НАЧИНИ (НЕ)СЛУШАЊА

1. ЛАЖНО СЛУШАЊЕ

Слушалац невербално показује да не слуша:

“Да, да, само ти настави... (а истовремено претура по папирима, гледа кроз

прозор, телефонира или "бело" гледа, гледа кроз особу...).

2. ЈЕДНОСТРАНО СЛУШАЊЕ

Слушалац не обраћа пажњу на невербалне поруке које шаље особа која

говори већ само на вербалне и зато губи значајан део информација.

3. СЕЛЕКТИВНО СЛУШАЊЕ

Слушалац прима само оно што је по његовим мерилима важно или се уклапа

у његову процену саговорника: омаловажавање ("Није то баш толико важно",

"Није то тако страшно"), преувеличавање ("Па то је горе него што мислиш"),

етикетирање ("То је зато што си неспособан", "Ма ти си преосетљив").

4. ОТИМАЊЕ РЕЧИ

Слушалац вреба тренутак да преузме реч: "Да чујеш само шта се мени

догодило" или "Исто тако је било и мени...".

5. ДЕЉЕЊЕ САВЕТА

Слушалац не слуша осећања и потребе говорника већ му објашњава који је

најбољи начин да се поступи у одређеној ситуацији: "Ма слушај ти мене, овако

да урадиш...".

6. ЗАПИТКИВАЊЕ

Слушалац поставља гомилу питања која чине да се говорник осећа као у

судници: "Зашто ниси урадио..., ...а када се то десило, ...шта си мислила кад

си то урадила...".