Вештине владања собом- асертивна

комуникација
Сандра Мојашевић
Лидија Ристић- Милојевић

АКТИВНО СЛУШАЊЕ
 Чути и слушати није исто

Физичка Ментална
активност активност

СЛУШАЊЕ укључује напор и вештину

- хтети и знати -
 Зашто слушати?
Избегавамо неспоразуме и свађе
Добијамо корисне информације
Показујемо да нам је стало
Помажемо да особа јасније
сагледа проблем
Подстичемо однос поверења...
 Узроци неслушања

Говор монотон
Тема: бескорисна, досадна, не занима нас, не
разумемо о чему се ради, већ знамо о чему се
ради
Заокупљени смо сопственим проблемима,
сањаримо
Мислимо да слушамо и кад не слушамо јер имамо
уши и примамо звукове.
То једнако као да мислимо да знамо читати јер
видимо.
 С обзиром на циљ и ситуацију слушање може
бити:
слушање садржаја (предавање)
циљ: разумети и запамтити поруку, постављамо питања
ради разјашњења

критичко слушање (одлучивање)

циљ: разумети и оценити поруку (логика аргумената, снага
доказа, исправност закључка, говорникове намере...)

емпатијско слушање (потпора)

циљ: схватити говорникове осећаје, потребе, не давати савете
ВЕЖБА
Како не слушамо?
Лако се препознаје онај који не слуша

Није у могућности да понови шта је речено

Ако понови види се да не разуме смисао
Обраћа пажњу на друге ствари (телефонира,
гледа ТВ....)
Разговара са другима
Прекида Вас док говорите
“Упада” са тотално другачијим темама и сл.
 Постоје три врсте слушања:
1. Пасивно слушање
2. Полупасивно слушање
3. Активно слушање
 ПАСИВНО СЛУШАЊЕ
Код пасивног слушања се не обраћа пажња на
оно што саговорник каже, а такође ни на његову
невербалну експресију (говор тела)

Углавном се шаље порука “ не марим за тебе”,

“не интересујеш ме”

Пример – када учимо и слушамо радио у позадини.

 Разлози пасивног слушања
Имамо унапред замишљен план активности и
шта треба рећи, тако да се ментално усмеравамо
на то

Налазимо се у проблемима или слично, што

опседа наше мисли, па нисмо у стању да се
усмеримо на разговор

Нисмо заинтересовани за ту тему

Полупасивно слушање
Чујемо шта саговорник каже, али нисмо у стању да се
потрудимо да информације које су добијене обрадимо
и разумемо

Препознаје се када особа схвати да се повремено

укључује у разговор а повремено искључује

Препознаје се када утврдите да нисте у могућности да

схватите или да видите целину онога што је испричано
јер сте пропустили одређене делове комуникације
 Вештина активног слушања се учи
и веома је битна за добру комуникацију
 АКТИВНО СЛУШАЊЕ
Добијамо пуну информацију

Усресређени смо на вербалне и невербалне

поруке и схватамо суштину поруке

Разумемо саговорника

Значајан део материјала из конверзације остаје

Како побољшати слушање
Успоставити контакт очима, односно гледати у саговорника
Показати да сте заинтересовани за оно што говори
Обратити пажњу на оно што говори
Избегавати све што одвлачи пажњу (рецимо писање
извештаја, телефонирање, гледање ТВ-а и сл.)
Ако има мисаоних преокупација, покушати да се вољно
пребацујете на разговор, чим видите да сте “одсутни”
(најтеже)
Ако је битно, водите белешке (кратко, немојте писати
романе)
Како побољшати слушање
Контролишите своју потребу да причате,
односно да се убацујете у разговор ако је
саговорник на пола реченице
Водите рачуна о говору тела!
Постављате питања! јер се тада види да сте
заинтересивани за комуникацију
Немојте да претпостављате шта је саговорник
хтео да каже, већ питајте
Ако је нејасно, тражите да се појасни
 Како побољшати слушање
Повремено поновите нешто што је Вас
саговорник рекао, али не као папагај већ својим
речима

Повремено додајте “разумем”, “схватам шта

хоћеш да кажеш” “аха, сад сам схватио”
Неадекватни одговори
Промена теме
Ја знам боље од тебе Ништа ти није, много су те
размазили, сутра ће бити боље...
Пребацивање приче на свој проблем
Осуђивање Глупо је што се
Саветовање... љутиш, нема
разлога
Саветовање Требало је
да...
Сада би било
боље да...