Врсте речи

ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ
1. ИМЕНИЦЕ 1. ПРИЛОЗИ
2. ЗАМЕНИЦЕ 2. ПРЕДЛОЗИ
3. ПРИДЕВИ 3. ВЕЗНИЦИ
4. БРОЈЕВИ 4. УЗВИЦИ
5. ГЛАГОЛИ 5. РЕЧЦЕ
По значењу именице се деле на:
1. Заједничке: девојка, старац, дете, град, пут
2. Властите: Марко, Јана, Шарац, Марс, Београд
3. Збирне: цвеће, жбуње, грање, лишће, деца, браћа, омладина, господа, дечурлија,
студентарија, чељад, телад, прасад, пилад. Увек су у једнини.
4. Градивне именице означавају неку материју: вода, нафта, злато, шећер, брашно…
5. Апстрактне именице означавају апстрактне појаве: мисао, срећа, љубав, доброта…
ПРИДЕВИ
Описни: висок, румена, сиромашна.
Градивни: дрвени, кожни, сламни, пластичне.
Присвојни: дедин, мајчин, Зоранов, школски, градски.
Месни: горњи, доњи, леви, десни, овдашњи.
Временски: данашњи, летошњи, јутарња, вечерњи.

Брзо је дотрчало брзо дете.

Брзо – прилог (стоји уз глагол и одређује место, време, начин вршења радње)
брзо – придев (стоји уз именицу и описује је)

ЗАМЕНИЦЕ

ИМЕНИЧКЕ ПРИДЕВСКЕ
 ЛИЧНЕ НЕЛИЧНЕ
ИМЕНИЧКЕ ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ:
Једнина множина повратна заменица за свако лице СЕБЕ, СЕ
1.л. ја ми
2. л. ти ви
3. л. он/она/оно они/оне/она

једнина
Номинатив
ја ти он она оно
(ко? шта?)
Кратк Кратк Кратк Кратк
Дуга Дуга Дуга Дуга Дуга Кратка
а а а а
форма форма форма форма форма форма
форма форма форма форма
Генитив
мене ме тебе те њега га ње је њега га
(од кога?)
Датив
мени ми теби ти њему му њој јој њему му
(коме?)
Акузатив
мене ме тебе те њега га њу ју, је њега га
(кога?)
Вокатив
ти
(Хеј!)
Инструментал
мном тобом њим њом њим
(с ким?)
Локатив
мени теби њему њој њему
(о коме?)

множина
Номинатив
ми ви они оне она
(ко? шта?)
Дуга Кратк Дуга Кратк Дуга форма Кратка форма
 а а
форма форма
форма форма
Генитив
нас нас вас вас њих их
(од кога?)
Датив
нама нам вама вам њима им
(коме?)
Акузатив
нас нас вас вас њих их
(кога?)
Инструментал
нама вама њима
(с ким?)
Вокатив
ми ви
(хеј!)
Локатив
нама вама њима
(о коме?)

ИМЕНИЧКЕ НЕЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ:

УПИТНО-ОДНОСНЕ: КО, ШТА
НЕОДРЕЂЕНЕ: НЕКО, НЕШТО
ОДРИЧНЕ: НИКО, НИШТА
ОПШТЕ: СВАКО, СВАШТА, БИЛО КО, МА КО, КО ГОД, БИЛО ШТА, МА ШТА, ШТА
ГОД
ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
ПРИСВОЈНЕ: мој, твој, његов, његова, његово, наш, ваш, њихов, њихова, њихово; свој,
своја, своје
ПОКАЗНЕ: овај, тај, онај, овакав, оволики, толики, онакав, онолики, такав
УПИТНО-ОДНОСНЕ: који, чији, какав, колики
НЕОДРЕЂЕНЕ: нечији, некакав, неколик
ОДРИЧНЕ: никоји, никакав, ничији
ОПШТЕ: сваки, који год, ма који, свакакав, какав год, свачији

Бројеви
Основни: један, два, три…
Редни: први, други, трећи…
Збирни: двоје, троје, четворо….

Глаголи
Означају радњу: цртати, кувати,…
стање: лежати, спавати, туговати,…
збивање: грмети, севати,…

Глаголски облици

ЛИЧНИ НЕЛИЧНИ
1. ИНФИНИТИВ
2. РАДНИ ГЛАГОЛСКИ
ПРИДЕВ
3. ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ
ПРИДЕВ
4. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ
ПРОШЛИ
5. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ
САДАШЊИ
ЛИЧНИ

ВРЕМЕНА НАЧИНИ
1. ПРЕЗЕНТ 1.ИМПЕРАТИВ
2. АОРИСТ 2. ПОТЕНЦИЈАЛ
3. ПЕРФЕКАТ 3. ФУТУР ДРУГИ
4. ИМПЕРФЕКАТ
5. ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ
6. ФУТУР I
презент помоћног глагола ЈЕСАМ
1. јесам / сам 1. јесмо / смо
2. јеси / си 2. јесте / сте
3. јесте / је 3. јесу / су
презент помоћног глагола БИТИ
1. будем 1. будемо
2. будеш 2. будете
3. буде 3. буду
презент помоћног глагола ХТЕТИ
1. хоћу / ћу 1. хоћемо / ћемо
2. хоћеш / ћеш 2. хоћете / ћете
3. хоће / ће 3. хоће / ће
* Треба разликовати заменицу је и глагол је.
Видим је (Видим њу).
Је је заменица.
Видео је Милана.
Је је глагол.

Непроменљиве речи
Прилози

Стоје уз глаголе
Прилози за место: где, куда, камо, доле, горе, позади, ван, близу, десно, далеко…
Прилози за време: јуче, данас, сутра, ујутру, увече, пре, после, лане, кад, сад,
некада, никада, тек, већ
Прилози за начин: добро, лепо, како, овако, брзо, изврсно, споро, никако, некако,…
Прилози за узрок: зато, стога
Прилози за количину: мало, много, доста, неколико

Предлози
Стоје испред падежних облика самосталних речи и служе за означавање њиховог
односа према другим речима у реченици.
Просторни однос: пред, иза, уз, до, на, у, поред, из, са…
Временски однос: од, до, у…
Однос узрока, поређења, циља, намене: због, од, са, ради, за…
Неки предлози су настали од именица: врх, дно, чело, дуж, пут (врх пута)

Везници: и, па, те, ни, нити, али, а, да, док, јер, ако, но, него, већ …

Речце: међутим, пак, баш, бар, и, ваљда, збиља, можда, заиста, нипошто, дакако,
уистину.

Узвици: ах, ох, јао, а, о, ој, фију, кврц.