IZREKE RAZNIH NARODA

Hercegovacke izreke (bar ja tako mislim):

Veselo srce kudjelju prede

Kuku nogama pod ludom glavom
Nece zima na nebu zimovati
Zasviraj, pa za pojas zadjeni
Parama treba dobar coban
Zuti zutuju, a crveni putuju
?Dobar glas daleko se cuje
Baci smokove, uzmi drenove
Nedaj, Boze, sto mi majka misli
Pricerala vuka zla godina
Covjek plani a sudbina se smije
?U dobru se ne uzdigni a u zlu ne ponizi
?Lijepa rijec i gvozdena vrata otvara
Mirna voda brijeg roni
Ne mozes zaraditi ako ne ustedis
U lazi su kratke noge
Zima ne gleda gizde
Glad ociju nema
Vrana vrani oci ne vadi
Nema kazne bez Bozje kazne
Nece zima na nebu zimovat

Ne ceka se Bozic na Bozic/dokonost...

. (
). ' ,

Kineske izreke:

Ako veruje u uda, uda e poeti da se deavaju.

Ako znamo da smo uinili zlo, a odbijamo da to priznamo, dvostruko smo krivi.
Ako ima mana, popravi se; ako ih nema, uvaj se.
Ako je neko umoran da ti da osmeh, daj ti njemu svoj.
Ako si strpljiv, i list dudov barun e postati.
Ako srce nije na mestu, onda gleda a ne vidu, slua a ne uje, jede a ne osea
ukus.
Ako su deca zla, ne zasluuju nasledstvo; ako su dobra i radna, nasledstvo im
nije potrebno.
Ako tri dana ne ita knjige, tvoje rei gube lepotu.
Ako oveku da ribu, nahranie ga za jedan dan; ako ga naui da peca,
nahranie ga za ceo ivot.

1
Bio sam besan to nemam dobre cipele, a onda sam otiao na trg i tamo sreo
oveka bez nogu,
Tek tada sam bio zadovoljan svojim ivotom koji mi je sudbina odredila.
Blato moe dragulj uprljati, ali ga ne moe pretvoriti u blato.
Bogatstvo oduzima vie zadovoljstva nego to ga prua, ali treba imati duu da
bi se to osetilo.
Bolje i koliba od slame u kojoj ima smeha, nego mermerna palata u kojoj ima
plaa.
Bolje je sauvati ivot oveka, nego sagraditi hram od sedamdeset spratova.
Bolje je spasiti jednoga koji umire, nego pokopati stotinu mrtvih.
Bri je jedan jezik nego dve noge.
Brzo otvaraj oi, sporo otvaraj usta.
Budi dobar s dobrom osobom, ali joj ipak uvek ne povlauj.
Budi krotak i skroman ako eli da te uzvise; hvali tue vrline ako eli da
stekne prijatelje.
Vino ne opije oveka, nego se ovek opije sam.
Vino pij iz male boce, uenost iz velike.
Vrata iza kojih je dobro teko je otvoriti, a iza kojih je zlo teko je zatvoriti.
Vrlina je lepa i u najrunijih, a porok ruan i u nalepih.
Vrline koje se kupuju uvek se skupo plaaju.
Gde se nita ne moe pomoi, lepo je (bar) osmehnuti se.
Da se naui dobru potrebne su tri godine, da se naui zlu dovoljno je jedno
jutro.
Deca su ogledalo roditelja.
Dobar govor lii na umetnika koji, obraujui ad, ne povlai nijedan pogrean
potez.
Dobar trka ne podie prainu za sobom.
Dobro koje rauna na protivuslugu, nije dobro.
Duboka reka tee mirno, pametan ovek govori tiho.
Dug dan je kao mala godina.
ivi kako moe, kada ne moe kako hoe.
ivot je samo most; ne gradi kuu na njemu.
Zaboraviti pretke znai biti potok bez izvora, stablo bez korena.
Zavist je kao zrno peska u oku.
Zalutati i pogreiti, a ne promeniti pravac, znaci konano pogreiti
Zatvor je zatvoren i danju i nou, pa ipak je stalno pun; hramovi su stalno
otvoreni, a u njima nema ni ive due (ili: jedva da nekog ima).
Zlo i dobro ne dolaze sami, ve kako ih dozovemo.
Zlo koje se boji da se za njega sazna, sigurno je veliko.
Znanje je najvee blago, koje svog vlasnika na svakom putu prati.
I ako hiljadu ljudi veruje u glupu stvar, ona i dalje ostaje glupa.
I dobrog oveka i dobrog konja ljudi jau.
I dragom kamenu potrebna je ruka vetog majstora.
I lepi cvetovi lepi su za neko vreme.
I najvee kule podiu se od zemlje.
I put od hiljadu milja poinje prvim korakom.

2
Izgubljeno zlato moe se nai; izgubljeno vreme - nikada.
Izleiti se moe jednim udarcem maa, ali ne i jednini udarcem jezika.
Jedan dan zamenjuje tri kada se sve na vreme radi.
Jedna od glavnih dunosti ovekovih je da raspali u sebi ono blistavo naelo
razuma koje dobijamo od Boga.
Jedno jedino "evo ti" vredi vie nego deset "neka ti nebo pomogne".
Jednom pokazati vie vredi nego sto puta kazati.
Kad izgubi ponos, nisi izgubio nita; kad izgubi zdravlje, izgubio si pola; kad
izgubi volju, izgubio si sve.
Kad si sam, misli o svojim nedostacima; kad si u drutvu, zaboravi na tue.
Kada dugo ive skupa, ivotinje se zavole, a ljudi zamrze.
Kada jedna re ne pogodi cilj, hiljadu rei gubi smisao.
Kajanje je prolee vrlina.
Kao to nezahvalnik zaboravlja dobroinstva, tako mudar ovek zaboravlja
uvrede.
Kao to se zatvara boca da bi se vino ouvalo, tako treba i usta zaepiti.
Kao to se u ogledalu neiji lik moe pokazati, tako se iz prolosti sadanjost
moe upoznati.
Ko dobro poznaje sebe i neprijatelja - uvek pobeuje, ko samo sebe poznaje -
moe jednom pobediti, ali e drugi put pretrpeti poraz; ko pak ne poznaje ni
sebe
ni neprijatelja - taj nee nikad pobediti.
Ko ima mnogo novca a nema dece, nije bogat; ko ima mnogo dece a nema novca,
nije siromaan.
Ko ima hrabrosti da ispravi svoje greke, dugo ih ne ponavlja.
Ko je dobar sin, dobar je i brat, dobar mu, dobar otac, dobar roak, dobar
prijatelj i dobar graanin.
Ko je sposoban da pocrveni, nema crno srce.
Ko me iza lea kudi, taj me se boji; ko me u oi hvali, taj me prezire.
Ko ne misli na druge, jednog dana e utvrditi da ni drugi ne misle na njega.
Ko nema nijednog prijatelja, ide kao stranac po zemlji.
Ko tei vrlinama, lii na oveka koji se penje na brdo; ko se prepusti porocima,
lii na oveka koji se s visine rui.
Ko trai istinu, mora znati da je podnese.
Ko u mraku kleei moli, taj istinski moli.
Ko ume da slua, vie vredi od onoga koji ume da govori.
Koliko god bio snaan, jedan stub ne moe nositi kuu.
Lake je premestiti reku nego joj promeniti ud.
Lepe rei nisu uverijive, a uveredljive nisu lepe.
Lepi putevi ne vode daleko.
Ljubav se sva sastoji od oiju, pa ipak nita ne vidi.
Ljudska srca su isto tako razliita kao i lica.
Malo volimo sebe kad nekoga mrzimo, ali kad volimo samo sebe, mrzimo pola
sveta.
Marljivome nedelja ima sedam dana, a lenjome sedam sutra.
Mekani jezik ostaje, tvrdi zubi ispadaju.

3
Misao je slina kopanju bunara: voda je najpre mutna, pa se zatim polako
razbistri.
Mudar ovek zaboravlja sve, osim svojih pogreaka i svojih dobroinitelja.
Mudar ovek je velik i u najmanjim stvarima, a zao mali i u najveim stvarima.
Nadaj se najboljem, budi spreman na najgore.
Najbolje su zatvorena ona vrata koja se mogu ostaviti otvorena.
Najmanje elimo da saznamo one istine koje bi nam donele najvie koristi.
Ne pitam te koliko si skoio, ve koliko skae.
Ne plai se loih rei, ve loih dela.
Neznanje je no bez meseca i zvezda.
Nemoj se brinuti to te ljudi ne poznaju, ve to ti njih ne poznaje.
Nesrea je efikasan lek: odjednom lei od mnogih bolesti.
Nesrean je ovek koji vidi stvari samo onakve kakve one jesu.
Nesree izlaze iz usta, bolesti ulaze kroz usta.
Nesrea ulazi samo na ona vrata koja smo joj ostavili otvorena.
Nee propasti ovek koji poznaje svoju snagu.
Ni najlepi sutranji dan ne moe nam vratiti onaj jueranji.
Ni ono to se dogodilo pred naim oima nije obavezno istina, a zar se onda moe
verovati reima izreenim daleko iza naih lea?
Nita nije teko, treba samo hteti.
Novac zaraen trgovinom traje trideset godina; novac zaraen znojem i krvlju,
traje sto hiljada godina.
Novoroeno tele ni tigra se ne boji, a kad mu narastu rogovi, i vuka se boji.
Od zlog oveka ostaje smrad deset hiljada godina.
Oni koji lepo govore, ne govore uvek i najbolje.
Onome ko zna da eka, vreme otvara vrata.
Oprezna noga moe svuda da hoda.
Planinu e pomeriti samo onaj koji je u poetku pomicao kamenie.
Poznavati druge samo je znanje, poznavati sebe - to je mudrost.
Polovina sposobnosti su od roenja, a druga polovina od uenja.
Prvu polovinu noi misli na tue mane, drugu polovinu misli na svoje.
Pre nego to krene da se osveti, iskopaj dva groba.
Pretrpi malu uvredu, i bies poteen od velike.
Prijatelji govore srcu, nebo dui, sve ostalo uima, a knjige duhu.
Pun ajnik uti, napola prazan piti.
Roditelji su ti dali ivot, a volju mora obrazovati sam.
Samo tuim oima mogu se videti svoji nedostaci.
Svaki dan bez smeha, izgubljen je dan.
Svako na svoj nain tumai nebesku muziku.
Sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj potekoa,
mudrovanja i spletki ostaje uvek ono to je bila.
Svi cvetovi budunosti su u semenu sadanjosti.
Svoj duh obogatiti i svoje srce olakati, svoj jezik odmoriti i svoje ruke umoriti,
polako jesti i brzo spavati - u tome je sva mudrost.
Senka se vidi tamo gde eli sunce.
Srea sledeeg veka gradi se u ovom veku.

4
 Srean ovek je brod koji plovi pod povoljnim vetrom.
Strast kojoj ispustimo uzde lii na pijanstvo. Lek protiv toga sastoji se od dve
reci: vladaj sobom.
Strpljenje titi od uvrede, kao odelo od hladnoe.
Srpljivom oveku vreme brzo prolazi.
Trai i nai e, zanemari i izgubie.
U asu uspeha ne zaboravljaj svoje neuspehe.
Upali svetlo, umesto to se ali na tamu.
Uiti, a ne misliti je glupo; misliti, a ne uiti je pogibeljno.
Hladan aj i hladan pirina jo moemo da podnesemo, ali hladne rei nikako.
ak i onima koji vladaju znanjem, opreznost je najbolja zatita od
nepredvidivog.
im upozna bolest, blizu si ozdravljenju.
ini najbolje, ostalo ostavi.
ista savest ne boji se kucanja nou.
ovek ivi sto godina, a briga se nakupi za hiljadu.
ovek koji ne menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala.
ovek bez volje - kao nobez elika.
ovek moe da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemogue da bude
mudar a da ne bude skroman.
ovek stari onako kako je iveo.
Uiti je kao uzvodno plivati: zastani za trenutak i ve si vraen.
Onaj ko zna 7 poslova jedva hrani jedno dete, onaj ko zna samo jedan i mnogo
je dobar u tome, hrani sedmoro dece

Korejske izreke:

Ako ribu pusti u posudu s vodom, ne misli da si joj dao slobodu.

Vetina sabesednika zavisi od tvoje vetine.
Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom.
Dubina reke moe se izmeriti, ali ne i dubina oveje due.
Duboka reka beumno tee.
I budala radi po svom ubeenju.
l za rukovanje udotvornim maem potrebno je znanje.
I najvee drvo je izraslo iz malog semena.
I plitku reku prelazi oprezno.
Iz rodnog kraja i gavran je mio.
Jezik je bez nogu, ali juri na hiljade milja.
Kad padne u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok.
Ljubav je kadra da za jednu no sagradi Kineski zid.
Najbolje drvo pre svih seku.
Naslikani hleb ne moe se (po)jesti.
Nesrea je kao reka: u nju se sliva vie izvora.
Nesrean ovek, i kad na perje padne, razbije glavu.
Otrovne gljive prve izrastu.
Prosuti pirina moe pokupiti, ali izgovorene rei ne moe vratiti.

5
Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen.
Reka se upoznaje plivanjem, a ovek u razgovoru.
Svako za svoju nesreu okrivljuje druge.
Soko slomljenih krila nije soko.
Srea je kao ptica u kavezu: kad je jednom pusti, vie je nee uhvatiti.
U ivotu nema ravnih puteva.
U siromanoj kui i Bog je gladan.
U srenom domu i na paradajzima rastu tikve.
Hrabrima i zvezde pomau.
ak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi rauna kako zatee luk.
astohlepan misli da je nebo kapa njegova.
ovek bez volje lii na slepca u polju.
ovek koji ivi po svojim uverenjima, ne boji se kazne.
to u poetku nisi popravio malom motikom, kasnije e popravljati velikom
lopatom.

Makedonske izreke:

Bez vremena nita ne zri.

Vino ne stoji u oveku kao to stoji u bavi.
Visoko drvo plod nema.
Voda sve nosi, samo sramotu ne moe.
Dva ljuta kamena brano ne melju.
Lane suze Bog ne prima.
Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magarci.
Na kamenu koji se kotrljao, trava ne nie.
Otvori oi, da ti ih ne otvore.
Samo dva puta ima: jedan nagore, jedan nadole.
Ako me gleda s dva oka, ja u tebe s etiri; ako me, pak, gleda jednim okom, ja u tebe
nijednim.

Turkmenske izreke:

Ve kad si se popeo na kamilu, ne skrivaj se iza sedla.

Gost malo sedi, ali mnogo vidi.
ivot bez ljubavi - kao godina bez prolea.
Kad izae mesec, ceo svet vidi.
Kada govori oprezno - jezik je tvoja vrlina, kada govori kako (i ta) ti padne na pamet -
jezik je tvoja nesrea.
Kola ponu da kripe etrdeset dana pre nego to se slome.
Lepo je postati uen, ali je te ko postati ovek.
Od pohvala magarac nee po stati konj.
Oima udovca ne uzimaj enu, oima peaka ne uzimaj konja.
Samo otvorenom srcu svaki je put otvoren.

6
Svaaj se, tuci se, psuj, ali osta vi mesta za pomirenje.
U ognju krivoga gori i pravedni.
U slonom stadu jedan epavi ovan se ne vidi.
Umesto da eli smrt neprijate lja, bolje je da sebi poeli dug ivot.

Tadikistanske izreke:

Ako smeh ne rei bol na dui, onda je pla bolji od takvog smeha.
Biser se moe (lako) razbiti, ali re se ne sme prekriti.
Znanje u rukama zlog oveka isto je to i otar no u rukama pijanca.
Izrei glasno, pred svima, svoje mane, znai dobiti bitku, jer e zatvoriti usta svakom
svom protivniku.
Jezik klevetnika se moe odsei, ali se ne moe vezati.
Kome je ilim sree satkan crn, nee ga obeleti pa makar ga prao i vodom s rajskog
izvora.
Krupni novac prodire sitni.
Ljubazno lice klju je za zatvo rena vrata.
Pamuk otupi i najotriju sekiru.
Posao je uradio onaj koji ga je zavrio.
Rad jedne ene vredniji je od rei stotine mukaraca.
Svako (treba da) se drui sa sebi slinima: golub leti s golubom, guska s guskom.
Sve to je ulo sa majinim mlekom, izai e tek sa duom.
Strpljivost je klju za vrata e ljenog blaga.

Kirgizijske izreke:

Dobro od dobrog oveka uvek se dobije; zlo od zlog oveka dobije se u teko vreme.
Kad valjan ovek pogrei, okrivljuje sebe, kad lo ovek pogrei, okrivljuje druge.
Kad vidi zlato, i prorok skrene s puta.
Ko ima estoro dece, taj na est mesta ima bogatstvo.
Nema hrabrih bez rana.
Neosetljivom oveku re proleti mimo uiju; osetljivom kae re, pa mu padne na srce.
S jezika kaplju i med i otrov.
Saoseati sa bolesnim, znai vratiti mu pola zdravlja.
Um je odea koja se nikad ne iznosi, znanje je rudnik koji se nikad ne iscrpe.

Danske izreke:

Veu zahvalnost zasluuje onaj koji oveku pomogne da ne padne, nego onaj koji ga
podie.
Vreme je svakome jednako dugo, ali ne i podjednako korisno.
Zavist je kao crv koji grize samo ono drvo u kojem ivi.
I onaj je besposlen ko moe biti bolje uposlen.
Kad bi zavist bila temperatura, celo oveanstvo bi bilo bolesno.

7
Kad bi laganje bila umetnost, svet bi bio pun umetnika.
Kad ti srea prui prst, ti joj prui ruku.
Kajanje je dobro, ali nevinost je jo bolja.
Ko daje svinji kad god roke i detetu kad god plae, dobie debelu svinju i iskvareno
dete.
Ko dri krst u ruci, prvo sebe blagosilja.
Ko mnogo misli, malo govori.
Ko ne eli da ga prevare, treba da ima oi na svakom prstu.
Ko ne eli jeftino da kupi dobar savet, mora skupo da ga plaa.
Ljubav je kao vatra: to vea, to vie dima.
Ljubav i smrt ne moe niko da izbegne.
Male brige govore, velike su neme.
Mir i dobro sagraena kua nikad nisu skupi.
Mlado drvo daje vie dima nego vatre.
Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
Mudrost bez prakse je kao vatra bez topline.
Najopasnija je ona rana koja iznutra krvari.
Ne postoji srea koja nema neprijatelja.
Ne uzimaj sve, ni uvek, ni od svakoga.
Neka ti pamet slui kao kormilo, a vrline kao jedro.
Novac ne moe mirno da lei, on hoe da rui, gradi i ratuje.
Prikupiti porez isto je kao prikupiti med: iz konice treba tako uzeti da i pelama neto
ostane.
Rano bode ono to e biti trn.
Sa smru treba iveti, a ne juriti za njom.
Smrt plaa sve dugove.
Smrt, sama po sebi, nije toliko strana; nju je takvom uinio ivot.
Srea moe oveka preneti preko potoka i ako on eli da skoi u njega.
Uini loem oveku dobro, pa moli Boga da ti ne vrati.
to bolje polje, to vie kopriva.
to se preuti - moe da se kae, to se kae - ne moe da se preuti.
to vei razum, to krai jezik.

Bugarske izreke:

Ako mi stane na noge, na sreu ne moe.

Ako hvali Boga - nema ta da izgubi, ako ga huli - nema ta da dobije.
Ako hoe da se udavi, ne mui se u plitkoj vodi.
Vreme crni, vreme beli.
Glad ne vidi nita osim hleba.
Bog se najvie udio kad je video da sinovi kradu od oca.
Da nema siromaha, ne bi imao ko da radi.
Dok pravda tamnuje, krivda caruje.
Zna konj ko ga moe jahati.
Jednima novac oduzima pamet, drugima je daje.
Kad nekome ini dobro, misli i na posledice.

8
Od jedne iskre mnogo kua izgori.
Od hodanja neto, od sedenja nita.
Odakle se voda zamutila, odatle treba da se izbistri.
Pametna glava vredi stotinu ruku.
Svaka ptica ima nad sobom svoga sokola.
Snaga bez pameti sama se raspada.
Tikve od jednog semena, pa jedne zrele a druge nezrele.
U tue jelo ne stavljaj so.
ovek jedno kroji, a Bog drugo ije.
ovek nije cvet da ga pomirie i zna kakav je.
to ovek sam sebi napravi, ne moe ni avo da mu napravi

Indijske izreke:

Ako ne znate kuda idete, svaki put e vas tamo odvesti.

Ako nekoga proklinje, pripremi dva groba.
Ako ovek voli sebe, neka ne ini zlo, ma kako ono malo bilo.
Bolje je iveti u svojoj domovini u nevolji, nego u tuini u zadovoljstvu.
Vatra koja ivi u drvetu ne moe se videti dok se ne raspali.
Dobro vaspitanje je najvee dobro koje moemo ostaviti deci.
Dobrom oveku kap vode je okean, a zlom je okean kap vode.
Dri glavu uspravno, makar se na tebe brdo ruilo.
Zlo i dobro pre ili kasnije dobiju ta zaslue.
Zmija ponekad ugrize, a zao ovek na svakom koraku.
I nemoan gnev vrlo je moan.
I razbesneli slon moe se umiriti utanjem.
Izgovoreno razume ak i stoka; neizgovoreno razume samo mudar ovek.
Izgubio si carstvo sveta - nemoj se alostiti, nije to nita. Osvojio si carstvo sveta - nemoj
se radovati, nije to nita.
Kad voli, i majmun ti se ini lep; kad ne voli, ne mari ni za lotosov cvet.
Kap vode koja padne na usijano gvoe, isparie. Ista kap, ako padne na lotosov cvet,
blistae kao perla, a ako padne na koljku, postae biser. Tako i ovek postaje ono s im
se udruuje.
Ko je opijen vinom, pre ili posle se otrezni; ko je opijen vlastoljubljem, ne trezni se do
smrti.
Lonac i u more uroni - on e iscrpsti samo onoliko koliko u njega moe da stane.
Ljudi mogu da izbegnu posledice zlobe svojih neprijatelja, ali nikad nee izbei posledice
svojih grehova.
Majka je boanstvo, a otac bogatstvo doma.
Matanje lentine ne vredi nita vie od potonulog upa.
Moe se probuditi ovek koji spava, ali ne i onaj koji bdije.
Moe se raspui stena, ali se ne moe uvek omekati srce.
Moe se upoznati dubina bunara, ali ne i dubina due.
Mrtav slon ostavlja svoje kljove, tigar svoje krzno, a ovek svoje ime.
Napis na elu ne moe se izbrisati.
Ne prekidaj nit prijateljstva, jer ako je bude morao vezati, ostae vor.

9
Neka ne ini zlo drugome onaj koji nee da ivi u brizi i alosti.
Nema prijatelja kao to je brat, nema neprijatelja kao to je brat.
Nemogue je predskazati sudbinu kamena, drveta i oveka.
Niko nije umro od prokletstva, ni preiveo od blagoslova.
O nebu i majci nikad ne govorimo dovoljno dobro.
Onome kome nije dolo vreme umiranja, ni stotinu strela nee nakoditi; onoga kome je
vreme dolo, usmrtie otrica trave.
Osveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, oprotaj za ceo ivot.
Prijateljstvo neasnog oveka je kao senka ujutru: najpre je velika, a zatim se smanjuje i
nestaje. Prijateljstvo plemenitog oveka je kao senka popodne: najpre je mala, a potom
postepeno raste.
Prosjak koji trai mrvice isprosi vie nego onaj koji trai krike.
Reke ne piju svoju vodu; drvee ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kiu. Sve
to je veliko, uvek je korist drugih.
Sa istog izvora piju i mudrac i budala.
Sagraenu kuu moe svako da kritikuje, ali ne moe svako da je sagradi.
Svet laska slonu, a gazi mrava.
Svojoj koljci biser je bezvredan.
Sigurno e propasti onaj koji smilja propast drugome.
Sjedinjene, ak i male stvari postaju jake; besan, divlji slon moe biti vezan sa malo
strukova slame upredenih u konopac.
Srea lei na vrhu tvog jezika: na njemu su i prijatelji i neprijatelji, i ivot i smrt.
Srdba prelazi u bes samo kad je neprijatelj slab.
Stablo ne uskrauje svoju senku ak ni onome ko je doao da ga obori.
Suvie brzo uzdizanje poetak je pada.
Sudbina se smeje i onima veoma odvanim i onima veoma opreznim.
Treba dobro da zna ta ti moe progutati i ta tebe moe da proguta.
Hleb siromaha slai je od hleba bogataa, jer glad mu daje slatkou.
U velikih i glavobolja je velika.
U gnevu moemo da skoimo u bunar, ali nikakav gnev nee pomoi da se otud
izvuemo.
U napola punoj posudi voda igra i posuda se klati, a u punoj ona je mirna i posuda vrsto
stoji.
U rasrenog ni oiju ni uiju.
ak i bivo nee ostati u kui u kojoj nema sloge.
ak i avo ima potrebu za drugom.
Skorpionov otrov nalazi se u njegovom repu; komarev u njegovoj glavi; zmijin u njenim
zubima; ovekov u celom njegovom telu.
to je vo bez jarma to je dete bez nadzora.

Gruzijske izreke:

Ako nema ogledala, svet moe posluiti umesto njega.

Bogatstvo je greh pred Bogom, a siromatvo - greh pred ljudima.
Bogatstvo je kao muva: as sleti na smee, a as na ruu.
Dug ulazi kroz pukotinu, a onda toliko naraste da ne moe da izae ni kroz vrata.

10
Znanje je vrednije od novca, otrije od sablje, monije od puke.
I u mleku e nai crne mrlje ako se u njega zagleda.
Ko se pokorava sudbini umire kao rob.
Ljudsko prokletstvo gore je od Bojeg.
Najbolje ptice iza svih lete.
Ne kupuj prve krastavce i prve glasine, jer e im cena brzo pasti.
Otvori svoja vrata, pa e ih i kod drugih nai otvorena.
Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih.
Tamo gde jede so, ne razbijaj slanik.
Trai lek od onoga koji je ve preboleo bolest.
ovek ne moe da proe a da ne ostavi trag.
ovek pre ostavlja veru nego naviku.
O vrijednosti novca pitaj siromaha

Ruske izreke:

Ako soko u mladosti nije pod nebo leteo, nee ni u starosti.

Ako hoe - i na planinu e skoiti, ako nee - ni s brda nee sii. /Hou je pola od
mogu. /Vie uradi pola volje nego tuce prisila.
Bez korenja ni pelin ne raste.
Bez pravde se i moe iveti, ali je teko umreti.
Bogatom kapom ne moe se prikriti siromatvo u glavi.
Bolest jedna, ali je svako na svoj nain boluje.
Bolest sama kae ta joj treba.
Bolje je i nedorei, nego previe rei.
Brani lonac uvek vri.
Brod koji je udario u hrid, a za tim nastavio vonju, nije bio ni u kakvoj opasnosti.
Brod se sa dva sidra dri.
Velika je re: hvala.
Velika su usta, ali nita ne vide.
Veliki bol zna za suze u srcu, ali ne i za suze u oima.
Veo koji pokriva lice retko kad pokriva lepotu.
Vera ima dve sestre: ljubav i mrnju.
Vie vredi grenik spreman na pokajanje, nego deset svetaca koji nisu nikad doli u
iskuenje.
Vie ima kopriva nego rua.
Vreme, dodue, lei rane nesrenika, ali esto to ini tako neveto da ostaju duboke bra
zgotine. /Vreme lei stare ra ne, ali ne i one koje se stalno obnavljaju.
Vreme nema samo zub, ono ima i jezik.
Vreme od dvorca pravi ruevi ne, ali od ruevina nikad dvorce.
Gde su rei retke, tamo one imaju teinu.
Glavom zapoinji, a rukama za vravaj.
Gladno jagnje svaku ovcu sisa.
Daj jeziku slobodu, pa e rei i ono to ne zna.
Dan je dug, a vek kratak.
Dani provedeni u besposlici ravni su samoj krai.

11
Devojke misle na brak, udate misle na ljubav.
Dete je kao testo: kako ga zamesi, tako e i izrasti.
Dok nisi poeo - misli, kad si poeo - radi.
Drvo se dri korenjem, a ovek prijateljima.
Dug je jezik u kratke pameti.
Dugo eka ko nestrpljivo eka.
Duom izmeri, umom proveri, a tek onda veruj.
avo nije toliko opasan kada se pojavi kao riui lav, ve kao pas koji repom mae.
ivot je kao Mesec: as pun, as okrnjen.
Za pravdu smo uli, a krivdu smo videli.
Zaboravi moje dobro, ali mi ne ini zla.
Zavist vidi ruu, ali ne i trnje.
Zavist je divlja hijena, koja ot kopava ak i leeve iz groba.
Zakon je kao pauina: strljen ga probija, a muva se hvata.
Zle misli prethodnica su zlih dela.
Znaj iveti, ali znaj i umreti.
I mudrome su potrebni saveti.
I na biseru ima ogrebotina.
I na suncu ima mrlja.
I najbolje ice ne valja nepre stano stezati.
I pod upljom kapom ivi o vek.
I srce ima ui. /to srce ne uo i, to ne vide ni oi.
Ima osmeha gorih od suza.
Iskustvo je knjiga koju znaju da itaju i nepismeni.
Istina pravo ide i sa njom se ne e mimoii.
Jedan je oboleo od gladi, a dru gi od zlata.
Jedna kap vode u oima cara kota zemlju mnogo maramica. /Koje na poloaj doao kao
lisica, taj e se na njemu ponaati kao vuk. /Teko pesnicima ako je car pesnik.
Jeftiniji su sedam mudraca ne go jedan iskusan ovek.
Kad bi vepar pravio boga, on bi mu napravio rilo.
Kad bismo imali samo one grehe koje priznajemo, skoro svi bi smo bili sveci.
Kad vetar duva, vie podrhtava jasika nego trava.
Kad dopustimo da se kue srue, nastojimo da spasimo ru evine.
Kad ima svoju decu, shvata dobrotu roditelja.
Kad novac govori, savest uti. /Kome je savest ista, jastuk mu se ne vrti pod glavom.
/Savest je kao komija: to si s njim vei pri jatelj, to bolje.
Kad nuda govori, ona zapoveda. /Nuda ne eka lepo vreme. /Nuda ne zna za zakon,
ona kroz njega koraa.
Kad slomi ruku ili nogu moe da ivi, a kad slomi duu - ne moe.
Kad sudbina gaa, ona gaa u sredinu.
Kao to se u kremenu ne vidi vatra, tako se ni u oveku ne vidi dua.
Ko jadikuje pod samom gorom, nikad nee ugledati njen vrh.
Ko je nezadovoljan svetom, ka ko moe biti zadovoljan Bogom?
Ko s ljubaznim licem prie, tom ne okreu lea.
Ko sam u sebe dublje pogleda, taj se nee hvaliti.
Ko svakome svojim licem (se okree), tome dobri ljudi nee leima.

12
Ko se boji nesree, nee videti ni sreu.
Ko se dvaput osvrne, nee ni ta izgubiti.
Ko se odve boji smrti, pokoj nik je meu ivima.
Ko seje mir, anje sreu.
Konji nade galopiraju, a maga rac iskustva ide polako.
La je kao sitan novac: s njim se ne moe dugo iveti.
Lake je kad snaga ivi bez uma, ali ne valja ni kad je um bez snage.
Lake je ma sa zida skinuti, nego ga ponovo obesiti.
Laskavac pod reima - kao zmi ja pod cveem.
Lep pozdrav i maki je mio.
Lepa re je oveku kao kia u vreme sue. /Lepa re i blaga kia svuda prodru.
Loi dani ponu ve nou, do bri dani tek izjutra.
Ljubav ima krila na leima, a brak take pod pazuhom.
Ljubi, ali dobro znaj koga ljubi.
Ljudi grde konja sree sve dotle dok ga sami ne uzjau.
Medom se ne love samo muve, ve i medvedi.
Milo dete mnogo imena ima.
Mladi i ludi misle da dvadeset godina i dvadeset rubalja nemaju kraja.
Mnogi ive, a svi umiru.
Mnogo je greha tamo gde ima mnogo novca.
Mnogo je ljudi, ali je ovek redak.
Mnogo je pametnog na svetu, ali je malo dobrog.
More ivota prepuno je podvod nog kamenja.
Mudar nema dovoljno uiju, a glupome i jedan jezik previe.
Mudar ovek tedi vreme i rei.
Na loem putu nee daleko sti i. /Na krivom se putu ne vidi napred.
Na smeloga pas laje, a plaljivo ga ujeda.
Najlepe gljive su i najotrovnije.
Ne boj se smrti ako hoe da ivi. /Nisu nam potrebne pri premne vebe da bismo mogli
da umremo. /Onoga ko nije umeo da ivi, nee nauiti ni da umre. /Smrt ne voli duge
pregovore.
Ne donosi sud o oveku po lepoti odela, ve po lepoti due.
Ne zaboravi zemlju u kojoj ti je pupak rezan.
Ne polai temelje, ako nisi u stanju sagraditi celu kuu.
Ne treba otvarati oi vie nego to je potrebno.
Neke su ljubavi kao sneg: brzo se otope i pretvore u blato.
Nema vrline bez borbe.
Nema oveka bez bola, a ako ga i ima, onda to nije ovek.
Ni vrabac ne ivi bez ljudi.
Nije prijatelj onaj koji te me dom mae, ve onaj koji ti istinu u oi kae.
Nije prijateljska samo ruka koja gladi, ve i ona koja za kosu vue.
Nije smeno to ena tue mu a, ve je smeno to mu plae.
Nikad ne nedostaje vremena ako se eli da se ine dobra dela.
Od jednog drveta i ikona i lopa ta. (takoe srpska).
Od rane ljubavi, kao i od ranog cveta, retko kad imamo koristi.
Od ustajalog jajeta uvek posta ne muak.

13
Okretan car na noge svojih mi nistara privruje krila.
Oni koji vuku kola sree, e sto su pametniji od onih koji u njima sede.
Oeva kletva sui, a majina iskorenjuje.
Oi bez due su slepe, ui bez srca su gluve.
Pare su kao avke: sve se u ja to skupljaju. /Pare su kao golubo vi: gde se udome, tu se i
razmnoavaju.
Poniavajui druge, i sam se poniava.
Pohlepnom oveku i u grobu je tesno.
Pre nego to se uzdigao nebu pod oblake, i orao je na zemlji po skakivao.
Pred jakima smo zeevi, pred slabima smo slonovi.
Prijateljstvo, kao i ljubav, tru dom se dobija. /Prijateljstvo ne tr-
pi nikakve obmane i prestaje tamo gde pone la. /eli li prijatelj stvo - budi prijatelj.
Razmisli prvo s jastukom, a on da s ljudima.
Re nije strela, nego stranija od strele.
Ruke pune elja ne znaju za do sadu.
S istog cveta pela med, a pauk otrov sakuplja. (takoe srpska).
Samo je onaj ovek slobodan koji sobom vlada.
San je kao bogatstvo: to ga vi e ima, vie ti se hoe.
Svoje hvala ne ali, a tue ne oekuj.
Svojim arom i svojim suzama prva ljubav lii na mlado drvo koje na jednoj strani gori, a
na drugoj puta vodu.
Seati se, znai stariti.
Siromatvo je rupa koju samo srea moe da zakrpi (zapui). /Si - romatvo nije sramota,
ali je od Boga greh.
Slui se pameu kao kormilom, a vrlinama kao jedrom.
Smrt na kraju pokazuje kakav nam je bio ovaj ivot.
Srea i nesrea na jednom ko nju jau.
Srea je kao groznica: koga ho e, toga spopadne.
Srea ne dolazi sama, nju rad za ruku dovodi. /Srea bez uma je kao uplja kesa: gde je
nae, tu je i izgubi. /Sreu treba kao gusku polako erupa ti, a ne zavrnuti joj vrat kao ja
strebu. /Ako ti srea doe gola, ogrni je svojim najboljim ogrta em.
Srdba druge bode iglom, a se be maem.
Stari manastir imao je drveni ikonostas i zlatne igumane; novi ima drvene igumane i
zlatni ikonostas.
Strah je desna ruka neprijate lju.
Suze su kao oluja: posle njih ovek je uvek mirniji.
Teko je zagrejati sobu obea nim drvima.
Treba ekati da ljubav doe na nian, inae se ne pogaa.
Tua dua je kao neprohodna uma: u nju se ne moe ui.
Tupi srp see ruku gore od otrog.
U velikoj dui i bol je veliki.
U velikom srcu i daleko je bli sko.
U dubini svake due ui vlasti ta zmija.
U koga je srce tmurno, u toga svakog dana kii.
U plitkim reima se i velike stvari izgube.
Uzdaj se u svoju pamet, s tu om se savetuj.

14
Ukoreni zalogaj ne ide u grlo.
Um bez knjige, kao ptica bez krila.
Usamljeno stablo vetar lako obori.
Ui dobre stvari; loe se ue sa me od sebe.
Ui pametnog otvorena su vra ta za rei mudrih i podignuti tit protiv rei glupih.
ovek nije ivotinja; njega i re ima moe da ubije.
to pametnija glava, to lake leima.
to roditeljima sleti s jezika, to detetu dolazi na jezik.
to srce ne uoi, to ne vide ni oi.

Etiopijske izreke:

Ako smrt zakasni, mislimo da nikad vie nee doi.

Vie se mudrosti moe nai u divljim brdima, nego u ma kojega sudije.
Zlom oveku i dimu nema pregrada.
Istina se postepeno razjanjava, kao to postepeno nastaje jutro.
Istini je sueno da se bori protiv lai. Istina e pobeivati, ali e se lauvek vraati, te e
istina uvek ponovo morati da se bori s njom. Ako to ne bude inila, bie zauvek
izgubljena.
Kad bi se skupile sve greke umnoga, dobila bi se planina.
Ko ima dete, i sam se pretvara u dete.
Ne grdi Boga to je stvorio tigra, radije mu zahvali to mu nije dao krila.
Srce se jae od svega raspali i bre od svega ohladi.
Re koja je pala s jezika lii na jaje koje je palo na pod.
U koga je jezik brz, u toga je um spor.
ovek bez domovine - kao zemlja bez semena.
ovek u domovini - kao lav u umi ili krokodil u reci.
to silazi s jezika, treba da bude istije od zuba.

Engleske izreke:

Ako hoe da ti kokoka nosi jaja, mora trpeti njeno kokodakanje.

Bolestima se plaaju zla uivanja.
Bolje e potenog oveka vezati jedna nit, nego nepotenog konopac.
Budi spor kad bira prijatelje, a jo sporiji kad ih menja.
Vaspitaj dete prvih sedam godina, a kasnije radi s njim ta hoe.
Velik i dobar retko su ista osoba.
Velike mete najbre se pogode.
Veliki brodovi duboku vodu gaze.
Vie kota izdravanje jednog poroka nego dvoje dece.
Glasina je veliki putnik.
Gde sve ruke striu, ovce idu gole.
Dan koji dolazi ini nam se duim od godine koja je prola.
Dug je najgore siromatvo.
Zlatno vreme nikad nije bilo nae vreme.
ivot bez veselja je kao uljanica bez ulja.

15
I onaj ko ima najvie vremena, najmanje ga ima za gubljenje.
Istina ima lepo lice, ali lou odeu.
Kad je ljubav mrava, mane su debele.
Kad je srce u plamenu, neka iskra izleti i na usta.
Kad se ljubav ohladi, sve mane se vide.
Kad stignemo na obalu, vie ne molimo.
Ko vrea prijatelja u ali, ozbiljno ga gubi.
Ko sve veruje - grei; ko nita ne veruje - opet grei.
Ko se na vreme boji opasnosti, retko kad je oseti.
Ko te je toliko puta prevario kao to si ti sam sebe?
Lake je nai rupe nego ih zakrpiti.
Lanci od zlata jai su od gvozdenih.
Lenjost tako polako koraa, da je siromatvo brzo stigne.
Loi izgovori su gori nego nikakvi izgovori.
Malo je vano koje je vere zao ovek.
Mnogi bi bili kukavice, samo kad bi imali dovoljno hrabrosti.
Mrlje bogataa se prekrivaju zlatom.
Najvea mo voe je u enskim suzama.
Ne nedostaje puteva onome koji hoe.
Ne pravi jedra vea od broda.
Ne uzvraajui ljutnjom na ljutnju, spaava i sebe i onog koji se ljuti.
Neka tvoji poroci umru pre tebe.
Nema slatkog bez znoja.
Nema te vere koja ne bi mogla da se hvali svojim muenicima.
Nepotrebna stvar skupa je po bilo kojoj ceni.
Niko nije tako dobro potkovan da ne bi mogao da se oklizne.
Nuda nije nikad napravila dobar posao.
Od dva zla ne biraj nijedno.
Odmor je samo za mrtve.
Oni koji trae samo mane, nita drugo i ne nalaze.
Pouke vode, a primeri vuku.
Poteni ljudi ne boje se ni svetla ni mraka.
Prijateljevo oko valjano je ogledalo.
Prijateljstvo ne moe uvek stajati na jednoj strani.
Rua e pod bilo kojim imenom opet prijatno mirisati.
Svet ne vodi rauna o tvojim pogocima, ve o tvojim promaajima.
Svi smo mi Adamova deca, ali je svila stvorila razlike.
Srea nam moe oduzeti samo ono to nam je dala.
Srea ee stanuje u kolibi nego u palati.
Upali tuu sveu, ali ne gasi svoju.
Uspeh je upropastio mnogo ljudi.
Ui svoje dete da dri jezik za zubima, a da govori - brzo e nauiti ono i samo.
utanje je, ponekad, reitije od rei.

Arapske izreke:

16
Ako eli da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo voa.
Ako seje kaktus, ne oekuj groe.
Bez uzroka se ovek moe nasmejati, ali ne i zaplakati.
Bolje je imati hiljadu neprijatelja izvan kue, nego jednog u kui.
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti.
Bolje se vidi crna buba u mrkloj noi, na crnom kamenu, nego oholost u vlastitom srcu.
Budi mudar na reima, a jo mudriji na delima.
Vapaj siromaha die se do neba, ali ne stie u ljudske ui.
Vrednost oveka nalazi se u njegovom srcu i jeziku.
Vreme je gospodar onima koji nemaju drugih gospodara.
Da bismo nekog savreno voleli, treba ga tako voleti kao da e ve sutra umreti.
Za razliku od ljudi, psi, kad se najedu, spremni su da prepuste jedan drugome ono to je
ostalo.
Ima stvari kojima je potreban svedok, ali i takvih koje su same za sebe svedoci.
I onaj koga gone i onaj ko goni, prizivaju Boga.
Kad ispusti strelu istine, njenu otricu umoi u med.
Kad se srea penje prema nama, ona se pomae jednom vlasi, a kad nas naputa, pokida
ak i lanac.
Mnogo pleve - malo hleba, mnogo rei - malo mudrosti.
Ne peri siretom zdelu prijateljstva.
Nemoj se ljutiti to ruin grm nosi trnje, nego se raduj to trnov grm nosi rue.
Nikad ne potcenjuj mo ljudske gluposti.
Da se pameti na pazar iznesu, opet bi svako svoju kupio.
Dve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih izgubimo: mladost i zdravlje.
Dela svedoe o ovekovoj pameti, a reci o njegovom znanju.
Deca su ovekova krila.
I jedna no anarhije gora je nego mnogo godina tiranije.
Ima dve vrste ljudi: onih koji mogu biti sreni ali to nisu, i onih koji trae sreu ali je ne
nalaze.
Jedan prijatelj - nije malo, ako ih je hiljadu - nije mnogo.
Jedno korisno iskustvo vie vredi od svih pravila mudrosti.
Jezik je kao lav: ako ga dri - titi te, ako ga pusti - rastre te.
Kad se sa nekim svaa, ostavi mesta za pomirenje.
Kada nema ono to eli, eli ono to ima.
Kome su dokazi kratki, jezik je dug.
Laje i samom laljivcu katkad odvratna. (takode i madagaskarska)
Mala je korist od oiju ako je um slep.
Med u konici sree brzo se ukiseli.
Mudrost je stablo koje u srcu raste a na jeziku donosi plodove.
Nada li se pratanju od onoga koji je iznad tebe, budi spreman da oprosti i onima koji
su ispod tebe.
Najdragoceniji su oni prijatelji koje ne poznajemo.
Ne poseduje tvrdica zlato, ve zlato tvrdicu.
Nijednoj stvari se previe ne raduj, ali se i ne rastuuj, jer stvari nisu vene.
Od nauke od koje nema koristi isto je kao od leka koji ne lei bolesnika.

17
Onaj koji eli dobro lii na onoga koji ini dobro.
Pouri da uini dobro kad moe, jer uvek nee moi.
Poseuj mudre ljude: ako si glup - oni e te pouiti, ako si mudar - postae mudriji.
Posluaj onoga ko te natera u pla, a ne onoga ko te zasmeje.
Razlika izmeu znanja i bogatstva u tome je to nas znanje uva, a bogatstvo mi moramo
da uvamo, i to znanje upotrebom raste, a bogatstvo se smanjuje.
Rei koje dolaze iz srca doseu do srca, a one iz ustiju najdalje do uiju.
Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima.
Svako asno dobro polako kaplje, neasno obilno pritie; ali malo i pravedno, bolje je
nego mnogo a zlo.
Smrt te moe zaboraviti jedan dan, ali te nee zaboraviti sutradan.
Sporost dolazi od Boga, a brzina od avola.
Tri stvari vode u propast: lakomost, pouda i samoljublje.
U rasrenom srcu mora biti mesta za izmirenje.
U svai se ne odaj jarosti; ona oduzima deo tvoje moi i predaje je tvom bespomonom
neprijateIju.
Ueni bez rada - kao oblak bez kie.
Uenje u starosti, to je pisanje po pesku; uenje u mladosti, to je klesanje u kamenu.
utanje je ukras umnoga, a maska glupoga.
ovek bez vaspitanja je kao telo bez due.
ovek je jo gospodar rei koje nije izgovorio, ali je rob onih koje su mu se izmakle.
uvaj se urbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj ko uri - govori pre nego to neto
sazna, odlui pre nego to proveri, kudi pre nego to se u neto uveri.

Afrike izreke:

Ako ima cilj, nai e i put.

Ako ptica kljuca ito tvoga druga - oteraj je, jer e doi vreme kad e i tvoje kljucati.
Ako ti neko kae da je glad bolja od sitosti, nemoj mu verovati.
Bolje je neprijatelja zadrati van kue, nego ga terati iz kue.
Grube ale prijatelja isto su to i izdajstvo.
Za gaenje poara ne trai se ista voda.
Znanje je kao stablo baobaba: jedan ovek ga ne moe obuhvatiti.
Kada ti je teko - plai, ali neka tvoje suze ne teku po zemlji - mogle bi je uprljati.
Laima sedam zavretaka, a istina samo jedan.
Lamoe naneti bol sto puta vei nego koplje.
Mudrost ne stanuje samo u jednoj kui.
Ostavi onome koji voli ono to voli, jer ako mu kae da ostavi ono to voli, on e i dalje
voleti ono to voli, a tebe e mrzeti.
Prevelika mudrost granii se s glupou.
Preteranom dobrodunou nee daleko dogurati.
Samo glupog oveka mogu slomiti sitne stvari.
Srena je krtica koja ivi pod zemljom i ne vidi ovaj i ovakav svet.
Srce je to koje nas vodi u raj i pakao.
Srce nije koleno da bi se moglo saviti.

18
ta e nam bogatstvo ako zbog njega svakog trenutka moemo izgubiti glavu.
to ne postigne vikom, postii e utanjem.

Mongolske izreke:

Ako izgubi prijatelja, sedam godina e se seati, a ako izgubi domovinu, seae se do
smrti.
Brzo se najesti - teti elucu; brzo se obogatiti - teti ivotu.
Velike ptice su utljive, a male najvie krete.
Veliki tovar - muka za kamilu; velika ljubav - muka za srce.
Vuk ostaje vuk ak i ako ovce nije pojeo.
Za slepca ne postoji dan, za pijanog ne postoji vreme.
Kako god zima bila topla, uvek je zima.
Ko asno umre, ljudi ga pamte i stotinu godina, a onoga bez asti i roena deca zaborave.
Kad doivi iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu.
Meu ljudima razmisli o svojim reima, kad si sam razmisli o svojim mislima.
Mudrost koja prelazi meru gora je od gluposti.
Pametan skriva svoje vrline u srcu, budala ih dri na jeziku.
Rakija uleti u usta kao komarac, a izlazi kao tvrdoglavi slon.
Sopstveni zadah oveku je nepoznat.
Stei znanje, isto je kao u dep staviti dragocenosti.
ega nema u mislima, nee biti ni u oima.

Nemake izreke:

Gdje se cast kupuje novcem cast traje dok novca ima.

Ako detelina lei uz ruu, i ona e mirisati kao rua.
Ako ne eli da zakasni, ne ekaj one koji za tobom idu, i nemoj da juri one koji pred
tobom idu.
Ako priroda hoe desno, ne idi levo.
Bogatstvo je lep ilim kojim se, esto, prekrivaju prljavi zidovi.
Bol je jedini bez zavisti.
Bolje je malo rei a mnogo srca, nego mnogo rei a malo srca.
Bolje je na pravom putu epati, nego na pogrenom (krivom) jahati.
Bolje je "ne" u pravo vreme nego "da" u nevreme.
Brak dolazi posle ljubavi, kao to dim nastaje posle plamena.
Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga; dve su suvine.
Veliki lonac koji kljua stia se s malo hladne vode.
Veliina ne oznaava i vrednost, jer bi, inae, ogroman kamen bio vredniji od dijamanata.
Vie moe srdba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi.
Vlast je kao krma; iz nje retko ko izlazi trezan.
Gde nedostaje ljudi, treba da sami budemo ljudi.
Glava se poznaje po jeziku.
Govori, da te vidim.
Greka debela kao vlas odvue od cilja stotinu milja.
Grubost se esto kajala, blagost nikada.

19
Daj onako kako bi eleo da prima, primaj onako kako bi eleo da da.
Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete do petnaeste tvoj
tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj.
Dobre mahune se same od sebe rascepe.
Dobro koje na leima nosi zlo, nije dobro.
Dovoljno je srean onaj koji nema vremena da bude nesrean.
Dugovi, starost i smrt neopaeno se uvuku u kuu.
avo je napustio ovaj svet, jer je znao da e ljudi sami na zemlji da naprave pakao.
ito ne traje toliko dugo kao slama.
Zaljubljeni su kao psi kad imaju buve.
I najopasniji pas mae repom.
Iskustvo je dobar lek, ali on uvek dolazi kad je bolest ve prola.
Istina je kao sveta voda: svako je hvali, ali niko ne voli da mu je u oi prskaju.
Istini nije potreban sapun, ona ima prirodnu lepotu.
Istini nije potrebno mnogo rei, a laih nikad nema dovoljno.
Jedni sami stvaraju svoju sudbinu, a drugi je dobijaju ve gotovu.
Jo i danas umiru ljudi na putu u obeanu zemlju.
Ka raju najvie bacaju pogled oni koji su najblii paklu.
Kako Boga traimo, tako ga i nalazimo.
Kad obe laste donose blato, gnezdo je brzo gotovo.
Kad se ljubavna vatra ugasi, vidi se dosta pepela, ali nimalo zlata.
Kad toranj padne, on je jo uvek toranj; kad se ubrite uzdie, ono ostaje ubrite.
Ko greh ostavlja da mu poiva pred kuom, lako mu ue u kuu.
Ko ide ispravnim putem, brzo e dobiti saputnike.
Ko ima briga dovoljno je bolestan.
Ko ima sree - nije mu potrebna pamet, ko ima pameti - potrebna mu je srea.
Ko na prvu uvredu uti, drugoj lomi kosti.
Ko naui decu da se zadovolje malim, ostavlja im vie od bogatstva.
Ko okleva, ve je napola izgubio.
Ko sam spava, ne moe druge da probudi.
Ko se moe radovali danas, neka ne eka do sutra.
Ko srei ne otvori vrata, ne sme da se ali ako ona ne ue.
Ko trpi staru nepravdu, taj novu poziva u kuu.
Ko hoe da ui, svuda nae kolu.
Kome je svakog dana dosadno, ne sme se aliti na kratkou ivota.
Kraj greha - poetak kajanja.
Labud ostaje labud makar se i s guskama druio.
Laje kao grudva snega: to se vie valja, to je vea, a to je sunce jae, to se bre istopi.
Lepa suza lako nae maramicu koja e je obrisati.
Lepe rei i blaga kia svuda prodru.
Ljubav i mrnja veo su pred oima: prvi doputa da vidimo samo dobro, a drugi samo
zlo.
Ljudi o dobrim delima govore, a ne izvravaju ih; naprotiv, loa izvravaju, i o njima ne
govore.
Male lopove veamo, a pred velikim skidamo eir.
Male neprijatelje i male rane ne valja potcenjivati.

20
Malo govori s drugima, ali mnogo sa samim sobom. (takoe i ruska izreka)
Mir u koljkama stvara bisere.
Mnogi bi hteli da shvate svet, a videli su ga samo kroz otvor na kljuaonici.
Mnogi znaju mnogo, ali samoga sebe niko.
Mnogi su dobri samo dok im ne narastu rogovi i kande.
Mnogo aova treba da se istina sahrani. (takoe i srpska izreka)
Mnogo srca, mnogo suza.
Muje sunce, a ena mesec: muvlada danju, a ena nou.
Na velika jedra udara najvie vetra.
Na mlinu koji radi nema pauine.
Na toku sree etvorica se voze: jedan se penje, drugi silazi, trei je na vrhu, a etvrti na
dnu.
Nada je brod sa jarbolom od slame.
Najvea je pobeda pobediti samoga sebe.
Najvea je mudrost ne biti uvek mudar.
Narod je kugla koja se moe usmeriti u bilo kojem smeru.
Ne valja stalno ukazivati na crnu odeu onoga ko ju je ve svukao.
Ne veruj oveku koji mnogo sa mnogima pria.
Ne misli ono to svi ljudi ne bi smeli da znaju, ne govori ono to svi ljudi ne bi smeli da
uju, ne radi ono to svi ljudi ne bi smeli da vide.
Ne nalazi se biser u svakoj koljci, ali svaku treba pregledati.
Nekad su crkve bile mrane a srca svetla, sada su crkve svetle a srca mrana.
Nema gore samoe od one udvoje.
Nema stabla koje bi nosilo tako zle plodove kao to je ovek.
Ni rak ne ostaje uvek u istoj ljuturi.
Nije dovoljno ljubav posaditi, treba je i zalevati.
Niko se nije pokajao to je umereno jeo i malo govorio.
Nisu sreni svi oni koji imaju sree.
Od istog drveta tee se i svinjac i crkvena klupa.
Onaj kome srea hoe da snese zlatna jaja, treba brzo da napravi gnezdo.
Orao koji eli da dosegne sunce, ne sme da opusti krila.
Prerana setva esto izneveri, zakasnela uvek.
Rad je desna ruka sree, a umerenost leva.
S tuom tetom jeftino se dolazi do pameti.
Siromah ima samo jednu bolest, a bogata svakog dana drugu.
Siromatvo je krava bogataa.
Skup je eki koji na nakovnju poiva.
Srea i cipele ne smeju da budu ni prevelike ni premale.
Srean je onaj koji nema neprijatelja, a jo sreniji onaj koji nije nikome neprijatelj.
Sreu i dugu ne vidimo iznad svoje kue, ve samo iznad tue.
Srce bolje vidi nego oi. Oi vide, a srce je vidovito.
Stara zabluda (esto) ima vie prijatelja nego nova istina.
Sumnja je zmija koju ne smemo da hranimo, ve joj odmah treba da zgnjeimo glavu.
Tamo gde nijedan klju ne otvara, otvara strpljivost.
Tue suze mogu da utede sopstvene.
U mekani vosak moe se utisnuti i aneo i avo. (u vezi s vaspitanjem dece)

21
Upozna li manu, ve si je pola ispravio.
Ui su opasnije od jezika.
uti ili govori neto to je vrednije od utanja.
avke priaju svrakama kako su gavrani crni.
ista savest ima odvaan jezik.
ovek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nisu potrebni.
ovek moe sve to hoe, samo kad bi hteo ono to moe.
ovek nadmauje ivotinju govorom, a ona njega utanjem.
ovek u mladosti mora da se pobrine za tap o koji e da se osloni u starosti.
uvaj se da ljudima ne ue u usta, jer e iz njih teko izii.
to vekovima nije uspelo, nuda obavi za jedan dan.
to e postati kopriva, odmalena ee.

Kurdske izreke:

Vladari lie na zmije: poseduju i otrov i lek.

Dobrim na dobro moe svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti dobrim moe samo pravi ovek.
avo ne ulazi u kuu punu dece.
Mali dug raste kao i dete.
Mukarac je kao reka, a ena kao jezero.
Ne daj, Boe, lisici snagu lava.
Ne dao Bog ni planini da bude sama.
Ono to pripada srcu neka u srcu i ostane.
Rei su biseri, ali kad ih je mnogo, gube smisao.
Svaka lepa graevina jo nije hram.
Hleb je kao vera; kad njega nema, ovek je danas hrianin, a sutra musliman.

Latinske izreke:

Ako eli da ivi mirnim ivotom: sluaj, mnogo gledaj, pazi da mnogo ne govori.
Ako hoe nekog da upozna, pitaj ga ta misli o sebi.
Bez prijatelja je i najjai ovek nesiguran.
Bogovi pomau onima koji rade.
Bol se savlauje strpljivou.
Budi ljubazan da bi bio voljen.
Budite strogi prema sebi, a blagi prema drugima.
Velike ideje trae velike muenike.
Veruj, ali pazi kome.
Vie je ljudi pomrlo od preteranog jela i pia, nego od maa.
Vreme je najkorisniji ovekov savetnik.
Vrlinu treba hvaliti i u neprijatelja.
Vrlina je sama sebi najvea nagrada.
Gde je dobro, tamo je otadbina.
Greiti je ljudski.
Dvaput grei ko porie krivicu.
Dobar ovek ne ume da ini nepravdu.

22
Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom daje i nasmejano lice.
Dok ivi, treba i da se nada.
Za drugoga treba da ivi ako hoe iveti za sebe.
Za tuom nesreom se suze brze osue.
Zavist nagriza ljudsko srce.
Zajednika nesrea uteha je svima.
Zakoni nude su najgori.
Zatvori usta, otvori oi! uti i gledaj!
Zdravi su bogatiji od bogataa.
Znaj (imaj na umu) da si smrtan.
Iz malih plamenova nastaju najvei poari.
Ili ne pokuavaj, ili dovri.
Imanje vrei, a umenje jo vise.
Istinsko prijateljstvo retka je ptica na zemlji.
Istinu prihvataju malobrojni, a mnogo vie njih laskanje i odobravanje.
Kao u drami, tako i u ivotu, nije vano koliko traje, ve kako je proveden. (Vano je
kako ivi, a ne koliko)
Kad je odgovor blag, estok gnev se stiava.
Kada prestane uzrok, prestaje posledica.
Kapljica dubi kamen ne padajui dvaput ve esto.
Ko daje da bi dobio, ne daje nita.
Ko je siromah? - Tvrdica. Ko je bogat? - Ko nita ne eli.
Ko propusti priliku, bie od prilike naputen.
Ko se pravda, taj samog sebe optuuje.
Ko seje vetar, ponjee oluju.
Ko seje strah, vie se sam plai; to je sudbina tiranije.
Kova postaje kovanjem.
Koliko ovek zna, toliko i moe.
Koulja ne moe sakriti karakter.
Laskav govor ima svoj otrov.
Laskanje je hraniteljka mana.
Lenja mladost stvara starog prosjaka.
Ljubav ne zna za potekoe.
Ljubav raa ljubav.
Ljudski ivot je kao ma. Ako ga upotrebljava, istroi se; ako ga ne upotrebljava, ipak
ga izjede ra.
Ma ta radio, misli na kraj.
Mudar ovek izbegava opasnosti.
Mudrost moe liiti na plaljivost, ali ono to lii na junatvo, esto nije nita drugo nego
nepromiljenost.
Navika je kao druga narav.
Najblii bogovima je onaj koga pokree razum, a ne gnev.
Najgora je navika na sreu.
Naui da slua ako ne zna da govori.
Naui da ivi bez prijatelja, jer ti moe koristiti u danima nesree.
Ne zaboravi staru stazu, ni starog prijatelja.

23
Ne moemo svi sve.
Ne savetuj prijatelje ugodno, ve korisno.
Ne trai meko da ti ne dopadne tvrdo.
Neguj mir s ljudima, a ratuj s porocima.
Neka ne zapoveda onaj ko ne ume da se pokorava.
Neka ti jueranja pogreka bude dananji uitelj.
Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada.
Nepravedne molbe Bog ne slua.
Nije iveti zlo, ve zlo iveti.
Nije sve asno to je doputeno.
Nije sramota nita ne znati; sramota je nita ne uiti.
Nije srean onaj ko ima ono to eli, ve onaj koji ne eli ono to nema.
Nijedan put nije neophodan za vrline.
Nijedno doba nije kasno za uenje.
Niko nije obavezan da ini ono to je iznad njegovih mogunosti.
Nita ne oekuj od prijatelja to bi mogao uraditi sam.
Nita nije tako loe, a da ne sadri i neto korisno.
Od dva zla treba izabrati manje.
Oboje je zlo: i svima verovati i nikome.
Obuzdaj gnev, jer on zapoveda ako se ne pokori.
Odluka treba da prenoi.
Onog ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre dvanaest meseci.
Opreznost je majka mudrosti.
Osveta je uvek uivanje sitne i slabe due.
Patnje i radosti su prolazne.
Patuljak stavljen na dina vie vidi nego sam din.
Plaljivac se boji pre opasnosti, podlac u opasnosti, odvaan ovek posle opasnosti.
Plemenit nain osvete je pobeenom pratati.
Pobeuje nas samo ono ega se plaimo.
Podnosi i ne ali se na ono to se ne moe izbei.
Pozivati se na rava dela drugih, znai prati se blatom.
Poasti menjaju karakter, retko nabolje.
Poeci svih stvari su mali.
Poni! Zapoeto je polovina posla. (takoe i srpska izreka)
Potenje je najbolja politika.
Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire.
Prva vrlina je biti bez mane.
Prevelika ambicija nije bez senke zloina.
Prijatelj je najbolja imovina.
Prijatelje treba ceniti po delima, ne po reima.
Priroda je i u najmanjim stvarima najvea.
Priroda nam je svima dala jedan jezik i dva uha, da bi nas opomenula da manje govorimo
a vie da sluamo.
Re "mora" je pogana biljka.
Rei ue, a primeri privlae.
Savest je kao hiljadu svedoka.

24
Savetuj kao starac, donosi odluke kao zreo ovek, radi kao mladi.
Samo je ono drvo vrsto i jako koje esto bije vetar.
Svaa svau raa.
Svako se drvo poznaje po svom plodu.
Sve ima onaj koji ne tei ni za im.
Svetlost baca senku, a istina otkriva tajnu.
Silom uraeno nije pouzdano.
Siromatvo naui sve vetine.
Slogom rastu male stvari; neslogom se i najvee raspadaju.
Srebro je jeftinije od zlata, a zlato od vrline.
Stavi omu na jezik, dok je nije on tebi stavio.
Stara ljubav nikad ne zara. (takoe i nemaka izreka)
Suze ponekad imaju vrednost govora.
Teka vremena ublaavaj lepim vremenom.
Treba da promeni duh, a ne podneblje.
Treba odrati re ako je i neprijatelju data.
Udvostruava greh ko se greha ne stidi.
Uzalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe.
Ceni stablo prema vou (plodu), a ne prema liu.
elo, oi i pogled vrlo esto lau, a govor najee.
isti rauni - dobri prijatelji.
ovekova senka je esto slina prijatelju: nestane je im sunce zae.
oveku svakog dana preti opasnost od oveka.
to je prirodno, nije sramno.
to je uinjeno, ne moe se izmeniti.

Korzikanske izreke:

Jedno iskreno "da" i jedno odluno "ne" vrede vie nego stotinu "ako" i stotinu "ali".

Kubanske izreke:

Izgubljeno vreme oplakuje se do same smrti.

Posluaj ta govore o drugima i znae ta govore o tebi.
to ne ue kroz oi, ne stigne do srca.

Lezginske izreke:

Opasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja.

Letonske izreke:

Ako konj sree stoji pred tvojom talom, odvedi ga na jasle.

Gladna buva visoko skae.
Da je mesec od novca, ljudi bi ga ve odavno s neba konopcem privukli na zemlju.
Lepota i stid jedno drugo ne podnose.

25
Libanske izreke:

Dim je uvek vei od vatre.

Litvanske izreke:

Kopriva raste i neposejana, a penica ni kad je posejana.

Malajske izreke:

Neka se gornji list ne smeje kad donji list opadne.

Rei su kao trenje: jedna drugu vue.
Srenoj kokoki jastreb nije straan.

Maloruske izreke:

Bila jednom jedna istina, ali ju je ra pojela.

Malteke izreke:

Pravda je pobegla sa sveta jer niko nije hteo da je primi u svoju kuu.

Maarske izreke:

Blago onome ko ima prijatelje, teko onome kome su potrebni.

Ko se dovoljno vode napio, izvoru lea okree.
Lako je odravati mir kad je pas na lancu.
Ljubav i mrnja nisu pravedne sudije.
ak i beli ljiljan baca crnu senku.

Nigerijske izreke:

Blato se ne pere krvlju.

Nepalske izreke:

Teko je umreti, ali ni iveti nije nita lake.

Norveke izreke:

Galeb koji sedi - gladuje, a onaj koji leti - nasiti se.

Sreu ne upoznaje glavom, ve srcem.
Sutra je uvek dan kad lentina ima najvie posla.

Osetinske izreke:

26
U pohlepna oveka nikad nema ni posla ni praznika.
U stadu bez nadzora, vuk je gospodar.

Avganistanske izreke:

Brahman za prijatelja i govedinu jede.

Kratak je put do blagostanja, samo je odvie opasan.
Ne uzdaj se u sreu, nego u samog sebe.

Azerbejdanske izreke:

Bestidni nema savesti, nesavesni nema stida.

Iz straha pred ljudima ne sme se govoriti istina, iz straha pred saveu ne sme se lagati.
Majina kletva je molitva.
Svaka reka koja tee uvek mora da nae sebi odgovarajui put
ovek je tvri od kamena i neniji od rue.

Amerike izreke:

Kad je bura jaka, svaka luka je dobra.

Kima malih stubite je velikih.
Na lestve ivota ovek se ne moe popeti sa rukama u depovima.
Onaj ko prislukuje tue razgovore ne uje o sebi nikad nita dobro. (poslovica amerikih
crnaca)
Osim smrti i poreza nita nije sigurno.

Bunjevake izreke:

Ako ne moe da bude slavan i bogat, moe da bude poten i dobar.

Ako nisi mio ivini, nee ni oveku.
Ako se na mrnju mrnjom odgovara, kako e se mrnja zavriti?
Ako se s malim ne moe zadovoljiti, vee nisi ni zasluio.
Bogat je ko nije duan, a mlad ko je zdrav.
Bolje je voleti i izgubiti, nego nikad ne voleti.
Gde brat bratu ruku prui, tamo rod i dom ne tui.
Gde ima puta, ne idi stranputicom.
I u ravom buretu moe biti dobro vino.
Ko zlo za dobro vraa, zlo mu se nee od kue odmai.
Najgora je ptica koja svoje gnezdo kalja.
ast tvog blinjeg neka ti bude isto tako mila kao tvoja.
istom obrazu i suza je dosta.
ovek se ne meri laktom, nego pameu.

Burmanske izreke:

27
Ako bude mnogo pitao, saznae ono to ti treba.
Ako vie zna, imae vie sree.
Ako uvek ide, stii e kuda si naumio.
Najvanije od svega jeste da ne lii ni na koga drugoga.
Samo visina ima senku.
ak i sunce stari.

Grke izreke:

Ako si jak, izazovi potovanje svojim znanjem i dobrotom. (starogrka)

Da biste uspeli, potrebni su vam prijatelji. Da biste veoma uspeli, potrebni su vam
neprijatelji. (starogrka)
Dobar muje onaj kome je ena dobra.
Jedan minut strpljenja, deset godina mira.
Mudrac sve svoje sa sobom nosi. (starogrka)
Pomozi sam sebi i nebo e ti pomoi. (starogrka)
Smrt je besmrtna, sve ostalo je smrtno. (starogrka)

Egipatske izreke:

Jedna nit dobra vue jae nego konopac sile.

Moe se bez Boga ii u pustinju, ali se bez njega ne moe vratiti.
Neuki ovek lii na tupu sekiru: i njome moe da obori stablo, ali uz mnogo truda.
(staroegipatska)
Od vrane ne treba oekivati da hvali drugu boju osim crne.
Svet je ogledalo: pogledaj u njega, i ono e ti vratiti tvoju sliku.
Skrivaj dobro koje ini, kao to Nil skriva svoj izvor.
Strpljivost je jaka vatra u kojoj ispari sva voda nae tuge.

Asirijske izreke:

Pametan zna da mnogo ne zna, a budala misii da sve zna.

oveka krasi odea, a kuu metla.
Dok jedna kajsija sazri, stotinu ih otpadne.
Ko se mesa u tue stvari, hvata besnog psa za ui.

Sengalske izreke:

Ako je kormilo u vrstim rukama, brod e izdrati svaki uragan.

Ime Boga vee je i od njega samog.
Ko je video oca, video je i sina.
Male nesree nas oslabljuju, a velike pretvaraju u kamen.
Obogaen siromah i po danu zvezde vidi.
Teret srekovia sam Bog nosi.
U bogatom domu i maka je vana osoba.

28
Dagestanske izreke:

Obuu grize pas kojeg davno nisu tukli.

Ako je desna ruka prazna, leva se s njom nee druiti.
Praznu ruku ni pas ne grize.

Eskimske izreke:

Ako mi je sudbina takva, pau i razbiu se.

Ako ti je ena dobra, druga ti ne treba.
eni se uvek sam, bez tue pomoi.
Naspavao se toliko da mu se vie ne mili da ivi.
Tek kad pone da puca led, znae ko ti je prijatelj.
Hranio se kao vuk, pa je kao vuk i iveo.

Zulu izreke:

Dete koje ne plae, moe umreti na leima majke.

Srena je krtica koja ivi pod zemljom i ne vidi sveta.

Indijanske izreke:

Ako je nama dobro, bie dobro i drugima.

Moji mladii nee raditi, jer ljudi koji rade ne mogu sanjati, a mudrost nam dolazi u snu.

Irske izreke:

Gorke su suze koje teku, ali jo gore one koje ne teku.

Dalje dopiru uzdasi nego krikovi.
Poklone primaj s uzdahom.

Tatarske izreke:

Ako i od zlata napravi opanak, on e opet biti opanak.

Ako su ti usta i puna krvi, pred neprijateljem ne pljuj.
Bolje podui jedna nesrea nego hiljadu saveta.
Glava ne moe da trai mirisno cvee kad stomak trai aku pirina.
Dobro vaspitanje je najbolje nasledstvo.
I kamila je poklon, i dugme je poklon.
I male stvari radi kao velike.
Jedanput ne zadri jezik, i celu godinu nee moi da ukloni posledice.
Kad ovca padne - niko ne vidi, kad kamila posrne svi vide.
Ko ima snane ruke pobedie jednog, ko ima veliko znanje - bedie hiljadu.
Ko mnogo poklanja sa hrpe poklanja; ko malo poklanja - od srca poklanja.
Ko padne na ispravnom putu, brzo se uspravi.

29
Koga su dobro vaspitali u detinjstvu, nee se osramotiti kad bude otac.
Kome ini dobra onaj koji svom ocu ne ini dobra?
Loe vesti imaju duge noge, a laljivac duge ui.
Ljubavi lepota nije potrebna.
Navika koja je u karakter ula s mlekom, izai e s duom.
Najlepi cvet najbre od mraza strada.
Nisu opasni oni koji su moni, ve oni koji su osvetoljubivi.
Noga koja se uri, brzo se spotakne.
Svakoj se bravi nae klju.
U mudraca jezik u dui, u budale itava dua na jeziku.
Usamljena vrana ne prezimi zimu.
Hladne rei, dok dou do srca, pretvore su u led.
to nije ulo s majinim mlekom, nee ni s kravljim.
to nisi objasnio reima, nee ni tapom.

Tibetanske izreke:

Vlast je kao so: treba je s merom upotrebljavati.

Na zemlji je najjai onaj ko ima najbolje onjake i najotrije kande.
O svojoj nevolji i patnji ne govori nikada drugima, jer e jedni saoseati s tobom, ali e
se drugi tvome zlu radovati.

Turske izreke:

Dobro vino i lepa ena - to su dva najlepa otrova.

Gdje je jedna ljubav, tamo drugoj mjesta nema.
Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugome lea.
Ljudi se doekuju prema odjei, a ispraaju prema znanju.
Onaj koji jede punim elucem, sam sebi kopa grob vlastitim zubima.
Ruka koja daje iznad je ruke koja prima.
U srcu svakog ovjeka skriven je lav.
U zdrava ovjeka imovina je itava.
Veseo ovjek je kao sunce; kud god ide osvjetljava.
Nek bude kasno a nemoj da bude tesko .
Onaj ko prica istinu bice progonjen iz devet sela.
Gledaj majku, uzmi curu.
Ne trazi se tele pod volom.
Ono ko se dize sa gnjevom sjedi sa gubitkom .
Koja se ovca od stada odvoji, vuk ce je pojesti.
Ako vezes konja pored drugoga i ako nece imati iste boje imace iste navike.
Svaki covjek ima svoje mjesto, i svako mjesto svoja covjeka.
kljun mlade ptice uvek je velik.
Ono ko izgubi svoje vrijeme izgubio je svoje srece
lijepota otvara vrata, a ljubav ulazi .
Ni pas nece ujesti pijanca.

30
Kad konj umre bude slava za pse.
Junak u vojsku mudar u sabor.

Japanske izreke:

ovek je smrtan, ali njegovo ime moe postati - besmrtno

Ako sto ljudi kaze da je laz istina - ona je i dalje laz.
Budi kao potok, a ne kao talas. Potok tiho tece i uvek nadje prolaz kroz prepreku, a talas
udari i nestane, a prepreka i dalje ostaje.
Iz velikog opreza se radja strah.
Da bi se borio prvo mora da zna ko su ti protivnici. esto si to ti sam.
Covek je sam sebi najveci neprijatelj, sa svojim strahovima i egom.
esto oveka ne pokree ono to je dobio ve ono to mu je uskraeno.
Majstorstvo se dostie vrednou a gubi lenjou.
Trenirao si jedan dan, dobio si jedan dan. Nisi trenirao jedan dan, izgubio si ih 10.
Uvek si pocetnik. Cak i kad umres, prvi ti je put. Ne postoji zavrsna rec, samo ovaj
momenat.
ovjek moe vidjeti nebo kroz uicu igle.
Hvalisanje je poetak sramote.
Jaka ljubav raa sto puta jau mrnju.
Kad bi se ovjek manje brinuo za stvari koje su mu daleke, zacijelo bi vie mislio na
stvari koje su mu blizu.
Kad umire od ei kasno je razmiljati o kopanju bunara.
Ko hoe da nebo izmjeri trskom, nalik je na onoga koji pokuava zemlju probuiti iglom.
Ko pije vino, ne poznaje njegovu tetnost; ko ga ne pije, ne poznaje njegove koristi.
Ljubomora je dua ljubavi.
Ljudi najvie trpe zbog pomanjkanja hleba i ljubavi.
Metal se upozna u vatri, ovek uz vino.
Na svijetu se ponekad dogaaju i uda.
Najslabije stvorenje na svijetu jest ovek. Njemu sve nakodi: i vjetar, i mraz, i sunce.
Nebo nema usta, zato nuka ovjeka da govori o njemu.
Niko na svijetu nije jai od ovjeka koji zna.
Onoga ko marljivo radi ni nebo ne moe uiniti prosjakom.
Onome to je bilo lani, smije se i vrana.
Pametan ovjek nai e vodu i u pustinji, a budala e kraj rijeke umrijeti od ei.
Panj koji je ve goreo lahko se zapali.
Pri prvoj ai ovjek pije vino; pri drugoj ai vino pije vino; pri treoj ai vino pije
ovjeka.
Siromaan nema slobodnog vremena.
Srea pomogne nekad - rad uvek.
Tamo gde ljubav vlada nema ni velikih ni malih.
Velike nesree nastaju iz malih uzroka.

Italijanske izreke:

Boca i karte zastave su siromatva."

31
"ast je osjetljiva roba, ko njome rukuje, brzo se uprlja."
"Deca dobivaju udarce koji pripadaju roditeljima."
"Dosta zna onaj koji ne zna samo ako cuteti zna."
"Dvostruko je zaraen novac koji je uteen."
"Gdje je krmarica lepa i vino je dobro."
"Hteo se starac pomladiti, ali mu je uspelo samo podjetinjiti."
"Jedan cvet ne ini venac."
"Kad se lepa ena smije, novanik plae."
"Ko nema novca u novaniku, treba imati meda u ustima."
"Ko nije nestrpljiv, nije zaljubljen."
"Ko se hrani nadanjem, umire gladan."
"Ko se iz ljubavi oeni, taj po noi uiva, a po danu jadikuje."
"Koliko vie rtvuje svoje ja, toliko je jaa i istinitija tvoja ljubav."
"Lepa ena je kao slabo utvreni grad; lako se zauzima ali se teko brani."
"Ljepota ima lepo lie ali gorke plodove."
"Ljubav sprijeda nosi med, a straga u."
"Ljubav enama daje duha, a mukarcima ga oduzima."
"Ljubiti a ne biti ljubljen isto je kao odazvati se, a da te niko nije zvao."
"Posljednje odelo pravi se bez depova."
"Prava ljubav je nema, a lana brbljava."
"Sjeanje na patnju udvostruuje sreu."
"Sepoa misli gora je od sepoe oiju."
"Sto i krevet odravaju ljubav."
"Strani se jezik bolje naui u kuhinji nego u kolskim klupama."
"U blagostanju se ne dime oltari."
"Ujutro je vino olovo, u podne srebro, a naveer zlato."
"Uteeni novac dva puta je zaraen."
"ena bez asti nikada nije ni bila lepa."

Poljske izreke:

Ako ide u rat, izmoli jedan oena; ako se otprema na more, izmoli dva; a ako se eni,
izmoli tri.
Bog nije malo kaznio onu kojoj je dao runo lice, a milostivo srce.
Ljubav kod mukaraca ulazi u oi, a kroz ui u enu.
Mane bogataa rijetko ko zapaa, vrline siromaha rijetko ko vidi.
Siromanom je svaki dan petak.
Nije mudar onaj ko mnogo zna, ve onaj koji zna ono ta mu je potrebno.
Bolje je tamo gde mi nismo.

Holandske izreke:

Gde je rasuivanje veliko, ljubav je mala.

I dobro pivo stvara zle ljude.
Kad se ljubav pretvori u mrnju onda ona nema mere.
Ko ima mladu enu i staru kuu, uvek ima posla.

32
Lepa ena, muu kratak ivot.
Ljubav, vernost, vera i pravda otili su na spavanje; kad se probude na svetu e sve biti
bolje.
Ljubav vidi samo rue bez trnja.
Ljubomora je nocat ljubavi.
Nada je hrana ljubavi.
Nita nije tako izgubljeno kao mudrost siromaha.
Pozajmljena lepota ne moe dugo trajati.
to vie ljubavi, to manje rei.
Vino ne zna za stid; ono ide i bez koulje i bez paltalona.
Od bogatsva brzo stecenog deca retko imaju korist.
Ljubav je pocetak i dobra i zla.
Ako ne pucas sigurno ces promasiti.
Govno ,vatru i budalu ne valja dirat.

Grcke izreke:

esto celi grad mora platiti grijeh jednog zlobnika.

Glad je stalan gost u kui siromaha.
Ko hoe uiti svugdje nae kolu.
Ko prestane biti prijatelj, prijatelj nikada nije ni bio.
Mudrac sve svoje sa sobom nosi.
Voli me da te mogu voljeti, dri me da te mogu drati.
Ljubav je uteha u tuzi, tiina u buci, odmor u iscrpljenosti, nada u oaju

Spanske izreke:

Dobar prijatelj upoznaje se na uskom krevetu i irokom putu.

ast i korist ne stanuju pod istim krovom.
ast i novanik ne daj u ruke mlade ene.
Ko me voli kae mi ta zna i daje mi ta ima.
Ljubiti, a ne biti voljen je isto kao odgovarati, a ne biti pitan.
Ljubomorni mu nikad nema odmora.
Ne moe se voljeti i biti razuman.
Nikada ne savjetujte ljudima da idu u rat ili da se ene.
Plaljiva ljubav nije ljubav.
Za dobru glad nema tvrdog hleba.
Bolje je covek bez imatka nego imetak bez coveka.
Vrt bez vode ,kuca bez krova,zena bez ljubavi i nepazljiv muz =sve je zlo.
Plati sta dugujes pa ces znati sta imas.
Dugove imas ,a nove pravis ;ako nisi lagao ,onda ces lagati.
Kad bi glupost bolela iz svake bi se kuce culo jaukanje.
Tamo gde te vole idi retko ,tamo gde te ne vole ne idi nikako.
Kad o nekom govoris,pazi o kome,gde ,sta,kako ,kad i kome govoris.
Ko stedi potkovicu izgubi konja.
Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.

33
Ako nema leka zasto brinuti.
Mudar covek menja sobstveni um budala nikada.
Dom je gde je srce.
Ko govori mnogo, gresa mnogo.
Ne gledaj poklonjenom konju usta.
U zatvorena usta ne ulece muva.

Srpske izreke:

Ako ini dobro, ne udaraj u veliko zvono.

Ako je ko lud ne budi mu drug.
Ako kantar ne valja ti budi ispravan.
Ako komijska kua gori, gledaj u svoju.
Ako ne pone nee ni zavristi.
Ako zlo nee na tebe, a ti bezi od njega.
Ako sreu ne sretne, nee je ni stii.
Ako zima ustima ne ujede, ona repom osine.
Bolje je jedanput zaplakati nego sto puta uzdahnuti.
Bolje je ne obeati nego re ne odrzati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Baci dobro niz vodu, voda e opet tebi da donese.
Badava je dobro seme kada je ravo oranje.
Batina ima dva kraja.
Biser ne valja pred svinje bacati.
Boj se Boga, ali i onoga koji se Boga ne boji.
Bolest i planinu obori, a kamoli oveka.
Bolje je biti malo lud, nego malo pametan.
Bolje je svoje jaje, nego tua kokoska.
Bolje svasta jesti, nego svasta govoriti.
Bolje postena smrt, nego sramotan zivot.
Budalu ne ruzi, ve mu savet pruzi.
Bez zdravlja nema bogatstva.
Bez muke nama nauke.
Bolje vrabac u ruci, nego soko na grani.
Dete mnogo milovano nikad dobro vaspitano.
Drzi se novog puta i starog prijatelja.
Drvo se na drvo naslanja a ovek na oveka.
Dok ne iskopas nov bunar, ne pljuj u stari.
Da je maeha dobra u basti bi se sejala.
Da nema vetra pauci bi nebo pomreili.
Da se rei kupuju, manje bi se govorile.
Dobro je tesko videti, a lako se pozna.
Dok srce ne zaboli, ne moze oko zaplakati.
Daleko od oiju, daleko od srca.
Dobar glas daleko ide, a los jos dalje.
Dva puta meri, a jednom seci.

34
Dok jednom ne smrkne drugome ne svane.
Davljenik se i za slamku hvata.
Dobra devojka sama se udaje.
Dobra deca praznu kuu ini da je puna.
Drzavu uvaj od neprijatelja, a zenu od prijatelja.
Gledaj napred, al se osvrni i nazad.
Gde nevolja rua, tu i tuga veera.
Gde se stariji ne uju, tu Bog ne pomaze.
Gde velika zvona zvone tu se mala ne uju.
Gvoze se kuje dok je vrue.
ovek se nada dok god je duse u njemu.
uvaj se oveka koji nije kadar suzu da pusti.
ovek zeli od svakog da je bolji, a od sina da je gori.
ovek sve daje za obraz, a obraz ni za sta.
ovek bez slobode kao riba bez vode.
uturom se pregrabi i najvee bure.
ovek pokaze pravo lice u tri sluaja: u besu, u bogatstvu i u pijanstvu.
Kad oi govore, usta ute.
Konju, zeni i pusci ne treba verovati.
Kasalj, suga i ljubav ne mogu se sakriti.
Kad ovek nema svoga dobra, tue zlo premee.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Koju vodu moras piti, nemoj je mutiti.
Krpi rupu dok je manja.
Ko do dvadeset ne zna, do trideset nema, tesko kui koja ga ima.
Ko se ljudi ne stidi, ljudi se ne boji.
Koji se pas silom u lov vodi, taj zeca ne hvata.
Ko laze za tebe, lagae i protiv tebe.
Ko ne plati rukom, taj e dusom.
Ko visoko leti, nisko pada.
Ko ne plati na mostu, platie na upriji.
Lako je ljubav stei, ali je tesko zadrzati.
Ljubav je puna i meda i jeda.
Lako je iza sest volova plug drzati.
Lako je tuim rukama vrelo gvoze hvatati.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.
Lepa re gvozdena vrata otvara.
Ne ceni vola po rogovima ni oveka po brkovima.
Ne boj se smrti, nego zla zivota.
Ne valja pljuvati pa lizati.
Ne zamahuj ako ne smes da udaris.
Ne moze se dlanom sunce zakloniti.
Nema zime dok ne padne inje, ni prolea dok sunce ne sine, ni radosti dok ne delis s
kime.
Nije sramota pasti, sramota je ne dii se.
Novac sitno zvei, al se daleko uje.

35
Nemoj da te pita starost gde ti je bila mladost.
Ne kazi sve sto znas, ne ini sve sto mozes, ne veruj sve sto ujes.
Nije siromah ko malo ima, ve ko mnogo zeli.
Nije zlato sve sto sija.
Zlao glas i ptice nose.
Zlato se u vatri probira, ovek u nevolji.
zena e samo onu tajnu uvati koju ne zna.
zenu mnogo ne mazi nego je pripazi.
zena muza nosi na licu, a muz zenu na kosulji.
zedan konj vode ne probira.
Od ljubavi se ne zivi al se za nju gine.
Obraz ide s glavom.
Obeanje, ludom radovanje.
Pored suha drveta i sirovo izgori.
Prazna vrea ne moze uspravno da stoji.
S polja gladac a unutra jadac.
Sitna maka miseve ne lovi.
Svaka je kvoka na svom gnezdu jaka.
Svaka muka za vremena, a sramota zavijeka.
Starog slusaj al ne idi za njim.
Siroto dete samo sebi pupak vezuje.
Tesko vuku za kojim psi ne laju.
Torba je najteza kada je prazna.
Tesko onoj kui gde dima nema.
sto pree preko zuba ode preko brda.
U sreu se uzda lud, a pametan u svoj trud.
U kojoj kui muz zenu bije, tu sree nije.
Jedno krivo drvo, ceo tovar raspe.
Jezik je vise glava posekao nego sablja.
Iz krivog odzaka dim pravo izlazi.
Iz prazne kue i misevi beze.
Drvo se savija dok je mlado.
Voda sve opere osim crna obraza.
Vrana vrani oi ne vadi.
Vo se vezuje za rogove a ovek za re.

Slovacke izreke:

Kad ima zube - nema hleba; a kad dobije hleba - nema zuba!
emu se u mladosti privikne, toga se u starosti ne odviknes.
I mladom tencu zubi niu.
I u mladoj glavi stari se razum nae.
Razum dolazi s godinama.
Uzalud starog psa na zeca progoni.
Bolje mlad pas, nego stari vuk.
Jo mu je majino mlijeko na bradi.

36
Mati plae suzama, a djevojka slinama.
Dobrom tovaru kupac se nae.
I stara koza rado so lie.
Biraj sebi ravnog!
Vrbo, vrbo, daj mi mua, crvenog k'o rua, bijelog kao cvijet, a dobrog k'o med.
Ne uzimaj enu iz daleka.
Gnjida gnjidu bira!
Dva oka u glavi - mu i ena u kui.
Mu je glava, a ena kruna.
Sto momaka, a jedan mu.
Dobra ena nema cijenu.
Od oca imanje, a od boga - ena.
Bijedan je dom gdje mu nosi preslicu a ena palicu.
ena mua bije jezikom, a on nju akom.
Kakav otac - takav sin, kakvo drvo - takav klin.
Kakvo sjeme - takvo pleme!
I mlad vrabac da cvrkue ui od starijeg.
Bogati ljudi se tjee parama, a siromani djecom.
Bolje je kad plau djeca nego roditelji.
Ako ne slua roditelje, poslusacu motku.
Krv nije voda.
Krv nije voda, a ni mleko.
Mimo oi, mimo misli.
Svekrva na nevjestu, a nevjesta na svekrvu se ali; kakav vrag - takav i avo.
I sova je svoga gnijezda gospodarica.
to e nam bogatstvo, ako zdravlja nema.
Prijatelja i zdravlja nikad dosta.
Radije krmaru nego li doktoru.
Crvena jabuka je crvljiva, a zelena zdrava.
(On je) Crnog roda, ne pomae ni sapun ni voda.
ista voda - prvi lijek na svijetu.
Bolje pomo nego nemo.
Ili po doktora, kad mu je ve bila dua na jeziku.
Protiv smrti nema lijeka.
Smrt nikom ne prata.
Smrt e sa svakim zaigrati.
Mlad moe umrijeti, a stari mora.
O mrtvima ili dobro, ili nita.
Dobro je iu paklu imat prijatelja.
Gnjev proe, ali zavist u srcu ostane.
Tajni neprijatelj gori nego javni.
S im si se rodio, s tim i ivjet 'mora.
Gazde se meu sobom biju, a seljacima koa puca.
Zlato je zlato, srebro je srebro - jo se iu njima neistoa nae.
Prazna glava ne boli.
Nem gluhom ne moe pomoi.

37
Ko je od roenja glupi, ni u Parizu pamet ne kupi.
Brada ne ini mudraca.
Nije svako ora ko plug u rukama dri.
Slijepac ne moe suditi o boji.
Otilo tele, vratio se vo.
I crna kvoka bijelo jaje snese.
Pas laje, vjetar nosi.
Kad je avo kravu uzeo, nek 'i tele povede.
Kad bi ovjek vidio da e nogu slomiti, seo bi.
to je bivalo, to e i biti.
Nikad nije bilo takvo zlo, da ne bi moglo biti i gore.
Sladak je svijet onome ko ga ne zna, a gorak onome ko ga je okusio.
Istina se ne utopi u vodi i ne izgori u ognju.
im blii Rim, tim gori hranin.
Grijeh - vragu smijeh.
Rado bi dua na nebo, al 'je grijeh teak.
Vrana vrani oi ne vadi.

Ceske izreke:

Groe tuge daje najbolje vino.

Jao ljepoti koja razuma nema.
Koga je nuda natjerala u manastir, retko kada postane svetac.
Lepota - oima paa, a dui zatvor.
Ljubav je kao suza: raa se u oima a pada na srce!
Misli esto na prijatelje, a jo ee na neprijatelje.
Na lepi cvijet i pela leti.

Kineske izreke, dodatak:

Ako ne zna, treba pitati; ako ne zna kako, treba nauiti.

Ako nema dugova, nema ni straha.
Ako poznaje rijeku, lake e upravljati amcem.
Ako si siromaan, brini se za sebe; kad se obogati, pobrini se za druge.
Ako ste u ivotu sauvali mirnu savjest, ne morate strepiti kad vam netko u pono zakuca
na vrata.
Ako ti sam ne voli novac, daj ga lopovima, i oni ti ga nee uzeti.
Ako eli izbjei nevolje, oprezno biraj prijatelje.
Bolje je imati skromne i sigurne prihode negoli hiljadu grumena zlata.
Brana srea je nebeski dar.
Brige unitavaju ovjeka.
Brusimo li ga dovoljno dugo, komad eljeza postat e igla.
Brzo otvaraj oi, a sporo usta.
Budi uvijek nasmijeen i ostat e mlad.
Cvijet jest lep; ali ne moe bez stabljike.
Cvijet nade cvjeta i u najdubljoj tamnici.

38
ovjek koji premee planine, zapoinje premetanjem kamenia.
Dobar poetak je pola posla.
Dobar potomak je bolji od bogatstva.
Drvo palo, majmuni se razbjeali.
Duhovi postoje samo za one koji u njih vjeruju.
Dva tigra ne mogu ivjeti u istoj gori.
Govoriti dobro nije dovoljno; treba ga i initi.
Gubljenje vremena je pouavati onoga kojemu je Bog namijenio ulogu budale.
Hladno jelo je prihvatljivo, ali podrugljiva primjedba nije.
I budali moe doi dobra zamisao.
I dragom kamenu potrebna je ruka vjetog majstora.
I najvee drvo ima suvih grana.
I najvie kule podiu se od zemlje.
Izbjegavaj se svakodnevno brinuti i doivjet e duboku starost.
Izgubljeno zlato moe se nai; izgubljeno vrijeme nikad.
Izlijeiti se moe jednim udarcem maa, ali nikako jednim udarcem jezika.
Kad je puno svinja, svinjetina je jeftina.
Make koje vole presti ne love mieve.
Mali lonac najbre provrije.
Nije lopov svatko na koga pas laje.
Nije teko znati, nego delovati.
Pas u kuici laje na svoje buve; pas koji lovi ni ne osjea ih.
Sjena se eta tamo gdje sunce eli.
Skromnost je suputnica uspeha.
Veliki se ovjek ne obazire na pogreke malih ljudi.
Zrno pijeska je malo, ali kodi oku.
eli li koga upoznati, pogledaj s kime se drui.
eli li prestati piti, gledaj pijanca dok si trijezan
uto zlato ima svoju cijenu, a znanje je neprocjenjivo.

Indijske izreke, dodatak:

Ako ne znate kuda idete, svaki put e vas tamo odvesti.

Ako nekoga proklinje, pripremi dva groba.
Ako ovek voli sebe, neka ne ini zlo, ma kako ono malo bilo.
Bolje je iveti u svojoj domovini u nevolji, nego u tuini u zadovoljstvu.
Vatra koja ivi u drvetu ne moe se videti dok se ne raspali.
Dobro vaspitanje je najvee dobro koje moemo ostaviti deci.
Dobrom oveku kap vode je okean, a zlom je okean kap vode.
Dri glavu uspravno, makar se na tebe brdo ruilo.
Zlo i dobro pre ili kasnije dobiju ta zaslue.
Zmija ponekad ugrize, a zao ovek na svakom koraku.
I nemoan gnev vrlo je moan.
I razbesneli slon moe se umiriti utanjem.
Izgovoreno razume ak i stoka; neizgovoreno razume samo mudar ovek.
Izgubio si carstvo sveta - nemoj se alostiti, nije to nita. Osvojio si carstvo sveta - nemoj

39
se radovati, nije to nita.
Kad voli, i majmun ti se ini lep; kad ne voli, ne mari ni za lotosov cvet.
Kap vode koja padne na usijano gvoe, isparie. Ista kap, ako padne na lotosov cvet,
blistae kao perla, a ako padne na koljku, postae biser. Tako i ovek postaje ono s im
se udruuje.
Ko je opijen vinom, pre ili posle se otrezni; ko je opijen vlastoljubljem, ne trezni se do
smrti.
Lonac i u more uroni - on e iscrpsti samo onoliko koliko u njega moe da stane.
Ljudi mogu da izbegnu posledice zlobe svojih neprijatelja, ali nikad nee izbei posledice
svojih grehova.
Majka je boanstvo, a otac bogatstvo doma.
Matanje lentine ne vredi nita vie od potonulog upa.
Moe se probuditi ovek koji spava, ali ne i onaj koji bdije.
Moe se raspui stena, ali se ne moe uvek omekati srce.
Moe se upoznati dubina bunara, ali ne i dubina due.
Mrtav slon ostavlja svoje kljove, tigar svoje krzno, a ovek svoje ime.
Napis na elu ne moe se izbrisati.
Ne prekidaj nit prijateljstva, jer ako je bude morao vezati, ostae vor.
Neka ne ini zlo drugome onaj koji nee da ivi u brizi i alosti.
Nema prijatelja kao to je brat, nema neprijatelja kao to je brat.
Nemogue je predskazati sudbinu kamena, drveta i oveka.
Niko nije umro od prokletstva, ni preiveo od blagoslova.
O nebu i majci nikad ne govorimo dovoljno dobro.
Onome kome nije dolo vreme umiranja, ni stotinu strela nee nakoditi; onoga kome je
vreme dolo, usmrtie otrica trave.
Osveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, oprotaj za ceo ivot.
Prijateljstvo neasnog oveka je kao senka ujutru: najpre je velika, a zatim se smanjuje i
nestaje. Prijateljstvo plemenitog oveka je kao senka popodne: najpre je mala, a potom
postepeno raste.
Prosjak koji trai mrvice isprosi vie nego onaj koji trai krike.
Reke ne piju svoju vodu; drvee ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kiu. Sve
to je veliko, uvek je korist drugih.
Sa istog izvora piju i mudrac i budala.
Sagraenu kuu moe svako da kritikuje, ali ne moe svako da je sagradi.
Svet laska slonu, a gazi mrava.
Svojoj koljci biser je bezvredan.
Sigurno e propasti onaj koji smilja propast drugome.
Sjedinjene, ak i male stvari postaju jake; besan, divlji slon moe biti vezan sa malo
strukova slame upredenih u konopac.
Srea lei na vrhu tvog jezika: na njemu su i prijatelji i neprijatelji, i ivot i smrt.
Srdba prelazi u bes samo kad je neprijatelj slab.
Stablo ne uskrauje svoju senku ak ni onome ko je doao da ga obori.
Suvie brzo uzdizanje poetak je pada.
Sudbina se smeje i onima veoma odvanim i onima veoma opreznim.
Treba dobro da zna ta ti moe progutati i ta tebe moe da proguta.
Hleb siromaha slai je od hleba bogataa, jer glad mu daje slatkou.

40
U velikih i glavobolja je velika.
U gnevu moemo da skoimo u bunar, ali nikakav gnev nee pomoi da se otud
izvuemo.
U napola punoj posudi voda igra i posuda se klati, a u punoj ona je mirna i posuda vrsto
stoji.
U rasrenog ni oiju ni uiju.
ak i bivo nee ostati u kui u kojoj nema sloge.
ak i avo ima potrebu za drugom.
Skorpionov otrov nalazi se u njegovom repu; komarev u njegovoj glavi; zmijin u njenim
zubima; ovekov u celom njegovom telu.
to je vo bez jarma to je dete bez nadzora.

Francuske izreke:

Ako pokuate razumno razmiljati o ljubavi, izgubit ete razum.

Ako eli biti srecan, mora iveti skriveno.
Bog nas esto poseuje, ali mi veinom nismo kod kue.
Bogat ovek devojci nikad nije star.
Bogatstvo se stie znojem, poseduje strahom, a naputa tugom.
uda se dogaaju samo onima koji u njih veruju.
Koliko vredi ovek - toliko vredi zemlja.
Ljubav ini da prolazi vreme, vreme ini da prolazi ljubav.
Ljubav je jedina bolest od koje ne elimo ozdraviti!
Ljubav retko kad umire od nagle smrti.
Malo treba da se skupi veliko bogatstvo, ali mnogo da se skupi malo.
Misli ta hoe, govori ta mora.
Mladost ivi od nade, starost od uspomena.
Onome koji umije da eka, s vremenom sve dolazi.
Prijateljstvo je ljubav bez krila.
Samo ene i lekarii znaju koliko je la potrebna ljudima.
Stare ljubavi i stari panjevi upale se u svako doba.
U istinskoj ljubavi dua ljubi tielo.
Umrijeti od ljubavi znai pretjerati u njoj.
Ah, kad bi mladost znala, kad bi starost mogla!
Zvuk poljupca ne odjekuje kao topovska paljba, ali eho traje mnogo due.
Mukarci preute tudje, ene sopstvene tajne.

Madagaskarske izreke:

Bol je kao pirina u ostavi: svakog dana se pomalo smanjuje, dok sasvim ne iezne.
ivot je kao miris jela: nikad ne zna kada e ieznuti.
Jezikom se moe sav svet izorati, ali rukama se teko boriti i s grumenom zemlje.
Kad je sama, laje debela, ali im ima svedoka, brzo smra.
Ko hoe da se obogati, mora da lovi ribu odjednom u tri reke.
Kuu ne greje toplina ognjita, ve sloga meu suprunicima.
Ljubav je kao klica pirina: ako je presauje, bolje uspeva.

41
Mudre rei su kao eerna trska: seemo ih, ali njihova slast je neiscrpna.
Neka vaa ljubav bude kao prolena kia koja sitno pada, ali preplavi obale.
Nije dobro zaboraviti odjednom, bolje je zaboravljati pomalo.
Nematina i beda ne ine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare.
Pare su kao gosti: dou i prou.
Potenom oveku vei bol nanosi amar nego rana.
Potenje moe biti pobeeno, ali ono ne moe biti uniteno.
Pravedna re je kao eerna trska; bila duga, bila kratka, podjednako nam je slatka.
Rei su kao jaja: tek to se otvore, ve imaju krila.
Svaka zemlja ima neto svoje: u jednoj je to ljudska re, a u drugoj lavepasa.
Snaga koja nema cilja, majka je lenjosti.
Snane pobeuje stid, a slabe strah.
Sudbina je kao kameleon: trpi da se dete njime zabavlja, dok on na grani ne prometu
svoju boju.
Udvoje je uvek lake da se ivi: ako jedan padne, drugi e ga podii.
Um je poput seljakih vila: kad su previe ravne - nose premalo, a kad su previe savijene
- nose i ono to ne treba.
to ljudi vie imaju, to vie ele.

Vijetnamske izreke:

oveji otrov jednak je otrovu deset zmija.

Bolje je biti slep oima nego umom.
Vie vredi iveti i najbednijim ivotom sa svojom porodicom, nego iveti sam u izobilju.
Dobar karakter vie vredi nego najlepe lice.
Dok je god oveku na ramenu glava, nita nje izgubljeno.
ena bez mua je kao barka bez jedra, a dete bez oca je kao raskre bez putokaza.
Za jedan kuan moe kupiti oveka, ali estitost ne moe kupiti ni za kakve pare.
Iako je boja zlata uta, od nje, esto, pocrni ovekova dua.
Kada suprunici ive u slozi, oni su kadri i vodu iz mora iscrpsti.
Kua bez domaina - kao orman bez brave.
Lepe reci ne kotaju nita, pa ih, stoga, upotrebimo kada je re o neijoj srei.
Ma ima samo dve otrice, a jezik ih ima na stotine.
Mekano ue vrsto ue.
Ne boj se surove kole, ona ti nee ostati duna.
Pakost se uvek nagrauje pakou.
Samo se obrati lekaru, on e ve da ti pronae bolest.
Sve znanje mudraca ne vredi toliko koliko vekovna mudrost jednog naroda.
Stara koljka biser daje.
initi dobro je teko kao penjati se na liticu, initi zlo je lako kao sputati se s litice.

Burmanske izreke:

Ako ne moe da bude slavan i bogat, moe da bude poten i dobar.

Ako nisi mio ivini, nee ni oveku.
Ako se na mrnju mrnjom odgovara, kako e se mrnja zavriti?

42
Ako se s malim ne moe zadovoljiti, vee nisi ni zasluio.
Bogat je ko nije duan, a mlad ko je zdrav.
Bolje je voleti i izgubiti, nego nikad ne voleti.
Gde brat bratu ruku prui, tamo rod i dom ne tui.
Gde ima puta, ne idi stranputicom.
I u ravom buretu moe biti dobro vino.
Ko zlo za dobro vraa, zlo mu se nee od kue odmai.
Najgora je ptica koja svoje gnezdo kalja.
ast tvog blinjeg neka ti bude isto tako mila kao tvoja.
istom obrazu i suza je dosta.
ovek se ne meri laktom, nego pameu.

Spisak latinskih izreka

Ab assuetis non fit passio. ovjeka ne uzbuuje ono to je esto.

Ab Iove principium. Poetak je od Jupitera (tj. ponimo od najvanijeg).
Abyssus abyssum invocat. Ponor izaziva ponor (tj. jedan grijeh izaziva drugi).
Accipere quam facere praestat iniuriam. Bolje je nepravdu trpjeti nego nanositi.
(Ciceron)
Acta est fabula. Predstava je zavrena. (Oktavijan August)
Ad acta. Meu spise (tj. baciti u zaborav).
Ad kalendas Graecas. Na grke kalende (tj. nikada).
Ad litteram. Doslovno.
Ad rem. Na stvar (tj. to se tie stvari o kojoj se govori).
Alea iacta est! Kocka je baena. (Gaj Julije Cezar)
Alma mater. Majka hraniteljica (obino se misli na univerzitet).
Alpha et omega. Alfa i omega (tj. poetak i kraj).
Alteri semper ignoscito, tibi nunquam. Drugome uvijek prataj, sebi nikada.
(Seneka)
Amor omnia vincit. Ljubav sve pobjeuje.
Amicus certus in re incerta cernitur. Pravi se prijatelj u nevolji poznaje.
Amicus Plato, sed magis amica veritas. Drag mi je Platon, ali mi je istina draa.
(Aristotel)
Ancoras tollere. Dii sidro.
Anima candida. estita dua.
Ante meridiem. Prije podne.
Anquilla non capit muscas. Orao ne hvata muhe (tj. veliki ovjek ne bavi se
malim stvarima).
Ardua prima via est. Teak je prvi put (tj. svaki poetak je teak).
Arbiter elegantiae. Sudija otmjenosti.
Ars longa, vita brevis. Umjetnost je duga, ivot kratak.
Ars poetica. Pjesnika umjetnost.
Artem non odit nisi ignarus. Samo neznalica mrzi umjetnost (natpis na muzeju u
Berlinu).

43
 Asinus asinum fricat. Magarac magarca ee.
Audaces fortuna iuvat. Srea pomae hrabrima.
Audiatur et altera pars. Neka se uje i druga strana.
Audi, vide, tace, si vis vivere in pace. Sluaj, gledaj, uti, ako eli ivjeti u
miru.
Aurora Musis amica est. Zora je muzama prijateljica.
Aut-aut. Ili-ili (tj. izbor izmeu 2 mogunosti).
Ave, Caesar, morituri te salutant! Zdravo, care, pozdravljaju te oni koji e
umrijeti.
Bellum omnium in omnes. Rat svih protiv svih.
Bene vixit qui bene latuit. Dobro je proivio ko se dobro prikrio.
Bona fide. U dobroj namjeri.
Bovi imponere clitellas. Stavljati volu samar.
Calamitas nulla sola. Nijedna nesrea ne dolazi sama.
Carpe diem. Zgrabi (iskoristi) dan.
Casus belli. Povod za rat (tj. dogaaj kojim se opravdava rat).
Cave ab homine unius libri. uvaj se ovjeka koji je proitao samo jednu
knjigu.
Certo certius. Sigurnije od sigurnoga.
Ceterum censeo Carthaginem esse delendam. Uostalom, mislim da Kartagu
treba razoriti. (Katon Stariji u Rimskom senatu)
Circulus vitiosus Zaarani krug.
Citius, altius, fortius! Bre, vie, jae! (olimpijsko geslo)
Clara pacta boni amici. ist raun, duga ljubav.
Claude os, aperi oculos! Zatvori usta, otvori oi!
Clavus clavo eicitur. Klin se klinom izbija. (Ciceron)
Cogito, ergo sum. Mislim, dakle postojim. (Ren Descartes)
Conditio sine qua non. Uvjet bez kojeg ne biva.
Cornix cornici oculos non effodiet. Vrana vrani oiju ne vadi.
Cornu copiae Rog izobilja.
Credo quia absurdum est. Vjerujem jer je besmisleno. (Tertulijan)
Credo ut intelligam. Vjerujem da bih shvatio. (Aurelije Augustin)
Cui bono? U iju korist?
Cuiusvis hominis est errare. Svaki ovjek moe pogrijeiti.
Cum grano salis. Sa zrnom soli (tj. ne sasvim ozbiljno).
Cygni cantus Labui pjev (tj. posljednje djelo nekog umjetnika).
De gustibus non est disputandum. O ukusima ne vrijedi raspravljati.
De mortuis nihil nisi bene. O mrtvima sve najbolje.
Deus ex machina. "Bog iz sprave" (tj. neoekivano rjeenje).
Dictum factum. Reeno uinjeno.
Diem perdidi. Izgubio sam dan.
Dies diem docet. Dan je danu pouka.
Divide et impera. Zavadi pa vladaj.
Divitiarum et formae gloria fluxa est. Krhka je slava bogatstva i zlata.
(Salustije)
Dixi et salvavi animam meam. Rekoh i spasih svoju duu.

44
 Domine, domine dominae sunt? Gospodine, da li su gospoe kod kue? (igra
rijei)
Dormit aliquando ius, moritur nunquam. Pravda ponekad spava, ali nikad ne
umire.
Dulce cum utili. Ugodno s korisnim.
Dulce enim etiam nomen est pacis. Slatko je ve i ime "mir". (Ciceron)
Dum spiro spero. Dok diem (ivim), nadam se.
Dura lex sed lex. Strog zakon, ali zakon.
Eppur si muove. Ipak se (o)kree. (Galileo Galilej)
Equi donati dentes non inspiciuntur. Darovanom konju ne gleda se u zube.
Errare humanum est. Ljudski je grijeiti. (Horacije)
Estote sapientes sicut serpentes et taciti sicut columbae. Budite mudri kao zmije
i bezazleni kao golubovi. (Isus Krist)
Exceptio firmat regulam. Izuzetak potvruje pravilo.
Ex nihilo nihil fit. Nita ne nastaje ni iz ega.
Ex tempore. Odmah; smjesta.
Ex malis eligere minimum. Od zala birati najmanje.
Experientia docet. Iskustvo pouava. (Vergilije)
Faber est suae quisque fortunae. Svako je kova svoje sree.
Facta, facta, non verba! Djela, djela, ne rijei!
Fama volat! "Glas leti!", tj. vijest se brzo iri.
Fas est et ab hoste doceri. I od neprijatelja treba uiti.
Festina lente! Pouri polahko!
Fide, sed cui, vide! Vjeruj, samo pazi kome vjeruje.
Finis coronat opus. Konac djelo krasi.
Finis santificat media. Cilj opravdava sredstvo.
Fortasse erit, fortasse non erit. Moda e biti, moda nee biti.
Gloria in excelsis Deo et in terra pax hominibus bonae voluntatis. Slava Bogu
na visini i na Zemlji mir i meu ljudima dobra volja.
Gratia gratiam parit! Ljubav raa ljubav!
Hannibal ante portas. "Hanibal je pred vratima", tj. nastupila je opasnost.
Historia magistra vitae est. Historija je uiteljica ivota.
Hoc loco. Na ovom mjestu (ovdje).
Hodie mihi, cras tibi. Danas meni, sutra tebi.
Homo sui juris. Samostalan, nezavisan ovjek.
Homo homini lupus (est). ovjek je ovjeku vuk.
Homo novus. Skorojevi.
Honores mutant mores. Poasti mijenjaju ponaanje (navike).
Id est. To jest.
Ignoramus et ignorabimus. Ne znamo, a neemo nikada ni znati.
Ignorantia legis non excusat. Nepoznavanje zakona nije izgovor.
Ignorantia nocet. Neznanje kodi.
Imago animi sermo est. Govor je slika due. (Ciceron)
Incidit in Scyllam, qui vult vitare Charybdim. Upada u Scilu ko eli izbjei
Haribdu.
In dubio pro reo. U sumnji treba suditi blae.

45
 In medias res. U sredinu stvari (tj. prei na sutinu).
In rebus adversis meliora sperare memento. U nevolji ne zaboravi da e doi
bolja vremena. (Poslije kie sunce sija.)
In spe. U nadi.
In vino veritas. U vinu je istina (pijan govori to trijezan misli).
Inter arma musae tacent. (Inter arma silent musae.) Meu orujem muze ute
(tj. nema umjetnosti za vrijeme rata).
Inter nos. Meu nama.
Intus, intus est Troianus equus. Unutra, unutra je trojanski konj (tj. opasnost je
blizu).
Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique
tribuere. Propisi prava jesu: poteno ivjeti, drugog ne vrijeati, svakom
njegovo dati.
Ius est ars boni et aequi. Pravo je umjetnost dobrog i jednakog.
Ius obruitur vi. Sila sahranjuje pravo.
Iustitia omni auro carior. Pravinost je od sveg zlata skupocjenija. (Ciceron)
Iustitia regnorum fundamentum. Pravinost je (ili treba biti) osnov vladavine.
Labor omnia facit. Rad ini sve.
Labor omnia vincit. Rad sve pobjeuje (u radu je spas).
Lapsus calami. Omaka u pisanju.
Lapsus linguae. Omaka u govoru.
Lapsus memoriae. Omaka u pamenju.
Legalitas regnorum fundamentum. Zakonitost je temelj drava.
Leve fit quod bene fertur onus. Teret postaje laki kad se spretno nosi.
Libertati viam facere. Otvarati put slobodi.
Licentia poetica. Pjesnika sloboda.
Lupus in fabula. "Vuk u prii", tj. "Mi o vuku, a vuk na vrata".
Magni nominis umbra. Sjenka znaajnog ovjeka. (Lukan)
Mala herba cito crescit. Korov brzo raste.
Malum discordiae. Jabuka razdora.
Manifestum non eget probatione. Oitu stvar ne treba dokazivati.
Manu propria. Svojeruno.
Manus manum lavat. Ruka ruku mije.
Margaritas ante porcos. (Bacati) bisere pred svinje.
Mater semper certa est. Majka je uvijek izvjesna.
Mea culpa Moja krivica.
Mea parvitas Moja malenkost.
Medice, cura te ipsum. Lijenie, izlijei sebe (tj. pometi najprije ispred svog
praga)
Medio tutisimus ibis. Sredinom je najbolje ii. (Ovidije)
Medium tenuere beati. Sredine se dre blaeni.
Melius non incipient, quam desinunt. Bolje ne poinjati nego stati na pola.
Memento mori. Sjeti se da si smrtan.
Mens sana in corpore sano. U zdravom tijelu zdrav duh.
Modus vivendi. Nain ivota.
Mutum est pictura poema. Slika je nijema pjesma.

46
 Natura in minimis maxima. Priroda je u najmanjem najvea.
Natura non facit saltus. Priroda ne ini skokove.
Nec Hercules contra duos. Ni Heraklo (ne moe) protiv dvojice.
Nemo dat quod non habet. to nema ne moe dati.
Nihil humani a me alienum puto. Nita to je ljudsko nije mi strano. (Horacije)
Nolens volens. Htio-ne htio.
Noli turbare circulos meos. Ne diraj moje krugove, tj. "Ne uznemiravaj me, ne
dosauj mi". (Arhimed)
Nomina sunt odiosa. Imena su mrska, tj. imena ne treba spominjati.
Non omnia possumus omnes. Ne moemo svi sve.
Non uno iuctu arbor cadit. Od jednog udarca drvo ne pada.
Non progredi est regredi. Ne napredovati znai nazadovati.
Non quis, sed quid. Ne ko, ve ta.
Non scholae, sed vitae discimus. Ne za kolu, ve za ivot uimo.
Non ut eadem vivo, sed ut vivam edo. Ne ivim da bih jeo, nego jedem da bih
ivio.
Nosce te ipsum. Upoznaj sebe samog. (latinski prevod Sokratove misli)
Nota bene. Upamti dobro.
Nulla regula sine exceptione. Nijedno pravilo nije bez izuzetka.
Nullum crimen, nulla poena sine lege. Nema zloina i nema kazne ako to nije
propisano zakonom.
Nullus effectus sine causa. Nema posljedice bez uzroka.
Nunc aut nunquam. Sad ili nikad.
O tempora, o mores! udnih li vremena, udnih li obiaja! (Ciceron)
Obscurum per obscurius. Nejasno nejasnim.
Occasio facit furem. Prilika ini lopova.
Oculum pro oculo, dentem pro dente. Oko za oko, zub za zub.
Omne ingnotum pro magnifico. Sve nepoznato smatra se velianstvenim.
Omne nimium nocet. Sve to je previe, kodi.
Omne initium difficile est. Svaki poetak je teak.
Omnia mea mecum porto. Sve svoje sa sobom nosim.
Omnium rerum mensura homo. ovjek je mjera svih stvari.
Orate ne intretis in tentationem. Molite se da ne doete u iskuenje. (Isus Krist)
Per aspera ad astra. Preko trnja do zvijezda.
Persona grata. Poeljna (draga) osoba.
Persona non grata. Nepoeljna osoba.
Piscem natare doces. Ui ribu plivati.
Plus minus. Vie-manje (otprilike).
Poeta nascitur, orator fit. - Pjesnikom se raa, a govornikom se postaje.
Post hoc, ergo propter hoc. Poslije ovog, dakle, zbog ovog.
Post meridiem. Poslije podne.
Post scriptum. Poslije onoga to je napisano.
Potentes potenter tormenta patientur. Ko se slui silom, od sile e i poginuti.
Potius sero quam numquam. Bolje ikad nego nikad.
Prima virtus est vitio carere. Najvanija vrlina je biti bez mahana.
Primum vivere, deinde philosophari. Prvo ivjeti, onda filozofirati.

47
 Primus inter pares. Prvi meu jednakima.
Pro bono publico. Za ope dobro.
Procul a Jove, procul a fulmine. Daleko od Jupitera, daleko od groma, tj. dalje
od monih, dalje od njihovog bijesa.
Pulsate et operietur vobis. Kucajte i otvorit e vam se.
Quae nocent, saepe docent. to kodi, esto ui.
Qui tacet consentire videtur. Ko uti izgleda da se slae.
Quidquid latine dictum sit, altum videtur. ta god se kae na latinskom, zvui
mudro.
Quisque suorum verborum optimus interpres. Svako je najbolji tuma svojih
rijei.
Quo vadis, Domine? Kuda ide, Gospode? (apostol Petar uputio Kristu)
Quot capita, tot sententiae. Koliko glava, toliko miljenja.
Recta linea brevissima, recta via tutissima. Prava linija je najkraa, tj. pravi put
je najsigurniji.
Reliquiae reliquiarum. Ostaci ostataka.
Repetitio mater studiorum est. Ponavljanje je majka znanja.
Res, non verba. Djela, ne rijei!
Res publica. Opa (javna) stvar.
Risu inepto res ineptior nulla est. Nema neukusnije stvari od neukusnog
(neumjesnog) smijeha.
Risum teneatis? Moete li da se ne nasmijete?
Sapienti sat. Pametnome dosta.
Sapiens homo omnia sea secum portat. Pametan ovjek sve svoje sa sobom
nosi, tj. osim znanja, nita nam nije potrebno.
Semper dic verum, vacuam duc crimine vitam, fer patienter onus, fac sapienter
opus. Uvijek govori istinu, ne ini zlo, strpljivo podnosi teret, razumno radi
posao.
Senatus populusque Romanus. Rimski senat i narod.
Si fueris Romae, Romano vivito more, si fueris alibi, vivito sicut ibi. Ako bude
u Rimu, ivi na rimski nain, ako bude na drugom mjestu, ivi kao ondje.
Sic itur ad astra. Dotai zvijezde.
Sic transit gloria mundi. Tako prolazi slava svijeta.
Sine lingua Latina nulla intelligentia. Bez (znanja) latinskog jezika nema
obrazovanja.
Sine lege autem poena conscientia est. Kada nema zakona, kazna je savjest.
Si vis pacem, para bellum. Ako eli mir, spremaj se za rat.
Sub rosa. "Ispod rue", tj. u tajnosti, u povjerenju.
Sub voce. Pod rijeju.
Suaviter in modo, fortiter in re! U nainu blago, u sutini nepopustljivo!
Sunt facta verbis difficiliora. Tea su djela nego rijei. (Ciceron)
Surdo fabulam naras. Gluhom pria priu (uzalud mu govori).
Tabula Pythagorica. Tablica mnoenja.
Tabula rasa. "Izbrisana tablica", tj. ovjek se raa bez ikakvih uroenih
saznanja i iskustava.
Tantum possumus quantum scimus. Toliko moemo koliko znamo.

48
 Tempori parce! tedi vrijeme!
Teneo te, Africa! Drim te, Afriko! (Svetonije pripisao Cezaru)
Tertium non datur. Treega nema.
Testis unus, testis nullus! Jedan svjedok nikakav svjedok!
Timeo Danaos et dona ferentes. Bojim se Danajaca i kad darove nose.
Timeo hominem unius libri. Bojim se ovjeka koji je proitao samo jednu
knjigu.
Tu ne cede malis, sed contra audentior ito. Ne ustukni pred nedaom, ve joj
hrabro u susret kreni. (Vergilije)
Tu quoque, Brute, mi fili? "Zar i ti, sine Brute?" (Gaj Julije Cezar)
Ubi bene, ibi patria. Gdje je dobro, tamo je domovina.
Una hirundo non facit ver. Jedna lasta ne ini proljee.
Unusquisque suae fortunae faber est. Svako je kova svoje sree.
Urbs aeterna. Vjeni grad (Rim).
Usus est optimus magister. Iskustvo je najbolji uitelj. (Ciceron)
Ut ameris, ama! Da bi bio voljen, voli!
Ut sementem feceris, ita metes. Kako bude posijao, tako e i ponjeti.
Vae victis! Teko pobijeenima!
Veni, vidi, vici. Dooh, vidjeh, pobijedih. (Gaj Julije Cezar)
Venies sub dentem. Doi e pod zub, tj. dopast e mi aka.
Verba volant, scripta manent. Rijei lete, zapisi ostaju.
Veritas vincit. Istina pobjeuje.
Vinum et pueri veraces. Djeca i pijanci ne lau.
Virtus, non copia vincit. Pobjeuje hrabrost, a ne mnotvo.
Vis legis. Sila zakona.
Vivere est militare. ivjeti znai boriti se. (ivot je borba.)
Vulpes pilum mutat, non mores. Vuk dlaku mijenja, ud ne.
Votum separatum. Izdvojeni glas.
Vox populi, vox Dei. Glas naroda, glas Boga.

Srpske poslovice

,
.
, , .
, .
, .

49
 ,
, .
,
,
, .
,

, .
, .
,
,
, .
.
,

, .
,
,
,
, .
, .
.
, .
, .
,
, .
, .
, .
,

.
.
.
.
.

.
!
.
.
.
.
, .
, .

50
 ,
, .
, .
.
.
.
, .
, .
, .
, .
.
, .
.
, .
, .
.
.
, .
.
.
, .
, .
, .
, .
.
, .
, .
, .
, .
, .
.
, .

.
.
, .
.
.

.


, .
.

, .

51
 , .

, .
.
.
, .
, .
( ).
, .
, .

,



,



,
, .
, .
.
,


, .
,

, .
.
.
, .
, .

52
 .
,

?
, .
,
.
, .
,
.
, .
,
.
.

.
.
, .
.
.
, .
, e .

, .
, .
.
, .
, .
, ' .
, .
, .
, .
,
, .
, .
.

, .
, .

.

53
 .
,
.

.
, .
.
!
.
, .

.

, .
, .

.

.
.
.
.
,
, .
, .
,
, .
,
' !' - .
, .
,
, , , .
, .
- .
, .

.
,
, .

54

, .
, .
,
, .
.
, .
.
, .
, .
, , .
.
.

, , , , .
, , .
,!
, ,,!
, !
, .

,
-
' ' !

- , - .




.
.
, , !

55
 .
!
.
- .
!
!
!

.
.
.
.
, .
.
.
.
.
.
,

.

,
,

.
.
,
,
.

56
 , , .
!
, .
,
.
.
, .
, .
, .
.
.
.
, .
.
.
.
, .
, .
.
, .
,
.
.
.
.


-






.

, , : .
, .
.

57


, .
, .
, .

.

, o, .
, .
.
.
, .
.
.

, .
.
.
, .
.
,
,
: ? : ?
, .
- .
, .
,
,
, .
, .
.
.
,
, .
.
, .
.
,

58
 .
!?
,
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
.
, .
.
, .
,
.
, .
.
,
,
, .
,
,
- .
, .
,
,
,
.
.
, ' .
, .
, .
, .
.
,
, .
,
, .
, .
.
, .
.

59
 , .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
,
, .
,
.
, .
, .
, .
,
? ! .
,
,
?
, .
.
, .
,
, .
.
, .
,

.
,
,
,
, .
,
, .
, .
, .
? .
, ~ .
, .
,
, .
.
.
, .
, .

60
 .
.

, .

.

.
.
.
.
,

.
.

, .

, .

.
.
, .
.
, .
, .
, , .

,


,

61

,


.
:

. -


,


.
, .
, .

- .
.
, .
, .
- .
, .
,


,
: , .
.
, .
.
.


.
`

.

62

.
, .
, .
.

.

.
.
.


.
.
.
,
.
.
,
.
.
.
.

.
.
.

.


.
, .
,


,



, .

63
 , .
, .
.

, .


.

, .
' .
, .
, .
, .
, , .
.

, .
, .
, .
.
.
.
, .
.
, .
, .
.
.
, .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
, .
, .

.

.

64
 ,
.
, .

.




.
.
, .

, .
, ' .
.

, ( )
( )
,
.
.
.
.
.
.
.
.
.

, ?

65
 , .
,
.
.
: , .
.
.
,




.
.
, .
.
, .
.
, , .

.
"" .
.
- .

, .
, .

,
- .
, .
.
,

, .
, .
.
.
, .

66
 , .
.
, .
,
, .

! .
.
, .
, .
, .
, .


.
.



, , .

.
,
, ,
.




,

.
.
.
.



,

67
 , , .
, .




"" .
, .
, .
,

,
,

, ,
,
( )
,
,
: *


,

(, ) , (, )





( ),


, .
,
.

68
 , .
!
.




.
,

,

.



, .
, .
,

, .
, , , .
, .
, .
,
,


,
.

.
.
, .
.
.
.
, .
.
! .

69

, .
, .


.


,

.







.

, .
.
, .
.
.
,
.
.
.
.

,




( )
, ()
!
, !

70
 , !
.
.
.
.
.
!
.
.
.

.
.
,
,

, .
,
,
,
,


,

,
; ,
,
,


.
, .
, ; , .

71
 .
!
.
.



,

.

,



,
()
!
!
!
.
.
.
.
,
.
.
.
!
.

- ; - ;
-
, .

.
.
.
.
.
!

72




.

!
!
, .
!
.
, .
, .

.
, .
, .
, .
, , .

: , ,
.
, .
,
, , , .
, , , .
.
,
- .

,
, .
.
, .


: , .

73
 .
, .
,
.
.
.
.
.

.
.
, .
.
, .
!
.
.

- .
, .
.
,

.
, .
, .
, .

, ,


,
, .
- .

74
 , .
,
, .
.
, .
, .
, .
, .
, .
.
- , .
.
.
, () .
, .
,


.
.

75