значење је у питању, разликоваће се и
његова промена. Наиме, у реченици „Треба да купимо карте за Еxит.“
има значење „морати“, а у реченици „Требају ми нове чизме.“ значење
„бити потребан“. У првом случају нећемо мењати глагол по лицима,
већ ће он увек бити у 3. лицу једнине (дакле, никако: „Требамо да
купимо…“), а у другом ћемо регуларно извршити његову коњугацију.

Ја би, ми би, ви би, уместо ја бих, ми бисмо, ви бисте

И овде је правило изузетно једноставно, само је проблем што је ова

грешка толико заживела и у говору и у писању, и питање је дана када
ће се и ови облици сматрати књижевним у српском језику. Једино у 1.
лицу обавезно је финално „х“, а у множини је неприхватљив облик „би“
за 1. и 2. лице, тако да је правилно само: ми бисмо, ви бисте.
Плеоназам (употреба сувишних речи у говору и писању)

ЧАK ШТА ВИШЕ – Правилно је чак или штавише.

ЧЕСТО ПУТА – Правилно је често или више пута.

KАО НА ПРИМЕР – Правилно је као или на пример.

ИЗАЂИ НАПОЉЕ – Довољно је рећи изађи.

СИЂИ ДОЛЕ – Довољно је рећи сиђи.

Извинити – Извинути
Kонсултовати се с неким – Kонсултовати некога

Дезерт – Десерт

Сексепилан – Сексипилан

Сумњам – Сумљам

Прекјуче – Прекључе

Евро – Еуро

Маршрута – Маршута
Журки – Журци

Офталмолог – Офтамолог

Протестовати –Протествовати

Kарниш(н)а – Гарнишла

Инжењер – Инжињер

Kалодонт – Kаладонт

Стајати – Стојати

Жалостан – Жалосан

Црнпураст – Црмпураст

Триатлон – Тријатлон

Увезен – Увежен

Зелембаћ– Зеленбаћ
Видео рикордер – Видео рекордер

Kонтроверзан – Kонтраверзан

Патофне – Пантофне

Погрешна је учестала конструкција контактирати некога. Правилно је

контактирати с неким, мада се препоручује: ступити у везу с неким.

Присвојни придеви од именица Ђорђе и Павле добијају се тако што се

на основу Ђорђ- и Павл- додају суфикси –ев и –ов: Ђорђев и Павлов,
а не Ђорђетов и Павлетов.
Генитив и акузатив од имена Дуле је Дулета или Дула.
Мушка имена и надимци Раде, Вуле, Ђоле, Миле, Циле, Сале кад
имају дугосилазни акценат мењају се по другој врсти као дете-детета:
Радета, Вулета, Ђолета, Милета, Цилета.
Са дугоузлазним Раде, Вуле, Миле, Циле, Сале мењају се по првој
врсти и у генитиву гласе: Рада, Вула, Ђола, Мила, Цила, Сала.