Kultura Komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I.
Rangelov Kultura komunikacije
T T E T A
TEHNIKI FAKULTE U BORU UNIVERZI
U BEOGRADU
Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije
KULTURA KOMUNIKA I!"
Prof. dr Zvonimir D. Stan ovi Ivana I. Ran!"#ov$ di%#.in!.
Bor
UVOD Pojam komunikacije podrazumeva proces izmene ideja i poruka sa drugima u odreenom vremenskom trenutku i na odreenom mestu. Komunikacije se ostvaruju pisanjem i razgovorom kao i neverbalnim komunikacijama (kao to je izraz lica, govor tela ili gestikuliranje), vizuelnom komunikacijom (korienjem crtea ili slika, bilo da su to umetnike slike, otogra ije, video ili ilmski zapisi) i elektronskim komunikacijama (tele onskim razgovorima, elektronskom potom, kablovskom ili satelitskom televizijom). Komunikacije ne samo da su vitalni deo linog ivota pojedinca, nego su od veoma velikog znaaja i u biznisu, edukaciji i mnogim drugim situacijama u kojima se ljudi oslanjaju jedni na druge. !iznis je povezan sa komunikacijama na nekoliko specijalni" naina. #edna vrsta biznisa povezana je sa izradom i instalisanjem komunikacione opreme, kao to su a$ ureaji, video kamere, %& plejeri, kopir ureaji, tampai, personalni kompjuteri i tele oni. &ruge kompanije bave se kreiranjem poruka i sadraja koji se prenose napred pomenutim te"nologijama. 'aime, bave se izradom ilmova, knjiga i so tvera. (ve kompanije su medija ili komunikacione industrije. &obro organizovana komunikacija je od izuzetne vanosti u svakom biznisu. )o je posledica potrebe za komunikacijama da bi se, sa jedne strane, obavila odgovarajua koordinacija poslova u kompaniji, a sa druge, da bi se ljudi van komapanije in ormisali o proizvodima i uslugama koje se ispostavljaju tritu. (va vrsta komunikacija poznata je pod imenom public relations * odnos sa javnou. +vaka komunikacija ima dve osnovne karakteristike, sadraj i personalni odnos uesnika. )akoe, za svaku komunikaciju potrebna su bar dva uesnika. +vaku poruku ljudi primaju razumski ali i emotivno. &a bi komunikacija meu uesnicima bila uspena i korisna moraju se najpre uspostaviti odgovarajui odnosi. 'a sagovornika moramo ostaviti dobar i to je mogue dublji utisak. 'aime, mora nas pri"vatiti kao simpatinog prijatnog, toplog i otvorenog oveka, da nae poruke ne bi primao sa otporom, sumnjom i odbijanjem. -o prvi utisak je najbolji put do neuspe"a. (tuda e u nastavku sagovornikove naklonosti.
3
biti razmotreni neki naini za pridobijanje
&. PRVI UTISAK +amo jednu priliku u ivotu imate da kod ljudi ostvarite prvi utisak. )a injenica je veoma obavezujua naroito onda kada se eli da se ostvari dobar prvi utisak. /ato odgovarajua piprema za to, kada god je to mogue, nikada nije suvina, posebno ako su u pitanju poslovni kontakti. 0iljenja su podeljena o tome kako dugo neko stvara prvi utisak. 1 svakom sluaju to vreme je vrlo kratko. 'eki autori tvrde da ne traje due od 23 sekundi. Proces ormiranja prvog utiska podeljen je u dve aze. 1 prvoj azi ormiranja prvog utiska, osobu svrstavamo u jednu od dve grupe, pozitivnu ili negativnu. 1 drugoj azi zapoinjemo sa davanjem razliiti" osobina osobi koju prvi put susreemo. (dluujemo se da li nam je ta osoba draga ili ne. 4ko smo osobu u prvi ma" ocenili negativno, dajemo joj karakteristike kao to su npr. neugodana, uobraena, "ladana, lenja, nesposobna, agresivna i tome slino. 4ko smo je pak, na poetku ocenili pozitivno dajemo joj osobine kao npr. otvorena, topla, prijatna, simpatina, vesela, vredna, poverljiva itd. 5z napred navedenog se moe videti da prvi utisak odreuje na dalji odnos prema sagovorniku. 4ko je prvi utisak o sagovorniku negativan mora sagovornik da uloi vie truda i napora, da nas uveri u suprotno. )o naravno vai i za nas ako u kontaktu sa sagovornikom procenimo da smo ostavili na sagovornika lo utisak. 0oraemo onda mi da uloimo mnogo vie napora i truda da to popravimo. 4ko je pak prvi utisak pozitivan takvi e napori i trud biti suvini i na mnoge dalje nespretnosti gledae se blagonaklono. 6azmotrimo, zato, nadalje nekoliko osnovni" naina sa kojima emo ostvariti i ostaviti dobar utisak. &.&. Sti'a r( " +tisak ruke, odnosno rukovanje, je pokret sa kojim se iskazuju dobrodolica, radost pri susretu i potene i dobre namere. Koristi se pri susretu ili rastanku sa sagovornikom. +tisak ruke treba da bude odgovarajue snaan7 tako se iskazuje
4
samouverenost. 4ko je na stisak ruke presnaan sagovornik moe stei utisak o naoj agresivnosti i pokuaju dominacije. 4li najgore je ako je mlitav. 6ukovanje sa mrtvom
ribom najpre je neprijatno. &alje, takav stisak govori o neodlunosti, nespretnosti, nedostatku energinosti i nemogunosti oblikovanja sopstvenog miljenja. 4gresivnost i uobraenost se pokazuju i onda kada se prilikom rukovanja ponudi nadlanica, a skrivena poniznost i potinjenost ako se rukuje otvorenim dlanom. 1 oba ova primera nee se ostvariti dobar utisak na sagovornika. &.). O'm"* 'a osme" govori sagovorniku da nam je simpatian i prijatan i da smo ga pri"vatili kao ravnopravnog. (sme" izraava toplinu i otvorenost. )ime se pobuuje oseaj vlastite vanosti sagovornika. 5z iskustva je poznato da se na osme" uzvraa osme"om. 'a osme" kao gest teko je ostati "ladan i uzdran. 0oe se rei da osme" izuzetno pomae zbliavanju. /ato se rukovanje mora oplemeniti osme"om i u toku komuniciranja ga treba esto koristiti. &.+. Po!#"d 6ukovanje sa osme"om mora biti praeno pogledom u oi. Pogledom se ostvaruje vizuelni kontakt sa sagovornikom. 'jime pokazujemo da nas sagovornik interesuje i da ga nastojimo razumeti. Pogled takoe izraava otvorenost i potene namere. Pogled je delotvoran ako se koristi viestruko i esto. 'aravno da ne sme da traje predugo, ne vie od 8 sekunde. Predug i prodoran pogled predstavlja snaan pritisak koji retko koji sagovornik moe da izdri. &.,. Dodir -aganim i kratkim dodirom po ruci ili ramenu sagovornika, pokazujemo da elimo biti prijateljski nastrojeni prema njemu. )aj nain uspostavljanja prisnijeg kontakta podesan je za upranjavanje pre svega prilikom rukovanja. 4li ne treba ga koristiti previe esto, naroito ne prema sagovorniku suprotnog pola. 'aime, dodir bi se tada mogao protumaiti i kao ulazak u intimu i nametljivost.
). GOVOR I IZGOVARAN-E Pri saoptavanju poruka nije vaan samo sadraj poruka, ve i nain nji"ovog saoptavanja, glasnost, naglasak i tome slino. 'eki ljudi imaju ogromno znanje ali ostaju nepoznati i nerazumljivi upravo zbog naina pokazivanja i saoptavanja drugima tog svog znanja. &rugi su roeni govornici, rado su sluani iako ne saoptavaju mnogo. 1 nastavku teksta bie razmotreni neki osnovni saveti za poveanje e ikasnosti prenosa poruka govorom. ).&. N" tr".a (da*n(ti %r"vi/" va0d(*a Kada se eli neto da ispria, plua treba do tri etvrtine napuniti vazdu"om. 4ko se napune previe, porae pritisak vazdu"a u njima. Prve rei e zbog toga izleteti prebrzo. 1koliko je govor prebrz, sagovornici i sluaoci ge nee razumeti. )o naravno kod nji" ne ostavlja dobar utisak. 0oe se ve iz dosad reenog zakljuiti da govornitvo predstavlja odreenu vetinu koja se kod neki" pojavljuje kao prirodni dar, ali se njome moe i ovladati uenjem i vebanjem. ).). N" tr".a %r"d(!o !ovoriti 'a 'amo 1"dnim (di'a1"m 1 toku govora da" se uzima vie puta. 9lasnicama se ne mogu oblikovati isti glasovi ukoliko se ostane bez da"a pa govor postaje nekontrolisan. 'ekontrolisan govor prelazi u piskutanje i guenje a zbog nedostatka kiseonika u pluima i celom organizmu, obrazi promene boju. )o, takoe, ne ostavlja dobar utisak. 1koliko se eli da govor bude tean i bez duboki" udisaja i borbe za vazdu", mora se pravovremeno uda"nuti. 9ovornitvo je vetina kojom su se stari 9rci i 6imljani, posebno obuavali i uvebavali. /ato oni koji znaju da su loi govornici ili sumnjaju u svoju govorniku vetinu a ele da se bave biznisom, moraju uloiti dodatne napore da bi ovladali i tom, za biznis veoma vanom vetinom. ).+. Int"0it"t !#a'a 0ora se paziti da se prilikom izgovora ne bude previe ti". 9ovor koji niko
7
ne uje, u startu je osuen na neuspe". +a druge strane, ne sme se preterivati ni sa jainom govora. 9las mora da ima odgovarajuu jainu *
intenzitet, da ljudi u njemu osete sigurnost govornika, njegovu odlunost i samouverenost. 5suvie glasan govor moe se s"vatiti kao pretnja ili povika na sagovornika ili auditorijum. ).,. I0."!avan1" monotono'ti Poznato je da je sutina "ipnoze izmeu ostalog i u monotonom izgovaranju rei. :ipnotizer uporno govori jednakom snagom glasa i jednakom brzinom7 znai monotono. 'jegov glas se ne menja po jaini a rei se ne naglaavaju posebno. Pri takvom nainu govora, onaj koji to slua, sasvim je izvesno, da e veoma brzo zadremati ili zaspati. /ato je sasvim jasno da ukoliko elimo da nae sluaoce odrimo u budnom stanju i ako elimo da nas sa panjom sluaju i prate, na glas, izgovor i govor u celini, mora da se menja u toku izlaganja, kako po jaini i visini tako i u pogledu brzine izaganja. #ednostavno reeno ne sme biti monoton. ).2. I0."!avan1" mono#o!a Komunikacija je po de iniciji meusobna izmena in ormacija. Polazei od toga mora se uvek imati na umu da se i sagovorniku mora omoguiti, da postavlja pitanja, da iskae svoje miljenje, odnosno da mu se omogui da uestvuje u razgovoru. 1koliko mu se ne omogui da doe do rei, moe da pomisli da nije zanimljiv i razumljiv i da nije znaajan. 0oe se oseati kao ae ili neko kome se dri pridika. /ato je potrebno da u toku naeg govora napravimo pauze i pogledamo sagovornika u oi ne bi smo li zapazili eli li se i on ukljuiti u razgovor.
+. OSEA- VA3NOSTI 'eosporna je injenica da je svaki ovek sam sebi najvaniji. Polazei od toga kada se sagovorniku ukae na njegovu vanost, to je neto najvie to se sagovorniku moe uiniti u cilju uspostavljanja dobri" odnosa. 1 takvim sluajevima biemo od strane sagovornika, bez izuzetaka, pru"vaeni kao prijatni, simpatini, ini, poteni itd. )akoe, treba imati na umu da svako voli da uje iskreni kompliment ili priznanje. )o je osnovna ovekova drutvena potreba. 5majui reeno u vidu, bie opisana tri kljua kojima se mogu otvoriti sva komunikaciona vrata kod sagovornika i uopte kod ljudi. +.&. S#(/an1" Kada nekoga paljivo sluamo, znai da nas interesuje njegova pria. )ime mu dajemo do znanja da je vaan sagovornik, pa e se i sam osetiti vanim i samopouzdanim. 'a taj nain emo pridobiti njegovu naklonost. ;ano je da sagovornika aktivno sluamo. )o podrazumeva ukljuivanje elemenata koji su pominjani u pret"odnim takama a pre svega u taki o prvom utisku, koji se ostvaruje sledeim elementima,
(+0<:(0, P(9-<&(0 1 (5, P();65;4'#< K-504'#<0 9-4;<, !-4950 '4K-('(0 P6<04 +49(;(6'5K1, 6<504 K4( =)( +1, 4:4, 000, ..., (K6<'1)(=1 P6<04 +49(;(6'5K1 4 '< (& '#<94.
;eina ljudi vie voli paljive sluioce od brbljivi" sagovornika. -judi e vam esto priznati da ste vrlo prijatan sagovornik, ukoliko im budete pokazali da umete samo da i" sluate. 0nogi ljudi poseuju doktora, iako su potpuno zdravi. 'eki odlaze na ispovest u crkvu iako ne veruju ni u kakvog boga. 1zrok ovakvom ponaanju lei, u stvari, u svaijoj potrebi da i" neko saslua. +.). Im" i %r"0im" 'a!ovorni a Kao ljudi pripisujemo izuzetno veliko znaenje svome imenu. ;olimo ga uti ili videti napisano. ;erovatno vam je iz iskustva poznato da vas sagovornik
10
brzo ispravlja, ukoliko pogreno izgovorite ili naglasite njegovo ime. Pamtiti nekoga po imenu znai pri"vatiti ga kao oveka i linost. )ime mu
11
ukazujemo da je za nas vaan. 'iko ne eli i ne voli da bude tretiran kao predmet ili obian broj. (tuda je u razgovoru ili pisanoj poruci potrebno to je mogue vie koristiti imena ili prezimena nai" sagovornika. )akoe kada vam nekoga predstave, obavezno pokuajte da upamtite njegovo ime ili prezime. 'a taj nain ete mnogo lake uspeti da ostvarite dalje kontakte. 'eke ilustracije napred reenog,
>. &649( 05 #< &4 +40 ;4+ 1P(/'4(, 9(+P(&5'< #(;51. 4K( +40 &(!6( 64/10<( 9(+P(&5'< #(;51, ;4= #< P6<&-(9... ?. 9(+P(&5'< #(;51, 6<%5)< 05 '<=)( ( ;4=<0 &(+4&4='#<0 64&1. !5( !5: ;40 /4:;4-4', &4 05 (!#4+'5)< (;4# &(P5+ 9(+P(&5'< #(;51.
+.+. Po*va#a i om%#im"nt Kada nekome uputimo kompliment ili ga pak po"valimo, govorimo o njemu samom. )aj ovek oseti priznanje, zapaa da ga cenimo i potujemo. 'aravno da ne sme da stekne utisak da je to uljudna raza. Po"vala mora biti iskrena. 'eki primeri u tom smislu su,
>. 64+P64;-#4-5 +0( ( 5/1/<)'(0 K;4-5)<)1 ;4=5: 64&(;4. ?. ;4= #< 64& '4&04=5( +;4 0(#4 (<K5;4'#4. 8. &( +4&4 +40 05+-5( &4 -#1&5 +4 9(&5'404 +)46< 4-5 ;5 +)< 0< 1;<65-5 1 +1P6()'(. 2. 0(640 ;4+ P(:;4-5)5 /4 5/1/<)'( 6</('(;4'#< 5 !(94)< P('1&<. ;6-( +40 /4&(;(-#4' &(P5+(0 K(#5 +0( P65P6<05-5.
Po"valu koristimo takoe kada na nekoga elimo da se izviemo ili da ga kritikujemo. &irektna, agresivna kritika, posebno u prisustvu drugi" ljudi, daje za rezultat samo otpor i neprijateljstvo. !olje da se pokua najpre da se kod oveka pronae neto dobro, pozitivno, zbog ega se moe po"valiti. )reba da mu kaemo ta kod njega cenimo, po emu nam je drag. 1z to mu usput izloimo i ono ime smo kod njega manje zadovoljni. )akvim e se pristupom sagovornik uiniti spremnim da popravi svoje greke.
12
,. PRENO4EN-E PORUKA ,.&. B(dit" 1a'ni %ri %r"no/"n1( %or( a 1koliko elite da vaa poruka postigne cilj, morate je oblikovati da bude zanimljiva i onome kome je upuena a ne samo vama. ,.&.&. 4ta '" 5"#i %or(iti Predmet razgovora treba da obradite i da ga se drite u toku razgovora. 5zaberite sutinu poruke i ne skaite sa teme na temu. 4ko moete obraditi vie razni" stvari, obradite prvo jednu potpuno, pa tek onda preite na narednu po redosledu vanisti. 1vek imajte na umu da poruka mora imati glavu i rep. Primer nastupa recimo moe biti,
&4'4+ 1 ;40 5/-(@5)5 K4K( +< 1 641'46 1'(+< 64/-55)< ;6+)< P(&4)4K4. +1)64<0( P(9-<&4)5 P(+)1PK< /4 '#5:(;( 4'4-5/564'#<. P65 K64#1 &4'4, K4&4 P(+)1P%5 !1&1 64/10-#5;5 P(<<0( +4 A(60564'#<0 )4!<-4 5 964A5K5: P65K4/4.
,.&.). Ka v( r"a 6i1( o" (1"mo (dredite cilj ili svr"u svoje poruke. 0nogo lake emo je sastaviti ukoliko znamo ta bi primalac poruke trebalo da uradi po prijemu nae poruke. 1koliko nismo u stanju to da odredimo, vrlo je verovatno, da poruka nee imati eljenog e ekta. 'eki primeri de inisanja ciljeva,
>. ?. P6<&-(@5)5 &56<K)(6504 '4=1 P('1&1 5 P(+)55 &4 '4+ P(/(;1 '4 +4+)4'4K. P(+)55 &4 (/!5-#'( 64+P64;< 0(#1 P650<&!1 5 15'< +;< =)( #< P()6<!'( &4 +< '<P64;5-'(+)5 ()K-('<.
13
,.&.+. Nain (%(ivan1a %or( " 'ain upuivanja poruke i sadraj poruke mora se prilagoditi razliitim tipovima stranaka. 'ije svejedno, da li se, recimo, neki proizvod pretstavlja neposrednim korisnicima ili trgovcima koji su posrednici izmeu proizvoaa i korisnika. /a svaku od ove dve kategorije od znaaja su razliite stvari. Korisnika zanima praktina vrednost, trgovca pak trina uspenost i pro it prilikom budue prodaje. 0orate predvideti koje su in ormacije svakom od nji" potrebne, koliko in ormacija ve poseduju o datom predmetu, kako e najverovatnije reagovati na poruke (sa oduevljenjem, odbijanjem, sumnjom i neodluno....), da li ete morati da objanjavate te"nike, strune izraze itd. 'a sledeim primerima bie prikazana razlika u prezentaciji sekretaricama i direktorima novog programskog paketa za raunare,
&. SEKRETARI7A8A9 '4= '4#'(;5#5 641'46+K5 P6(9640 /'44#'( < ;40 (-4K=4)5 P(+4(. 0'(9( #< #<&'(+)4;'5#5 (& P6<):(&'(9. 5&<')54' P(+4( K4( &( +4&4 , +4 '#50 <)< (!4;5)5 /4 &1P-( K64< ;6<0<. )( /'45, )4K(<, 04'#1 5/-(@<'(+) /64<'#1 5 04'#< (P)<6<<'#< K50<'(9 +)1!4. ). DIREKTORI8A9 '4= '4#'(;5#5 K(0P#1)<6+K5 P6(9640 (0(914;4 &4 +<K6<)465%< (!4;< &;(+)61K( ;5=< P(+-4 /4 5+)( ;6<0<. ;6<0< &(+)1P4 P(&4%504 #< K64<. +;< )( 1)5< '4 !6@< 5 K;4-5)<)'5#< P(+-(;'( (&-15;4'#<, =)( #< /'44#'( P(;</4'( 5 +4 P6<&'(=1 '4 )6@5=)1.
,.). Kori'tit" ::Vi:: %or( " Pri svakom obraanju moramo u centar dogaanja postaviti sagovornika, a ne sebe. 'e naglaavajmo nae intertese ve njegovu korist. 'a taj nain je i kod neprijatni" poruka mogue postii povoljan odziv primaoca poruka. Pogledajmo primer poruke u kojoj naglaavanjem pobuujemo odbojnost kod primaoca poruke, nai" interesa
0<1'46(&'4 -<)4K4 P64;5-4 (!4;</1#1 '4+ &4 ;4+ 5 ;4= P6)-#49 P6<9-<&40( P6< 1-4+K4 1 4;5('. P4 /4=)( !4= 0<'< B
14
Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije /46 /45+)4 5/9-<&40 K4( )<6(65+)B /4=)( 50 +< 5'50 +10'#5;50B
15
5stu stvar je, naravno, mogue rei na potpuno drugaiji nain. +tranka e nune, manje prijatne obaveze pri"vatiti sasvim drugaije, ako im i" budemo predstavili u svetlu njeni" interesa i potreba. )akav primer obraanja je sledei,
@<-50 ;40 +4(P=)5)5 , &4 <0( 5+K-#15;( 64&5 ;4=< +5916'(+)5, P6<9-<&4)5 +;4K5 P6)-#49 K(#5 1< 1 4;5('. &4 /45+)4 P(:;4-'( =)( ;4/&1:(P-(;'4 K(0P4'5#4 !65'< ( +5916'(+)5 P1)'5K4.
,.+. Ponovit" #1(n" %odat " 1smene poruke koje sadre mnogo podataka (imena, brojeva, te"niki" karakteristika i sl.) preporuljivo je ponoviti u toku komunikacije sa sagovornikom. )ime mu omoguavamo da nas ispravi oko podataka koje nismo tano zapamtili ili evidentirali. Primer,
4K( +40 ;4+ &(!6( 64/10<(, @<-5)< &4 '4615)< K(0P#1)<6 +4 P6(%<+(6(0 5')<-*P<0)510 555, C39! &5+K(0 ?>D 0! 640*a, 8,E 5''(0 #<&5'5%(0, %&*6(0*om i E>? 0:z +5+)<0+K50 +4)(0. '<. @<-50 >?( 9! &5+K.
16
2.
OBLIKOVAN-E PORUKA ; I
2.&. Kori'tit" ra0(m#1iv" r"i 0nogi su jo uvek uvereni da e ostvariti bolji utisak na sagovornika, ako budu koristili mnogo struni" izraza i tui" rei. 0eutim, istina je, sasvim drugaija. Poruke, koje niko ne razume nee koristiti niemu. 0alo je ljudi koji e vas moliti da im pojasnite nepoznate rei jer niko ne eli da ostavi utisak da je manje pametan od vas. /ato e vam odobravati u toku razgovora a poruke e objanjavati po svome, najverovatnije naopako. #o je verovatnije da o njima u takvim okolnostima uopte nee da razmilja. ;ama to svakako niti je namera niti cilj razgovora. /ato budite jasni, razumljivi i koristite narodske rei. Primeri neki" esto korieni" strani" rei i njima odgovarajui" domai",
K(0P4)4!5-4'.......................................+P(#5; <K+P<&5)5;4'.........................................!6/ K('A59164%5#4......................................(!-5K, +)61K)164 4!&5%564)5...............................................(&+)1P5)5 (+%5-(;4)5.............................................'#5:4)5, -#1-#4)5 K('9-(0<64)......................................+K1P 6</5&510.................................................(+)4'4K <K+)6<05)<)..........................................K64#'(+) )64'+A(605+4)5...................................P6<(!-5K(;4)5
2.). B(dit" on r"tni ( i0ra5avan1( 1 porukama ne upotrebljavajte previe opti" izraza. )akvi izrazi ljudima ne govore nita odreeno pa i" mogu tumaiti po svome na"oenju a ne onako kako vi elite. Pri oblikovanju korisni" i uspeni" poruka treba koristiti tzv. pravilo <K (ko, koji, kakav, kad, kako, koliko). 5stovremeno treba na ova pitanja dati konkretne odgovore kako bi i" svako mogao tumaiti samo na jedan nain. 5lustraciju reenog daje sledei primer,
'4+)4;5K .......................................... P6(A. #(%5 P6;< 9(&5'< ................................... +(%5(-(95#< +(-5&4' ........................................... 555 '4 64'9 -5+)5 KO KO-I KAKAV
17
Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije 1+K(6(............................................. +6<&4 1 >E, 33 KAD 5+P5)1#< ............................................ P(#<&5'4'( KAKO +)1&<')< ........................................5 961P<, 5 9(&5'< KOLIKO
18
2.+. Kori'tit" rat " r""ni6" (graniite pojedinane reenice na najvie >E do ?3 rei. Pri tome treba da se izbegavaju nepotrebni izrazi. (dlika poslovni" poruka mora da bude objektivnost i konkretnost. ;e je pomenuto da su kratke reenice razumljivije. !re se pamte i lake se pri"vata nji"ov sadraj. 6eenice koje su razvuene i predugake teko su s"vatljive i tee se pamte jer nas u tome ograniavaju nae sopstvene sposobnosti pamenja. 2.,. I0ra5ava1t" '" %o0itivno 1 vaoj poruci ne naglaavajte stvari koje ne moete uiniti za vaeg sagovornika. !olje je da istaknete ono to mu moete omoguiti. -judi radije sluaju poruku u pozitivnom obliku. +tiu utisak da im neto dajete a ne uskraujete. 'a takve poruke se lake odazivaju. 'eki primeri opisanog pristupa,
/4);4640( 1 ??,33 &4'4+ '< 0(91 &(5 )( '<<)< P6<@4-5)5 /4!64'#<'( #< +;<, (+50. P(-(;5'1 #(= &191#<0( #(= E 9(&5'4 '40 +< -(=< P5=< '< !1&5)< '<94)5;'5 ();(6<'5 +0( &( ??,33 &(5 1 +1)64 )(0< < )< +< (!64&(;4)5 &(/;(-#<'( #< +;<, (+50. P(-(;5'1 +0( ;< ;64)5-5 /4 E 9(&5'4 !5< !(-#< !1&5)< P(/5)5;'5.
'egativne rei nose sa sobom i negativnu energiju i stvaraju negativna oseanja kod ljudi. 'a poruke koje sadre mnogo takvi" rei, ljudi reaguju sa otporom, suprotstavljanjem i odbijanjem. )ano je i to da je takve rei, u odreenim primerima, teko izbei, ali bez potrebe i" ne treba koristiti. Primeri negativni" rei,
'<, P6(!-<0, (P)1@!4, -(=, 96<=K4, )<=K(4, '4@4-(+), ... '< 0(@<0(, '<<0(, '4 '<+6<1, '<0(91<,... (P64;&4'#<, +640()4, '<P64;5-'(, K4+'(.....
2.2. Sao%/tava1t" ( a tivnom o.#i ( 4ktivni oblik reenice znai da u poruci dajemo vei znaaj ljudima nego stvarima. )ako je poruka u veoj meri lina jer je i nosioc glavne uloge ovek a ne prazan predmet. Pasivnim oblikom poruke odgovaramo na
19
pitanje ta, dok na pitanje ko odgovaramo aktivom. Kako se u takvoj
20
poruci osea vie topline, sluatelj poruke podsvesno osea veu bliskost i povezanost s potovanjem. Primeri reenog,
!5-( #< &(9(;(6<'(........................&(9(;(65-5 +0( +< P6<&+)4;-#<' #< !5( '4%6) ..........P6<&+)4;5-5 +1 '40 '4%6) &4)10 #< !5( (&6<<' ....................(&6<&5-5 +1 &4)10 5/;6=5(% #< !5( P650<<' ...............5/;6=5(%4 +0( P650<)5-5 P-4' #< (+);46<' .............................(+);465-5 +)< P-4' +)4'#< #< /4!65'#4;4#1< ............./4!65'1)5 +0( /!(9 +)4'#4
2.<. I0."!ava1t" 0a'tar"#" r"i +tarije se generacije jo uvek seaju vremena kada se svaki dopis zavravao sa obaveznim, +mrt aizmu sloboda narodu. 5 danas poznajemo izraze koji poruci daju prizvuk preivelog. )akvi su izrazi na primer,
9(6< P(0<'1)5, '5@< P()P5+4'5, +4&6@4#, (&4'5, (;&< &(&4'(, -#1!4/'( ;40 P(=)(;4'#<0... '4;<&<'( 1 '4+)4;K1, ;4= +4;<)1#<0, +4 ;5+(K50
2.=. Na!#a'it" #1(n" r"i Pojedine rei, koje su u poruci od kljunog znaaja, moraju obavezno privui panju sagovornika ili sluaoca. 1koliko elimo to da postignemo moramo na neki nain da i" istaknemo i naglasimo. )ako emo im dati veu teinu i postii to da i" sluaoci zapaze i bre upamte. 2.=.&. Kori'tit" d(5in( r""ni6" Kratke reenice sadraj naglaavaju, a dugake briu. 1koliko elite neke rei da istaknete, primenite i" u to kraim reenicama. ;erovatno ste zapazili da autori krimi romana najvie koriste takav nain. )amo gde ele da stvore napetost i da privuku panju itaoca, opisuju dogaaje u vrlo kratkim reenicama (?*8 rei).
21
2.=.). Kori'tit" od!ovara1(" m"'to r"i ( r""ni6i -judi najbolje zapamte one stvari koje uju ili vide na poetku ili na kraju neke izreene ili napisane reenice. 'eka vam neko, na primer, izgovori dvadeset brojeva nekim redom, pa vas zamoli da i" ponovite. =ta e se najverovatnije i najee dogoditiB 9otovo sigurno ste zapamtili po dva broja na poetku i kraju niza. (stale neete moi ponoviti pravilnim redosledom. 'eke ete ak i zaboraviti. +asvim se isto dogaa i sa vaom porukom. /ato re koju elite naglasiti stavite na poetak ili na kraj reenice kojom aljete poruku. 2.=.+. Ponovit" #1(n" r"i Kljune rei se mogu istai i tako to e se dva puta u reenici ponoviti. Ponavljanje treba kombinovati sa premetanjem rei u reenici. 'avedemo je najpre na poetku a zatim i na kraju reenice. 1 itavoj poruci mogu se pomenuti i vie puta. )ime se postie da i" sluaoc ili itaoc upozna pa i" zato i lake zapamti. Primeri,
4P464) K(#5 +40 K1P5( K(& ;4+ #< P(K;46<'. 0(-50 &4 :5)'( P(P64;5)< 4P464). 1 19(;(61 +1 96<=K<. @<-<( !5: &4 )< 96<=K< 5+P64;5)<.
2.=.,. B(dit" on r"tni %ri#i om i0#a!an1a (pti pojmovi i opisi u poruci zamagljuju i umanjuju znaenje poruke. +peci ine rei naglaavaju znaenje poruke pa zato bolje zadravaju panju sluaoca ili itaoca. 6ecimo, re otoaparat je dosta opti pojam koji obu"vata sve modele otoaparata. 0eutim, kada navedemo model otoaparata, proizvoaa i oznaku, tada se tano zna o kojoj se vrsti otoaparata radi. Primer nekonkretnosti i konkretnosti,
056K( #< K1P5( P6(=(9 0<+<%4 '(; 41)(. 056K( #< P6(=-(9 0<+<%4 K1P5( P<@( 83F.
22
<. OBLIKOVAN-E PORUKA ; II <.&. B(dit" rat i a#i (#1(dni 'e optereujte ljude nepotrebnim pojedinostima koje nisu znaajne i koje i" ne zanimaju. 1 poruci panju usmerite na ono to je sutina, ono to je bitno. Primer, >. Kako ne treba.
1 +K-4&1 +4 P(64+)(0 P(=)4'+K5: P6(;5/5#4, )6(=K(;4 <'<695#< 5 P()6(='(9 04)<65#4-4, (& +4&4 <0( ;40 /4641'4;4)5 >3G ;6<&'(+)5 '461&@!5'< P65 +;4K(# P(=5-#%5 5#4 ;6<&'(+) '< P6<-4/5 E3.333 &5'. )50< <0( P(K65)5 )6(=K(;< P(=)465'< 5 P4K(;4'#4.
?. Kako treba,
P65-5K(0 '461&@!5'4 K(#< '< P6<-4/< E3.333 &5' /4641'4;40( P(=)465'1 1 ;5+5'5 (& >3G ;6<&'(+)5 6(!<.
5li jo bolje,
P65-5K(0 '461&@!5'< P6<K( P(=)4'+K< )6(=K(;<. E3.333 &5' '<<0( /4641'4;4)5
<.). B(dit" 1a'ni i 1"dno'tavni Koristite jednostavna i kratka tvrenja. 1 porukama neka bude manje zareza a vie taaka. 5zbegavajte povratne reenice i zamrene izraze. Primer, >. -oe oblikovana poruka,
K4K( #< 464'@04' K(#5 +)< @<-<-5 P()P1'( P(P1'#<', '4 64+P(-494'#1 #< 6</<6;'5 464'@04' /4#<&'( +4 464'@04'504 FH 5 C> 5/ '4=<9 K4)4-(94. )4'( #< &4 #< &6195 '<=)( +K1P-#5 (& P6;(94. '4&40( +< &4 < ;40 P6</<')564'< 5'A(604%5#< !5)5 (& P(0(5 P65 ;4=<0 (&-15;4'#1.
?. &obro oblikovana poruka,

'4@4-(+), 0(640 ;4+ (!4;<+)5)5 &4 #< 464'@04' DE P(P1'#<'. +-(!(&'4 +1 #(= 0<+)4 1 46'@04'1 F?, K(#5 +)< '4;<-5 K4( 6</<6;'1 0(91'(+). )(P-( ;40 )4K(<, P6<P(611#<0(
23
Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije 464'@04'< FH 5 C> 5/ '4=<9 K4)4-(94. P(+-<&'#5 #< /45+)4 '<=)(
24
+K1P-#5 4-5 9464')1#< P6(9640.
!(94)5#1
P('1&1
5 &('<K-<
!(94)5#5
<.+. Pon(dit" %omo +itna panja ostavlja snaan utisak. 'e ispraajte ljude sa porukom, to vie nije moj problem. Pomozite im savetom, preporukom, manjom uslugom. Priite im oseaj da ste tu radi nji". Primer, >. -o pristup,
4')<'< /4 K(#< P5)4)< K(& '4+ '5#< 0(91< ;5=< &(!5)5 #<6 #< ;4= )5P )<-<;5/(64 5/5=4( 5/ P6(5/;(&'(9 P6(96404 #(= P6< D 9(&5'4. 05 ;40 '< 0(@<0( P(0(5. P(K1=4#)< K(& -(K4-'5: P6(&4;4%4, 0(@&4 50 #< (+)4( #(= K(#5 K(04&.
?.
&obar pristup,
)<-<;5/(6 (/'4K< IJ HH P6(5/;(&5-5 +0( &( >HHD 9(&. 64+P5)4( +40 +< 5 '4=4( +-5'1 4')<'1 1 '4=<0 +<6;5+1 1 '(;(# 1-5%5. P6<&1/<( +40 +;< =)( #< P()6<!'( &4 ;40 #< /4 )65 &4'4 P(=4-#1 '4 K1'1 4&6<+1. 64&1#< 0< &4 +40 ;40 0(94( P(0(5.
<.,. N"mo1t" .iti %r"vi/" '#(5."ni Koristite jednostavne rei. -judi vas nee smatrati pametnijim ako koristite previe strune izraze, tuice i tome slino. 1koliko i" budete obasipali takvim reima poveavate mogunost da budete pogreno s"vaeni. Primer, >. Kako ne treba,
'<P(+6<&'5 P(-#(P65;6<&'5 P6(5/;(4 504 P65 5'+1A5%5#<')'(# K('A59164%5#5 5')<-<K)14-'5: K4P4%5)<)4, 1 +K-4&1 +4 9(6< (&6<<'50 4)65!1)(0, <'(604' :<K)46+K5 P65'(+ 1 P6(5/;(&'#5 K6(0P564.
?. Kako terba,
9-1P P(-#(P65;6<&'5K 504 K61P4' K6(0P56.
<.2. B(dit" ta tini Prilikom iznoenja akcija ili in ormacija koje za vaeg sagovornika nisu pogodne, morate da pazite da ne povredite njegova oseanja. 1 takvim
25
sluajevima ljudi obino reguju otporom i nepri"vatanjem. 5 neprijatne stvari
26
mogue je soptiti na pri"vatljiv nain. Poruku treba oblikovati tako da ljudi mogu sauvati svoj ponos, samopotovanje i oseaj sopstvene vanosti. Primer, >. 'etaktina in ormacija
+4(P=)4;40( ;40, &4 #< ;4=4 0(-!4 /4 /4P(+-<'#< (&!5#<'4 #<6 '< (&9(;464)< 1+-(;504 K(#< )( 64&'( 0<+)( /4:)<;4.
?.
)aktina in ormacija
05=-#<'#4 +0( &4 ;40 64&'( 0<+)( /4 K(#< +)< +< P65#4;5-5 '< !5 (0(915-( K(65=<'#< ;4=5: +P(+(!'(+)5 K(#< '<+10'#5;( 504)<. 1;<6<'5 +0( &4 <)< 5: 1+P<='5#< 5+K(65+)5)5 '4 &61950 64&'50 P(&61#504. @<-50( ;40 0'(9( 1+P<:4 1 ;4=(# K465#<65.
<.<. Na!#a'it" o'o.( a n" 'tvar Prilikom komunikacije budite lini. 'emojte isticati po sutini prazne molbe, dopise i poruke koje vam je neko poslao. 5staknite oveka na koga se predmet odnosi. -judi vie vole da i" poznajemo po imenu a ne po matinom broju. 1 tom sluaju spremni su da nam uine mnogo vie. 5maju oseaj da komuniciraju sa ovekom a ne sa mainom bez due. )o se postie upotrebom zamenica ;i, ;as, ;ama.... Primer, >. Kako ne treba,
0(-!4 /4 &(&<-1 +)4'4 K(#1 +0( P6505-5 #< '<P()P1'4. &(K '< &(!5#<0( P();6&1 ( &6@4;-#4'+);1 '<<0( #< 1/504)5 1 (!/56. 1 +K-4&1 +4 '4P6<& '4;<&<'50 0(64)< '40 #< &(+)4;5)5 &( ?E. #1-4. 1 +1P6()'(0 +04)64<0( &4 (&1+)4#<)< (& 0(-!<.
?. Kako treba,
0(-50( ;4+ 4 '40 &( ?E. #1-4 P(=4-#<)< K(P5#1 P();6&< ( &6@4;-#4'+);1. )4K( <)< '40 (0(915)5 &4 ;4= +-14# '4 (!(+)64'( /4&(;(-#+);( 6<=50( #(= (;4# 0<+<%.
<.=. B(dit" %ri1atni i %r"d('r"'t#1ivi 'ije neop"odno da se stalno nekom klanjamo. Ponekad smo prisiljeni neto odbiti. +vaku elju i za"tev ne moemo uvek ispuniti. )akoe, ne moemo ispotovati svaki predlog ili reklamaciju, ali je mogue to odbijanje
27
saoptiti na prijatan nain i ponuditi druga reenja koja e delimino udovoljiti za"tevima stranke.
28
Primer, >. -o pristup

'4 @4-(+), 0(640 ;40 +4(P=)5)5 &4 ;4=1 6<K-404%5#1 1 ;</5 +4 A<'(0 /4 K(+1 '<<0( P65:;4)5)5 #<6 1+-(;5 9464'%5#< '< 1K-#11#1 0<:4'5K4 (=)<<'#4 '4+)4-4 P4&(0 A<'4. 1/ P-44'#< (& F33 &5' +P6<0'5 +0( &4 (=)<<'5 &<( /40<'50(. P65 )(0< '< 9464')1#<0( &4 < P(P64;K4 !5)5 +;6+5+:(&'4.
?. &obar pristup
&1@'(+) 05 #< &4 ;4+ (!4;<+)50 &4 '< 0(@<0( &4 P65:;4)50( ;4=1 6<K-404%5#1 #<6 +0( P65-5K(0 P6<9-<&4 1);6&5-5 &4 #< (=)<<'#< '4+)4-( P65 0<:4'5K(0 1&461. '464;'(, &4 <0( ;40 /40<'5)5 (=)<<'5 &<( P( A4!65K(# %<'5 (& F33 &5'. 1;<6<'5 +0( &4 <)< !5)5 /4&(;(-#'5 5 P(6<& )(94 =)( )4K;< P(P64;K< '5+1 1;6=)<'< 1 1+-(;< 9464'%5#<.
<.>. I0."!ava1t" %r"t"ran( intimno't Kao to se moramo uvati prevelike slubenosti, ne smemo dopustiti ni preveliku prisnost. )akvim pristupom inimo sebi veoma lou uslugu * ostaviemo utisak neposlovnsti i rasputenosti to nam svakako nije u interesu. 'aime, takvim nainom moemo izgubiti poverenje stranaka. Primer, >. -o pristup
(P6(+)5)< =)( #(= '5+0( &(=-5 &4 P(P64;50( ;4= );. P(K;465( '40 +< K(0!5 5 #(= +< 5 +<6;5+<6 64/!(-<(. K4( =)( ;5&5)< 5040( 04-( P6(!-<04, 4-5 <0( 1 +;4K(0 +-14#1 P(K1=4)5 &4 '<K(9 P(=4-#<0( &( +6<&< &4 /4;6=5 +);46. (P6(+)5)< /!(9 <K4'#4 5 '404 #< &(+)4 '<P65#4)'(.
?. &obar pristup
0(-50( ;4+ &4 '40 (P6(+)5)< /!(9 K4='#<'#4 1 P(P64;%5 ;4=<9 ); P65#<0'5K4. &( )(94 #< &(=-( /!(9 '<P6<&;5<'(9 K;464 +<6;5+'(9 ;(/5-4 5 (P64;&4'< /&64;+);<'< (&+1)'(+)5 +<6;5+<64. 1P6K(+ )<=K(404, P(+-4<0( +<6;5+<64 #(= P6< +6<&<. '4&40( +< &4 ;40 '4=< K4='#<'#< '5#< P6(1/6(K(;4-( +1;5=< '<P65#4)'(+)5.
<.?. N" %r".a6(1t" rivi6( na dr(!" Kada iz odreeni" razloga niste uspeli ispuniti elju stranke u skladu sa
29
dogovorom, ne traite krivicu na drugom mestu ili kod drugoga. +tranku
30
preterano ne zanima ko je poimenice kriv. ;ie je zanima ta ete preduzeti da greku to pre otklonite. 6azumljivo je, da moete navesti objektivne uzroke za nastalu situaciju. Primer, >. -o pristup
'4@4-(+), 0(640 ;40 +4(P=)5)5 &4 <0( 6(!1 &(+)4;5)5 '<K(-5K( &4'4 K4+'5#< (& ('(94 K4K( +0( +< &(9(;(65-5. 1 P6(&4#'(0 (&<-#<'#1 +1 5/91!5-5 ;4=1 '461&@!5'1 4 1 641'+K(0 %<')61 #(= '5+1 1+P<-5 &4 #< P6('41.
?. &obar pristup
'4@4-(+), 0(640( ;4+ (!4;<+)5)5 ( &<-505'(0 K4='#<'#1 1 &(+)4;-#4'#1 6(!<, =)( #< !5-( P6<&;5<'( /4 +6<&1. &( )(94 #< &(=-( /!(9 5+P4&4 5/ <-<K)65'(9 +5+)<04 5 /!(9 (&9(;464#15: )<=K(4 1 641'46+K(# 06<@5. -5'( 1 +< P(!65'1)5 /4 5+P1'#4;4'#< ;4=< '461&@!5'<. P(/;41 ;4+ K4&4 !1&< 6<4-5/(;4'4.
31
=.
POZITIVNO RAZ8I4L-AN-E
=.&. Uvod +voje misli programirajte kao pobedniku sliku o sebi, pa ete postati to to elite. +vuda u svetu, gde primenjuju najsavremeniji celoviti pristup obrazovanju, potuju, zbog objektivni" okolnosti, takoe i druge oblike postojanja i delovanja. 5 na doprinos prirodi pozitivnog miljenja potuje sve te pristupe i pravce razvoja uspene osobenosti. 1 poznavanju temeljni" ljudski", materijalni" i intelektualni" potreba u poznavanju i priznavanju razliiti" karakterni" osobina, pojedinac e moi da osigura uspeno zadovoljavanje svoji" osnovni" materijalni" potreba, pa e takoe, osigurati rast i razvoj svoje intelektualne i du"ovne nadgradnje. )reba uvaiti neke objektivne okolnosti, koje opredeljuju trenutnu situaciju pojedinca, i traiti sve bolje i bolje mogunosti, kako za poslovni tako i za lini uspe". )ajna svakog uspenog tima je u priznavanju i potovanju razliiti" osobenosti i sposobnosti pojedinca i u optimalnom iskoriavanju isti". +vaki lan daje svoj dragocen doprinos i speci ian deo u mozaik uspenosti. ('eki autori navode razliite lanove tima, predkolci, borci, vizionari...) Pozitivna misaona priroda i svakako dobra namera ostvarenje za"teva, oekivanja i dunosti. preduslov su za
1nutranja misaona uravnoteenost, mirnoa, samopouzdanje i samosvest preduslov su za rast i razvoj svakog pojedinca, i ne kao poslednje, pozitivno usmerena dobronamerna misao temelj je svi" korisni" i uspeni" poslovni" akcija. + pozitivnim mislima ete dostii i pozitivan lini razvoj, doivet ete pozitivna iskustva u krugu tima, prijatelja i na poslovnom podruju. Pozitivna misao sigurno vas vodi na put ka uspe"u.
=. ). Pro'tor i vr"m" '' Mislim dakle postojim'' - Rene Descartes

32
@ivimo u svetu opti"i" promena. #edina karakteristika naeg ivota su promene. +ve oko nas se menja, sve je u neprestanom dinaminom kretanju, nita nije jednom zauvek postignuto, sve se neprestano razvija, raste i prelazi u nove pojavne oblike. 4ko elimo da idemo u korak sa vremenom, moramo neprestano da gradimo i dograujemo nae struno znanje pa i vlastiti razvoj. #ednostrano obrazovanje koje smo u nedavnoj prolosti vie ili manje svi imali, se koncentrisalo na spoljnim pojavnim oblicima, na ono to je mogue meriti. 'ajnapredniji savremeni pristup u razvijenim dravama obu"vata vie nivoa razumevanja. /agovaranje pozitivne misaone usmerenosti, ovom prilikom, sadri najnovija saznanja i dostignua na tom podruju. +vestrana otvorenost za razliite uticaje je preduslov za ubrzan razvoj. Pri tom otkrivamo jo neiskoriene stvaralake potencijale i moi, kako line tako i svoji" saradnika i aktivno i" koristimo. Pro esionalni ivot danas nije vie mogue odvajati od privatnog. Kvalitet osobe utie na uspenost poslovnog razvoja i obrnuto. /a dobrog i uspenog menadera, jo su vie neop"odna ta saznanja, bez koji" se u dananjem svetu vie ne moe zamisliti kvalitetan i pro esionalni rad, uspene komunikacije sa poslovnim partnerima i saradnicima i zrele strukture linosti dobrog menadera. &anas ivimo u postindustrijskom vremenu koje neki nazivaju i in ormacionim dobom. Kako navodi dr #anez 0aKer u svojoj knjizi LL;izija uspjene kompanije (>HH2)LL, civilizovan ovek se do kraja >H. veka preteno bavio proizvodnjom i preradom "rane, na poetku ?3. veka ve deluje kao industrijski radnik, u C3*tim godinama ve preovlauju oni zaposleni koji na taj ili drugi nain obrauju in ormacije (sakupljanje podataka, knjigovodstvo, raunovodstvo, statistika). +avremene globalne promene su, -U DANA S E
33
Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije UZA-A8NA SOLIDARNOST KONFOR8IZA8 POKROVITEL-STVO RA7IONALNO HI-ERARHI-A VOSTVA HO8OGENOST LIDERSTVO KOLEKTIV KAPITAL PROIZVO DI KONKURENTNOST SPOSOBNOST ZA PRO8ENE AUTONO8I-A SUB-EKATA INTUITIVNO KO8UNIKA7IONE 8RE3E PLURALIZA8 INTERAK7IONI 8ENAD38ENT PO-EDINA7 U TI8U L-UDI USLUG E KVALIT ET
KOS8OPOLITIZA8 5zvor #anez 0aKer, ;izija uspjene kompanije
34
&ananje postindustrijsko * in ormaciono doba putem in ormacioni" mrea i telekomunikacija bre povezuje uspene ljude meusobno. ovek, kao savremenik, sve vie postaje znaajan po svojoj osobenosti i sutini znanja kao komponentama koje omoguavaju oveku brzo prilagoavanje "aosu u poslovnom svetu. M1 postindustrijskom vremenu unovavamo ideje a ne miieM. 'a raspolaganju je relativno malo vremena, otuda svoju poslovnu karijeru treba projektovati vrlo brzo. +vojim vremenom treba raspolagati racionalno i neprestano traiti nove puteve do cilja. =.+. Zr"#a #ino't 6eci mi, ta misli, pa u ti rei ko si. (sobenost je jednokratna, relativno stabilno, samosvesno, nezavisno, i podsvesno aktivno psi"oloko jezgro oveka koji na sebi svojstven nain osea, doivljava, uti, misli i deluje.N #anez 0aKer, ;izija kreativne kompanije 1 poslovnom i privatnom ivotu svakodnevno se sreemo sa najrazliitijim ljudima. /a uspe" u poslovnom, kao i u privatnom ivotu vrlo je vano poznavanje vlastiti" karakterni" osobina kao i karakterni" osobina svoji" sadnika i poslovni" partnera. )abela suprotni" karakterni" osobina
35
Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije >. /4;5+'(+) ?. P4+5;'(+) 8. +1!#<K)5;'(+) 2. '</'4'#< E. 04'#< +P(+(!'(+)5 D. '<=)( (&9(;(6'(+)5 F. 1+K5 5')<6<+5 C. +<!5'(+) H. '<P65:;4)4'#< +<!< >3. !</-5'4 (+(!<'(+) >>. 1+6<&+6<<'(+) '4 +5)'5%< >?. P(;6='4 +;<+) >8. (P('4=4'#< >2. P()6<!4 /4 +5916'(=1 >E. 50P1-+5;'4 6<4K%5#4 +40(+)4-'(+) 4K)5;'(+) (!#<K)5;'(+) P6(+;<<'(+) ;<-5K< +P(+(!'(+)5 0'(9( (&9(;(6'(+)5 ;<-5K5 5')<6<+5 4-)615/40 P65:;4)4'#< +<!< %<-(;5)4 (+(!<'(+) 1+6<&+6<<'(+) '4 !5)'( &1!(K4 +;<+) (6595'4-'(+) )(-<64')'(+) 64%5('4-'(+)
5zvor,:arK 4. (verstreet, )"e 0ature 0ind
36
Pojam karakterna osobenost nam govori, kako se pojedinac ponaa u okviru moralni" vrednosti, koje neka drutvena grupa priznaje kao opte vaee, kako se pojedinac odnosi prema sebi, prema drugim ljudima, svom poslu itd. Prilikom ocenjivanja drugi" u poslovnom ivotu moramo biti vrlo obazrivi, zato to moemo lako pogreiti, tj. nekoga na osnovu trenutni" prvi" utisaka oceniti negativno ili pak njegove osobine preceniti. 'a osnovu jedne jedine osobine nije pametno suditi o karakteru oveka. Pri donoenju konanog miljenja i ocena o karakternim osobinama nai" saradnika i kolega uopte se ne sme uriti. 0ora se potovati injenica, da se isti ovek u razliitim situacijama vrlo razliito ponaa. 'eko, ko je u privatnom ivotu i u krugu svog drutva vrlo tolerantan, popustljiv i blag, moe na radnom mestu da bude vrlo strog, netolerantan i nepopustljiv. Prilikom posmatranja sebe i drugi" treba dobro razmisliti o nekim kljunim kriterijumima, jer su esto puta karakteristike skrivene pod raznim pojavnim oblicima.
KARAKTERISTIKE &. O6"na 'tvarno'ti ). Efi a'no't or!ani0ovan1a +. To#"rantno't PONA4ANE ZRELA OSOBA NEZRELA OSOBA
o6"n1(1" o.1" tivno 'it(a6i1" ('%"/no or!ani0(1" 'vo1 5ivot i rad ot%orna na %ot"/ o" i'tra1na %ri r"/avan1( %ro.#"ma od!ovorna$ odr5a" r"$ o."an1a i'%(n1ava do.ro %o0na1" 'vo1" o'o."no'ti "mo6iona#no 'ta.i#na$ ontro#i/" 'vo1" "mo6i1" dr(/tv"na 1"$ om(ni ativna ima v"#i r(! %ri1at"#1a o%timi'tina$ ' %o0itvnim i rado'nim odno'om %r"ma 5ivot( n"r"a#no o6"n1(1" i r"a#no'ti n"('%"/na %ri or!ani0ova1( 'vo! 5ivota i rada n"ot%orna na t"/ o"$ .r0o od('ta1" n"od!ovorna$ .r0a na o."an1ima$ n" odr5ava r"$ o."an1" n" i'%(n1ava "'to %r"6"n1(1" i#i %od6"n1(1" '%o'o.no'ti i mo!(no'ti "mo6iona#no #a.i#na$ t"/ o ontro#i/" 'vo1" "mo6i1" n"dr(/tv"na$ n" om(ni ativna$ n"ma %ri1at"#1a n"0aint"r"'ovano't i ."0vo#1no't$ ."0 5ivotn" rado'ti
,. 8ora#na na"#a
2. Po0navan1" 'vo1" o'o."no'ti <. Emo6iona#n" o'o.in"
=. Dr(/tv"no't
>. Odno' %r"ma 5ivot(
37
(bino je teko odrediti granicu izmeu zrele i nezrele osobe. 1koliko sebe ili druge uvrstite u jednu od ti" skupina, to jo uvek ne znai da ste nezrela
38
osoba. 'ajee se karakteristike osobe ocenjuju na osnovu proseno preovladavajui" karakteristika. Karakteristike osobenosti zavise, pre svega, od genetske predispozicije, okoline u kojoj se ivi i vaspitava, kao i od svog vlastitog delovanja u pravcu razvoja. Kako su karakterne osobine promenljive i zavise od razliiti" uticaja okoline, treba neprestano razvijati pozitivne karakteristike, osobine utemeljene na osnovi pozitivnog miljenja o sebi i svojim saradnicima. 'eke osnovne potrebe oveka, I8ATI;VOLETI;BITI 504)5 O materijalne potrebe ;(-<)5 * socijalne potrebe !5)5 * individualne potrebe 1/4#40'(+) * samoodreenje P(@<-#'(+) * potreba za pri"vatanjem P()6<!< /4 +5916'(=1 * bioloko* izioloke potrebe Pojam imati opredjeljuje ovekove materijalne potrebe. )e potrebe obu"vataju, pre svega, mnotvo izvora, ivotne prilike, radne prilike, zdravlje, obrazovanje. Vo#"ti se odnosi na kontakte sa ljudima i na ormiranje drutvenog identiteta. )u ubrojamo odnose i kontakte u lokalnoj zajednici, odnose u drutvu i srodstvu, prisna prijateljstva, odnose sa saradnicima na radnom mestu. 5straivanja su pokazala, da prisutnost i uestalost emotivni" odnosa zapravo nisu povezani sa materijalnim standardom ve da su podjednako intenzivni kakou MgradovimaM tako i u MkolibamaM. Biti oznaava ukljuenost u drutvu i skladan ivot sa prirodom, individualni razvoj, svrsis"odan rad, aktivno ivljenje, slobodno vreme i potrebu za aktivnostima koje utiu na ovekov ivot. )o su tri temeljna is"odita, po kojima neki strunjaci mere kvalitet radnog i privatnog ivota. Piramida potreba 0asloPa pokazuje koje osnovne potrebe mora ovek u svom ivotu da zadovolji i kako po znaenju jedna drugu slede. 'eki strunjaci nazivaju i" loginim nivoima. 1koliko uvaimo sve te inioce, zapravo vidimo da je ovek vieznano bie koje ima veliki raspon delovanja. 'ajee se ljudi identi ikuju sa svojim pozivom ili poslom kog obavljaju (uitelj, stolar, ar"itekt) i zaboravljaju na sve ostale mogunosti. +vaki je ovek u svojoj sutini jedinstven i
39
neponovljiv i ima odreene kvalitete i sposobnosti koje niko drugi ne poseduje.
40
Pogreno je da se pojedinci poistoveuju sa svojim zanimanjem ili pozivom, a na sve ostalo zaboravljaju, zbog ega nji"ov ivot postaje osiromaen za sve ostale sklonosti i mogunosti. /a uspeno poslovno i privatno ivljenje vrlo je vano da ovek najpre upozna sebe, kakav je uistinu, kakvi su njegovi interesi, ta ga plai, unesreuje itd. ;rlo je vano da samog sebe pri"vati takvim kakav jeste. Psi"olozi smatraju da je is"odite srenog ivota da se bezuslovno pri"vatimo toga kakvi smo i da na tim osnovama dalje sebe izgraujemo.
=.,. Stvara#a/tvo +tvaralatvo je najvaniji pokreta razvoja pojedinca i preduzea. )o je najvanija karakteristika koja omoguava lagano prilagoavanje prirodnom "aosu oko nas. +tvaralatvo je jednostavna svakidanja snalaljivost. +tvaralatvo nije povlastica koju imaju retki izabranici. )o je sposobnost koja omoguava ljudima prilagoavanje promenama. +tvaralatvo je sve ono u to pojedinac unosi svoju individualnost. Kako je ovek vieznano bie tako i stvaralatvo zavisi od vie aktora. /avisi od inteligencije, oseajnosti, intuitivnosti i du"ovnosti. 9otovo sve to nas okruuje, nastalo je najpre u mati odnosno u mislima nekog bia, kua, sto, auto, aa... -iteratura navodi razliite vrste inteligencije kao to su, Q Q Q Q Q jezika inteligencija muzika inteligencija logiko matematika inteligencija prostorna inteligencija inteligencija kretanja tijela
Q speci ina inteligencija )o nam ralanjivanje jo dublje prikazuje koliko su ljudi po svojim sposobnostima i naklonostima razliiti. 6azliiti su takoe putevi u odnosu na sastave saznanja i naina dobijanja in ormacija iz okoline. 1 odnosu na to razlikujemo sledee tipove saznanja, Q vizualne Q audio i Q kinestetike tipove saznanja.
41
Vi0(a#ni tipovi saznanja imaju vrlo dobar oseaj opaanja u slikama pa sve pojedinosti detaljno pamte. 'ji"ove ulazne saznajne in ormacije protiu u slikama i bojama. ;rlo rado koriste razne medije, video, ilm. /naajni pozivi
42
za nji" su, slikar, kipar, graditelj, ar"itekt. (putaju se sanjarenjem u svetu mate, );, ilma. A(dio ili sluni saznajni tip prima ulazne in ormacije okoline preteno kroz zvukove, umove, govor, muziku. ;rlo su im drage rasprave, diskusije, priredbe, meta ore, predavanja. /naajni pozivi za nji" su, muziar, govornik, recitator. (putaju se muzikom, autogenim treningom, uivaju u miru. Kin"'t"ti i spoznajni tipovi primaju in ormaciju iz okoline preteno preko svoji" ula (ak i mirisom i ukusom). ;ole rad u grupama, predstave, beleke, vebe, drueljubivi su. /naajni pozivi za nji" su, kuvar, terapeut, sportista, mesar, plesa, lekar. /a oputanje najradije koriste sport, "odanje, masau, saunu itd. )o je kratak opis spoznajni" tipova. 6azume se da se granice izmeu jedni" i drugi" karakteristika pojedinaca teko odreuju, jer svako ima od svake po neto, neke ipak prevladavaju kod spoznajni" sistema. /a pojedine tipove znaajan je takoe nain govora, imaju izraen govor tela i neke druge zajednike karakteristike po kojima i" lako i brzo prepoznajemo.
=.2. Dra!o6"no't ra0no#i o'ti 1vaavanje raznolikosti sutina je meuodnosa * misaoni", ulni", psi"oloki" razliitosti meu ljudima. Klju za uvaavanje ti" razliitosti je saznanje, da svi ljudi vide svet onakvim kakvi su oni sami, a ne kakav je on u stvarnosti. 5stinski uspean menader je dovoljno samokritian da prepoznaje vlastita saznajna ogranienja i oceni bogate izvore do koji" moe doi u interakciji srca i razuma drugi" ljudski" bia. )akav ovek potuje razliitosti jer te razliitosti usreuju njegovo vienje i razumevanje istine. Kada smo preputeni vlastitom iskustvu neprestano nam nedostaje podataka. Pored razliiti" saznajni" tipova 0evers * !rigsova metoda indikatora izdvaja sledee tipove osobnosti, Q po nainu uspostavljanja kontakata, introvertne (?EG) i e$trovertne (FEG) Q po nainu unutranje obrade podataka, spoznajne(FEG) i intuitivne(?EG) Q po nainu vrednovanja in ormacija, mislee (E3G) i ulne ( E3G) Q po nainu ivotne opredjeljenosti, razumske (E3G) i opaajne (E3G). Kod razliiti" tipova osobenosti nuno je uvaiti razliite veliine
43
s"vatanja in ormacija i stvarnosti pa i razliite naine obrade podataka i izlaza razliiti"
44
puteva do cilja. +vi tipovi osobenosti mogu biti kod odreeni" akcija podjednako uspeni i ako su nji"ovi putevi do cilja razliiti. Kod poznavanja svoje vlastite osobenosti ti su pogledi vrlo znaajni, jer se traganjem za vlastitim putem do uspenosti, uvruju sopstveni unutranji izvori moi. "Mata je sve. To je uvod u sve zanimljive stvari koje e se u ivotu dogoditi". ( l!ert "instein# =.<. Sv"'no ; n"'v"'no /a bolje razumevanje misaoni" procesa u stvaralakom veku treba uvaiti, pored znaenja saznajni" tipova i tipova osobnosti, takoe i protok in ormacija obzirom na interakciju svesnog i nesvesnog. Po miljenju strunjaka, na nivou svesnog deava se >3 * ?3G svi" ljudski" aktivnosti, a ostali" C3*H3G deava se na nesvesnom nivou. +trunjaci koji ispituju ljudski mozak, navode da ljudski mozak ima >8 milijardi elija i veina je sposobna pamtiti. Poznato je, takoe, da se u levoj polovini mozga odvija logiko, stvaralako razumsko miljenje, uzastopno, pamte se manje dimenzije, i ima vea paljivost. 1 desnoj modanoj polovini odvija se matovito, intuitivno miljenje, pamte se vee dimenzije, manje jasni pojmovi. 1 procesu stvaralatva sudeluju obe polovine mozga kao svesni i nesvesni nivoi pojedinca. +aznanje se odvija na dva nivoa koji u svakodnevnom ivotu ine celinu7 objektivni nivo u kome saznajemo objektivno i mjerljivo sa spoljnim ulima i drugi nivo saznanja pojava subjektivni" doivljaja koji je dostupniji izotrenim unutranjim ulom. 1vaavanjem oba nivoa pri"vatamo vii stupanj realnosti (npr. znamo, da se oko nas ire radio talasi iako i" ne oseamo, sve dok i" ne ulovimo u radio prijemnicima, znamo da postoje zvukovi koje nae u"o ne uje itd.). +avremene metode uenja uvaavaju razvijanje obe modane polovine i koriste pri tome primerene te"nike i metode. 0ozgovi proizvode energiju, koju merimo elektroence alogramom. 'aunici su utvrdili, da se modani talasi snano menjaju u odnosu na aktivnost koju ovjek obavlja. 6itam modane energije merimo u ciklusima na sekundu. Proseno je >? ciklusa !eta talasa u sekundi, F*>? ciklusa 4l a talasa, 2*F ciklusa )"eta talasa, 8 ili manje ciklusa u sekundi &elta talasa.
45
Kad je osoba potpuno budna i obavlja svoj svakodnevni posao onda je u stanju !eta, kad sanjari otvoreni" oiju, kad je u azi da zaspi ili se pak
46
upravo probudila onda je u stanju 4l a, kada tvrdo spava u stanju je )"eta ili u stanju &elta koje je takoe bitno za najtvri san. +tanje 4l a je najpogodnije za stvaranje predstava o eljenim ciljevima.
=.=. In%(t ; O(t%(t 1koliko elimo da kontroliemo svoj ivot, moramo najpre kontrolisati svoje misli. ovekovo delovanje, razmiljanje, delotvoran rad omoguava da svesni deo mozga u kojem se takoe nalazi svesni um, sazna objektivni svet. Preko svesnog uma dolaze in ormacije u ovekov nesvesni nivo, odnosno podsvest. #edan od zadataka svesnog uma je da prenese podsvesti ta eli i "oe. +vesno treba da odagna svaku pomisao na poraz, sve brige i stra"ove. Podsvesno moemo izmeriti sa najpreciznijim elektronskim ureajem i usmjereno je ka nekom cilju. &eluje vrlo slino kompjuteru, ali mnogo je sloenije od najsloenijeg raunara. Podsvest nikad nita ne zaboravlja, deluje kao banka seanja. 5n ormacija koju svesno prosleuje podsvesti ostaje u njoj zauvek, iako se ini da su neke stvari zaboravljene. Pod odreenim okolnostima kada svesni um miruje a podsvesti je omogueno da deluje u stanju 4l a, mogue je prisetiti se dogaaja. Kada je nemogue odluiti, odnosno reiti problem korienjem logikog zakljuivanja ili razmiljanja, tada je poeljno reavanje problema za neko vreme odloiiti jer kasnije emo doi do vrlo dobri" odgovora (narodna uzreica, problem je dobro prespavati). 'uno je opustiti se i zaboraviti na sve. Pravi odgovor moda e se vrlo ubrzo ukazati kao rezultat intuicije ili inspiracije. 'aa du"ovnost, sastavljena je od dva sloja (svesnog i nesvesnog). 'ajjednostavnije je moemo oznaiti oznakom 4 i !. M! * du"ovnostM je u osnovi na intelekt, naa svest. 'jen osnovni zadatak je upravljanje me"anizmima, kojima raspolaemo da bi odravali kontakt sa svetom. M4 * du"ovnostM moemo zamisliti kao ogromno skladite svesni" i nesvesni" oseaja. +ve ono to je ovek bilo kada doivio, smeteno je u M4 * du"ovnostiM, to je nae du"ovno skladite, na autoportret. 'aa M4 * du"ovnostM je najadekvatniji izvor ciljeva, mira i istine. &obre misli i dobra nastojanja nikada nee proizvesti slabe rezultate.
47
Produkt podsvesti oito je jednak onome to smo u nju uloili. )u vae isti zakoni kao i u prirodi. )o je isto ako u svoj vrt posadite krompir, krompir e i
48
izrasti, ako pak posadite salatu izrasti e salata. )u nema nikakve dileme. )o to neko poseje to e i ponjeti. 4ko se u podsvesti programiraju loe misli, na realnom nivou e se dogoditi isto. )reba paziti na jasnou i pozitivan karakter misli. +ve stra"ove, bojazan i sumlje treba odagnati iz svoji" misli. 5stina je da se sva pria na logikom nivou preliva iz dobri" i loi" pogleda sa namerom da se loe strane uklone a da se pripreme najpozitivnije mogunosti koje zatim treba slediti.
=.>. Pr"tvaran1" vi0i1a ( 'tvarno't Reci mi to misli$ pa u ti rei ko si. (predeljenost za pozitivno miljenje samo po sebi nije dovoljno za ostvarivanje ciljeva na poslovnom podruju. /a postizanje rezultata takoe je potrebno delovanje. 'ajpre treba pozitivno misliti, iskljuiti sumnje, bojazni i stra"ove. 'a osnovi pozitivne, asocijativne, misaone strukture i kulture miljenja o cilju lako emo koraati napred. "Moj je ivot !io pun nesrea$ koje se nikad nisu dogodile." (Montaigne# )reba zapamtiti da ovekov nesvesni nivo deluje dosledno po uputstvima svesnog nivoa, odnosno onako kako i" on programira. )o to je razumom programirano, podsvest ne proverava i ne vrednuje, to je neutralno. /ato odreenom inputu odgovara isti output. Podsvest e izraziti naloge svesti, bez obzira je li to zakonito ili nezakonito, moralno ili nemoralno. 4ko ste odluili da ovladate svojim ivotom, moete se nauiti da vladate svojim mislima, morate paziti ta mislite, jer vaa podsvest nikada ne zaboravlja ta u nju programirate, bez obzira da li je to dobro ili loe. )o je vaa banka seanja. "oveku je namenjen onaj svet$ kome se preda." (dr. %on &raun# 'ema greaka ili poraza, postoje samo povratne poruke. Kada pojedinac dostigne pozitivno miljenje, to jo ne znai da je to zauvek dato. Podjednako kako je za ouvanje i odranje neke druge aktivnosti potreban redovan rad i veba isto tako je potrebno i kod programiranja misaoni" procesa. 5strajnim nastojanjem da neto zapamtimo i potisnemo duboko u podsvesne centre pamenja, izbrisaemo takoe prirodne sposobnosti i talente. (drastao ovek na primer ne treba da razmilja kako e da jede
49
priborom za jelo nesin"ronizovani"
jer
to
zna
podsvesno.
Prisetimo
se
samo
50
pokreta deteta i toga koliko je godina ponavljanja bilo potrebno pre nego to je nauilo da jede priborom za jelo. 5li npr. kako jedan od najpoznatiji" ameriki" uitelja gol a ui svoje igrae, oni najpre u svojim mislima potanko zamisle ta ele postii na odreenom polju, tek potom uzimaju u ruku palicu. 1itelj tvrdi da je gol igra u kojoj igra koristi H3G umni", CG telesni", ?G automatski" radnji. &e inicija navike kae, navika je takvo ponaanje kod koga se ponaamo na odgovarajui nain ili obavljamo odreeni posao uvek na isti nain. 'avike su, normalno neto dobro i pozitivno. )akoe, moemo loe navike promeniti u dobre ponavljanjem i upornou. 1pravo tako je mogue negativno miljenje promeniti u pozitivno redovnim i upornim misaonim delovanjem, a time menjamo i navike. )e"nika i metoda menjanja zavise od toga na kom logikom nivou piramide se problem nalazi. Pri upotrebi te"nika i metoda preoblikovanja i stvaranja pozitivni" pristupa, izuzetno je znaajna koncentracija koju je savremeni ovek gotovo i zaboravio. 6astresen je i zbog svakojaki" promena i dinamike kojima je svedok. 'edostatak koncentracije znai da se energija rasipa u prazno zbog ega govorimo o stresu i neurozama. 6azume se da je potrebno praviti razliku izmeu upornosti i tvrdoglavosti. )vrdoglav ovek ne priznaje da grei pa se redovno zalee glavom u zid. 1pravo, ne postiui eljene ciljeve ne priznaje greku i otklanja svaku mogunost pokuaja rada na drugi nain. Kada neko naie na otpor, mora najpre promisliti ta ne radi dobro, odnosno ta mora u svom radu da promeni da bi postigao svoj cilj. (d greaka se mora neto da nauiti i primeni u svoju korist. R greke i porazi su povratne poruke. =.?. 7i#1na mi'aona ('m"r"no't 'vek anje$ to si sejao. @ivimo u svetu uzroka i posledica. &anas ste ono emu ste jue dozvolili ulazak u svoje misli, sutra od onoga to e vam se motati po glavi od tog trenutka dalje. %5-# kog netko eli postii, mora odgovarati odreenim zakonitostima, Q mora biti konkretno odreen, jednostavno i jasno ormulisan7 Q mora biti uverljiv * treba odrediti nain kako e se znati da je cilj dostignut
Q mora biti realan * mora biti u granicama mogueg Q mora biti vremenski tano odreen do kada mora biti dostignut. 5spravno ormulisan cilj mora biti M+046)M, * +. S speci ian * konkretan * 0. S merljiv * 4. S kao kad bi se dogodilo sad (as i noP) * 6. S realistian, mora biti u okviru mogueg * ) S vreme, kada e precizno cilj biti postignut (timing) Potrebno je koncentrisaiti se na detaljno odreen cilj. Potrebno je napraviti plan kako ete postii cilj. %ilj i plan treba zapisati jednostavnim, jasnim i konkretnim elementima. +vo vreme treba misliti na rezultat, stvarajui misaone slike samog sebe kako postiete cilj. 1 mati treba doiveti postignuti cilj sa svim oseajima. 'emojte dozvoliti da vas zaustave ili prestrae misli na poraz. +amopotovanje, samosvest i samouverenost su najbolji saputnici na putu ka uspe"u.
=.&@. 8i'ao A r"ator ('%"/no'ti "ovek isijava$ to jeste$ a ne to se pravi da jeste". "(no to jesi toliko mi zvoni u uima da ne mogu uti to mi govori". ("merson# Kontroliite i usmeravajte svoje misli. 'emojte dozvoliti, da misli vladaju vama i da vas vode. Podsvest je me"anizam, koji neprekidno trai cilj. 4ko joj pokaete cilj stvorie sredstva sa kojima ete ga dostii. 'e treba da se brinete za metode koje e upotrebiti. 4ko svoje misli usmerite ka cilju koji elite postii, metode e se pojaviti same. 8o mi'#i9 moemo rei da misli imaju nekakvo magino znaenje. 1koliko neko negativno misli i uvek iznova dozvoljava da ga proganja stra", prima takoe povratni negativni odjek. 1 medicini je ve vie godina poznato leenje pozitivnim miljenjem, pre svega kod oboljenja raka (u 4merici je to ve due vreme poznata metoda). Poznata amerika publicistikinja i lekar, -ouise :aK, koja je i sama obolela od raka navodi u svojoj knjizi LL)ivot je tvoj'' kako ovekova misao utie na telo, zdravlje, uspenost.
)akoe, %"arles 4lbert Poissant u svojoj knjizi LLMilioneri o se!i''$ opisuje put do uspe"a desetak najbogatiji" poslovni" ljudi na svetu a zajedniki imenitelj svi" puteva do uspe"a je pozitivno miljenje. 1pravo svi uspeni ljudi od 4ristotela (nasisa do #ona 6ock elera navode svoju optimistinu pozitivnu misaonu usmerenost ka cilju, koju su uvek imali pred sobom i svoju iskrenu elju da im se cilj ostvari. +vi milioneri, takoe, navode da zarada nikada nije bila prva na nji"ovoj lestvici prioriteta, ve radost i ljubav prema poslu to im je vie puta pomoglo da prebrode poslovne tekoe, ponekad ak i od ivotnog znaaja. 'uno je, takoe, ovladati i kanalisati svoju misaonu usmerenost prema svakodnevnim aktivnostima. 'eop"odno je biti MgospodarM svoji" misii, jer misli su one koje usmeravaju na ivot kako na poslovnom tako i na privatnom podruju.
>. UPRAVL-AN-E STRESO8 >.&. Uvod +igurno je da veina ljudi eli da ivi sreno i zadovoljno, odnosno dugo i uspeno. 4li od elje do realizacije je velik korak. (tuda nije udno, da su u jednom od ameriki" istraivanja nali tek jednu petinu sreni" ljudi. )o dokazuje i suicidnost, koja nas sa vie od 88 suicida na >33 333 stanovnika svrstava meu prvi" est na svetskoj lestvici. 'eki strunjaci govore o slovenskom nacionalnom karakteru, za koji je znaajna, potisnuta, na sebe usmerena agresija. Kao da neto ljude vodi u per ekcionizam koji prilikom neuspe"a uzrokuje snaan gubitak samopouzdanja i snaan oseaj nemoi. 4ko je na svetu zaista tako mnogo nesretni" ljudi, nije udno da mnogi umiru zbog bolesti povezani" sa stresom i nezdravim nainom ivota.
>.). Ov#adavan1" 'tr"'om >.).&. ov" i 'tr"' +tres je ukupno ime za brojne promene koje se u ovekovom telu dogaaju onda kada se oseti ugroenim. Kada smo u opasnosti, moramo da odluimo, ta emo da uinimo. 0oemo zapoeti borbu ili izabrati beg. !ilo za borbu ili za beg, telo mora biti adekvatno pripremljeno, prerasporeuje se tok krvi iz koe i usmerava pre svega u miie i mozak, miii se napnu, ubrzano diemo, srce snanije i bre lupa, zenice su proirene, u eludcu nas MstiskaLL. )ako su mozak i miii najbolje snabdeveni kiseonikom, to nam omoguava da se borimo ili da to je mogue bolje beimo. +tres je jedan od najei" uzroka obolevanja i smrti. 'a poetku II veka, H3G ljudi je umiralo zbog neizleivi" bolesti (upala plua, tuberkuloza, grip), CG zbog sranog in arkta, 2G zbog raka. &anas, E3 godina po otkriu antibiotika, zbog in ekcije u razvijenom svetu umire jo uvek >G ljudi, E3G i" umire zbog bolesti srca i krvni" sudova, ?EG zbog raka. )i se brojevi zapravo brzo menjaju, jer naglo raste smrtnost zbog 45&+*a koja je u nekim dravama +4&*a u starosnim skupama od ?E*83 godina na prvom mestu. 1 nekim su dravama uspeli da smanje smrtnost, zbog bolesti krvni" sudova, preventivnim merama koje su obu"vatile nain is"rane. Pri tome znaajnu ulogu ima drava sa svojim zakonskim merama koje obu"vataju kontrolu ponude alko"ola, duvana i drugi" droga.
'ajveu MugroenostM i time razlog za stresnu reakciju nalazimo u svojoj najuoj okolini. 'a odraslog oveka vrlo neugodan uticaj ima kritika. 'aalost ona je vrlo esta upravo meu ljudima koji su meusobno najblii, pogotovo u drutvima. )o ne poboljava meusobno razumevanje ve ga jo vie slabi. Kritici i samokritici moramo da znamo da se na primeran nain odupremo. #ednostavno treba da se trae i podstiu pozitivne promene koje po mogunosti treba i realizovati. 6azvojno stariji deo naeg mozga, koji najvie usklauje reakcije u vezi sa stresom, reaguje na nae ulne doivljaje. 1koliko razmiljamo o stvarima koji" se bojimo ili nam znae opasnost, u organizmu se odvijaju promene kao i kada se i stvarno naemo u situaciji MugroenostiM. 0oete zamisliti u kakvom stanju je telo iji je vlasnik neprekidno optereen brigom za stvari koje je ili koje nije napravio jue i sa stra"om pred onim ta e se ili ta se nee dogoditi sutraB 1 takvom se organizmu stvara mnotvo zdravstveni" tekoa, ako se ovek iz dana u dan osea preoptereenim, ugroenim, iskorienim i neuspenim. /bog stalne izloenosti organizma stresu nastaje dugotrajna iscrpljenost vei" miini" skupova na bokovima i ramenima pa mnogi ljudi imaju bolest kime, vrata i glave. 0noge od ti" MbolestiM prole bi kada bismo se znali opustiti. ;eliki broj ljudi ima tekoa sa MsrcemM ili MpluimaM. /bog odgovora organizma na stres oseaju bre lupanje srca ili ubrzano i oteano disanje koje doivljavaju kao bolest. 'a zidovima krvni" sudova, pod uticajem stresa, dolazi do nastanka zaepljenja. )akozvani inioci rizika za razvoj srani" i bolesti krvni" sudova su, neredovna is"rana, telesna neaktivnost, prekomerna telesna teina, puenje, visok krvni pritisak i "olesterol. /aepljenje krvni" sudova u srcu uzrokuje odumiranje dela sranog miia i time srani in arkt, odumiranje dela modani" krvni" sudova i zaepljenje uzrokuje modani udar, zaepljenje krvni" sudova u nogama dovodi do gangrene ili odumiranja tkiva nogu. 'ajei uzrok suavanja nai" krvni" sudova je masnoa u krvi, "olesterol koji se jo u mladosti zapoinje da nakuplja na zidovima krvni" sudova i tako zbog zadebljanja nji"ovi" zidova uzrokuje pucanje krvnog suda po kome tee krv. )u pojavu nazivamo arterioskleroza. 1ticaji stresa, puenja, telesne neaktivnosti, debljine i drugi" elemenata pojaava tetnost "olesterola. /bog loi" stanja koja kod nas izaziva stres, pokuavamo da pomognemo sami sebi na razliite naine. Kljuno je pitanje, da li emo naim nainom ivota uinke stresa smanjiti ili poveatiB 'a izbor naeg ponaanja nema uticaj nae znanje, ve na na izlaz u veoj meri utiu uzroci ponaanja drutvenog okruenja okoline u kojoj smo odrasli i okoline u kojoj sada ivimo. ;eliko znaenje pri tome imaju opte ljudske vrednosti koje se ormiraju i iji smo deo.
(d bitnog znaaja za zdrav nain ivota je ravnotea izmeu problema, za"teva i izazova okoline i nai" moi i sposobnosti za ovladavanjem isti". 'a stanje okoline najee nemamo nikakav uticaj. Ponekad ne treba nita menjati ve samo upoznati. 1verimo se da ne moemo menjati druge ljude. 0enjajmo sebe odnosno svoj odnos prema svetu i ivotu u njemu. 'ajveu greku napraviemo odluimo li se za uvlaenje u bolest, ponemo li se oseati rtvama okolnosti. Pogledajmo najpre kako u stresu esto pokuavamo sami sebi da pomognemo na neprikladan nain, a potom kako zapravo treba delovati.
>.+. N"%ri #adni nain od!ovora 0nogi ljudi pokuavaju olakati ivotne tekoe preteranim uzimanjem "rane. &ebljina deluje na organizam brojnim negativnim uticajima, posebno na sastav krvni" sudova. &ebeli ljudi esto ne uzimaju velike koliine "rane, meutim ona je prebogata kalorijama. Pogreno rasporeuju obroke "rane u toku dana. ;eina debeli" ljudi zapoinje dan bez doruka, u toku dana uzimaju manji, najee kalorijama nepodesan obrok, prvi vei obrok uzimaju u ve kasno popodne ili pred vee, naredni, koji esto spremaju kao visokokalorini, uzimaju izmeu ?? i ?2 sata. esto zbog ei ne piju vodu ve pivo, coca * colu ili druga slatka pia. =to je vea telesna masa, to je vea opasnost od sranog udara. 4ko se uzime u obzir teina koju smo imali u >C * toj godini, koju kasnije poveamo za preko ?3kg, opasnost od sranog udara naraste za >33 puta. 1 smislu ugroenosti sastava krvni" sudova znaajan je takoe raspored telesne masti. 1koliko se srazmerno vie masti nakupi oko pojasa, govorimo o debljini u obliku #4!1K<, to je opasnije od debljine koja se nakuplja oko bokova, kao debljina u obliku K61=K<. Kod ena odnos obima struka u odnosu na obim bokova ne bi trebao da je vei od 3,CE a kod mukaraca vei od >,33.
>.+.& Ka o (o%/t" da 0namo da #i 'mo %r"d"."#iB &onekle pouzdanu ocenu daje indeks telesne mase )0 (naa telesna teina u kg, podeljena sa kvadratom visine u metrima) koji kod debeli" prelazi ?3 do ?E i koji vai za oba pola. 9lavni uzrok to su ljudi debeli je pogrean odnos prema "rani. :ranu uzimaju kao kaznu zbog oseaja krivice, zbog dosade i nervoze, kao zamenu za nedostatak samosvesti ili ljubavi. 4nalize javnog mnjenja su pokazale da je preko E3G ljudi predebelo. ;eliki broj ljudi se udeblja posle 8E* te godine, a ene esto u menopauzi. 1 zrelim godinama ljudima ne treba tolika "rane kao u mladosti. 'ajznaajniji aktor koji odluuje o debljini je nedostatak kretanja. )o je jedan od znaajniji" aktora svi" negativni" pojava. 0nogi debeli ljudi previe rade, umesto da odvoje vreme da u miru uzmu zdravu "ranu i da se dovoljno kreu. ;rlo ozbiljan zdravstveni problem predstavlja anorek#ija(nervna neu"ranjenost) i $ulimija (uzimanje vrlo veliki" koliina "rane uz istovremeno povraanje). (boljenja su najea kod ena (H3G svi" oboleli") posebno kod mladi". Patoloki odnos prema "rani ene intenzivno kriju i svoju is"ranu vie ne mogu normalno da kontroliu. (va oboljenja spadaju u skup bolesti zavisnosti i znaju da budu toliko sloena, da je potrebno i psi"ijatrijsko leenje. 'ajbolje rezultate postie kombinacija individualne psi"oterapije, kolektivne psi"oterapije i uzimanje odgovarajui" lekova. 6adi se o smetnjama ije je otklanjanje dugotrajno i kod koji" je jedino zaista korisna preventivna promena naina ivota u celini, to podjednako vai za sva "ronina oboljenja.
>.+.). A# o*o# ( alko"olu se danas na veliko govori kao o LLkulturnomLL pijenju, ta vie kao o LLkorisnomLL pijenju posebno crvenog piva. (no, navodno, sadri materije koje, po navodima neki" strunjaka, deluju preventivno u smislu razvoja bolesti krvni" sudova. Preporuke o LLkorisnomLL pijenju jedne ili dve aice crvenog piva treba uzeti vrlo oprezno. Prvo, zato to postoji mnogo drugi" pre"rambeni" i nepre"rambeni" metoda za poboljanje zdravlja, koje su sasvim sigurno bolje i sigurnije. &rugo, zato jer gotovo svako ko pije popije vie alko"ola nego to sam misli da popije. )akvo lano samoocenjivanje prisutno je i kod ocenjivanja koliine uzete "rane, pa ak i kod ljudi koji nemaju razloga da bilo ta prikrivaju. )o nesvesno umanjivanje ne predstavlja svesno laganje a prisutno je i meu strunjacima. )rei razlog, koji ne odvraa od uzimanja pia kao antistresnog sredstva, je taj da bi se
pri takvoj promociji alko"ola sigurno pojavio vei broj osoba kod koji" bi se razvila bolest zavisnosti. etvrti razlog je da nijedno istraivanje o korisnom dejstvu alko"ola nije bilo temeljno dokazano. 1zrok pijenja kod ena navodno je drugaiji nego kod mukaraca. Piju esto skriveno. Pri tome vrlo dugo okrivljuju svoj posao na radnom mestu i kod kue iako je zapravo nji"ovo zdravlje ve znatno narueno. /ato ne uviaju da bi morale da zaponu leenje jer uistinu oseaju da im alko"ol pomae, a ne teti. @ene su zbog prekomernog pijenja drutveno vrlo mnogo osuivane zbog toga to se u kulturnoj predstavi o eni i majci ne priznaje alko"ol. 5z istog se razloga i leenju dugo opiru i stide ga se. 0ukarce, zavisne od alko"ola, lake je motivsati za leenje jer se odluuju da potrae pomo kada uvide svoje nasilno ponaanje (tuku enu i decu, uzrokuju nesree u saobraaju i na poslu). 4lko"ol, naime, i u manje ispijanim koliinama smeta re leksima pa je zato krivac za soabraajne nesree. +labi upravo dve unkcije koje vozau najee trebaju, posebno kad mora da reaguje naglo i pravilno. Kod treznog vozaa vreme potrebno za reakciju iznosi ?*8 desetine sekunde. Pod uticajem alko"ola to se vreme udvostruuje ve pri koncentracijama alko"ola koje su nie od 3,E gRkg telesne mase. /a osobe zavisne od alko"ola dokazan je drugaiji (snaniji) odgovor na stresne situacije. 1 tome lei jedan od razloga za poveanje poremeaja koje danas nazivamo bio*psi"o*socijalna bolest. Postoje promene u ovekovim naslednim osobinama, u njegovom ulnom svetu i socijalnoj okolini u kojoj se odvija odnos ljudi prema alko"olu i leenju bolesti zavisnosti. 1 <ngleskoj, u kojoj popiju ak osam litara istog alko"ola po osobi, lekari opte prakse tvrde da E3G svi" poseta ambulantama opti" lekara predstavljavaju ljudi sa tekoama, kao to su este slabosti, depresivna i anksiozna stanja, "ronini gastritis, povieni krvni pritisak, oboljenje jetre, iza ega se krije tetno pijenje alko"ola. 0ogunosti leenja zavisnosti od alko"ola kod nas su brojne. Postoje bolnike i ambulantne mogunosti.
>.+.+. Ni otin 1 naredne tri dekade moemo oekivati da e duvanski proizvodi svake godine da kotaju ivota priblino deset miliona ljudi. 0edicinski" istraivanja, koja dokazuju kodljivost puenja je mnogo, ali puai ne mare za nji". !olesti krvni" sudova pojavljuju se kod puaa gotovo etiri puta ee nego kod nepuaa. 1 procesu razvoja zavisnosti od nikotina zdravstvena saznanja Mnemaju dejstvaM, a E * >3G puaa nastavlja da
pui i pored upozoravanja svoji" 5ekara. 'ajjai aktor koji dovodi do prestanka puenja jo uvek je porast cena. 5 nikotin znaajno utie na delove mozga koje nazivamo stresnom osom te deluje kao droga koja stvara najjau zavisnost. /animljivo je, takoe, da mnogi ljudi zavisni od alko"ola nakon ozdravljenja znaajno poveavaju puenje. 5straivanja govore da se koreni razliiti" bolesti zavisnosti moda nalaze u motivacionom sastavu koji u ovekovom mozgu uestvuje pri reagovanju na stres. 1 populaciji veine evropski" zemalja pui ?FG odrasli" ljudi a u drugim ak i C3G. 0eu ljudima koji dolaze na leenje od zavisnosti alko"ola puaa je FG. &anas u mnogim razvijenim dravama ljudi pue manje nego nekad. Puenje raste meu stanovnitvom nerazvijeni" drava, u razvijenim pak vie pue devojke i devojice. 'ikotin uzrokuje obilna suavanja krvni" sudova, to dovodi do razvoja zadebljanja isti". +amo puenje ne dovodi samostalno do razvoja visokog pritiska. Kod visokog pritiska i puenja, opasnost od bolesti krvni" sudova raste 2 * >3 puta. Po prestanku puenja, opasnost za nastanak sranog in arkta se izjednauje sa opasnou koja preti nepuaima a opasnost za oboljenja od raka se smanjuje ve u nekoliko godina.
>. +. ,. Ta.#"t" +trunjaci ocenjuju, da je meu osobama zrelijeg doba zavisnost od sredstava uspavljivanja, umirenja, lekova protiv bolova ili drugi" tableta, jedno od najei" oblika zavisnosti, posebno meu enama i starijom populacijom. 'eke od ti" tableta vode na lestvici uestalosti upotrebe po emu svrstavamo +lovence u sam svetski vr". esto za tabletama poseu ljudi koji su prikriveni alko"oliari. )abletama mnogi ljudi ublaavaju bol u leima, potiljku i glavi (napade migrene) jer i" se ne znaju na odgovarajui nain da oslobode.
>.+.2. Kafa 5 ka a je droga, jer deluje na nau psi"u. 1zrokuje psi"iku i u manjoj meri i telesnu zavisnost. Ko ein ima, kao i nikotin i tein iz aja, sposobnost zaepljivanja zidova krvni" sudova to ima za posledicu nji"ovo suavanje i veu podlonost masnoama. =tetnost ka e raste sa ispijenim koliinama.
5zrazitu tetu predstavljaju koliine koje dnevno prelaze E oljica. esto ka a priprema teren za cigaretu.
>.+.<. Dr(!" dro!" ( gore navedenim drogama ljudi esto ne razmiljaju kao o drogama iako one to stvarno jesu. (d zabrinjavajui" droga danas u +loveniji ?3* 83G mladi" u veim mestima pui mari"uanu, pa i puenje cigareta belei trend rasta. 'a tritu se sve ee pojavljuje jo "eroin, kokain, -+&, am etamini (ecstasK). &eca se, pre svega, opijaju lepljivim materijalima (udiu lepak, nitrorazreiva, boje i lakove). @ene zavisne od zabranjeni" droga esto drogu nabavljaju nuenjem polni" usluga. Pri tome u poreenju sa prostitutkama, koje nisu zavisne od droge, esto nude usluge bez zatite kondomom. @ene zavisne od zabranjeni" droga najee ive sa partnerom koji je i sam zavisnik. 0ukarci zavisnici imaju veinom za partnere one koje nisu zavisne. )e partnerske veze su zato put kojim se 45&+ i druge zaraze lako prenose na populaciju koja ne uiva droge. 1 svetu menadera razvijen zapad naputa puenje, pa na vanosti dobija kokain, koji sa trajnim dejstvom smanjuje umor i glad a poveava ovekovu aktivnost. 0eutim, pruzrokuje brz razvoj zavisnosti.
>.+.=. Po#ni odno'i esta pojava, kojom ljudi pokuavaju da prikriju svoje raspoloenje, je stalno traenje novi" polni" odnosa sa velikim brojem partnera istog ili suprotnog pola. Pored emotivne praznine koja prati prostituciju od velikog je znaenja i irenje mnogi" polni" bolesti, posebno 45&+*a. &anas je siguran polni odnos samo sa jednim, potpuno poznatim i nezaraenim partnerom.
>.+.>. TV i i!r" na 'r" ( 'ova otkria oveku dugorono ne donose obavezno pozitivne posledice. &o >2 * te godine proseno nemako dete na ekranu vidi >E 333 ubistava. 0ediji takoe znaajno utiu na oblikovanje ivotni" vrednosti i naina ivota. 1 zadnjim godinama u +4& ve deluju terapijske grupe u kojima pomo trae studenti, koji zbog zavisnosti od 5nterneta ne mogu vie da ue. 1 razvijenim dravama postoji i vrlo veliki problem zavisnosti od igara na sreu.
>.+.?. Rado*o#i0am 4nalogno alko"olizmu naravno, rad zaista oveka lako osvaja i time se doivljavaju brojne negativne posledice zavisnosti. 6ad lagano postaje beg pred drugim problemima, koji se javljaju u ivotu. Ponekad je predavanje radu preterano nastojanje da bi vas ljudi primetili, pri"vatili i po"valili i vrlo lako postaje i ono MjedinoM to vas u ivotu jo zadovoljava. !ez rada zaista Mne moemo vie da ivimoM.
>.,. Pod"'an nain od!ovora (d stresa esto ne moemo pobei, ali moemo spreiti ili bar ublaiti negativne posledice koje ima na nae telo i duu. &a bi u tome uspeli moramo da stil ivota uinimo sigurnim. 'eosporno na prvo mesto treba da stavimo 0drav#1"$ potom sledi %orodi6a$ rad$ %ri1at"#1i$ nova6$ domovina$ a zatim uverenja i zabava.
>.,.&. Voda /a nae telo od velikog je znaaja ispijanje dovoljno veliki" koliina vode. +vako bi trebao da popije >*? litre dnevno. 'ije preporuljivo piti velike koliine mineralne vode, jer time optereujemo lezde koje moraju izluivati isuvie materijala. &odatni nain, kojim moemo organizmu dodati neto vode je topla, ne vrela kupka, koja traje >3*>E minuta. )akva e nas kupka ne samo smoiti ve i opustiti. )reba da pijemo toliko da nikada ne osetimo e ili jo bolje toliko, da na urin bude bezbojan. 0oramo piti i razreene sokove ili pak vodom razreeno nemasno mleko, sir, jogurt, nezaslaeni ili slabozaslaeni aj.
>.,.). Zdrava i'*rana &anas kao najzdravija "rana vai ona pri kojoj bi organizam po kalorijama dobio, Q Q Q D3*F3G ugljeni" "idrata7 >3*>EG belanevina7 ?3*?EG masti.
:ranom ne unosimo samo kalorije, ve vitamine, mineralne sastojke i mikroelemente. &a bismo sve to dobili u pravoj koliini i na pravi nain
strunjaci preporuuju is"ranu po takozvanoj Mpre"rambenoj piramidiM, prikazanoj na slici ispod.
(snovicu zdravom jelovniku ine sve vrste 5itari6a. )ako se osigurava potreba za ugljenim "idratima i osnovnim oblicima eera. 1zimajmo ito u zrnu i vlaknastu "ranu koja produava oseaj sitosti i smanjuje kalorinost i uestalost obroka. ;laknaste namernice se preporuuju pri zatvoru koji je esta bolest savremenog doba i koji poveava razvoj raka creva. Preventivno na na organizam deluju i vlakna iz voa i %ovra. /bog ouvanja karakteristika vitamina %, moramo voe i povre prilikom kuvanja da izlaemo termikoj obradi kratko vreme ili pak uzimati sveu "ranu. 'ije preporuljivo uzimati jedino sirovu "ranu. !elanevine se uzimaju u obliku obranog m#" a$ 1a1a$ ri.#1"! m"'a i 5ivin' o! m"'a bez koe. 5zbegavajmo svinjetinu i govedinu a pre svega su"omesnate proizvode. 5 t"#"tina koja ima ak 88G gvoa vie od pileeg mesa, moe biti deo is"rane. 0nogo belanevina ima u soji i u drugim itaricama. 1 danas izuzetno popularnoj is"rani bez masti, vrlo je teko osigurati dovoljno velik unos gvoa. /ato ga vegeterijanci, posebno sportisti i deca u najburnijim godinama rasta moraju dodavati u svojoj is"rani. (d ma'ti treba da koristimo pre svega biljna ulja (maslinovo) koja sadre nezasiene masne kiseline. 0aslinovo ulje je otpornije na zagrevanje. Puter i svinjsku mast najbolje je uopte ne upotrebljavati, a meu margarinima koristimo to meke. 5zbegavajmo ist /""r$ jer je zaista postao droga veka. krvi je i 'o koju ne preporuujemo visokim krvnim pritiskom. 5zbjegavajmo sa kojim esto bez potrebe unosimo =tetan sastojak u ljudima sa i a# o*o# previe
nepotrebni" kalorija a problem razvoja spomenut.
zavisnosti
od alko"ola ve je
)oenje je zabranjeno mlaima od >E godina, meutim veina razvijeni" drava postavila je granicu na >C godina, +4& na ?> godinu. /abrana toenja maloletnicima, uspean je preventivni postupak to je dokazano i statistiki. 1zimajmo tri do pet dnevni" obroka i u svakom od nji" neka budu sakupljeni svi glavni sastojci. 1koliko sebi priutimo predugo razdoblje gladi, u kome se sniava nivo eera u krvi, sniava se i nivo serotonina u mozgu zbog ega se oseamo slabim. +erotonin je "ormon sree i osrednji je aktor dobrog raspoloenja (brine za psi"iku ravnoteu, dobro raspoloenje, aktivnost, oduevljenje i samosvest). Kad je prisutan u mozgu u veim koliinama, oseamo kao da smo na Mdevetom nebuM. 5s"rana, koju nazivamo MmediteranskaM, najblia je idealu zdrave is"rane. :rana e zaista postati Mlek treeg milenijumaM. 5 kada elimo da oslabimo to moramo tako da izvedemo da pri tome pre svega pravilno jedemo. esto moemo da ujemo da se po bolnikim posteljama Mvaljaju debeli ljudiM pa mravost zbog skromnog uzimanja "rane nije tragedija, ako na organizam ne trpi pomanjkanje kalorija ili pak pomanjkanje bitni" elemenata "rane. +tudije su pokazale da ljudi koji mrave di1"tom u HEG sluajeva dobiju istu ili veu teinu ? godine nakon poetka programa. #edini koji zaista uspeju smanjiti teinu i takvu smanjenu teinu odrati, su ljudi koji se ne usredsreuju na dijetu ve u svoj ivot ukljuuju redovne izike aktivnosti.
>.,.+. T"#"'na v"5.an1a &a bismo ouvali zdravlje i dobro raspoloenje naeg tela i du"a i zatitili nae krvne sudove od "olesterola u nji"ovim zidovima, potrebna je redovna i dovoljna telesna aktivnost. )elesno aktivni trebali bi barem 8 * 2 puta na dan po 83 minuta izvoditi aktivnosti koje ubrzavaju otkucaje srca na >C3 minus broj godina starosti. /a ispunjenje ovi" za"teva nije potreban jako naporan sport i nikakve posebne pripreme. &ovoljno je brzo "odanje, po mogunosti po neravnom terenu. ;ebu koju izaberemo najbolje je izvoditi nai0m"nino$ npr. dva do etiri minuta vrlo brzo, da se umorimo, zatim minut do dva sporije da nam se disanje smiri. +a takvim vebama oseaemo se mnogo bolje. 'apor e nas iscrpiti, prouzrokovae gomilanje mleni" kiselina u miiima i bolove nekoliko dana, pa e nas za to vreme odvraati od kretanja. 0oemo
rekreativno trati u prirodi, moemo izabrati tranje na duge staze, moemo se odluiti za aerobik, koji izvodimo pod vostvom trenera ili sami uz video kasete. 0oemo redovno voziti bicikl, odlaziti na plivanje, na tenis ili sve igre loptom. +ve su to tzv. a"ro.n" a tivno'ti$ koje imaju najbolje dejstvo na kardio O vaskularni sistem. 'ae telo trai i vebe za 'na!($ koje moemo izvoditi zbog otpora samoga tela, zbog otpora vode, opruga ili tegova. )ako e telo poveati svoju miinu masu, izike sposobnosti i omoguiti veu potronju kalorija i prilikom mirovanja. 0iii troe kod metabolizma u mirovanju puno vie kalorija od masnog tkiva. /ato moemo rei da uz jednaku pre"ranu miiavi sportski tip mravi na spavanju, dok se jednako teki ali MmasniM ovek uz istu "ranu deblja. (krutno, zar neB
;ebe i't"0an1a imaju vrlo povoljno dejstvo na miie i zglobove i odravaju i" gipkim. )elesna aktivnost omoguava, da se u naem telu stvara ubikinon ili vitamin T. 'ajvie nastaje u sranom miiu. Pored vitamina %, < i beta karotenaton je verovatno najvaniji antioksidans, koji lovi slobodne radikale kod oksidacije i omoguuje telu, da ispravlja tetu prilikom MizgaranjaM, dakle uravnoteuje metabolizam. 5zbor telesni" aktivnosti je neizmeran. 0oemo da radimo sve mogue, ak i usput, kada idemo u kupovinu ili na posao peice ili biciklom, kada idemo stepenicama umesto da se li tom vozimo, kada obraujemo vrt, vodimo psa u etnju itd.
-judi koji se puno kreu, imaju man1" %ro.#"ma 'a '%avan1"m. Pre spavanja moemo se opustiti oljicom toplog mleka, aja od nane ili kamilice, toplom ili lekovitom kupkom, masaom. 'a veliki broj ljudi vrlo povoljno utie veernja etnja.
>. ,. ,. Samo'v"'t (d bitnog su znaaja za na srean i zato antistresan ivot i sve aktivnosti koje nam omoguavaju oblikovanje pozitivne slike o sebi. Kao deca smo esto od strane roditelja, uitelja, prijatelja i drugi" blinji" doivljavali tzv. uslovnu ljubav. 'ekima ak nji"ovi roditelji nisu bili u stanju pruiti ljubav. /ato brojni ljudi ulaze u ivot odrasli" puni sumnji u sebe, sa loim socijalnim iskustvima, pa zbog toga sebe ne vrednuju dovoljno. )akav odnos prema sebi je razlog da se potekoe u ivotu ne vide kao izazov, nego kao teret, koji u njima pobuuje negativne stresne reakcije. Uilliam 9laser jako lepo opisuje nae ivotne mogunosti, kada ivot oveka uporeuje sa automobilom na prednji pogon. Prednja dva toka su nae mi/#1"n1" i d"#ovan1". 'ji" moemo usmeravati svojom voljom. +lede tokovi nae fi0io#o!i1"$ delovanja naeg tela, i nae "motivno'ti. 'a ova dva toka nemamo neposredni uticaj. (dgovarajuim aktivnostima moemo da utiemo ne samo na svoje telo, ve i na svoja ula. 0oemo nauiti i primeniti brojne te"nike oputanja, kojim telesnom i pre svega psi"ikom aktivnou postiemo oseaj oputanja, joga, autogeni trening, oputanje ritmikim disanjem, meditacija, masaa, oputanje muzikom, plesom, otvorenim prijateljskim razgovorom, "obijima itd... ;ano podruje gde ovek uvruje pozitivnu sliku o sebi je i sreena i zadovoljavajua %o#no't. +amo ovek sa pozitivnom slikom o sebi moe se u partnerskom odnosu ulno i telesno partneru zaista predati. )elesni dodir, ne samo u polnosti, prema miljenju neki" istraivaa oblikuje nau osobenost.
;ano Moruje u borbi za opstanakM je i "umor (;iktor Arankl). (puteni sme" koji prati percepciju "umora odlian je jogging na mestu. &r %"ristian !arnard je na pitanje, ta najvie uva nae srce od in arkta, odgovorio da je to sme" barem jedanput dnevno ali sme" od srca. !rojna istraivanja dokazuju pozitivno dejstvo sme"a i veselja. /ato se ve pojavljuju projekti Mleenje sme"omM. +me" smanjuje luenje kate"olamina, koga nae telo proizvodi u izobilju kada smo u stresu, i poveava broj odbranbeni" elija.
>.2. Za #1(na ra0matran1a

)reba nauiti da se pri"vataju svoje misli, delovanje i oseaji pozitivno i sa "umorom. Kako bi poveali samopotovanje moramo selekcionisati miljenja drugi". )reba da budemo ono to uistinu jesmo * jedinstvena i neponovljiva ljudska bia. Kao najviu vrednost ponimo razvijati svoju ljudskost, ne per ektnost. +vako je drugaiji i dobro je to je tako. Kada pozitivno pri"vatamo razliitost, uporeivanje i takmienje gubi smisao, razliitost drugi" oplemenjuje na svijet. Kada su u intervjuu upitali dr 4ntona )rstenjaka, da li je on srean ovek, odgovorio je, Mda, pokuavam biti.R...R 4ko eli biti srean ovek, mora svaki dan biti srean, a ne tek to pokuavati. +rea je stvar sadanjosti.R..R +vakog dana treba nai smisao u svome ivotu. +misao i srea su jedno te isto. 4ko ga ne nae, ne moe podnositi ivot i posrne pod njegovom teinom.M ovek je bie sa uroenom potrebom za preivljavanjem, moi, ljubavlju, slobodom i zabavom.
UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNIKI FAKULTET U BOR
US%"&NO KOMUNI IRAN!"

Prof. dr Zvonimir D. Stan ovi Ivana Ran!"#ov$ di%#. in!.
BOR$ )@@,.
&. UPOZNAVAN-E OSNOVA

*vako komunicira na jedan ili drugi nain$ ali samo nekima uspeva da poruke upute uspeno$ odnosno$ onako kako oni ele. 'poznajmo se sa nekim osnovnim pravilima koja omoguavaju uspeno komuniciranje.
RAD NA POBOL-4AN-U KO8UNI7IRAN-A

Do!ra komunikacija je osnova uspe+a jedne organizacije. (na se moe ostvarivati kroz razliite o!like$ takve kao to su govor$ pisanje i sluanje iako im je osnovna svr+a da ostvare prenos poruka do primaoca. ,oriste se za o!likovaje in-ormacija i po!oljanje odnosa.
' O(ra$rujte va)u kom*aniju +a una*reuje #ve ti*ove komunikacija.
BUDITE EFIKASNI
< ikasna komunikacija (i oduda uspeno poslovanje) zavisi od toga da li vas ljudi ispravno razmeju i da li nji"ov odziv da se pokrenu ka boljem, ide u pravcu u kojem bi ste vi eleli da ide. Komunikacija je uvek dvosmeran proces. 1 poslovanju vi komunicirate da bi ste obavili posao, dobili i prosledili in ormacije, doneli odluke, popravili uzajamno razumevanje i razvili i unapredili odnose.
, U*amtite +a +o$re komunikacije +o*rino#e u#*e)nom *o#lovanju.
PREPOZNAVAN-E BARI-ERA
Postoje uvek bar dve strane ukljuene u bilo koju komunikaciju, pri emu svaka od nji" moe ispoljavati razliite elje, potrebe i stavove. (ve elje i
potrebe mogu predstavljati barijeru ako su suprotne eljama i potrebama druge strane, pa vam takve barijere mogu zaustaviti otpremanje i prijem pravi" in ormacija. Pri svakoj komunikaciji moraju se prebroditi takve barijere ako se eli da postigne uspe", i zato je prvi korak pri kominiciranju prepoznati postojanje takvi" barijera. 1klanjanje barijera je pak jedan od prvi" koraka ka dobrom komuniciranju. (dravanje kontakta oima, paljivo sluanje ta druga osoba kae i praenje govora tela pomae uspenom komuniciranju.
S#i a &. .ozitivno komuniciranje

POSTIZAN-E -ASNOE
+va tri pravila koja dovode do dobre kominikacije povezana su sa jasnoom. )a pravila su, !udite jasni u mislima u onome o emu elite da komunicirate7 5zloite poruku saeto7 (sigurajte da vaa poruka bude jasno i ispravno s"vaena. &obra komunikacija znai rei ono to se misli i potpuno razumevanje dejstva poruke.
- Ne $u+ite *re#trogi ka+a *oku)avate +a *reva.iete $arijere ko+ +rugi( lju+i.
IZBOR 8ETODE
Pri komuniciranju porukama morate sa puno ozbiljnosti i panje izabrati medijum za komunikaciju. 1 mnogim prilikama ovo se svodi na izbor izmedju izgovorene ili pisane rei. 4ko odluite da vam je vana brza i uobiajena komunikacija, moete izabrati govor kao najbolji oblik za komuniciranje. 4lternativno, moda elite neto trajniji ureeniji, recimo, kucani, dokument koji e za"tevati i odgovarajui odgovor. <lektronski mediji pruaju ak vie mogunosti u kreiranju "ibridni" oblika od govora i pisanja. )ako, e*mail komunikacija ima brzinu i ne ormalnost tele onskog razgovora a pritom je data u pisanom obliku koji se moe zapamtiti u kompjuteru. +vr"a poruke treba da diktira i odredi na koji e nain ona biti prosleena. /ato se prvo treba odluiti o poruci a potom o najpodesnijem nainu njenog prosleivanja, pod uslovom da imate mogunost izbora metode za prosleivanje.
KO8BINOVAN-E 8ETODA
0edode komunikacije mogu se grupisati u pet osnivni" tipova, Pisanim reima7 5zgovorenim (i sluanim) reima7 +imbolikim gestikulacijama7 ;izualnim slikama i Kombinacijom pret"odni" tipova. 0ada se prva etiri tipa koriste sasvim dobro i individualno, danas je poznato da korienje dva ili vie razliiti" metoda komunikacije istovremeno, poveava interesovanje, razumevanje i pri"vatanje. 0etode imaju mnogo vie uspe"a ako se meusobno kombinuju. Primeri kombinovanog pristupa ukljuuju komunikaciju putem komercijalni" medija i elektronski" te"nologija, kao to su multimediji i video kon erencije. 0ultimedijalni pristup dozvoljava bolje korienje vizuelni" elemenata i jako je podesan kada je potrebno komunicirati sa velikim brojem ljudi kao i za velike kompanije.
/ %a0ljivo $irajte me+ije .a *reno# *oruka1 2 Ka+ go+ je to mogue kori#tite i vi.uelne komunikacije.
KULTUROLO4KE RAZLIKE
=iroka uoptavanja se veoma esto koriste u kulturolokom korienju rei i gestova. 'eki #apanci i drugi 4zijati su tii nego neki <vropljani. 'emci, 'ordijci i !ritanci su obino manje buni i manje gestikuliraju nego -atinske nacije. 'eki !ritanci izbegavaju da kau ono to misle dok 4ustralijanci mogu da zbune ljude govorei upravo ono to misle. 0nogi 4merikanci mogu biti veoma iskreni. Ta.a#a &. 5zbor metoda komunikacije IZBOR 8ETODE KO8UNIKA7I-E )5P K(01'5K4%5#< P650<6
P5+4'4 6< O 1 svim jezicima i razliitim medijima pisana re je osnova obrazovanom drutvu 5/6<<'4 6< O (va komunikacija je e eksna samo onda kada je uju pravi ljudi 9<+)5K1-4%5#4 O Pozitivni ili negativno ponaanje se moze videti ili uti Pisma, beleke, raporti, predlozi, primedbe, ugovori, rezimei, programi rada, oglasi, propisi, zapisnici, planovi, diskusije dokumenti Konverzacije, intervijui, sastanci, tele onski pozivi, debate, za"tevi, ispitivanja, objave, govori 9estovi, izrazi lica, radnjama, delima, intenzitetom glasa, tiinom, stavom, pozom, pokretima, nepokretnou, prisustvom, odsustvom Aotogra ije, slike, crtei, ilustracije, gra ici, crtani, dijagrami, videi, logoi, ilmovi, krabotine, kolai, eme );, novine, magazini, letci, broure, lajeri, posteri, internet, intranet, UUU, video, radio, kasete, %& * 6(0 * s
P650<'4
Pisana re je osnova komunikacije unutar organizacije i koristi se jer je trajna i dostupna 1smeni razgovori i putem tele ona koriste se zbog nji"ove neposrednosti. (ni su osnova svake organizacije u svakodnevnom radu &ela i jezik tela su nesvesni O zavise od pozitivni" i negativni" znaka 1potrebljavaju se jer prenose mone svesne ili nesvesne poruke 0edije su naroito korisnekada se koriste. =to je pro esionalnija upotreba multimedije ona e biti e ektivnija i produktivnija
;5/1<-'< +-5K< O +like koje se mogu predstaviti ciljnoj grupi 01-)50<&5#< O Kombinacija razliiti" metoda koje esto upotrebljavaju in ormacione te"nologije
RAZU8EVAN-E GOVORA TELA

%a govor tela - irok spektar nesvesni+ pokreta - moe ili da pojaa utisak pri komuniciranju ili da nanese tetu. ak i onda kada mirno sedite vi moda i ne znajui odailjete snane poruke o vaim stvarnim oseanjima.
RAZU8EVAN-E GOVORA TELA
/bog suptilnosti i raznolikosti izraavanja, govor tela je teko razumeti i kontrolisati. 0eutim, potpuno razumevanje govora tela je put do uspenog razumevanja stvarni" misli drugi". 'a primer, ako se ljudi u sebi oseaju neugodno zato to ne govore istinu, nji"ov trapav govor tela e i" otkriti.
3 Ka+a #tojite #a lju+ima $u+ute na o+#tojanju o+ oko ' m.
S#i a ). Komuniciranje govorom tela. *tav tela veoma je vaan elemenat govora tela. .ri prvom susretu ova tri stava mogu ostaviti veoma razliite utiske. .ozitivan i do!ar stav moe imati naj!olje e-ekte i is+od jer o+ra!ruje i podrava otvoreno komuniciranje$ dok negativan moe dovesti do tekoa.
SAVLADAVAN-E NERVOZE
'ervoza koju ljudi oseaju pri prezentaciji ili davanju intervjua je sasvim prirodna pojava. 'ji"ov mozak i" pripema za akciju preko nervog sistema, tako da je nji"ova nervoza posledica poveanog upumpavanja "ormona adrenalina u nji"ovu krv. Koristite govor tela da se prikaete sigurnijim nego to se oseate inei svesne napore da se osme"nete i da opustite vae ruke.
!ritanci i 4merikanci nastoje da ostave vie praznog prostora oko sebe nego to je to sluaj kod drugi" nacija i povlae se unazad ako osete da im je taj prostor napadnut. )akoe ljudi koji ive u ruralnim sredinama mogu se drati na veoj udaljenosti od ljudi koji ive u gradu. 4 U+a(nite lagano i +u$oko +a $i #te #e o*u#tili, ako #e o#eate na*regnutim.
DR3AN-E ODSTO-AN-A
(dravanje pristojnog odstojanja izmeu ljudi je deo govora tela, a to odstojanje se menja u zavisnosti od situacije. )ako e, na primer, gosti na nekom drutvenom okupljanju, stajati blie jedan drugom nego stranci u poslovnim situacijama. ;odite rauna da ne upadnete na tuu teritoriju da ne biste izazvali otpor ili neprijateljsku reakciju.
STVARAN-E UTISKA
Prvi utisak je veoma vaan. 0isli se da je prvi" nekoliko sekundi prvog susreta vanije nego sledei" pet minuta, tako da treba posvetiti panju dataljima jer oni mogu proizvesti ogromne razlike o prvom utisku. Povedite rauna o vaoj doteranosti i odgovarajuoj odei. ak kada se za"teva i ne ormalan izgled, osigurajte se da su vaa odea i obua u besprekornom stanju. Pre nego to odete na sastanak, proverite va izgled u ogledalu da bi ste bili sigurni da vam je kosa uredna.
S#i a +. %ri*reme .a #u#ret. (dea i stav uvek ostavljaju utisak. (va ena izgleda mnogo pouzdanije i sposo!nije posle popravljanja svog spoljaneg izgleda.
RAZU8EVAN-E I KORI4EN-E GESTIKULIRAN-A

/estikuliranje zajedno sa drugim never!alnim nainima komuniciranja$ kao to su stav i izraz lica$ vaan je deo govora tela. 0nanje kako da se e-ektno gestikulira u javnom nastupu ili pri susretu licem u lice$ olakae prenos vai+ poruka.
5 Ako ni#te #igurni kako +a #e *ona)ate u ino#tran#tvu, *itajte nekog i. te #re+ine .a u*ut#tva.
RAZU8EVAN-E GESTOVA
+vi veti govornici koriste gestikuliranje za isticanje reenog. 'a primer, &on Kenedi je koristio odsene pokrete, dok je !il Klinton upirao prstom. Pokreti kao to su brzo otvaranje pesnice u aku i irenje ake u toku govora, mogu pojaati utisak koji ostavljaju izgovorene rei. /apamtite da previe samouvereni gestovi, kao to su udaranje rukom o sto, ili > znaci ljutnje, mogu odbiti ljude. )akoe, udaranje rukom o sto, moe zagluiti vae rei. #ednostavni gestovi se mogu kombinovati za obrazovanje sloeniji" oblika. 'a primer, pri privatnom susretu, vi moete prepoznati da vas kolega procenjuje dok vas slua, po poloaju njegovi" prstiju na obrazu ili bradi. 0eutim, da saznate da li je ta procena pozitivna ili negativna po vas, potrebno je da opazite i druge signale, takve kao to su, da li su njegove noge prekrtene de anzivno, ili su njegova glava i brada oboreni agresivno.
6 O#igurajte #e +a ne no#ite #a #o$om nenamerno ne*rijatelj#ka o#eanja.
'everbalni govor ili gestikuliranje varira od zemlje do zemlje. 'eki pokreti palca i prstiju za (K u +evernoj 4merici, mogu uvrediti &anca7 pokazivanje prstom smatra se neuljudnim u Kini7 Arancuski entuzijazam za rukovanjem je preterivanje za !ritance7 odma"ivanje glavom koje znai ne kod 5ndijanaca znai da7 grljenje na javnom mestu nepri"vatljivo je u +ingapuru. '7 I.vo+ite ra.liite ge#tove *re+ ogle+alom +a $i #te na)li one koji #e vama lino ine naj*riro+nijim.
ISPOL-AVAN-E SIGNALA TELO8
Podravajui gestovi, kao to su ostvarivanje kontakta oima i klimanje glavom dok neko govori, pokazuju panju, osobi sa kojom razgovarate prikrivajui pritom vaa stvarna oseanja. +vako moe da kontrolie svoje pokrete tela (govor tela) ali ne moe potpuno. !irajte vae rei sa panjom i budite ljubazniji to vie moete7 ipak va govor tela moe spontano biti u suprotnosti sa tim.
S#i a ,. 0naenje neki+ gestova
UEN-E SLU4AN-A
.riroda dvosmernosti komuniciranja$ sa potre!om da se o!e strane meuso!ne razumeju$ veoma se esto zanemaruje. Te+nike sluanja su veoma vane$ poto od toga kako se slua i ta se uje zavisi da li e izmena in-ormacija da se o!avi uspeno.
'' Znati koje, kakvo i kako *itanje *o#taviti, *oma0e vam +a +o$ijete *ravi o+govor.
POKAZIVAN-E PA3L-IVOSTI
Kada ste u potrazi za in ormacijama, saglasnou ili radnim mestom, vie je nego jasno da sluate paljivije i bolje. 0oda imate potrebu da govorite da bi ste postavili pitanje i dobili odgovor, ali pritom pokazujete da ne elite da dominirate u razgovoru. Postavljajte sasvim otvoreno pitanja koja doprinose diskusiji, a vai odgovori na pitanja neka budu kratki. Ponavljajte kljune rei razgovora da bi ste lake zapamtili ta je reeno.
', I#kori#tite *overljivo i *a0ljivo #lu)anje kako $i #te o(ra$rili ne#igurne #agovornike.
INTERPRETA7I-A DI-ALOGA
Pri"vatite tvrenja direktno bez nastojaja da razanate nji"ovo skriveno znaenje. Proverite vae razumevanje reenog pre ormulacijom tvrdnje i nji"ovim ponavljanjem sagovorniku. 'a taj nain se osiguravate da ste se meusobno razumeli ili vas sagovornik moe korigovati i razjasniti svoje tvrdnje. 5pak, gledajte i opaajte izike signale, kao to su skretanje oiju u stranu, i verbalne signale, kao to su oklevanje i kontardikcija, da bi ste obezbedili indicije o ispravnosti poruke. !udite paljivi da se ne bi desilo da ujete samo ono to elite i nita drugo.
KORI4EN-E NEORO;LINGVISTIKOG PROGRA8IRAN-A
('-P)
(snovna teorija na kojoj poiva neoro*lingvistiko programiranje ('-P) kae da nain na koji ljudi govore, pokazuje kako i ta oni misle. Pozitivno i osmiljeno razmiljanje moe biti propraeno i izborom i iskazivanjem odreeni" raza. 1 grupu tzv., vizuelni" raza spada sledea, ;idim odakle dolazite a u grupu audiotivni", (vo mi zvui kao problem. Paljivo
78
sluajui
moete
uskladiti
razgovor
sa
paljivim
posmatranjem
79
sagovornika. 'a taj nain moete na vizuelnu komunikaciju odgovarati vizuelnom, na audiotivnu audiotivnom, itd. +ve ovo e vam pomoi da obavite uspean razgovor sa sagovornikom. 5stovremeno kada sagovornika sluate paljivo i "vatate njegova razmiljanja, moete ga i iziki sagledati. Prilagoavanjem svoga stava i korienjem slini" gestova biete pri"vaeni od sagovornika sa simpatijama.
S#i a 2. Slu)anje i *o#matranje 8 12. te+nike mogu !iti iskoriene za iz!egavanje napeti+ situacija. 1a primer$ ako se uopte ne slaete sa nekim ko sedi preko puta vas sluajui ga kako govori$ onda i vi govorite korienjem slini+ rei i -raza. ko sagovornik sedi de-anzivo-od!ran!eno$ suptilno ga odmerite$ zatim lagano nastojite da postane otvoreniji$ o+ra!rujui ga da !ude manje de-anzivan. Potr".no 1" 0a%amtiti9 Zado.i1t" %ov"r"n1" 'a!ovorni a
'#(/a1(i !a %a5#1ivo. Ono /to a5"t" mora .iti %ri*va"no ao i'tinito do '" n" do a5" '(%rotno. N"ra0(m"van1a '( %ro(0ro ovana 5"#1nim '#(/an1"m ; %ri "m( '" (1" 'amo ono /to '" 5"#i. "'to %r" idan1" mo5" .iti v"oma /t"tno 0a #1(d" o1i ma#o t"5" i0ra5ava1( 'vo1" 'tavov".
80
PREPOZNAVAN-E PREDRASUDA
Kada ono to ste videli ili uli ispuni vaa oekivanja, vi verovatno imate vrst stav o tome. ;eina ljudi i nesvesno je pod uticajem stereotipni" pogleda. )akoe smo esto pod uticajem drugi" i pri"vatamo nji"ova miljenja bez razmiljanja. Predrasude blokiraju dobro komuniciranje. 4ko moete da prepoznate vae predrasude, biete bolji sluaoc.
'- Mi#lite o reima koje ujete a ne o o#o$i koja i( je i.rekla.
PREVAZILA3EN-E PREDRASUDA
-ine predrasude se mogu teko iskoreniti zato to su ugraene i postoje u ljudima odraavajui karakter ti" ljudi. esta graka koja se pravi je pri"vatanje da se zna ta neko eli da kae, pa se ne uje prava poruka. 0eutim, ljudi se ipak ne ponaaju uvek stereotipno. /ato sluajate veoma paljivo ono to vam ljudi govore i ne dozvolite da podlegnete predrasudama.
PROVERITE VA4E RAZU8EVAN-E PORUKE
5skoristite raze kakve su, na primer, dole navedene, kada vam je potrebno da razjasnite ono to je reeno ili kada mislite da vaa lina poruka nije bila dobro s"vaena. Preuzmite odgovornost da naete nain da saznate ono sto vam je potrebno i paljivo sasluajte odgovore na vaa pitanja.
99%la)im #e +a ni#am *ot*uno uo ono )to #te rekli. Da li $i #te, molim :a#, to *onovili;99 99 Sve#tan #am +a ovo nije :a)a o$la#t, ali $i me jako intere#ovalo +a ujem :a)e mi)ljenje.99 99Ne mogu +a *re+#tavim #e$i #a#vim ja#no. ini mi #e +a #am u#tanovio...99.
81
S#i a <. I.$egavanje *ri#tra#no#ti. 1a ovom primeru$ menader je pitao tri saradnika za nji+ovo miljenje o novoj strategiji -irme. (n ima line predrasude o svakom od nji+. 0ato$ ako eli da sastanak !ude uspean on mora da i+ prevazie i da uje ta saradnici imaju da kau !ez pravljenja pretpostavki o tome.
ODGOVOR SAGOVORNIKU
Prvi korak u odgovoru na ono to ste uli je da sluate paljivo. 4ko pripremate odgovor ili mislite o onome ta treba da kaete kao sledee, dok sluate, ne posveujete punu panju onome to je reeno. 1 vaem odgovoru podvucite ono to ste razumeli do tog momenta. 4ko vam je potrebno ponavljanje, dodatno objanjenje ili dopunska in ormacija, nemojte da to zatraite.
'/ %a0ljivo #lu)ajte #agovornika.
S#(/ati
Od!ovoriti
D"1'tvovati
S#i a =. %rvo #lu)ajte. Tri stupnja uspenog komunicirnja su3 *asluati paljivo sagovornika4 odgovoriti (ako je potre!no zapitati za pojanjenje#4 konano preduzeti akciju.
82
DE-STVOVAN-E NAKON SLU4AN-A
1 nekim sluajevima, komunikacija predstavlja krajnje i svojevrsno auriranje progresa. 1 drugim, vana je akcija jer se njome uklanja usko grlo. (no to nikada ne smete da uradite je da obeate neto a da potom zaboravite da to izvrite. Klasian primer je slubeniki stav nadzora, koji uvek provociraju, oekujui priliku da mogu da ukau poslodavcu na greke. Pogreno reagovanje na ovaj nadzor znai da niste paljivo sluali i da su vam pristizale pogrene i tetne poruke. (dravajte vaa obeanja i dejstvujte najbre to moete.
'2 O$eanja .a$ele0ite )to *re mo0ete +a $i #te i.$egli nera.umevanje.
83
POSTAVL-AN-E PITAN-A
%eoma je vano kako i koje pitanje e te postaviti$ radi stvaranja preduslova za do!ro komuniciranje. 0ato$ ta$ kako i kad su veoma jake rei. ,oristite i+ esto da !i ste zatraili$ !ilo od vas sami+ ili od drugi+$ odgovore potre!ne za uspeno poslovanje.
'3 %o#tavljajte #*eci<ina *itanja ako 0elite +a +o$ijete #*eci<ine o+govore. '4 Kori#tite otvorena *itanja +a $i #tekli uvi+ u karakter o#o$e i o$e.$e+ili *ravi o+.iv
TREBA ZNATI 4TA DA SE PITA
Pravo pitanje otvara vrata dobrom razumevanju. 1metnost pitanja lei u znanju da se postavi pravo pitanje u pravo vreme. 1putite najpre sebi sledee pitanje, ako bi" mogao da pritisnem magino dugme da bi dobio bilo koju in ormaciju, ta bi" eleo da znamB (dgovor e vam pomoi da sastavite pravo pitanje. 4ko planirate sastanak pripremite spisak odgovora koje treba da dobijete. 1 toku sastanka proverite odgovore koje ste dobili. 4ko vam padne na pamet neko pitanje dok drugi priaju, zabeleite ga i postavite kasnije.
IIZBOR PITAN-A
Kada pripremate pitanja unapred, uvek potraite takvo pitanje koje e najbolje udovoljiti vaim ciljevima. 0oda elite da inicirate diskusiju, dobijete speci ine in ormacije, postignete krajnji cilj i poaljete komande kao da ste islednik. 0eutim, budite svesni injenice da e pripremljena pitanja biti retko dovoljna. (dgovori na nji" mogu biti nedovoljni i podstai sasvim potpuno nov niz pitanja. Postavljajte pitanja sve dok ne budete sigurni da ste dobili odgovore koje ste eleli. Kada je pitanje koje ste pripremili izvan odgovora koje ste dobili, moete ga proslediti kasnije sa novim nizom pitanja.
'5 %ri*remite li#tu *itanja *re *oetka #a#tanka. '6 Ne *la)ite #e +a na*ravite *au.u +ok #mi)ljate #le+ee *itanje.
84
Ta$ela ,. 5z!or pitanja za razliite odgovore IZBOR PITAN-A ZA RAZLIITE ODGOVORE ;6+)4 P5)4'#4 P650<
();(6<'4 O Pitanje ne daje nikakav praktian odgovor ali omoguava diskusiju. /4);(6<'4 O Pitanje je speci ino i mora se odgovoriti sa da ili ne ili prikladnim pojednostavljanjem. 5+)64/'4 O %ilj pitanja je dobijanje in ormacija o praktinom predmetu P5)4'#4 P6(;<6< O Pitanja sa namerom da pribave vie in ormacija ili da izvue miljenje P(;64)'4 O Pitanje je usmereno u cilju dobijanja praktini" in ormacija P, =ta mislite o kompaniji koja otvara kantinu za svoje osobljeB (, 0islim da je to dobra ideja iz mnogo razloga. P, &a li ikada itate asopis ili magazin kompanijeB (, 'e . P, Koji procenat osoblja je odgovorio da ima pozitivan stavB (, (d ?333 ispitanika >233 je odgovorilo tj. F3G P, &a li je ovo bolji odgovor nego prolog putaB (, ?R8 je proseno to je dobar prosek. P, &a li misli da je komunikacija unutar kompanije poboljanaB (, &a. 0islim da je korisno govoriti sa svojim menaderom na naim nedeljnim sastancima.
OPSEG GLASNOSTI
)on vaeg glasa deo je komunikacije. 'a primer, vi moete proizvesti ljutnju govorei grubo, ili simpatije ako govorite blago. Pogrean ton moe proizvesti kontra*produktivan odziv, zato radite na poboljanju vai" mogunosti kontrole tona glasa. 5ma li nenamernu otrnuB 'ije li suvie pomirljivB ;ebajte dok ne budete zadovoljni sa nainom na koji zvui.
,7 =ovorite )to je mogue vi)e *riro+nim tonom +a $i #te #tvorili *rijatnu atmo#<eru.
85
EFEKTIVNO ITAN-E
6to vie itate i razumete vi ste !olje in-ormisani. %i moete po!oljati !rzinu i e-ikasnost vaeg itanja korienjem nekoliko laki+ te+nika. ,oncentracija je klju svi+ metoda !rzog itanja i !oljeg razumevanja.
,' Kori#tite a#ocijacije, naroito u*a+ljive, +a $i #te *oveali va)u memoriju.
&va najee koriena metoda za itanje i potpuno razumevanje pasusa su, itati sporo ili proitati sporo tekst i onda ga ponoviti. (ba metoda su nee ikasna. +poro itanje nema e ekata na razumevanje. &rugi metod, poznat kao regresioni, prepolovljuje brzinu, ali popravljaja razumevanje za oko 8 O F procenata. <liminisanjem regresije, vaa brzina itanja e se poveati sa oko ?E3 O 833 rei u minuti (rum) na 2E3 *E33 rum bez gubitka razumevanja.
,, O#igurajte +a #u u#lovi itanja, kao )to je o#vetljeno#t, *ri(vatljivi.
UEN-E DA SE POKUPI SU4TINA
:vatanje sutine moe vam pomoi da upravljate vaim vremenom i da smanjite sate koje troite na itanje. Pri normalnom itanju, vae oi prave male brzo pokrete (poznate kao saccade) izmeu grupe rei, zadravajui se kratko na svakoj grupi. &a bi ste itali bre, proirite grupe i ubrzajte pokrete sa grupe na grupu. Pre itanja knjige ili predloga, ako postoji sadraj, uvod, zakljuak ili registar, bacite pogled na nji" da bi ste odluili ta vam je poterbno da itate a ta ne.
POBOL-4AN-E 8E8ORI-E
Potrebno je, otprilike, sedam sati da se proita prilino duga knjiga od oko >33.333 rei. 0oete prepoloviti ovo vreme pomou skimming*a O skidanja kajmaka. 'ain da se naui da se ita bre je da se povea brzina itanja za oko C3 procenata bez smanjenja vaeg standardnog razumevanja proitanog. 4li bre itanje i razumevanje nije od pomoi ako brzo zaboravite ono to ste proitali, pa e te morati, u tom sluaju, da poboljate vau vetinu pamenja. Pamenje je najbolje posle nekoliko minuta nakon itanja, a C3 procenata od zapamenog se izgubi u toku ?2 sati.
86
S#i a >. %oveanje $r.ine itanja. ,ada ve!ate$ itajte u naletima od oko 78 minuta. "liminiite ometanja dok itate i osigurajte se da se oseate udo!no. *edite uspravno$ pri do!rom svetlu na knjizi koja je u ravnom poloaju. < ikasan nain uenja iz knjiga je da se ui jedan sat, saeka oko desetine vremena utroenog za uenje (oko D min), obnovi ono to je ueno i onda saeka oko >3 puta vremena utroenog za uenje ( u ovom sluaju D sati) pre nego to se ponovo obnovi ueno. Potr".no 1" 0a%amtiti9 8o!(no'ti %am"n1a '" o.ono %r"6"n1(1(.
8no!" informa6i1" mo!( '" %o (%iti .r0im %o!#"dom i0 i#('tra6i1a i dr(!i* vi0("#ni* mat"ri1a#a. Br0o itan1" mo5" '" na(iti na (r'( i#i i0 n1i!a. Strani6" tr".a %r"!#"dati 'r"dinom i#i di1a!ona#no da .i '" .r0o %o (%i#a '(/tina. 8o5" '" (/t"d"ti na vr"m"n( a o '" ( n1i0i %o!#"da 'adr5a1$ (vod$ 0a #1(a i#i r"!i'tar Cind"DE da '" %rov"ri vr"di #i 1" itati. Pam"n1" '" mo5" %o.o#1/ati %rom"nom naina ("n1a i %ravi#nim o.nav#1an1"m 0nan1a.
87
HVATAN-E BELE4KI
1ije potre!no pamtititi injenice ako ste ovladali e-ikasnim metodama snimanja ili !eleenja razgovora. .ostoji nekoliko naina da se saine pisane !eleke4 eksperimentiite i iza!erite metod koji vam najvie odgovara.
,- %roitajte va)e $ele)ke +ok #u vam jo) #ve0e u *amenju.
BELE3EN-E SKRAENI7A8A
Kada "vatate beleke dok ljudi govore ne pokuavajte da zapiete cele rei ili reenice jer neete stii sve da pribeleite. 1mesto toga sluajte ta se kae i pribeleite klju reeog, svojim reima. Pokuajte da zapiete saeta objanjenja o svakoj taki i koristite naslove i brojeve da biste struktuirali vae beleke.
,/ O.naite *a#u#e u knjigama a $ele)ke ura+ite *o#le toga.
KORI4EN-E BRZOG PISAN-E
Postoje kursevi za uenje brzog pisanja i pisanja skraenicama, ali vi takoe moete sami poveati za duplo vau brzinu pisanja. 1 najoptijem sluaju to se postie isputanjem suvini" slova iz rei, korienjem brojki umesto rei za nji" i korienjem standardni" skraenica i simbola.
KORI4EN-E 8ISAONIH 8APA
0isaone mape koje su osmiljene od strane )onK !uzan*a, predstavljaju nain vizuelni" beleki. 'apravite misaonu mapu ispisivanjem kljuni" rei ili raza, ili unoenjem crtea u sredini stranice. (vo je predmet misaone mape. 4ko pravite beleke napravite grane sa ove centralne take. +vaka grana ima podgranu (iz jedne ideje proizilazi druga) i razliite grane mogu se meusobno povezati. Koristite boje i slike da bi ste sainili misaonu mapu radi lakeg priseanja.
,2 Kori#tite $oju i ilu#tracije +a $i #te #ainili va)u mi#aonu ma*u.
88
S#i a ?. Kreiranje mi#aone ma*e. .ostavite temu u centar stranice. .oto do!ijete ideju predstavite je reima na 99granama99 ili linijama koje polaze iz centra. Menjajte veliine rei i koristite razliite !oje jer i jedno i drugo pomae pamenju. .oveite odgovarajue ideje strelicama.
,3 O.naite kljune $ele)ke olovkama .a o.naavanje.
89
). IZ8ENA INFOR8A7I-A
,omunikacije licem u licem$ tele-oniranjem ili pisanjem mogu varirati od potpune saglasnosti sagovornika do otvorenog kon-rotiranja. ' svakom sluaju$ iza!erite pravi metod komunikacije da !i ste ostvarili svoj cilj.
OSTVARIVAN-E KONTAKTA
'spean kraj pri nekom susretu nikada se ne moe garantovati$ ali je uvek mogu uspean poetak.%ae rei i ponaanje znaajno utiu na reakcije drugi+$ pa zato koristite rei do!rodolice da !i ste doprineli stvaranju poetni+ preduslova uspenom dogovoru.
,4 U#tanite *ri #u#retu i lju$a.no #e *o.+ravite.
ISKAZIVAN-E DOBRODO4LI7E
6ei koje koristite pri susretu sa ljudima zavise od toga u kakvim ste odnosima sa njima. 4ko je to odnos jednakosti, gotovo je sigurno da ete se oslovljavati imenima uz uobiajena pitanja, Kako siB ili -epo je da se vidimo.. +a nepoznatim licima susret poinje upoznavanjem, tako da je potrebno rei ime (npr., #a sam @arko -uki) iza ega sledi iskazivanje zadovoljstva susretom (&obro je da sam vas sreo.). )ako se iskazuju dobre namere. ak i kada su odbojnosti mogue, potreban je civilizovan nain razgovora.
KORI4EN-E DODIRA
90
Pri susretu sa ljudima sa kojima se poznajete, moete se rukovati ili ne, mada je to mnogo prikladnije za ormalne situacije. 1 mnogim situacijama susreete ljude sa ispruenom rukom spremnom za rukovanje. 5zbegavajte da vam pri tome nadlanica bude okrenuta na gore, jer to moe znaiti vau
slabost. !udite svesni kulturoloki" pravila koja su od znaaja kada se pozdravljate sa osobom suprotnog pola. 0oe tako, na primer, biti nepodesan bilo kakav dodir izmeu ljudi i ena. Pazite, takoe, na svoj stav, ustanite kada primate goste i ostanite uspravni.
S#i a &@. .onaanje pri susretu.
Pri pozdravljanju =panaca, Arancuza i -atinoamerikanaca, muke kolege se grle. 'asuprot tome #apanci se meusobno klanjaju jedan drugim sa odredjene daljine a mogue je i da se rukuju kada se bolje upoznaju. (ni i Kinezi obevezno pri upoznavanju razmenjuju vizit karte.
OKONAN-E SUSRETA
Kada se postigne dogovor ili se okona uspean razgovor, nagovestite da ste zadovoljni postignutim, odgovarajuim gestom tela. 4ko ste domain, ne zaboravite da se za"valite partneru ili partnerima na nji"ovom doprinosu i otpratite i" ne samo do izlaza iz prostorije nego do izlaza iz zgrade. 0oete se pozdraviti sa njima rukovanjem, koje e biti mnogo srdanije, odnosno dugotrajnije i toplije nego na poetku sastanka. &rugim reima,
91
tretirajte i" kao da su vai gosti. 'a slian nain se ponaajte i prema posluzi. 4ko sastanak nije bio lak ostanite ljubazni i civilizovan pri rastanku i ne pokuavajte da tada ispravljete greke.
92
RAZ8ENA INFOR8A7I-A
Menaderi troe mnogo vremena na odailjanju i prikupljanju in-ormacija pojedincima. To moe !iti najkritinija ali i najinteresantnija arena za komunikacije.
,5 Ka+a +o$ijete *o.itivan o+govor, imate ra.loge .a #voje .a+ovolj#tvo.
NALA3EN-E INFOR8A7I-A
6adni napor potreban da se dobije in ormacija i umenost njegovog korienja da se dobiju sve vrste in ormacija na pravi nain, osnovni su elementi svake organizacije. Poinje se sa iznalaenjem oblasti za koje se ljudi najvie interesuju. +igurnost zaposlenja, radni uslovi, nadoknada, lokacija i koristi, su podaci koji su vani i vi treba da se upoznate sa izmenama isti" i posledicama ti" izmena na najneposredniji nain.
,6 Neka o#o$lje #a.na koje na*ore vi inite +a $i #te *reneli in<ormacije.
BITI RAZU8L-IV
Pri razmeni poruka, veoma esto i lako, moe doi do nerazumevanja. )o se moe desiti zato to vam nije jasno ono o emu govorite, ili va nain govora nije jasan mada su injenice jasne, ili to je govor vaeg tela u suprotnosti sa onim to govorite. &rugi razlog zato to moe da se desi je da komonicirate sa nekim ko je unapred odluio kakva je vaa poruka, bez da saslua ta mu u stvari vi pokuavate rei. Koristan nain da se izbegne nesporazum je da podvrgnete vau poruku objektivnoj kritici. 4lternativno, dajte vaem sagovorniku da ponovi vau poruku. (nda njegov odziv moete da iskoristite da pokuate da ispravite bilo koji nesporazum. 5skoristite na pravi nain govor tela da istaknete vau verbalnu poruku.
-7 Ako #umnjate +a li #te #e #a nekim ra.umeli ili ni#te, verevotno ni#te.
DAVAN-E ODZIVA
(dziv je sutina komunikacije, odnosno potvrda da ste razumeli ono to su vam druge osobe poruile i da reagujete onako koko vam je reeno. 0oe
93
biti teko da se da negativni odziv, ali zapamtite da postoje naini da se to uradi. Kada se daje negativni odziv treba slediti sledea jednostavna pravila da bi se izbeglo suprotstavljanje, Pokaite da ste tano razumeli ono to je ispalo loe i zato je loe7 5zloite naine na koje se loe per ormense i ponaanje mogu poboljati7 Koristite pitanja a ne tvrenja kada osoblju doputate da sazna ta mislite i zato tako mislite7 'astojte da izrazite vae negativno miljenje poteno i na pozitivan nain7 Pre svega, nastojte da negativni odziv koji dolazi iz oblasti emocija, bude objektivan a ne lian.
-' Ne gu$ite vreme #a lju+ima koji o+$ijaju +a va# ra.umeju.
S#i a &&. Suko$ *ri rukovanju. 1e dopustite negativan govor tela usmeren prema vama. *edite uspravno$ gledajte lju!azno i iznesite vae stavove nedvosmisleno.
94
PO4TENO REAGOVAN-E
;ano je da reagujete poteno na tvrenja ili delovenje vai" zaposleni". &ajte osnova za pozitivan odziv i koristite vie pitanja a ne pozitivne izjave kada dajete negativne odzive. 'ie su navedeni neki pimeri koje moete koristiti7 99%i ste prava oso!a za ovaj posao zato to....99 991e !iste li se sloili da je ovaj izvetaj nezadovoljavajui:99 991aroito mi je drago kako ste me podrali vaim argumentima sa relevantnim injenicama i sveim in-ormacijama o naim konkurentima.99
95
KORI4EN-E TELEFONA
Tele-oni su veoma jaka komunikaciona sredstva jer ine dostupnim ljude koji su jako udaljeni$ kako u zemlji tako i u inostranstvu. Tele-on se koristi u prilikama u kojima je inae teko koristiti neka druga sredstva za komunikaciju.
-, Dr0ite #at na ra+nom #tolu +a $i #te *ratili vreme trajanja tele<on#kog ra.govora.
POBOL-4AN-E TEHNIKE
0nogi ljudi pri"vataju da im je nji"ova vetina tele oniranja neto to im je uroeno i sasvim dovoljno. 0eutim, vetina tele oniranja moe biti poboljana uenjem i obukom. 4nketirai, koji tele on koriste za ravnodune pozive ljudima koje ne poznaju, ustvari su eksperti za koricenje tele ona. 4nketiranje putem tele ona podrazumeva, Pret"odno ispisivanje pitanja koja pokrivaju oblast anketiranja i nji"ov redosled postavljanja7 +miren i razgovetan razgovor sa osobom koja se anketira7 1tiv i prijateljski nastup7 (sme" na licu osea se i u glasu pri tele oniranju i doprinosi pozitivnom odzivu.
-- Kori#tite *ogo+no#ti kao )to je ona 99call >aiting99 +a $i #te *oveali #voju e<ika#no#t.
OSTAVL-AN-E PORUKA
4ko imate automasku tele onsku sekretaricu, odgovorite na prispele poruke to pre moete ali obavezno u toku dana (?2 sata). Kada nekome ostavljate poruku otponite je sa svojim imenom, brojem tele ona i vremenom vaeg poziva. Poruku izgovorite lagano i jasno ili e, inae, vae ime ili broj tele ona ili pak oba podatka biti izgubljeni. Kada ostavljate izlaznu poruku, neka ona bude kratka i poslovna. Kada je to mogue navedite vreme vaeg povratka ili ko e biti kontakt osoba u toku vaeg odsustva.
96
S#i a &). itanje #a *ri*remljenog #*i#ka. ,ada o!avljate vaan tele-onski razgovor moete lako skrenuti sa teme razgovora. ;edan od naina da se to iz!egne je da se pripremi spisak svi+ stvari o kojima elite da razgovarate i da i+ jednu po jednu skidate u toku razgovora. Takoe$ ako mislite da razgovor moe !iti teak za vas$ zapiite korisne -raze pre nego to otponete tele-oniranje.
-/ Ka+a ka0ete +a e te ka#nije na.vati o$ave.no to uinite.
ONO 4TO -E POTREBNO ZAPA8TITI Na vama 1" da %onav#1at" "'to a da .(d"t" %om"n(ti %o'#"dn1i. D(!a " %or( " tr".a %o'#ati fa 'om i#i ";mai#;om a n" !#a'ovnim mai#;om i#i ma/inom 0a od!ovaran1". T"#"fon' i ra0!ovori '" #a /" ontro#i/( od oni* %ri '('r"t( #i6"m" ( #i6"F ori'tit" t( %r"dno't.
97
TELEFONIRAN-E
'eete biti u stanju da e ikasno komunicirate ako se ne potrudite da pronaete pravu osobu. Potrudite se da pronaete ime osobe sa kojom treba da komunicirate a tada, ak i ako je osoba potpuno strana (ali vana osoba) pripremite jedan prisan i poverljiv pristup kada joj tele onirate. 'a primer, na poetku tele oniranja oslovite sagovornika njegovim imenom i najavite se. 4ko je osoba sa kojom razgovarate na sastanku upitajte je kada e biti slobodna i recite kada ete je nazvati kasnije. /atim kada pozovete kasnije, recite da je va poziv oekivan. Kada ste dobili pravu osobu za razgovor, nikada ne dozvolite da zavrite razgovor pre nego to dogovorite sutinu dogovora i ponovite je i istaknite kada god je to mogue. Pri svim verbalnim komunikacijama, proverite da li su vae poruke pravilno s"vaene od druge strane.
-2 Zavr)ite tele<on#ki ra.govor *onavljanjem va)eg imena i $roja tele<ona.
TELE8ARKENTI4KI 8ENAD38ENT
)elemarketing je specijalni oblik komuniciranja. 4ko ste ukljueni u tim za prodaju, obezbetite da osoblje sledi ova naredna zlatna pravila, o o o o o 6azgovor na osnovu skripta*podsetnika7 'e pravite pauzu ili prekid kada ste zapoeli razgovor7 Koristite esto rei molim i "vala7 +tavite ogledalo na radni na sto da bi ste kontrolisali va osme"7 Koristite re #a veoma retko.
-3 Menjajte #voje .a$ele0ene *oruke na tele<on#koj #ekretarici ka+a #e *romene okolno#ti.
98
KORI4EN-E INFOR8A7IONIH TEHNOLOGI-A

1ove te+nologije jako poveavaju iz!or naina komuniciranja. .ersonalni kompjuter (stoni i prenosivi# je nenadmaan in-ormacioni centar menadera kojim prima i odailje veoma !rzo poruke irom sveta.
-4 Uva0ite #avete ek#*erta u *ogle+u naj$oljeg kori)enja va)e in<ormacione te(nologije ?IT@.
KORI4EN-E FAKSA
1prkos pogodnosti koje prua elektronska pota (e*mail), koristi se i aks za komunikaciju jer moe pomoi da se vreme racionalno iskoristi. 'a primer, kada je potrebno da prosledite in ormaciju nekome koji bi vam oduzimao vie vremena nego to elite, iskoristite aks ili e*mail da zaobiete ovaj problem. Aaks je veoma podesan za dokumenta na koja je potrebno odgovoriti bre nego to je to mogue e*mail*om.
-5 "k#*erimenti)ite #a novim nainima ek#*loatacije Interneta.
KORI4EN-E E;8AIL;A
< O mail je brz, podesan i mnogostran. )o je prvi meu medijima za komunikaciju unutar biznisa i podesan za sve obimnija slanja i prijem poruka. 5n ormisanje osoblja e*mail*om, smanjuje, takoe, potronju papira. 0eutim, e*mail moe biti zloupotrebljen, pa se otuda pridravajte sledei" pravila netiVuette, Koristite razumljive naslove za subject7 !udite to je mogue krai7 6azdvajajte poslovne od neposlovni" mail*ova7 !udite selektivni pri prijemu poruka7 5zbegavajte da aljete dodatne ajlove u attac"ment*u vaim e*mail* om ako poruke aljete velikom broju ljudi odjednom7 'ikada ne koristite nepristojne ili uvredljive rei i izbegavajte rasistike i seksualne mailove.
99
ZAPA8TITE9 Fa ' (r"a1i mo!( .iti 'amo'ta#ni (r"a1i i#i ( ' #o%( %"r'ona#ni* om%1(t"raF 8"nad5"ri ."0 #a%to%a i#i not".oo ra(nara mo!( '" 'matrati n"dovo#1no o%r"m#1"nimF Gord Gid" G". 1" .(d(no't om(ni a6i1a 0a na1ra0#iiti1" 'vr*"F Int"rn"t 1" 'na5no om(ni a6iono 'r"d'tvo %ona1vi/" 0.o! to!a /to omo!(ava m"/an1" ra0#iiti* m"di1a ( r"a#nom vr"m"n(F S idan1" om(ni a6iono! ot%ada %oma5" 'vima.
KORI4EN-E INTERNETA
5nternet je trans ormisao sistem komunikacija, jer je objedinio u internacionalnu mreu intranet (mreu unutar kompanija) sa <$tranet*om (koji povezuje provajdere sa pojedinanim korisnicima). Koristite Ueb sajt na 5nternetu za prikazivanje najnoviji" in ormacija o vaoj organizaciji kako vai" uposleni" tako i vai" klijenata. +lino ovome, gledajte sajtove ostali" kompanija da bi ste dobili in ormacije o vaim konkurentima. 5nternet je podesan i za sve vrste istraivanja i za interaktivne dijaloge. )akoe ga moete koristiti i za kupovinu i prodaju svoji" proizvoda.
S#i a &+. Mo#t ka novim te(nologijama. ,ompjuteri i in-ormacione te+nologije omoguavaju oso!lju neposredan i !rz pristup svim vrstama in-ormacija$ od -inansijski+ transakcija do nauni+ podataka$ iz celog sveta.
100
4a#1it" 'amo 1a'n" %or( "
N" a %or( " .(d( rat "
I0."!ava1t" a/n1"n1" ( od!ovor(
S#i a &,. Kontroli#anje in<ormacionog toka. Da !i elektronske komunikacije !ile !rze i e-ikasne$ ne aljite nevane poruke$ piite saeto a sadrajno i odgavarajte !rzo na poruke
UBRZAVAN-E KO8UNIKA7I-A
'aje ikasniji nain za peveanje brzine i kvaliteta in ormacionog toka je kontrolisanje nji"ove koliine. Kad god aljete poruku zapitajte se da li je to zaista neop"odno da inite ili ne. 'eka poruke budu kratke jer e kao takve bre biti otpremljene. Proverite svoj tekst i vidite moe li se neto skratiti i eliminisati jer retko ko, u poslovnom svetu, voli da ita dugake poruke. Konano, ne odugovlaite sa odgovorom, jer je bolje, bre i e ikasnije odgovoriti odma" i drati sto urednim.
-6 Kori#tite e8meil8ovu *o+e#no#t 99re*laA99 +a o+govorite $r.o.
101
PISAN-E PIS8A
Dokumenti koji su do!ro napisani$ lako su razumljivi i s+vatljivi i uraeni su od ljudi koji su razjasnili i sredili svoje misli pre pisanja. Da !i vae pismo imalo e-ekata sreditite svoje misli pre pisanja i uvek piite ono to mislite.
/7 Mi#lite o onome ko e itati va)e *i#mo +ok ga *i)ete1
SAST ASTAVLAVL-AN-E
PERFE PERFEKTN KTNOG PIS8 PIS8A
PISAN-E DA BI SE POSTIGAO 7IL-
I'%#anira1t" /ta 5"#it" da a5"t" va/im %i'mom
Na%i/it" 6"#o %i'mo ."0 %a(0"
+va poslovna pisma imaju neku svr"u. Prvo pravilo pri pisanju pisma je da uinite potpuno jasnim predmet dopisa onome ko prima vae pismo. &rugo pravilo je da se ukljue sve in ormacije koje su potrebne itaocu da bi razumeo ta elite. (dolite iskuenju da pite preopirno i nastojte da ono o emu piete smestite na jednu stranicu. /amolite prijatelja za kritino milenje o vaem dopisu kada piete o problematinim stvarima.
Proita1t" %i'mo ad !a 0avr/it"
/' %overite rutin#ke o+govore #vom *omoniku.
SASTAVL-AN-E -ASNOG TEKSTA
I'%rav##a1t" i ' ra(1t" !a ."0 5a#1"n1a
Prov"rit" '#ovn" !r"/ " i %(n ta6i1($ %a !a %o/a#1it"
Kljuno je pri pisanju jasnog i konciznog poslovnog pisma da se koriste jednostavne rei i da se drite cilja. Koristite kratke rei i reenice umesto dugaki" i aktivne glagole umesto pasivni". 5zbegavajte argone i ar"ainu terminologiju. Koristite prirodno neusiljeno izraavanje7 drugim reima piite kako bi ste govorili a ne kako mislite da bi trebalo pisati. 'e ispravljajte tekst dok ga ne zavrite a onda ga skraujte bez ikakve bojazni ubacujui poboljanja kada i" ima.
/, I.$egavajte kori)enje kom*likovani(, neo$ini( rei ili a*#traktni( termina jer to mo0e *o$rkati va)e mi#li.
STRUKTUIRAN-E PISA8A
Kada se struktuiraju pisma koriste se principi direktnog slanja pote. )o su sledei principi, 1smerite panju na itaoca imajui na umu ato mu piete7 /aokupite itaoev interes izazivanjem njegove ili njene panje za ono to elite da kaete7 5zazovite elju itaoca za vaim predlogom ili proizvodom opisujui i" atraktivnim i interesantnim7 1bedite itaoca da vae pismo iznosi injenice potkrepljujui ga re erencama ili garancijama7 +imulirajte deliminu aktivnost itaoca objasnivi mu ta od njega ili nje elite.
/- Sre+ite va)e mi#li, ak i *ravljenjem .a$elele0aka *re nego )to *onete +a *i)ete *i#mo.
+. OSVA-AN-E VEEG BRO-A VE4TINA

'ajbolji komunikatori su podjednako uspeni u prenosu pisani" ili verbalni" poruka bilo pojedincima bilo irokom auditorijumu.
EFEKTIVNI BRIFING CINFOR8ISAN-EE

.reneti ljudima svr+u$ znaaj i opseg zadatka i poveriti im nji+ovu realizaciju$ osnova je primena komunikacija. 1auite kako da kratko in-ormiete !ilo klijenta$ kolegu ili do!avljaa i na naj!oljem ste putu da uspeno realizujete vae zamisli.
// Nauite +a +o.voljavate )to vi)e autonomije a ne )to manje.
IZBOR BRIFINGA
Postoje brojni i razliiti naini bri inga. !ri inzi mogu biti oko aktivnosti koje treba preduzeti u budunosti, ili o podnoenju izvetaja da bi se objasnilo ta se desilo i zato. 4ko su u tome ukljueni i klijenti, bri ing moe u jednom delu biti posveen podnoenju izvetaja a u drugom delu akcionom planu, u kome e se dati detalji o tome ta se predlae ukljuujui i to koju ulogu treba da ima klijent. &obijanje odziva od lica koja in ormiete, pomae vam da proverite da li ste dali dovoljno in ormacija.
S#i a &2. %ru0anje in<ormacija. ,ada kolegi ili klijentu dostavljate pisanu in-ormaciju porazgovarajte i dajte dodatne podatke$ razjasnite sutinu i proverite da li ste se razumeli.
IZRADA BRIFINGA
Kada se izrauje dokument za bri ing treba, +taviti svr"u na sam vr"7 'avesti raspoloive izvore7 'avesti vremenski period7 (pisati metod7 4ko rezultat bri inga treba da bude dokument, navesti kome treba da bude poslat. ak i ako ste iskreno delegirali zadatke, i ako ste i" speci icirali, manja je verovatnoa da e biti nainjene greke. <= 5z!egavajte preoptereivanje oso!lja in-ormacijama i dajte im ansi da pokau nji+ovu inicijativu.
STRUKTUIRAN-E BRIFINGA
1apisani !ri-ing tre!a da !ude jasan dokumenat$ koji e sadrati ta tano tre!a uraditi kada i kako. ko je od znaaja navedite dozvoljena -inasijska sredstva za realizacju i datume kada e !iti odo!rena.
!65A5'9 &(K10<') %re+met ja#no i#taknut 'apraviti upitnik da bi se saznalo ta osoblje misli o sadraju. 5sokoristiti daktilo*slubu i pripremiti izvode za otokopiranje. /avriti do podneva u petak. 5ntervjuisati po jednu osobu sa svakog sprata pre nego to se de initivno saini upitnik. Nave+eni lju+i koji tre$a +a +o$iju u*itnik &ostaviti upitnik meni na korigovanje a onda ga podeliti i dostaviti rukovodicima departmana. De<ini#ane *re+ra+nje Do#tu*ni re#ur#i i #re+#tva
Dat je rok
PODELA ODGOVORNOSTI
'ajvei broj bri inga podrazumeva podelu odgovornosti. 4ko ste vi odgovorni za realizaciju svi" ciljeva i zadataka i izbor oni" koji e to da izvre, prenesite im i deo odgovornosti za pojedine oblasti. 0orate naglasiti koliko elite da budete in ormisani i dali ete izdavati dodatne instrukcije. 4ko projekat ima dug period realizacije ne zaboravite da predvidite i trenutke kada ete vriti proveru realizovanog.
/3 Ako *rocenite +a #e *rojekat ne o+vija onako kako #te .ami#lili, $r.o ura+ite novi $ri<ing.
KO8UNIKA7I-A -EDAN NA -EDAN

*usret sa nekim lanom u -irmi moe !iti -ormalan (pripremljen sa namerom da se napravi neki dogovor# ili ne-ormalan (usputni#. ,oristite susrete tipa jedan na jedan (pojedinane# da !i ste proverili izvravanje dogovoreni+ zadataka i dali odreena uputstva ili savete ako je potre!no.
/4 Tra0ite o+ #vi( *o.vani( na #a#tanak +a na #a#tanak +ou *ri*remljeni.
FOR8ALNI SASTANAK
'e postoje odreena pravila za ne ormalne sastanke, a za ormalne jedan na jedan sastanke pravila su ista kao i za sve druge sastanke. &oi do poente (sutine) brzo, de inisati program rada (agendu) sumirati sve na kraju i uveriti se da se i druga strana slae sa sumiranim (rezimeom). Pri svakom sastanku tipa jedan na jedan izmeu rukovodioca (menadera) i podreenog postoji tendencija da krenu ka dominaciji i podreenosti jednog nad drugim. &a bi sastanak bio uspean, treba sasluati i drugoga, nastojati da se racionalno razgovara i treba biti uljudan. /apamtite ipak da odredjena doza kon rontiranja moe biti plodonosna i neizbena takoe.
OBAVEZNO URADITE &. Po (/a1t" da '" 'r"tn"t" 'a o'o.#1"m radi forma#ni* 1"dan na 1"dan 'a'tana a .ar 1"dnom m"'"no. ). Sainit" a!"nd( i (v"rit" '" da 't" '" '#o5i#i o o 'vi* 0a #1(a a. +. Za%amtit" da tr".a da (1"t" /ta '" a5" i n" dominira1t"
BUDITE PRIPRE8L-ENI
/a pravi (regularni) sastanak u pripremi za sastanak mogu se saglediti sve razlike izmeu zadovoljavajui" i nezadovoljavajui" rezultata. 'eke kompanije prireuju sastanke tipa jedana na jedan svake dve nedelje da bi se prodiskutovala sva problematika, de inisali ciljevi i iznala i zapisala obnovljena zaduenja. 1 tom smislu rukovodioci dostavljaju odgovarajui materijal nekoliko dana ranije da bi dali vremena osoblju da i" razmotri i pripremi svoj odgovor ili predlog.
/5 Za*amtite +o$ar #a#tanak je onaj koji +aje re.ultate.
OBUKA OSOBL-A
&obar menader mora biti dobar trener koji zna kako da, podstakne osoblje ka uveanju radni" per ormansi, povea nji"ovo znanje i iskoristi sve njegove potencijale. (buka je nerazdvojivi deo itavog procesa menadmenta i ne moe biti ograniena samo na upoznavanje per ormansi i godinje procene i analize. Kao menader preduzmite inicijativu za postavljanje ciljeva osoblju, stalno i" o"rabrujte ka dostizanju visoki" standarda i porazgovarajte sa njim o svim pozitivnostima i slabostima. Kada su ljudi obueni tako da su im poveani samopouzdanje i per ormanse oni e postati odgovorniji za ostvarivanje pojedini" ciljeva i poboljanje rada.
/6 O#lu)kujte o#o$lje. O$uka i #avetovanje mogu o$e.$e+iti i.$egavanje ne.a+ovolj#tva.
SAVETOVAN-E OSOBL-A
Problemi koji proizilaze bilo iz radnog procesa ili iz linog ivota mogu se umanjiti savetovanjem, razgovorom. 0eutim, bez obzira to ste vi moda obuen savetnik ili imate odgovarajue iskustvo, ostavite to pro esionalno obuenim licima, koji e pomoi ljudima da se suoe sa problemima i ree i". 4ko je neko od zaposleni" upao u neku nesrenu situaciju, ponudite mu da mu organizujete savetodavni razgovor*intervju i budite saoseajni. +avetnik e pokuati da pomogne pojedincu da iznae put za prevazilaenje problema. &ajte praktinu podrku kad god moete. 4ko, na primer, moe da pomogne i preraspodela radnog vremena obezbedite je.
27 Bu+ite #ve#ni *ro$lema va)eg o#o$lja .ato )to oni utiu na i.vr)enje ra+ni( o$ave.a.
Slika'2. I.nala0enje re)enja. .re nego to preporuite nekom lanu vaeg oso!lja pro-esionalnog savetnika$ proverite da li je on saglasan da ima pro!lem i da mu je potre!na pomo. *astanite se sa njim ne neutralnoj teritoriji$ gde neete !iti uznemiravani od poseta ili tele-onskim pozivima.
USPE4NO PREDSEDAVAN-E SASTANKO8

%eina menadera troi dosta vremena na sastanke. Meutim$ tre!a imati u vidu da do!ro organizovan sastanak moe !iti veoma do!ar nain za uspenu komunikaciju. ,ada vi predsedavate sastankom$ drite se uvek prosidinga-protokola i nikada ne dozvolite da vam argumenti odu iz ruke.
2' Do#tavite #ve *otre$ne materijale *re *oetka #a#tanka. 2, Ako #te #a#tanak #a.vali +a $i #e +onele o+luke o#igurajte +a #e i +one#u
PRIPRE8A ZA SASTANAK
Kada se pripremate za sastanak postavite sebi etiri kljuna pitanja, =ta je svr"a sastankaB /ato je sazvanB Kako u saznati "oe li on biti uspeanB Ko e prisustvovati sastankuB (va pitanja e pomoi da se odredi da li je sastanak potreban ili ne. +vi sastanci trebalo bi da imaju svr"u koju treba postii na kraju sastanka. 4ko konane odluke nisu donete, tada bi trebalo sainiti bar plan aktivnosti. 'ajuspeniji sastanci su obino mali, sa prisustvom zaista samo potrebni" uesnika.
OTVARAN-E SASTANKA
Posle neop"odnog uvoda, potsetite sve prisutne koja je svr"a sastanka, kakav izlazni rezultat treba da proizae i kada e se zavriti. Proverite da li su svi dobili neop"odne papire i da li se slau sa dnevnim redom. 4ko je bilo pret"odni" sastanaka, neto vremena mora se posvetiti tome (usvajanje zapisnika sa pret"odnog sastanka) ali ne treba dopustiti diskusije koje nisu sadrane u dnevnom redu. 1mesto toga treba ii direktno na prvu taku, najee pozivom nekog od uesnika da krene sa diskusijom.
2- Ako #te vi *re+#e+avajui ne mani*uli)ite #a#tankom u va)u kori#t.
VOEN-E SASTANKA
'apravite balans izmeu nastojanje da se diskusioni proces kree otro napred i obezveivanja svima koji ele da govore, ansu da iznesu svoje miljenje. (biaj da se debatuje posle donoenja odluka je gubljenje
vremena i vodi podizanju napetosti. &a bi ste ovo spreili delajte kao onaj ko raspolae vremenom diskutanata. ((bezbedite sat na stolu ili na ruci.) (graniite vreme diskusija da bi ste zavrili sastanak u naznaeno vreme.
2/ I#kori#tite (umor ka+a je to *o+e#no +a $i #te *omogli *o#ti.anju #agla#no#ti.
ZATVARAN-E SASTANKA
(stavite dovoljno vremena da bi ste zavrili sastanak. +umirajte diskusije i proverite da li se ostali slau sa vaim zakljukom7 sainite zakljuke o nezavrenim poslovima (to moe ukljuivati imenovanja pojedinaca da se staraju o njima)7 konano, razmotrite sprovodljivost svake donete odluke. Potpiite svakom pojedincu postavljene zadatke i de iniite rok za njegovu realizaciju.
22 Uverite #e +a #te *re+vi+eli +ovoljno vremena .a #vaku taku +nevnog re+a.
Slika '4. Kori)enje vi+eo kon<erencija. %ideo kon-erencije u kojima uesnici mogu videti jedan drugog i pritom meuso!ni govor tela i izraavanje dok govore$ koristan je nain dranja sastanka kojim se tedi na trokovima putovanja i na vremenu.
OBRAAN-E PUBLI7I
5splati se posvetiti panju pripremi i realizaciji govora$ !ilo da se radi o prezentaciji$ seminaru$ kon-erenciji ili predavanju. 'tvreno je da je pu!lici lake da pri+vati in-ormacije date slikom od oni+ koje samo uje i zato koristite audiovizuelne ( %# te+nike kad god je to mogue.
23 Bolje je +a .avr)ite #voje i.laganje *re +o.voljenog vremena .a i.laganje nego +a ga *rekoraite.
PRIPRE8A GOVORA
(stavite sebi dovoljno vremena da sastavite i isprobate va govor, ukljuujui i vreme za konane ispravke. 4ko piete kompletan tekst za govor koji traje 83 min, bie vam potrebno oko 2 C33 rei i pisanje e vam oduzeti puno vremena. Priprema govora uz pomo teza za potseanje jasno je da traje mnogo krae. 1 tom smislu, planirajte oko 83 minuta za povezane teze. +umirajte svaku temu a onda dodajte materijal za svaku od nji" u ormi beleke. Planirajte oko 8 minuta po temi ako koristite 4; opremu (pripremite >3 tema za 83 minutnu prezentaciju) drugim reima > do ? minuta po svakoj od tema.
24 O$e.$e+ite <i.iku ?ili $ar mentalnu@ *o+r)ku .a #luaj +a o#tanete $e. A: #re+#tava.
PRIPRE8ITE STRATEGI-U GOVORA
Ponavljanje, esto puta mana na tampanim stranicama, sutina je govornitva. +vaki govor je predstava. 4ko planirate da koristite podsetnik, pripremite ga tako da bude kratak. !acanjem pogleda na pojedine jednostavne rei iz podsetnika, biete u stanju da se prisetite nekoliko sloeni" ideja. &rite se vaeg podsetnika ali ne itajte direktno iz njega. Poto ljudski mozak ne zadrava ba najbolje ono to se uje, uinite va govor to je mogue pristupanijim. 'eka vam jezik bude jasan, reenice kratke, izgovor tean sa loginim prelazima sa teze na tezu. Poslednja napomena treba da je povezana sa prvom.
25 %o#tavljajte *itanja *u$lici ako *u$lika okleva +a *ita va#.
Uvodna %or( a
I0#a!an1" %or( a
Ponav#1an1" %or( a
Slika '4. Tri osnovna stupnja u upuivanju poruka pri o!raanju pu!lici su da kaete pu!lici o emu im elite priati$ da im ispriate to i da ponovite sve to ste im rekli.
OHRABRIVAN-E REAK7I-E PUBLIKE
4ko moete, govorite bez bilo kakvi" beleki i kreite se samopouzdano kroz auditorijum. )o uklanja psi"oluku barijeru podijuma i obezbeuje da va govor bude mnogo pristupaniji. Kada govorite, usmerite se ka sredini auditorijuma i na dve treine od zadnji" redova. -judi koji vas sluaju nagnue se napred prema vama i pokazae spremnost pre za pozitivan odnos prema vama nego za neprijateljsko raspoloenje pa im dopustite da zadobiju vae poverenje. (stvarite kontak oima i o"rabrujte auditorijum na aktivno uee, postavljajui pitanja, bilo svima bilo pojedincima. 'asmejte i", takoe, da bi ste probili led.
26 =ovorite naj+u0e ,2 +o /2 minuta jer #e *oka.alo +a je to #re+nje vreme .a koje #e mo0e .a+r0ati *a0nja *oje+inaca.
KORI4EN-E VIZUELNIH SREDSTAVA
'ajee koriena vizuelna sredstva su 8E mm slajd*projektor i over"ead projektor. /a manje auditorijume, podesni su i tabla za pisanje kredom ili lomasterima kao i tabla sa listovima papira. 'ajbolji 4; mediji koriste boje i slike ukljuujui i pokretne slike. )e"oloki razvoj je omoguio da se ovo realizuje lako, brzo i je tino, povezivanjem P%*ja na projektor. Kada god i" koristite osigurajte da te"nika radi dobro i da je video materijal doro pripremljen. 4ko je izvodljivo obezbedite publici kopije vaeg izlaganja ili beleki vizuelni" materijala.
S#i a &>. U#*e)no i.laganje. 1astojte da va govor tela !ude pozitivan. ,oristite gestikuliranje da !i ste istakli ono to je vano ali umereno. ko moete teno i uspeno da govorote !ez !eleki ne koristite i+.
OBUKA ZA POSTIZAN-E REZULTATA
;oenje trenani" sesija za osoblje vitalni je oblik komunikacije. Kada govorite radi obuke to radite kao da se obraate publici, budite samouvereni, odravajte kontakt pogledom i pozivajtesluaoceda postavljaju pitanja. Kursevi obuke su esto najuspeniji kada se odravaju intenzivno i za nekoliko dana van kancelarije. 6azgovor sa osobljem preko ne ormalni" diskusioni" grupa ili razgovor van sesija za obuku, omoguie vam da dobijete veoma korisne povratne in ormacije o svim aspektima organizacije. Povratne in ormacije na obuci su takoe od vitalnog znaaja da se sazna da li je obuka korisna ili ne.
37 Ako je mogue *o.ovite *o.natog govornika na #eminar ili kon<erenciju.
ODR3AVAN-E SE8INARA
5nterni seminari i radionice obezbeuju obuku u oblastima koje su od vanosti za irmu. )o su praktini i ne ormalni radni skupovi koji su usmereni prema odreenim ciljevim. 4ko vi pripremate interni skup, pozovite samo relevantni personal7 to je najee rukovodei vr" u irmi. <ksterne seminare koristite da predstavite promene kupcima i snabdevaima, ili da obezbedite mogunosti prodaje. Pozovite vr" menadmenta da da svoj doprinos ovakvim seminarima izlaganjem uvodni" ili zakljuni" govora, ili pak neki" drugi" aktuelni" tema.
3' %roverite +a li je #tvarno rukovo+eem o#o$lju *otre$na o$uka.
IZLAGAN-E NA SE8INARU
Kada imate na izlaganje na internom ili eksternom seminaru vie govornika, upitajte organizatora ta je predmet izlaganja drugi" govornika da bi ste bili sigurni da neete ponavljati jedni druge. Proverite koliko dug treba da bude vae izlaganje i da li e biti pitanja i odgovora posle vaeg izlaganja. 4ko govorite bez mikro ona uverite se da govorite dovoljno glasno da vas mogu uti i u zadnjim redovim (ako je potrebno pitajte i" da li vas uju). 'e govorite suvie brzo i i drite sat na oku da bi ste se osigurali da vae izlaganje bude izloeno untrar dozvoljenog vremena.
3, %itajte +ruge rukovo+ioce ?mena+0ere@ +a li 0ele +a govore na #eminaru.
PLANIRAN-E KONFEREN7I-E
Kon erencije su mnogo ormalnije i ire od seminara. Kako svi sastanci treba da imaju neku svr"u to i sve kon erencije mora da imaju neke ciljeve. (ne treba da budu osnova za program a obezbedie i odskonu dasku za diskusije. 5nterne prodajne kon erencije su naroito motivacioni skupovi. Kao i sve druge kon erencije, one za"tevaju prvoklasnu pripremu, pro esionalneprezentacije, odlinu te"niku i audiovizuelnu opremu i paljivo planiranje. &obro je unapred odluiti ko e pozdraviti uesnike i otvoriti kon erenciju. 4ko moete uredite da se imena gostujui" predavaa nau u unapred podeljenom programu jer e to pojaati interes i entuzijazam uesnika. 1verite se da govornici znaju kada se oekuje da oni odre svoje izlaganje i koliko vremena imaju na raspolaganju.
POTREBNO JE ZAPAMTITI
Vi/" %#aniran1a i ra0mi/#1an1a %r" odr5avan1a n" o! ' (%a o."0."(1" vi/"
ori'ti od ' (%a. Sva a %or( a 1" %o1aana a o 1" %ro%ra"na do.rom a(diovi0("#nom t"*no#o!i1om. O'o.#1" na '"minarima i onf"r"n6i1ama tr".a da .(d" tr"tirano 'a ma 'ima#nim (va5avan1"m i %a5n1om ao i do.av#1ai. 4*o(m"ni i %rof"'iona#ni !ovorni6i mo!( .iti i0na1m#1"ni da !ovor" na ' (%ovima om%ani1a. Konf"r"n6i1" i '"minari tr".a da .(d( %o'""ni da .i .i#i ('%"/ni.
IZBOR LOKA7I-E
5zbor mesta odravanja je deo od znaaja onima koji se pozivaju na skup. Kada odluujete gde da odrite kon erenciju ili seminar, razmislite paljivo o svemu to je potrebno obezbediti i uvek izaberite mesto koje je podesno za sve vrste sadraja. /a velike kon erencije, trebae vam prostor za udobno smetanje svi" uesnika. 0eutim, za radionice moda vam je potrebna jedna prostorija srednje veliine sa nekoliko manji" u kojima treneri ili rukovodioci radionica mogu raditi u grupi ili timu. Pre nego to izvrite rezervaciju, proverite da e vam sve to vam je potrebno biti dostupno, kao to je elektronska i druga oprema (mikro oni i projektori), udoban smetaj za sve uesnike i odgovarajua is"rana.
3- O$e.$e+ite *re*oruke ka+a $irate novu lokaciju .a kon<erenciju. TA TREBA 9 Prov"rit" da #i ("'ni6i 0na1( a o da do( do m"'ta i ima1( #i %r"vo0. 9 Pri%r"mit" %ro!am do!aan1a ( #1((1(i i %a(0" 'a o'v"5"n1ima. 9 B(dit" '%r"mni da %ri#a!odit" %ro!ram 0a '#(a1 da '" i0#a!an1a %rod(5" i#i %ri'ti!n( nova. TA NE TREBA N" o" (1t" da #1(di mo!( odr5ati im%rovi0ovan$ n"%ri%r"m#1"n !ovor na onf"r"n6i1i. N" %o0iva1t" na '"minar #1(d" i1" %ri'('tvo ni1" va5no. N" 0a.oravit" da do.i1"t" %ovratn" informa6i1" da .i 't" %rov"ri#i da #i 1" ' (%
KO8UNIKA7I-A RADI PRODA-E

.rodaja je osnova !iznisa a ne samo u!eivnje muterija da kupuju. ' svim poslovnim situacijama moete koristiti postojee te+nike prodaje da !i ste do!ili saglasnost drugi+$ angaovali i+ za podrku$ do!ili izvorne in-ormacije i prevazili !ilo koji otpor.
3/ Ka+a 0elite nenametljivu *ro+aju i#taknite va)e *re+loge u <ormi *itanja.
NENA8ETL-IVA PRODA-A
+vaka dobra prodaja je nenametljiva, traite da utvrdite potrebe i obeavate da ete ispunite te potrebe. 0oete iskoristiti ovaj pristup na poslu i adaptirati va reklamni slogan da bi ste se prilagodili odgovarajuoj situaciji. (va te"nika ukljuuje, 5spitivanje situacije postavljanjem pitanja i oslukivanjem umesto da se iznose odreena tvrenja7 (stavljanjem drugima da odgovore ak iako je cena za to odreena pauza7 Pokazivanje simpatije i razumevanja i onda kada imate otpor i odbojnost prema neemu, da bi ste obezbedili da drugi pri"vate vae gledite.
NA8ETL-IVA PRODA-A
+tariji nametljivi nain prodaje radi tako to se na licu mesta ljudi orsiraju da donesu odluku. Kada pokuavate da sprovedete neku ideju na poslu, budite pozitivni i koristite te"niku nametljive prodaje kada ste blizu cilja. )aktika nametljive prodaje ukljuuje sledee, &avanje krajnje Wkrajnje ponude7 'aglaavanje ta se gubi odbijanjem7 5sticanje prednosti7 5znoenje vrstog i jasnog predloga7 Pritiskom da se odma" dobije saglasnost.
32 O#lu)kujte .amerke *otencijalni( mu)terijaC to e vam *omoi *ri *ro+aji.
PRODA-A UZ PO8O DOPISA
Korienje pisani" dokumenta pri prodaji, bilo kada pokuavate da prodate proizvode putem pote ili prodajni" predloga kolegama, sadri neka paradoksalna pravila. 'a primer, pri direktnoj prodaji na spoljno trite, dugaka pisma su uspenija od kratki". 0eutim, kada se alju interni dopisi, krai dokumenti su e ikasniji. 5 kod dugaki" i kod kratki" dopisa, objasnite, na samom poetku dokumenta, zato piete. Pobudite interes itaoca, drite se sutine, uinite vau ponudu primamljivom i zavrite je sa kratkim, jasnim i pozitivnim pregledom.
33 Zamolite kolegu +a *roita va)a *o#lovna *i#ma +a *roverite +a li #u ja#na.
KORI4EN-E KO8P-UTERA
Personalni kompjuter se razvio kao mono pomono sredstvo pri prodaji. 'a primer, moete ormirati bazu podataka o potencijalnim kupcima i pogledati odgovarajui ajl o kupcu dok ste u tele onskom razgovoru sa njime. 5majui podatke na ekranu moete biti mnogo e ikasniji u sklapanju poslova. Kompjuteri su naroito moni pri inasijskim transakcijama kada su detalji o inasijama kupaca podloge, na osnovu koji" odgovarajui programi izrauju personalizovane predloge.
34 Svaka *ro+aja je na+mu+rivanje i.meu va# i ku*ca. IDE-E I KON7EPTI ZA PRODA-U (snovne prodajne te"nike primenljive su na mnoge sutinske menaderske zadatke. (vladavanje odgovarajuim argonom moe biti krucijalno za uspe", kako unutar vae irme, tako i za spolja. Pokuajte neke od nenemetljivi" i nametljivi" raza dati" dole kada budete u prilici da nekome prodate neku ideju. 99Razvio sam ovo na osnovu neega to ste mi rekli pre neki dan99. 99 (vo je ono to ste traili. ko vi to ne elite da uradite$ jedan na konkurent e to uiniti svakako99 0 991e moemo vie da razmatramo ovaj zadnji predlog-moramo se odluiti odma+ ili ga od!aciti zauvek99. 991iko vie ne moe uraditi ovo tako do!ro kao to moemo mi99.
USPE4NO PREGOVARAN-E
*vako pregovaranje za+teva prvoklasnu vetinu komuniciranja. .otre!no je da znate da predlog izloite jasno i da razumete tano ta vam druga strana nudi. Takve vetine su od vitalnog znaaja u svim vrstama menadmenta$ pa je zato potre!no da i+ stalno usavaravate.
35 I.a$erite *o *riro+i ra.liite o#o$e u va) tim .a *regovaranje.
STUPN-EVI PREGOVARAN-A
PRIPRE8A ZA RAZGOVOR
P#anira1t" va/( 'trat"!i1( i ta ti ( I0n"'it" va/ %"d#o!
U'tanovi" %o0i6i(1( i od%onit" d".at( Po!aa1t" '" 'a dr(!om 'tranom
!olje pripremljen pregovara ima vee anse za uspe". (dponite sa odlukom o tome ta je va predmet pregovaranja. /atim, odluite ko e voditi pregovore. &a li e to biti jedna osoba ili timB 4ko je to tim ko je u njemu najpodesniji za uspostavljanje partnerski" odnosaB (sigurajte da tim temeljno istrai is"ode i nji"ove posledice. (vo istraivanje e pomoi da se de inie program saglasnosti sa drugom stranom. Potrebno je da tim ima bar jedno uvebavanje pre pregovora. Konano, de iniite vae minimalne za"teve ispod koji" nikako ne moete ii.
S(mira1t" i %od%i/it" do!ovor

OVLADAVAN-E TEHNIKA8A PREGOVARAN-A
<ksperti za pregovaranje obino zasnivaju svoje te"nike na potrebama O najee na potrebama druge strane (muterije). Kada uete u pregovaraki ppoces Wradei na potrebama druge strane morate se maksimalno kontrolisati i minimalno rizikovati. Pritom vam je navaniji dobar tajming. /a vreme debate i pregovarakog procesa, potrebno je da prosudite ta druga strana misli i da izaberete momenat da istaknete ili preoblikujete svoju ponudu, odbijete predlog, ili uvedete novi elemenat u pregovorima. 1vek nastojte da protivljenje proisteklo iz neprijateljskog stava, preusmerite prema saveznitvu. Postavljanje osnovni" pitanja, takvi" kao to je W&a li ste spremni da potpieteB jedan je od naina da ublaite vau priliku dok vam se panja ne popravi, dok ne dobijete ili date in ormaciju i stimuliete razmiljanje.
PREGOVARAN-E PRI KUPOVINI
&ve stvari su od sutinske vanosti kada sa vode pregovori radi kupovine. Prvo, odluite ta vam je zaista potrebno da kupite (ne ta elite da kupite). /apamtite, da je posao trgovca da vas ubedi da vama treba ono to vam on nudi. &rugo, odluite koliko ste spremni da platite za ono to elite da kupite. Postavite sebi gornju granicu i ne dopustite sebi da je prevaziete. Pri ovom pregovaranju prvi koji spomene cenu gubi prednost, zato nastojte da navedete drugu stranu da bude ona koja e uiniti inansijsku ponudu.
36 Mi#lite o va)em i+ealnom cilju i o tome kako +a ga +o#tignete.
RAD SA SNABDEVAI8A
)radicionalan nain pregovaranja sa snabdevaima je da se dobije vie ponuda od razliiti" snabdevaa (da bi se ostvarila zdrava konkurencija), da se one razmotre, da se umeno pogaa, da se trai znaajno smanjenje cene a povea se neznatno svoja ponuda i posao se zakljui sa najniom moguom cenom. 4ko snabdeva ne odri kvalitet ili rok isporuke, pregovarate ponovo. 'oviji, bolji pristup je da se izabere najbolji snabdeva i pregovara na nain da se ostvari nia cena i podela pro ita za obe strane. Pri ovom pristupu, umesto da da cenu vidite kao jedini znaajni parametar, vi prvo pregovarate o odnosima i drugim izdacima pre nego sto se zapone diskusija o trokovima.
47 %o+elite in<ormacije #a +o$avljaima D ka#nije vam to mo0e *omoi +a na*ravite $olji +il8*o#ao.
PREGOVARAN-E SA OSOBL-E8
+astanci tipa jedan na jedan mogu biti korisni za individualno pregovaranje sa osobljem o izdacima vezanim za kvalitet rada i produktivnost. Kada zakljuite neki sporazum ili dogovor, zapamtite da je korisno ako druga strana ostane u uverenju da je neto dobila ak i ako ustvari nije. 4ko ikada budete u situaciji da pregovarate sa domaim pro esionalnim pregovaraima (moda kada je i sindikat ukljuen) i ako oni trae i preko vai" mogunosti, sauvajte "ladnokrvnost i koncenriite se na sigurne rezultate izlazei im u susret u granicama vai" mogunosti.
4' Za*amtite +a #e lju+i retko o+luiju +a i+u u )trajk ako nemaju *okrivene i.+atke.
SASTAVL-AN-E IZVE4TA-A
5zvataji su -ormalni dokumenti koje e itati neko drugi. (ni uvek moraju !iti tani$ precizni i zavreni sa de-inisanim zakljucima. ko ste !ili zamoljeni da napiete izvetaj$ postarajte se da on sadri sve za+teve iz vae originalne !eleke.
4, Ra+ite rutin#kiE i.$acite #ve ne*otre$ne rei i. va)eg i.ve)taja.
ISPITIVAN-E IZVE4TA-A
4ko izvetavate o nekoj vaoj linoj aktivnosti proverite svaku injenicu da bi ste obezbedili tanost. 4ko se od vas trai izvetaj o nekom predmetu, * recimo, prilikama na tritu u vezi sa novim proizvodom O pribeleite sve to vam je potrebno da znate kao niz taaka podsetnika. /atim popiite izvore do koji" moete doi, osiguravi se da je su sve take pokrivene. Pre okonanja izvetaja, dobijene in ormacije od jednog izvora potvrdite sa in ormacijama bar jo jednog pouzdanog izvora.
4- %rilago+ite va#i.ve)taj *rema onome ko ga *rima.
STRUKTUIRAN-E IZVE4TA-A
5staknite svr"u izvetaja i sumirajte glavne zakljuke u uvodnom paragra u. 1 glavnom delu vaeg izvetaja, poduprite vae nalaze injenicama, smetenim u logine sekvence oznaene brojevima odgovarajui" paragra a. Koristite naslove, podnaslove i podtake, ustvari sve ono to je e ektivno za struktuiranje izvetaja, usmeravajui panju ka kljunim injenicama. Koristite podvlaenje i boldiranje da istaknete ono to je najvanije. /avrite izvetaj preporukama za akciju u sumarnom obliku.
INI
9 Uiniti i0v"/ta1 int"r"'antnim
NE INI
N" .#"."it" i#i n" %i/it" n"%ov"0an" i %r"d(!a " %ara!raf" N" ori'tit" %r"vi/" I1aJ %a I1aJ 'i't"m.
9 Kori'tit" do'#ovn"
navod" i0 int"rv1(a. 9 I'ta nit" va/" na10naa1ni1" na#a0" i in1"ni6". 9 O0naava1 %ara!rav" .ro1"vima. 9 Kori'ti na'#ov" %ri %rom"ni %r"dm"ta i0v"/tavan1a i %odna'#ov" 0a od!ovara1(" t"m"
N" 'man1(1t" v"#iin( '#ova %ri ra1( r"da i n" i' riv#1(1t" r"dov". N" i0v#ait" 0a #1( " i0 n"dovo#1no in1"ni6a. N" o.1av#1(1t" va/ i0v"/ta1 ."0 %rov"r" va/i* i0vora
OSIGURAVAN-E -ASNOE
5zvetaj nije literaturni rad, ali dobar izvetaj sledi pravila dobrog pisanja. 5zbegavajte dvosmislenosti. 4ko ste nesigurni oko vai" zakljuaka, navedite alternative i pozovite itaoce da izvedu sopstvene zakljuke. 5zraavajte se kratkim reenicama. Pre svega stavite se u poloaj itaoca. &a li e oni razumeti ta vi "oeteB 4ko moete dajte prijatelju ili kolegi da proita va izvetaj pre nego to ga distribuirate.
4/ Uveajte moguno#ti +a lino i.lo0ite va) i.ve)taj au+itorijumu.
BUDITE KON7IZNI
4ko ste koncizni poveaete jasnou vaeg izvetaja. 'ikada ne koristite dve rei ako je dovoljna jedna, ili tri ako su dovoljne dve. Koristite kratke rei umesto dugaki". 1troite vreme kada ispisujete glavni zakljuak, i smestite male izvode na poetku svakog odeljka. Kada isitavate izvetaj, skraujte sve to moete. (vo moe poboljati kvalitet teksta.
42 I.$egavajte ne*otkre*ljene i *roi.voljne .akljuke.
PREZENTIRAN-E IZVE4TA-A
Kada se pripremate za verbalnu prezentaciju, zapitajte se ta vam je vanije, razmatranje izvetaja ili postizanje nekog uticaja sa njime. 4ko se radi o sastanku potrebno je da izvetaj distribuirate i potom date izvod korienjem 4; te"nike ako je mogue. 4ko je va poloaj neutralniji O recimo pri prezentaciji izibiliti studije O potrebno je da izvetaj distribuirate znatno ranije. /atim budite sigurni da ste za sastanak dobro pripremljeni da bi ste mogli da odgovarata na pitanja i zamerke.
S#i a &?. %re.entacija u. *omo A: o*reme. .rezentiranjem vai+ zakljuaka uz pomo odline % opreme i govornike vetine$ poveavate utisak iznetog izvetaja na sastanku. %izuelne poruke doprinose na posredan nain pri+vatanju itavog izvetaja.
PISAN-E PREDLOGA
.redlog se razlikuje od izvetaja z!og toga to je to dokument kojim se neto nudi i kojim tre!a da nevedete itaoce da urade ono to im vi predlaete. Moete$ na primer$ iskoristiti interni predlog da razmotrite dodatna ulaganja sredstava kompanije u kompjutere ili kancelarijski nametaj.
43 Na*ravite li#tu #ave.nika *ri *ri*remi lo$iranja .a va) *re+log.
SKI7IRAN-E PREDLOGA
ISPITIVAN-E PREDLOGA
Po'tav#1an1" %r"d#o!a O.1a'nit" 0a/to 1" on %otr".an i o1" '( ori'ti
Pro6"nit" %otr".n" r"'(r'" i %o a5it" a o %r"d#o! (dovo#1ava finan'i1' " 0a*t"v"
Nav"dit" o " .iti od!ovoran 0a r"a#i0a1( i odr"dit" ro ov"
Za #1(it" !a 'a %#anom a 6i1"
&a bi bio uspean, projekat mora biti konzistentan sa generalnim stratekim ciljevima organizacije. Pre poetka pisanja predloga, ispitajte kako se on uklapa u iru organizacionu s"emu organizacije. Kadaplanirate vae istraivanje predloga, 5spitajte kako se predlog uklapa u strategiju kompanije, i ako ima bilo kakvi" kon lintni" aktivnosti vidite da li su pod kontrolom ili se planiraju za budunost7 5straite koji aspekti (takvi kao to su inansije, ljudski resursi i pravne implikacije) se moraju uzeti u obzir i kakve se posledice mogu imati po organizaciju7 1pitajte one koji su u poziciji da odluuju koje zamerke bi oni mogli da imaju u pogledu postizanja kratkoroni", srednjeroni" i dugoroni" rezultata. Pokupite sve neop"odne in ormacije na jednom mestu koje podravaju predlog u pisanoj ormi, da bi ste ili na sledei korak, planiranje.
44 Za*itajte #e, krajnje *o)teno, .a)to neki *re+log mo0e $iti o+$aen a +rugi *ri(vaen.
PLANIRAN-E PREDLOGA
+truktura predloga sledi iste osnovne orme koje se imaju i kod izvetaja. Aormuliite predlog u vidu izvoda (samirija) na poetku7 koristite zaglavlja pri navoenju argumenata7 posle toga, ponovite vae glavne take u zakljuku na kraju. 1inite va pristup optimistinim O va entuzijzam treba da uveri druge u vau sposobnost da obezbedite predloene rezultate.
45 Kori#tite #o<t8cell te(niku +a $i #te o$e.$e+ili *ri(vatanje va)eg *re+loga.
PITAN-A
KO-A I 8OATE POSTAVITI SEBI
REALIZA7I-A
K Ko#i o " %r"d#o! o/tati$ i o 1" 'v" ( #1("nB K Ka v" " .iti ori'ti A " onomi1a, mar "tin!$ va#it"t A a o '" %ro1" at %ri*vatiB K Ka o " '" %ro1" at im%#"m"ntiratiB K Za/to '" %r"d#a5" 0a r"a#i0a6i1( .a/ 'adaB K Za/to v"r(1"t" da " %r"d#o5"ni %#an ('%"tiB
Kada distribuirate va predlog, uverite se da primaoci znaju, gde i kada ga mogu proveriti i da li vi oekujete pisani odgovor. !ez obzira da li je predlog upuen kolegama unutar kompanije ili je namenjen spoljnim potroaima, korisno je da ga proverite na sastanku na kome se o projektu moe diskutovati. 4ko je mogue, napravite prezentaciju na sastanku korienjem 4; opreme, poto taj vizuelni utisak o predlogu, poveava njegove anse za uspe". /apamtite, koliko god da je prezentacija uspena, ona ne moe dovesti do toga da bude pri"vaen slab projekat.
PISAN-E EFEKTIVNOG BIZNIS PLANA Kada za"tevate sredstva da bi ste pokrenuli neki biznis, potencijalni inansijer e "teti da vidi biznis plan. 'apiite ovaj dokumenat sa jasnim predlogom, obrazloenjem i zakljukom. Potkrepite va predlog sa detaljnim injenicama i ci rama projektovanim za odreeni perid (obino bar tri godine). !iznis plan mora pokazati da imate dobru inansijsku situaciju, da ste razmotrili sve aktore, kako dobre tako i loe pretpostavke i da postoje dobre anse da se ostvari pro it ako se plan pri"vati.
Kreiranje planova. (sigurajte da va biznis plan izgleda pro esionalno ukljuujui

naslov, sadraj i stranienje i poveite plan i iz estetski" i iz sigurnosni" rasloga.
124
OSTVARIVAN-E VIZUELNOG UTI7A-A

ak i najo!eavajui predlog ili izvetaj mogu !iti od!ijeni z!og sla!og plana$ sla!i+ gra-iki+ priloga ili z!og tog to su loe otkucani. *a druge strane$ !riljantno dizajniranje dokumenta ima veliki > moda odluujui uticaj. ko je izvodljivo$ koristite pro-esionalce za ovaj posao.
46 Do+ajte .naajne na#love i nat*i#e D lju+i *rvo nji( itaju.
PRO7ENA DIZA-NERSKIH ZAHTEVA
0a koji dokumenat za"teva najvie primenljive dizajnerske standarde, ali se razlikuje po pristupu za dostizanje isti". 'a primer, dizajniranje dokumenata za spoljnu prodaju mora biti upotpunjen vaim korporativnim imidom i reklamirati organizaciju preko odgovarajueg i kvalitetnog logotipa. 5nterni dokumenti mogu biti uraeni slobodnije. 4ko niste veti u dizajniranju, moda treba da uposlite pro esionanog dizajnera da dokumentu da poseban vizuelni utisak.
50 Kori#tite $oje .a #like, gra<ike i #lova ka+a go+ je to mogue.
KORI4EN-E DIZA-NERA
4ko odluite da uposlite pro esionalnog dizajnera, postavlja se pitanje kako da naete nekoga iji rad e udovoljiti stilu koji vi traiteB 1vek pogledajte port olio dizajnera, poto su nji"ovi pret"odni radovi dobra indikacija onoga to oni mogu da urade. &ajte dizajneru jasan nacrt na poetku. (bjasnite potpuno ta elite da vam se dizajnira, zatraite grube nacrte ako je to podesno, i dajte rokove za nekoliko revizija i za zavretak posla. 'e plaite se da odbijete preliminarni rad i i ponovo ga skicirate da bi ste bili sigurni da ete dobiti ono to traite. /apamtite da va sud ne treba da bazirate na tome kakav se dizajn vama dopada, ve pre na onome to su za"tevi biznisa.
5' Dr0ite je+no oko na +i.ajnirani ra+ u toku i.ra+e +a $i #te mogli $lagovremeno +a otklonite gre)ke.
DIZA-NIRAN-E RADI -ASNOE
#edna od najvaniji" dizajnerski" odluka je izbor ogovarajueg onta (oblika slova). 0oderni so tverski programi nude antastian opseg, ali glavni ont mora biti jasan i lako itljiv. 4ko vam budet dozvoljava korienje boja, iskoristite i" za sve to je znaajno. 0eutim, izbegavajte ispisivanje rei preko boja ili ilustracija, poto ovo moe uticati na itljivost. (dkucan tekst na tamnoj pozadini se takoe teko ita. (duprite se smicalicama ve se drite jednostavnog i svrsi"odnog dizajna
ONO 4TO -E POTERBNO ZAPA8TITI
I'tovr"m"no ori/"n1" ra0#iiti* fontova

mo5" da %o vari o%/ti (ti'a . it#1ivo't 1" v"oma va5na A '#ova n" 'm"1( .iti '(vi/" ma#a. Do.ro di0a1niran do (m"nat 1" ona1 ( om" '" (5iva !#"da1(i !a i o1i i'tovr"m"no '#(5i 'vo1o1 f(n 6i1i. .oloaj je nepro-esionalan
O+ mena+0era A +;50 &56<K)(6504 DANA4N-I DATU8 Za %o.o#1/an1" om(ni a6i1" (n(tar or!ani0a6i1" ( to ( '#"di* /"'t m"'"6i ?. .reispitati postojee stanje 7. Mogue prednost nove Te+ologije # nadogradnja kompjutera &# video kon-erencije 8. Potrebna obuka a) timae za prodaju b) servisra za kupce c) svi" uposleni" 2. Ainansijske implikacije E. Plan akcije
(!ojen papir je lo iz!or
.orean tekst lako itljiv

(d menadera 4 +vim direktorima PREDLOG
*vr+a predloga je jasno istaknuta

&ananji datum
Za %o.o#1/an1" om(ni a6i1" (n(tar or!ani0a6i1" ( to ( '#"d"i* /"'t m"'"6i9 >. Preispitati postojee stanje ?. 0ogue prednost nove te"ologije nadogradnja kompjutera video kon erencije 8. Potrebna obuka tima za prodaju servis za kupce svi" uposleni" 2. Ainansijske implikacij E. Plan akcije
Pr"d#o!
1aslov je previe istaknut
*lika je apsolutno nevana
&rojevi i take olakavaju itanje
2epo kucan tekst na neutralnom papiru
KAKO NE TREBA
KAKO TREBA
,. KO8UNIKA7I-A ZA REZULTATE
I0a0ov %r"d o1im '" dana' na#a0" m"nad5"ri 1" a o da i' ori't" ra0#iit" ti%ov" madi1a 0a /to "fi a'ni1i (ti6a1 na 1avno't.
KREIRAN-E IDENTITETA
,orporativni identitet je ono to omoguava organizaciji da !ude lako prepoznata u javnosti i industriji$ i pomae da uspostavi svoju poziciju na tritu. ko vam !udet to dozvoljava$ angaujte pro-esionalnog dizajnera ili kolsuntanta da vam porade na kreiranju vaeg korporativnog identiteta.
5, O va)em logoti*u o$e.$e+ite mi)ljenje nekoga kome verujete van organi.acije *re nego )to ga <inali.ujete.
RAZ8ATRAN-E UTISKA
A I8ID3A
5zborom tipa korporativnog identiteta utiete na nain na koji e vaa organizacija biti opaena. Pravi izbor e jako uticati na auditorijum da vas opaa tako da od toga imate koristi. 'asuprot tome, lo izbor alje nepoeljne poruke uposlenima i javnosti. 5dealni korporativni identitet treba da ostvari vizuelni uticaj O moda ukljuivanjem upadljivog logoa i korienjem boja O poto su to kljuni elementi u e ektivnom komuniciranju. Pre obavetavanja o novom identitetu, odluite se kakav imid elite da ostvarite i proverite da li ga vae kolege podravaju i da li se slau sa njim.
5- %oruke o vi.iji i mi#iji uinite kratkim i akciono orijenti#anim.
PRO8ENA IDENTITETA
+vaka organizacija ima svoj identitet O onakav kakvom je drugi vide O ali mnoge organizacije preputaju taj idetitet sluaju. 0eutim, ako i vi tako postupate vi zanemarujete snano markentiko i propagandno orue. &a bi ste ormirali e ektivan corporativni identitet, treba da se odluite oko svoje osnovne svr"e i strategija delovanja (vizije i misije) kao i oko toga kakavu sliku o sebi elite da stvorite. 1poredite ovu eljenu predstavu o sebi sa stvarnom i nastojte da smanjite razliku izmeu nji".
5/ %regle+ajte cor*oracij#ke Fe$ #ajtove +a vi+ite )ta ra+e +rugi.
KORI4EN-E IDENTITETA
+tvaranje identiteta podrazumeva korienje svi" mogunosti dizajniranja, od organizacijski" izvetaja do zaglavlja na pismima, od enterijera do logoa da bi se ostvarile ko"erentne poruke. 0oete takoe utisnuti sopstvene oznake na interna dokumenta, kao to su zapisnici, da bi se naglasio imid organizacije. (bezbedite da je va identitet konzistentan u svim vaim komunikacionim medijima. Pazite na koji nain koristite va identitet. Povremeno, moda je potrebno da revidirate taj nain da bi ste obezbedili pri"vatanje utiska koji za"teva vaa strategija.
S#i a )0. Kori)enjer logoa na *roi.vo+ima. @oca kolin karakteristian logo i korienje crvene i !ele !oje ini je kao proizvod odma+ prepoznatljivom. (vaj jak identitet o!ez!euje koka koli vodee mesto na tritu.
KORI4EN-E GEB SITE-A Uorld Uide Ueb je glavni izvor korporativni" in ormacija koji obezbeuje in ormacije o proizvodima i uslugama. +vako moe razviti svoj sajt ali je korisno da se pritom ima sledee u vidu, Pro esionalci e uvek bolje uraditi Ueb sajt. /atraite da vam pokau preliminarne stranice (stranice dobrodolice vaeg sajta) kao neki minimum za poetak7 prelaenje sa stranice na stranicu je iritirajue, predstavlja gubljenje vremena i odbija posetioce. 4ko naiete na neki dopadljiv sajt nemojte oklevati da iskopirate delove koji vam odgovaraju7 adaptirajte i" prema potrebama vae organizacije. (dbacite loe navike, kao to su preterano korienje gra iki" elemenata jer to usporava pristup.
KORI4EN-E ODNOSA SA -AVNO4U

*vi menaderi moraju razmotriti dejstvo svoji+ aktivnosti na javost. 5zraz3 pu!lic relations - (.R# se koristi da opie naine komuniciranja u cilju prenoenja i emitovanja poruka izmeu neke organizacije i javnosti. ,oristite .R interno$ ili uposlite eksperte.
52 I.naite %R lju+e koji #e mogu #nai i u te)kim #ituacijama.
POPRAVL-AN-E VA4EG UGLEDA CPROFILAE
6eputacija (ugled) organizacija jedno je od njeni" najjai" oruja. 1loga odnosa sa javou je stvaranje i odravanje dobre reputacije kao i spreavanje ili ublaavanje teta od loe reputacije. <ksperti P6 obavljaju strune poslove na izradi planova kojima se povezuje sveukupna strategija organizacije. (ni e koristiti brojne te"nike da dopune plaene reklamne kampanje i poveanje javnog utiska o organizaciji. 'aje ektivnija reklama dolazi iz direktnog obraanja7 ova slobodna promocija trebalo bi da bude jedno od glavni" P6 sredstava.
53 Ka+a #e #retnete #a ne*rijatelj#ki ra#*olo0enim novinarem, o#tanite (la+niC nemojte rei ni)ta )to mo0e )tetiti +o$rom %R.
RAD SA
PR
1 malim kompanijama, P6 se moe ostvariti preko menadmenta ili uposleni" za koje nije neop"odno da su specijialisti za novinarstvo ili izdavatvo. 1 veim organizacijama, interni P6 departmani su neop"odni, uglavnom za rutinske zadatke odravanja kontakta sa odgovarajuim medijima i interesnim grupama. 4ko imate P6 departman ili upoljavate P6 companiju, obezbedite da su odgovarajui ljudi in ormisani o stvarima koje pobuuju ineres javnosti O od novi" proizvoda do najnoviji" dostignua kompanije.
54 Ako lo)e novo#ti *rocure, *ri.najte tu realno#t #vima D naroito #e$i.
UPO4L-AVAN-E KONSULTANATA
9eneralno, kada imate novu poruku koju je potrebno preneti javnosti, to moe za"tevati korienje speciljalni" P6 konsultanata. ak i velike kompanije sa razvijenim unutranjim departmanima povremeno angauju konsultante. )o mogu biti multinacionalne grupe ili pojedinci. (ni moraju biti eksperti u svemu od pomoi menadmentu do araniranja kon erencija, od lansiranja novi" proizvoda do predstavljanja novog menadera. 'ji"ovi kontakti su uobiajeno ekstenzivni, i oni treba da su sposobni za davanje originalni" ideja kao i za nji"ovo e ikasno izvravanje. Pregledajte ono to su ranije uradili i pregledajte nji"ove re erence. /apamtite, takoe, da sposobnost P6 kompanije, moe biti samo onoliko dobra koliko su dobri i njeni klijenti.
Slika ,'. Kratke kon#ultacije. ,ada upoljavte .R kompaniju$ predstavite .R konsultante relevantnom personalu u vaoj organizaciji. (!jasnite ukratko i proverite da konsultanti znaju koga da kontaktiraju u !udue$ ako je potre!no.
EFIKASNO KORI4EN-E
PR-A
9lavna stvar koju treba zapamtiti pri korienju P6*a je da je pokrivanje kvantitetom manje vano od kvaliteta. P6 je po prirodi stvari je tinije od savetodavni" usluga, ali vi dobijate ono to platite, pa zato predvidite
odgovarajua sredstva u budetu. )akoe, zapamtite da je publicitet nepredvidljiv i ma sa dve otrice, pa rukovodioce P6*a ne treba automatski blamirati ako mediji zauzmu neprijateljski stav. 5sto tako rukovodioci P6*a ne mogu nadoknaditi nedostatak odgovarajui" injenica. Potrebno je da oni zajedno sa vama rade na postavljanju P6 strategije, ali kao u svakom poslu gde postoje odreeni odnosi imeu onoga ko trai usluge i onoga ko i" priua, vi morate da skicirate nji"ove obaveze i vaa oekivanja. +aglasite se oko plana akcije, i nadgledanja napredovanja kampanje u pravilnim intervalima.
ONO 4TO -E POTERBNO ZAPA8TITI PR d"%artmani i on'(#tanti mora1( (vati informa6i1" o 1avnim a tivno'tima or!ani0a6i1". O'o.#1" tr".a da .(d" o.("no$ tr".a m( r"i ada " !ovoriti na m"di1ima i a o da '" %ona/a %ri#i om i'%itivan1a. PR on'(#tantima '( %otr".n" i't" in1"ni6" ta o da oni mo!( 0nati /ta da o" (1( od n1i*. PR '" mo!( i' ori'titi 0a %o*va#" %ri#i om r" #amiran1a . Kori"n1" PR ( %ro1" tovan1( imid5a or!ani0a6i1" mo5" %o.o#1/ati ( (%an 1avni (ti'a .
KORI4EN-E 4TA8PANIH 8EDI-A
Publikovani lanci koji pominju vau organizaciju ili vae proizvode mogu biti korisniji za javnost od iskrene reklame. 5skoristite pogodnosti koje se pruaju vama ili vaem P6 konsultantu da se iznesu karakteristike i novosti u tampi kako naconalnoj tako i lokalnoj. 5zdavai su obino eljni novina, zato ne budite sni"odljivi pri ostvarivanju direktnog pristupa njima. 'eki izdavai mogu biti jako za"tevni, zato proverite da li tano znate ta odgovarajua novina ili asopis eli i iznajmite pro esionanu pomo ako je nep"odno. 5stovremeno, osigurajte se da je va lanak jasno i dobro napisan.
55 Ku*ujte i itajte novine i maga.ine na koje 0elite +a utiete.
KORI4EN-E RADI-A
0nogobrojni radio programi na lokalnom i nacionalnom nivou mogu biti podesna mesta za bilo koju javnu kampanju. 6adio omoguava kampanje sa alternativno neposrednim nainom dosezanja do iroki" ciljni" grupa. Pre nego to se saglasite da uestvujete u programu, proverite veliinu i tip auditorijuma koji on dotie. ;i svakako ne elite da se naete u situaciji da govorite samo nekolicini noni" sova. 6azgovarajte sa radio osobljem na ravnopravnoj osnovi i dajte im iskrene odgovore. 'astojte da kontroliete intervju tako da moete da prosledite vae najvanije poruke javnosti.
ONO 4TO -E POTERBNO ZAPA8TITI O.1av#1ivan1" novo'ti tr".a %od"'iti 0at"vima /tam%". Va/a om%ani1a " .iti na do.iti a o .(d"t" na#a0i#i dovo#1no vr"m"na 0a #1(d" i0 m"dia. Uv" 1" 'i!(rni1" i'tai i'tin(. 4to 't" %ri't(%ani1i m"di1ima to "t" .iti .o#1" %r"d'tav#1"ni.
KORI4EN-E TELEVIZI-E
)elevizija je naroito snaan i uticajan medijum i zato pri"vatajte svaku priliku da se pojavite na );, naroito ako ste sigurni pred kamerom. 1vebajte ponaanje pre intervjua. Potrebno je izgledati sigurno i neutralno i odgovarati na pitanja onda kada ste u kadru. 0enaderi mogu stei korisnu praksu za pojavljivanje pred kamerama uzimanjem uea na video kon erencijama, naroito kada su suoeni sa neoekivanim pitanjima.
56 Tretirajte kamere i mikro<one kao +a #u vam to i#kreni *rijatelji.
RAZGOVOR SA NOVINARI8A
1vek se isplati da se neguju dobri odnosi sa tampom i novinarima koji rade na radiju ili );*u. 0eutim, upamtite da novinari nisu zainteresovani da budu va servis, ve za dobre prie, naroito one koje su bitne i nji"ovoj konkurenciji. Ponaajte se er7 davanje ekskluzivni" pria jednom novinaru iritirae ostale O a vi ne elite novinare za neprijatelje. 4ko vas novinari kontaktiraju da bi ste komentarisali neto, a vi niste sigurni ta treba da
kaete, zapitajte i" da li moete da i" nazovete tele onom da bi ste im dali izjavu.
67 Ako imate +o$re o+no#e #a )tam*om, kori#tite to )to vi)e mo0ete.
S#i a )). %reno)enje *ravi( *oruka. ,ada razgovarate sa novinarima$ razmislite pre nego to date odgovor4 dajte iskrene odgovore i govorite sigurno.
KORI4EN-E STATISTIKE itaoci, ); gledaoci i radio sluaoci, uvek su impresionirani statistikom, ak i onda kada ne mogu da provere njenu relevantnost ili tanost. /aista, to vie statistike moete da navedete kao podrku vaim argumentima, bilo da se radi o novinskom lanku ili o intervjuu koji se prenosi, to e biti vei utisak koji ete ostaviti na auditorijum. #edno svojstvo statistike je da iste rezultate moete predstaviti kao podesne ili nepodesne, zavisno od toga kako baratate sa ci rama. 'a primer, ako statistika pokazuje neko poveanje od, recimo, ?EC procenata, ovo ne mora da bude tako dobro kao to izgleda. 4ko je pret"odni period bio potpuno nepro itabilan, izneto poveanje moe biti da je jo uvek nedovoljno za dobre rezultate.
134
EFIKASNO REKLA8IRAN-E
,reativne ideje i dizajni do!ri+ reklama (koji+ moe !iti u !ilo kojem mediju# moraju uvek da se poveu sa jasno merljivom svr+om prodaje. (sigurajte da vaa reklama daje potencijalnim kupcima do!ar razlog da kupe va proizvod ili iskoriste vae usluge.
6' Reklama e *ro*a#ti ukoliko va) *roi.vo+ ne i#*uni oekivanja.
PLANIRAN-E REKLA8IRAN-A
!ilo da se odluite za skupu dugotrajnu kampanju ili reklamu na stranicama novina, paljivo planirajte vau reklamu. +ve reklame prenose u javnost poruke o vaoj organizaciji. (no to reklamirate i veliina budeta uticae na izbor naina reklamiranja. 'a primer, da li e te koristiti );, radio, novine, magazine, postere, bilborde, internet ili pisma. 1koliko izaberete vie naina reklamiranja, poruke u razliitim medijima e pojaati sveopti utisak. /a velike kompanije potrebno je zaposliti specijalizovane agencije za reklamiranje.
6, O+a$rate reklamu #a mak#imalnim uticajem1 6- Bu+ite )to je mogue kreativniji koliko D tako mo0ete u#*eti i #a malim $u+0etom1
Primer, Aabrika za proizvodnju cipela elela je da lansira marku posobeni", moderni" izmi. Kompanija je zaposlila agenciju za pravljenje reklama, iji zaposleni su istraivali u kojim prodavnicama ne bi trebale da se plasiraju izme. 4gencija je zakljuila da marka nee opstati ukoliko postoji jaka reklamna kampanja koja za ciljnu grupu ima sve ljude koji mogu da kupe izme. 1mesto toga odluili su da nji"ova meta budu manje grupe koje su nazvali Wljudi od stila. @elja za kupovinom e prodreti iz ove izabrane grupe ka drugim kupcima. 4gencija je plasirala reklamu u trend magazinu da privue ljude od stila, iako su istraivanja pokazala da magazin ita malo potencijalni" kupaca. +trategija je upalila, ljudi od stila su kupili izme, a nakon toga i "iljade kupaca koji nikada nisu videli reklamu. Prodaja je petostruko uveana.
S#i a )+. Kori)enje ciljne gru*e. ' ovom primeru kompanija je uspena jer agencija zna koje su njene ciljne grupe. 0akljuili su da nije vaan kvantitet reklamiranja$ ve kvalitet izdanja u kome je reklama o!javljena.
135
8EREN-E UTISKA
5straivanje trita je presudno, jer in ormacija obezbeuje kriterijume za procenu da li reklama unkcionie. 1koliko je potrebno iskoristite specijaliste za istraivanje trita da pribave dragocenu povratnu in ormaciju. 'a primer, istraivanje moe otkriti stepen javnog utiska pre bilo kog reklamiranog proizvoda, za vreme i posle kampanje. 1koliko je potrebno, preradite tekuu reklamu za pronalaenje novi" korisnika.
6/ I#kori#tite #u#rete #a *otencijalinim mu)terijama ra+i te#tiranja reklame *re njene reali.acije.
KORI4EN-E INTERNETA
Poveava se broj organizacija koje se uspeno reklamiraju na Uorld Uide Ueb*u. #edna velika kompjuterska kompanija ostvaruje >3G od ukupne prodaje korienjem njene ?2-asova, i F*dan u nedelji Ueb Wprodavnice. Postoje razliiti razlozi zato je reklamiranje na 5nternetu tako popularno, 0oete reklamirati proizvode i istovremeno i" prodavati +like se mogu kretati, to doprinosi e ektivnosti )rokovi su prilino niski uporeivajui sa drugim medijma 5nternet je potencijalno najvei pojedinaan medij za reklamiranje mnogi" dobara i usluga, kako industrijski" proizvoda tako i potroaa.
S#i a ),. Kom*anija na Fe$8u. ,oristite va sajt da !i ste prodali svoje proizvode, da !i se reklamirali i o!ez!edili in-ormacije. Moete koristiti spotove i sa sajtova drugi+$ ak i onda kada
136
imate svoj sopstveni
137
KORI4EN-E
OBINE PO4TE
-epota u kampanji slanja pote (kada se trudite da prodate va proizvod ili uslugu odabranim kupcima putem pisama) je ta da marketinka poruka ide pravo ciljnoj grupi. (vo znai da se reakcija i e ikasnost vaeg pisma mogu tano vrednovati. /a maksimalnu e ikasnost morate imati pravu listu adresa, koju je sastavilo vae osoblje ili listu kupite od pote. 1piite pravu ponudu pa e pismo postii cilj. 5straivanja pokazuju da je verovatnije da se dobije odgovor ukoliko se pisma poalju na vie adresa. 1koliko je vaa ciljna grupa mala, vi e te moi lino predati potu bez uea potara.
138
KO8UNI7IRAN-E NA POSLU
Te+nike koje se koriste pri spoljnoj komunikaciji$ takoe se mogu uspeno primeniti i unutar same organizacije$ u manjem o!imu i sa manjim !udetom. ,orienjem ovi+ metoda sigurni ste da poruke dopiru do zaposleni+.
62 %o#eujte +ru)tvene +ogaaje na *o#lu +a +o$ijete ne<ormalne *o+atke o+ o#o$lja.
USPEH UZ PO8O ZAPOSLENIH
+lubenici su ljudi koji jako zavise od menaderske sposobnosti nji"ove slube upravljanja. (ni su u stvari najvanije muterijeN kompanije. +lino ovome, svako odeljenje unutar kompanije je muterija N nekom drugom odeljenju, tj. odeljenja zavise jedna od drugi" a data veza obezbeuje e ikasno poslovanje. Potrebno je da sve linije komunikacije izmeu odeljenja zato budu otvorene. &obri poslodavci koriste svaku priliku i svaki razgovor sa slubenicima da pokau da oni zaista veruju koliko su slubenici dragoceni. Komuniciranje je vano da bi se poruke prenele. Poslodavac zato treba da obezbedi, neprekidnu edukaciju, zajednike projekte, sportske objekte.
63 %ro<e#ionalni #aveti +o$ijeni *o#re+#tvom me+ija mo0ete i interno u*otre$iti.
8ARKETING IZ SA8E ORGANIZA7I-E
1nutranji marketing kompanije moe unkcionisati e ikasno kao i spoljanji marketing u zadobijanju panje ljudi, u angaovanju nji"ovi" interesa, u pobuivanju nji"ove elje za ueem, uveravanju da vas prate kao vou, i o"rabrivanju ponaanja koje elite. 6azliiti izumi O od nadmetanja do potroaki" lista O mogu se e ikasno iskoristiti da se obezbedi prenos menadment poruke na direktan i jasan nain. /apamtite da nije potrebno prilagoditi sluaocima svoj nain govora, ve je potrebno da govorite samo istinu.
64 Kori#tite logo na kancelarij#kom materjalu ra+i reklamiranja kom*anije.
139
Ta."#a +. 'potre!a razliiti+ medija unutar organizacije 1P()6<!4 64/-55)5: 0<&5#4 1'1)46 (694'5/4%5#< ;6+)4 0<&54 64/04)64'#< 5'5(%4
-<)%5 1kljuujui ankete, oglase i beleke +4+)4'%5 5 &61=);<'5 &(944#5 1kljuujui sastanke tima, prodajne kon erencije i lansiranje proizvoda
Korisno je ukoliko eli da se objasni i saopti is"od odluke, npr. pregled rezultatata i stavova (vo je idealna ansa za stvaranje motivacije unutar organizacije ili tima +veanosti mogu biti skupe jer za"tevaju paljivo planiranje, pripremu i provere. ;ei dogaaji esto za"tevaju pro esionalnu pomo i sadri prvoklasne Pobrinuti se da izdanje ta radnici vole, nevole i ta im je potrebno. 1potrebiti istraivanja da vidite da li postoje pozitivni komentari italaca kako bi se osigurali da se napor isplatio. (vo za"teva mnogo napora a moe biti malo 'ajve a italaca prednost je mogunost konstantnog auriranja i dobijanje trenutni" odgovora na pitanja. 5n ormacija moe biti poslata irom sveta u sekundi 'ajvei nedostatak je mogunost zloupotrebe, za li ne (ne (vo je sve vie primenjivan, moderan pristup koji koristi interaktivne elemente za postizanje optimalni" e ekata (ve metode komuniciranja mogu biti skupe zato to za"tevaju pro esionalce i
P1!-5K4%5#< 1kljuujui aktuelne magazine i bilborde
<-<K)6('+K5 1kljuujui Ueb*sajtove, internet i druge elektronske mree
;5/14-'< P(61K< 1kljuujui videe, ); i multimedie
PREDSTAVL-AN-E TI8A
#edna od vai" odgovornosti kao menadera je reklamiranje ugleda tima nadreenima i uglednim ljudima. &a bi ovo uradili budite sigurni u rad svog osoblja, teite da upoznate starije menadere na proslavama, treninzima ili strategijskim sednicama, budite sigurni da se dobre vesti o odeljenju prikazuju u akcionarskim asopisima i razmeite se u irmi uspe"om o prezentacijama izvan irme.
65 Sa.najte koje #u kolege najkomunikativnije.
140
PROVERAVAN-E 7IL-EVA PORUKA

'koliko komunicirate da po!oljate zapaanja$ morate proveriti kako je vaa poruka primljena. %eoma esto$ menaderi loe preosuuju o ovome. 0apamtite$ postoji samo jedan pouzdani izvor in-ormacija o percepciji poruka3 primalac poruka.
66 %riajte i#kreno #a o#o$ljem ukoliko 0elite i#kren o+govor1
PRO7ENA OPA3AN-A
;aan test o tome da li su vae unutranje i spoljanje komunikacije uspene je ta sagovornik zapaa. 'epovoljno zapaanje je zasluno to poruka nije ostvarila cilj. 0a ta da je uzrok vi morate preuzeti akciju. &etaljna analiza razloga e obezbediti osnove e ikasne komunikacije u budunosti.
S#i a )2. O#tvarivanje *o.itivne *ovratne ve.e. ,ako se povratna veza prenosi$ i ta se deava kao odgovor na to je osnova e-ektne komunikacije. 'vek delujte !rzo kada do!ijete povratnu in-ormaciju. Takoe$ odravajte redovne sastanke da !i se proverilo da li se povratna in-ormacija do!ro koristi.
141
OSLU4KIVAN-E OSOBL-A
'ajvanija povratna veza je pojedinaan ne ormalan razgovor izmeu menadera i osoblja. 0eutim, takoe moete proveriti kako menadment unkcionie upotrebljavajui ormalnije pristupe, kao to je pregled stavova, mada je ovo ponekad skupo izvesti. &rugi nain dobijanja korisni" in ormacija podrazumeva ogranien pregled, jednostavno anketiranje, ciljne grupe, sandue za primedbe. 'a primer, pokuajte da anketirate vae zaposlene dvaput godinje da otkrijete kao oni procenjuju menadment kompanije. %iljna pitanja kao ova, pomoi e vam pri donoenju odluka i pokazae opte indicije morala. Kao i kod svi" povratni" veza najznaajnije je kako ete odgovoriti na ono to ste uli.
PITAN-A KO-A TREBA POSTAVITI OSOBL-U, Oda #" do.i1at" v"in( informa6i1a o or!ani0a6i1iB Da #i va/ m"nad5"r om(ni6ira 'a vama on'tantno$ "'to$ %on" ad i#i ' oro ni adB Ka o '*vatat" 'trat"!i1( om%ani1"B 4ta 5"#it" da 0nat" a /ta vam ni1" r""noB Ko1i 1" ti% om(ni a6i1" na1"fi a'ni1i 0a va'B
DOBI-AN-E SPOL-NIH POGLEDA
1koliko su problemi otkriveni internim anketama ili posredstvom grupa, intervijuima jedan na jedan ili na drugim sastancima postoji verovatno potreba da se i spoljanja percepcija kompanije, takoe, pobolja. ;ano je dobiti povratne in ormacije razgovorom sa snadbevaima, klijentima i kupcima ili moda pregledom ciljni" grupa. )akoe, proverite odzive na skoranju reklamu ili P6 kampanju. 1koliko u odzivu postoji nezadovoljstvo potrebno je da se brzo naete lek.
'77 Koliko *oje+inac ili +va imaju *ritu0$e to #e mo0e #e *ro)iriti i na o#tale.
142
POBOL-4AN-E KO8UNIKA7I-E
/a poboljanja interne komunikacije ukljuite sve menadere, naglasite svaki put nji"ovu odgovornost za ostvarivanje jasne i dosledne komunikacije. (dluite da li i drugo osoblje treba da pobolja svoje vetine komuniciranja. /a poboljanje spoljanje komunikacije potrebno je da se sloe svi vani ljudi u irmi sa planom akcije. 0orate dopreti do sri samog problema, postati e ekasniji i promeniti s"vatanja. 4ko to ne uinite greke e se ponavljati.
'7' Nije +o$ro ukoliko +o$ijate #amo *o.itivne o+govore jer oni mo0+a ni#u i#tiniti.
143

Kultura Komunikacije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kultura Komunikacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Z. D. Stankovi, I. I.

Rangelov Kultura komunikacije

TEHNIKI FAKULTE U BORU UNIVERZI

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

KULTURA KOMUNIKA I!"

Prof. dr Zvonimir D. Stan ovi Ivana I. Ran!"#ov$ di%#.in!.

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

biti razmotreni neki naini za pridobijanje

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

pitanje ta, dok na pitanje ko odgovaramo aktivom. Kako se u takvoj

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

?. &obro oblikovana poruka,

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

+K1P-#5 4-5 9464')1#< P6(9640.

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

sluajevima ljudi obino reguju otporom i nepri"vatanjem. 5 neprijatne stvari

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Primer, >. -o pristup

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

dogovorom, ne traite krivicu na drugom mestu ili kod drugoga. +tranku

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

=. ). Pro'tor i vr"m" '' Mislim dakle postojim'' - Rene Descartes

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

KOS8OPOLITIZA8 5zvor #anez 0aKer, ;izija uspjene kompanije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

5zvor,:arK 4. (verstreet, )"e 0ature 0ind

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

2. Po0navan1" 'vo1" o'o."no'ti <. Emo6iona#n" o'o.in"

>. Odno' %r"ma 5ivot(

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

neponovljiv i ima odreene kvalitete i sposobnosti koje niko drugi ne poseduje.

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

s"vatanja in ormacija i stvarnosti pa i razliite naine obrade podataka i izlaza razliiti"

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

Z. D. Stankovi, I. I. Rangelov Kultura komunikacije

priborom za jelo nesin"ronizovani"

-3 Menjajte #voje .a$ele0ene oruke na tele<on#koj #ekretarici ka+a #e romene okolno#ti.

42 I.$egavajte neotkreljene i *roi.voljne .akljuke.