Prilog:

NAČINI (NE)SLUŠANJA
1. LAŽNO SLUŠANJE
Slušalac neverbalno pokazuje da ne sluša:
“Da, da, samo ti nastavi... (a istovremeno pretura po papirima, gleda kroz
prozor, telefonira ili "belo" gleda, gleda kroz osobu...).
2. JEDNOSTRANO SLUŠANJE
Slušalac ne obraća pažNJu na neverbalne poruke koje šalje osoba koja
govori već samo na verbalne i zato gubi značajan deo informacija.
3. SELEKTIVNO SLUŠANJE
Slušalac prima samo ono što je po NJegovim merilima važno ili se uklapa
u NJegovu procenu sagovornika: omalovažavaNJe ("Nije to baš toliko važno",
"Nije to tako strašno"), preuveličavaNJe ("Pa to je gore nego što misliš"),
etiketiraNJe ("To je zato što si nesposoban", "Ma ti si preosetljiv").
4. OTIMANJE REčI
Slušalac vreba trenutak da preuzme reč: "Da čuješ samo šta se meni
dogodilo" ili "Isto tako je bilo i meni...".
5. DELJENJE SAVETA
Slušalac ne sluša osećaNJa i potrebe govornika već mu objašNJava koji je
najbolji način da se postupi u odre|enoj situaciji: "Ma slušaj ti mene, ovako
da uradiš...".
6. ZAPITKIVANJE
Slušalac postavlja gomilu pitaNJa koja čine da se govornik oseća kao u
sudnici: "Zašto nisi uradio..., ...a kada se to desilo, ...šta si mislila kad
si to uradila...".
66