ANALIZA TRANSAKCIJA

KOMUNIKACIJSKO POLJE
Komunikacijsko polje je situacija u kojoj se dve osobe medusobno opažaju. Priroda
stvari je takva da svaki put kada se uspostavi komunikacijsko polje, prisutne osobe
jednostavno moraju da komuniciraju. Tako, na primer, ako jedna osoba uputi stimulus, a
druga osoba odluci da ignoriše taj stimulus, to nece biti prekid komunikacije, vec
posebna vrsta odgovora: „Ne želim da komuniciram!” Prema tome, kada neko u
komunikacijskom polju uputi stimulus, a druga strane ne reaguje na taj stimulus,
izostanak reakcije je takode reakcija, odnosno uzvratna poruka osobi koja je uputila
stimulus.
Svaki put kada se dve nepoznate osobe nadu u komunikacijskom polju one su
prisiljene da definišu svoj komunikacijski odnos. U tome im pomažu implicitna pravila
ponašanja koja postoje u datoj kulturi. Kada ove osobe imaju razlicite i konflikte interese,
tada one jedna drugoj predlažu razlicite definicije komunikacijskog odnosa. Rezultat
ovog konflikta je borba ove dve osobe oko toga koja ce kojoj nametnuti svoju definiciju
zajednickog odnosa.
Jedini nacin da se komunikacija zaista prekine je da jedna osoba napusti
komunikacijsko polje. 1

KOMUNIKACIJA I ODNOS
Povremeno je važno razlikovati nacin komunikacije koji u odredenim situacijama
postoji izmedu osoba A i B, od njihovog odnosa. Kada se uspostavi odnos izmedu dve
osobe, onda one imaju relativno stabilnu sliku jenda o drugoj i o svom medusobnom
odnosu, tako da dalja komunikacija uglavnom podržava ovu sliku. Izmedu komunikacije
i odnosa postoji cirkularna relacija jer jedno definiše drugo: odnos osobe A prema osobi
B kao i odnos osobe B prema osobi A utice na to kakve ce biti njihove transakcije, ali isto
tako i nacin izabranih transakcija utice na to kakav ce biti odnos ove dve osobe. Nacin

1
Drugi nacin je svakako smrt jedne od osoba: tema koja se u velikoj meri eksploatiše u akcionim
filmovima.
komuniciranja kao nacin izgradnje odnosa je posebno važan tokom medusobnog
upoznavanja osoba koje se ne poznaju.

DEFINICIJA TRANSAKCIJE
Pojam transakcija je izveden iz latinskih reci trans, preko i actio, delanje, a prevod
koji bi najbolje odgovarao je razmena. Dok se u ekonomiji pod pojmom transakcija
podrazumeva razmena robe ili vrednosti izmedu dve strane, mi taj pojam koristimo kako
bismo oznacili razmenu poruka izmedu dve strane, dve osobe ili dva ego stanja. Bern je
smatrao da je komunikacija razmena poruka, pa je prema tome transakciju definisao kao
jedinicu komunikacije (Berne, 19, str.). U tom smislu se komunikacija dve osobe može
predstaviti kao serija njihovih medusobnih transakcija.
Prema Bernu transakcija je sastavljena iz dva dela: transakcionog stimulusa koji
upucuje osoba A (poruka osobe A) i transakcione reakcije koju kao odgovor upucuje
osoba B (poruka osobe B):

Transakcioni stimulus (A)

+
Transakciona reakcija (B)
=
Transakcija (AB)

Za razliku od Berna mi smatramo da je u mnogim situacijama korisnije da se

definicija transakcije proširi tako što ce se ubrojati i treca poruka kojom osoba A reaguje
na uzvratnu poruku osobe B. Tada je transakcija komunikacijski cin koji je sastavljen iz
tri dela:

Transakcioni stimulus (A)

+
Transakciona reakcija (B)
+
Reakcija na reakciju (A)
=
Transakcija (AB)
 Ova treca poruka (reakcija na reakciju) je od izuzetne važnosti zbog toga što definiše
karakter komunikacije koja joj je prethodila. Više o tome cemo dati u poglavlju o
intervencijama.

DEFINICIJA PORUKE
Kao što smo videli transakcija je sastavljena iz dve ili više poruka. Kako je koncept
transakcija izveden iz koncepta poruka, da bi razumeli transakcije moramo razumeti
poruke. Analiza transakcija je u stvari zasnovana na analizi poruka.
U komunikacijskim modelima se povremeno može pronaci stav da je svako ljudsko
ponašanje neka vrsta porucivanja ili saobracanja. Mi smatramo da je to pogrešno. Na
primer, žena koja se sama šeta šumom se svakako ponaša, ali ona tim ponašanjem ne
mora nikome ništa porucivati. Medutim, ukoliko se žena odluciila da krene na šetnju
kako bi prekinula svadu sa svojim mužem, onda je ta šetnja svakako odredena poruka
tom mužu. Cak i u socijalnim situacijama, na primer, kada osoba koja je u komunikaciji s
drugima promeni položaj tela, to ne mora biti nikakva poruka vec je do takvog ponašanja
došlo zato što joj je prethodni položaj postao fizicki neudoban.
Zbog toga mi razlikujemo porucivanje od drugih oblika izražavanja i ponašanja.
Drugim recima, ljudi se stalno izražavaju i ponašaju, ali su samo neka od tih izražavanja
poruke drugim ljudima. Mi smatramo da je glavni kriterijum u tome da li postoji ili ne
postoji namera da se nešto saopšti. Ukoliko postoji namera, onda je to izražavanje ili
ponašanje zaista poruka.
Problem s ovom definicijom poruka je u tome što je namera unutrašnji, subjektivni
kriterijum koji ostaje u privatnosti onoga ko porucuje. To znaci da mi mnogo puta
posmatrajuci neku osobu ne znamo da li se ona samo ponaša ili nam zaista nešto
porucuje. To možemo proveriti tako što cemo osobu pitati da li nam svojim ponašanjem
nešto porucuje. Medutim, tu se susrecemo s drugim problemom jer osoba može biti
iskrena ili neiskrena. Ona može potvrditi da nam zaista nešto porucuje, ali ona može i
tvrditi da nam ništa ne porucuje iako u stvarnosti to cini. U tom drugom slucaju nastaje
komunikacijski paradoks ili dupla veza jer nam osoba istovremeno i porucuje i porucuje
da nam ne porucuje.
 Iz aspekta profesionalne primene transakcione analize (ili bilo kog rada s ljudima)
upravo su naše poruke koje upucujemo drugim ljudima naše sredstvo rada ili naše orude.
Kako je rad aktivnost usmerena ka nekom cilju, onda sve ove poruke bi trebalo da budu
usmerene ka cilju koji je ugovoren izmedu klijenta i profesionalca. Ovakve radne poruke
nazivamo intervencije. U tom smislu transakciona analiza promoviše jasno definisan
komunikacijski odnos i jasne i direktne por uke. to je najbolji nacin da se u komunikaciji
izbegnu nesporazumi i psihološke projekcije (na primer igre). Zbog toga transakcioni
analiticar izbegava paradokse u komunikaciji (osim kada su deo paradoksalne terapijske
intervencij e) što znaci da svaka poruka mora zadovoljiti formalne strukturalne uslove.
Kao što smo naglasili u poglavlju o referentnom okviru, struktura jasnih poruka je
sledeca: ja tebi komuniciram poruku X sada i ovde.2

Klasifikacija poruka
Duple poruke se odnose na situacije kada je osoba inkongruentna u komunikaciji,
odnosno kada nam istovremeno na dva komunikacijska nivoa upucuje dve razlicite
poruke (para-poruke). Cesto je jedan nivo je eksplicitan, a drugi je implicitan. Prvi nivo
se u TA naziva socijalni nivo i nosi socijalnu poruku, a druge se naziva psihološki nivo i
nosi psihološku poruku. Duple poruke se nalaze u duplim transakijama. Duple poruke su
cesto nosilac paradoksa.
Kontradiktorne poruke se odnose na situaciju u kojoj osoba u razlicitim vremenima
upucuje suprotne poruke. Kontradiktorne poruke su znak sekventne inkongruentnosti,
odnosno unutrašnjeg konflikta dva dela licnosti od kojih se svaki deo manifestuje u
razlicitim vremenima. Zbog toga su kontradiktorne poruke ceste u nesvesnim igrama.
Metaporuk a je poruka o poruci. To je poruka kojom osoba komentariše neku drugu
svoju poruku. Osnovna poruka je na jednom nivou komunikacije, a poruka-komentar je
na drugom, meta nivou komunikacije. Na primer, osoba koja se smeje (smeh kao poruka)
izjavljuje: „Ja se sada smejem zato što sam žalosna” (komentar smeha kao meta-poruka).
Takode terapijska intervencija koju zovemo konfontacija je cesto metaporuka jer terapeut

2
Svaki put kada osoba koja upucuje poruku tvrdi da nije ona ta koja je upucuje, da je ne upucuje
drugoj osobi, da uopšte ne upucuje poruku ili da nije uputila poruku koju je uputila, da je ne upucuje sada i
ovde, nastupa paradoks u komunikaciji (Haley, 19)
komentariše dve razlicite poruke koje je dobio od kljijenta ukazujuci na njihovu
nesaglasnost.
Paradoksalne poruke su one ciji je cilj sasvim suprotan od njihovog manifestnog
sadržaja. 3 Tako neko može nekoga da motiviše kroz osporavanje, voli kroz vredanje, ili
vreda kroz komplimente. Paradoksalna poruka je deo pažljivo promišljenih
paradoksalnih terapijskih intervencija.

EGO STANJA U TRANSAKCIJAMA

Transakcije se mogu analizirati na razlicite nacine. Dok su na pocetku istraživanja
komunkacije pre pedesetak godina u fokusu bile same transakcije, danas se fokus
pomerio na ona pravila unutar osobe ili ljudskog sistema koji organizuju takve
transakcije. Drugim recima, transakcioni analiticar citajuci transakcije pokušava da
procita verovatna pravila sistema.
Analiza transakcija je moguca na razlicite nacine. Nacin koji je tradicionalan u
transakcionoj analizi je da se transakcije povezuju sa modelom ego stanja. Na ovaj nacin
nastaje model komunikacije koji ima nekoliko pretpostavki:
– uvek je ego stanje je to koje šalje poruku nekom drugom ego stanju;
– moguce je da jedna osoba istovremeno aktivira više ego stanja i da, prema tome,
šalje ili prima više poruka;
– bilo koje ego stanje osobe primaoca poruke može odgovoriti bilo kom ego stanju
osobe pošiljaoca poruke;
– u komunikaciji dve osobe postoji veliki ukupni broj kombinacija (mogucih
transakcija).
Problem u konceptualizaciji ego stanja se logicno proteže i na analizu transakcija. U
zavisnosti od toga za koji model ego stanja se opredelimo (istorijski, komunikacijski, itd.)
zavisice kako cemo nacrtati dijagram pojedinacne transakcije. Zbog toga je moguce da
ista transakcija ima veoma razlicite crteže u razlicitim modelima ego stanja. 4

3
Izraz paradoks dolazi od gr. para, pored ili izvan, i doxa, verovanje.
4
U mnogim ranijim radovima – ne samo kod Berna vec i kod drugih autora – cesto se u analizi
transakcija koristi nediferencirani model ego stanja tako da analiza konkretne transakcije u velikoj meri
zavisi od onoga ko je analizira.
 Pristup transakcijama koji ih je iskuljucivo posmatrao kao manifestacije ego stanja je
svakako ogranicio polje istraživanja i na neki nacin blokirao dalje istraživanje transakcija.
Model komunikacije ko ji je zasnovan na ego stanjima je izuzetno primenljiv na dijadnu
komunikaciju (komunikaciju dve osobe). Kada model primenimo na komunikaciju više
ljudi, troje ili cetvoro, postaje jasno da model postaje prekomplikovan. Ovo ogranicenje
modela je dovelo do toga da je blavni predmet proucavanja u trasakcionoj analizi bila
dijadna komunikacija.
Analiza transakcija u komunikacijskom modelu ego stanja: Komunikacijski
model ego stanja je veoma pogodan za analizu bilo koje vrste komunikacije. Pretpostavka
je da osoba ili osobe koje vrše analizu dobro poznaju komunikacijski model ego stanja, i
da razumeju kako pozitivna, tako i negativna komunikacijska ego stanja.
Analiza transakcija u istorijskom modelu ego stanja: Istorijski model ego stanja je
veoma pogodan za ana lizu one komunikacije koja se odvija u kontekstu promene
(psihoterapija, vaspitanje, prevaspitanje) ili za razumevanje nekih veoma problematicnih
transakcija.

ANALIZA TRANSAKCIJA
U zavisnosti od toga koliko ego stanja ucestvuje u komunikaciji izmedu dve osobe
Bern je razlikovao jednostavne i složene transakcije. Kada u komunikaciji ucestvuju
samo dva ego stanja tada je rec o jednostavnoj transakciji. Kada u komunikaciji izmedu
dve osobe ucestvuje tri ili više ego stanja tada je rec o složenoj transakciji. Složene
transakcije su zasnovane na pretpostavci da kod jedne osobe mogu biti istovremeno
aktivna dva ego stanja koja mogu slati dve razlicite poruke.

Jednostavne transakcije
Kada dve osobe u medusobnoj komunikaciji aktiviraju svaka samo po jedno ego
stanje, tako da su ukupno aktivna dva ego stanja, tada je rec o jednostavnoj transakcij i.
Moguca su dva tipa jednostavnih transakcija:
paralelne (ili komplementarne) i
ukrštene transakcije.
Paralelne (komplementarne) transakcije
Kada pozvano ego stanje osobe B odgovara onom ego stanju osobe A koje ga je
pozvalo, tada je rec o paralelnim transakcijama. 5 Bilo koje ego stanje osobe A može
pozvati bilo koje ego stanje osobe B, ali da bi transakcija bila paralelna, transakciona
reakcija mora biti takva da adresirano ego stanje odgovara ego stanju koje je pošiljalac
poruke.

Osoba A: „Kako se danas osecate?”

Osoba B: „Hvala na pitanju – znatno bolje.”

Slika – Paralelna transakcija O-O.

Osoba A: „Molim vas govorite glasnije!”

Osoba B: „U redu, izvinite.”

Slika – Paralelna transakcija R-D.

U vezi s paralelnim transakcijama Bern je postavio prvo pravilo komunikacije ciji je
smisao da komunikacija tece glatko sve dok su transakcije paralelne. „Sve dok su vektori
paralelni, komunikacija se može nastavljati neograniceno” (Berne, 1966, str. 224–225).

5
Iako je Bern koristio pojam komplementarne transakcije, danas je uobicajeno da se koristi naziv
paralelene transakcije jer je prethodni naziv pravio zabunu s takozvanim komplementarnim
komunikacijskim odnosima.
Ukrštene transakcije

Ukrštene transakcije su sve jednostavne transakcije koje ne zadovoljavaju definiciju

za paralelene transakcije. Ukrštene transakcije nastaju bilo tako što je reakcija osobe B
takva da se ne odaziva pozvano ego stanje, vec neko drugo (slika); bilo tako što se
odaziva pozvano ego stanje osobe B, ali ne onom ego stanju osobe A koje ga je pozvalo
(slika).

Osoba A: „Kako se danas osecate?”

Osoba B: „Izgleda da sam ja izgubljen slucaj.”

Slika – Ukrštena transakcija (transfernog tipa)

Osoba A: „Molim vas govorite glasnije!”

Osoba B: „Da nemate neki megafon za mene.”

Slika – Ukrštena transakcija

Ove transakcije su dobile ime po tome što se cesto transakcioni vektori na dijagramu
ukrštaju. Važno je znati da to nije uvek tako (slika iznad i slika ispod).
 Osoba A: „Ovi lekovi što nam daju su otrov!”
Osoba B: „Meni su neophodni.”

Slika – Ukrštena transakcija

U vezi s ukrštenim transakcijama Bern je postavio drugo pravilo komunikacije ciji je
smisao da ukrštanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Bernova definicija ovog
pravila je sledeca: „Ako se vektori ukrste, komunikacija je prekinuta, a odnos je loš”
(Berne, 1966, str. 225). Izraz „prekid komunikacije” koji je koristio Bern je preteran. U
stvarnosti ukrštanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Svaka kriza može biti ili
prevazidena ili produbljena. Šta ce uslediti u komunikaciji nakon ukrštajuce transakcione
reakcije zavisi od osobe A i njenog odgovora na ukrštajucu transakcionu reakciju osobe
B. Ukrštajuci odgovor osobe B predlaže novu definiciju transakcionog odnosa koji osoba
A može prihvati ili odbiti. 6
Kada je ukrštanje takvo da dovodi do boljeg transakcionog odnosa i unapredenja
komunikacije, tada to zovemo O.K. ukrštanje. Postoje brojne tehnike u TA (poput
transakcionih opcija i slicnih) gde ucimo ljude da koriste OK ukrštanje kako bi povecali
fleksibilnost u komunikaciji i izbegli da budu „zakljucani” u jednom, za njih
nepovoljnom tipu transakcionog odnosa. Jasno je da onda drugo pravilo komunikacije na
nacin na koji ga je definisao Bern iskljucuje postojanje OK ukrštanja, što nam daje za
pravo da ovo pravilo redefinišemo.
Osoba A koja zapocinje komunikaciju odredenim transakcionim stimulusom ocekuje
paralelnu transakciju, odnosno da joj odgovori pozvano ego stanje osobe B. U tom smislu
je odgovornos t na osobi B na time da li ce prihvatiti takav transakcioni odnos kakav joj
predlaže osoba A svojim transakcionim stimulusom. Ukoliko ga ne prihvata tada dolazi
do ukrštajuce transakcione reakcije. Time se pokazuje konflikt oko definicije

6
Na primeru ukrštenih transakcija vidimo koliko je važno da se u definiciju transakcije ukljuci treci
element reakcija na reakciju jer ovaj element upravo definiše da li je ono što se u komunikaciji desilo pre
njega bilo uspešno ili neuspešno.
transakcionog odnosa ove dve osobe. Sada je na potezu osoba A koja može biti
iznenadena time što osoba B ne prihvata predloženi transakcioni odnos i koja sada treba
da odluci kako ce reagovati na transakcioni odgovor osobe B. Ako u svojoj reakciji na
rakciju osoba A nastavi da insistira na svom predlogu komunikacijskog odnosa tada je
transakcija zaista ukrštena, a ako osoba A ipak prihvati kontrapredlog osobe B, tada se
komunikacija nastavlja paralelno, s tim što je došlo do OK ukrštanja kroz odgovor osobe
B.

Neke tipicne ukrštene transakcije

Iz didaktickih razloga razmatramo nekoliko vrsta ukrštenih transakcija: transferne,
kontratransferne, bezobrazne, frustrirajuce i svadalacke.
Transferna transakcija
Kada na stimulus iz Odraslog drugi odgovori iz nekog drugog ego stanja to najcešce
ukazuje da je došlo do nesvesne projekcije. Kod transfernih transakcija osoba B nije
doživela stimulus koji joj je uputila osoba A kao stimulus iz Odraslog, vec iz Roditelja,
zbog cega i odgovara Roditelju. Bern je ovaj tip transakcije nazvao po transferu i
transfernim reakcijama. 7

Osoba A: „Da li znate ko je to uzeo?”

Osoba B: „Nisam ja, majke mi!”

Slika – „Transferna” transakcija.

Kontratransferna transakcija

7
Transfer ili prenos je situacija u kojoj pacijent nesvesno projektuje svoje mentalne predstave na
terapeuta i time iskrivljuje stvarnost. Transferne transakcije su ceste u transferu, ali se pojavljuju i u
kontratransferu i u drugim vrstama odnosa.
 Kada na stimulus upucen iz Odraslog druga osoba odgovara iz Roditelja, to cesto
ukazuje na to da drugoga ne doživljava da je na istom nivou, vec ga patronizira. Kako je
to cesta pojava u kontratransferu odatle i ime ovom tipu transakcije.8

Osoba A: „Da li znate ko je to uzeo?”

Osoba B: „Kako ja da znam da niste vi?!”

Slika – „Kontratransferna” transakcija.

„Bezobrazna” transakcija
Ovaj tip transakcije je dobio ime po tome što osoba A na osnovu transakcionog
odgovora osobe B cesto stice utisak da je osoba B bezobrazna.

Osoba A: „Seli ste na mesto gde na grupi uvek ja sedim!”

Osoba B: „Koliko mi je poznato mesta nemamo pravilo da su
mesta rezervisana.”

Slika – „Bezobrazna” transakcija

Frustrirajuca transakcija
Ova transakcija je dobila naziv po tome što se inicijator komunikacije oseca
frustrirano. Umesto da dobije neku reakciju Negujuceg Roditelja osoba je dobila

8
Kontratransfer ili protivprenos je situacija u odnosu izmedu terapeuta i pacijenta u kojoj terapeut
nesvesno projektuje svoje mentalne predstave na klijenta i time iskrivljuje stvarnost. Dok je u ovom odnosu
transfer relativno normalan ili ocekivan, kontratransfer je uvek patološki. Terapeut jeste u stanju da
pomogne klijentu samo ukoliko je svestan realnosti, a ako je iskrivljuje, tada postaje nekompetentan. Zbog
toga je kontratransfer glavni predmet procesa supervizije, terapeutovog rada na sebi i autosupervizije
tokom rada s pacijentima. Medutim, kontratransferne transakcije nisu iskljucivo povezane s
kontratransferom.
„hladnog” Odraslog. Na primer, dete koje je neko vreme spavalo, naglo se budi i pocinje
da vrišti. Majka ulece u detetovu sobu i uporno pita dete: „Šta se desilo?”

Osoba A: „Doktore, da li ce meni ikada biti bolje?”

Osoba B: „Ljudi s vašim poremecajem se potpuno
oporave u šezdeset posto slucajeva.”

Slika – „Frustrirajuca” transakcija

Svadalacka transakcija
Ovo je tipicna transakcija koja se pojavljuje u svadama, kada svaka od osoba ocekuje
od one druge da joj se podredi i da prizna „grešku”. Ovakve transakcije su tipicne za
razlicite igre moci: „Ja sam jaci i zato cu ja naterati tebe da promeniš ponašanje!” – „E
vala neceš, ja sam jaci i ti ceš promeniti svoje ponašanje!”

Osoba A: „Zahtevam da mi se izvinite!”

Osoba B: „Prvo se vi izvinite meni!”

Slika – „Svadalacka” transakcija

Složene (skrivene ili ulteriorne) transakcije

Složene (kompleksne ili sastavljene) transakcije su one u kojima u komunikaciji dve
osobe istovremeno ucestvuje tri ili više ego stanja. To znaci da su bar kod jedne osobe
istovremeno aktivna dva ego stanja. Kako je u ovom modelu pošiljalac pojedinacne
poruke ego stanje, to znaci da osoba iz dva razlicita ego stanja šalje dve razlicite poruke i
da se komunikacija odvija na dva nivoa. Bern je ove nivoe nazvao socijalni i psihološki
nivo komunikacije. Na svakom od ovih nivoa se odvija komunikacija i razmena poruka,
tako da razlikujemo socijaln u i psihološku poruku. Transakcioni stimulus koji sadrži i
socijalnu i psihološku poruku nazivamo dupla poruka.
Za razliku od socijalnog nivoa komunikacije koji je nivo eksplicitne, ocigledne
poruke, psihološki nivo komunik acije je nivo implicitne, prikrivene ili dobro skrivene
poruke. Složene transakcije se upravo zbog prikrivenosti psihološkog nivoa komunikacije
drukcije zovu i skrivene ili ulteriorne transakcije (eng. ulterior, skriveno). Cest je slucaj
da je psihološka poruka izražena neverbalno, a socijalna verbalno, ali su moguce i druge
varijante, pa cak i da je psihološka poruka sadržana u verbalnom kanalu komunikacije
kao na primer kada muž umiljato kaže ženi: „Ljubavi gde si sakrila moje kljuceve.”
Uobicajeno je da se na transakcionom dijagramu vektor socijalne poruke crta punom
linijom, a vektor psihološke poruke isprekidanom linijom.

Socijalna poruka: neagresivno traženje informacije.

Psihološka poruka: optuživanje.

Slika – Prikaz duple poruke u složenoj transakciji

U vezi sa složenim transakcijama Bern je postavio trece pravilo komunikacije ciji je
smisao da je daleko verovatnije da ce druga osoba odgovoriti na psihološku poruku nego
na socijalnu. „Bihejvioralna reakcija na skrivenu transakciju je odredena na psihološkom,
a ne na socijalnom nivou” (Berne, 1966, str. 227). To znaci da se reakcija na skrivenu
transakciju može predvideti samo u onoj meri u kojoj se poznaje psihološki nivo
komunikacije. U skladu s time, u gore navedenom primeru odgovor bi trebalo da bude:
 Osoba A (umiljato):
Socijalna poruka: „Ljubavi gde si sakrila moje kljuceve.”
Psihološka poruka: „Ti si kriva što ja ne mogu da nadem svoje stvari.”
Osoba B (uzbudeno): „Ja tvoje kljuceve nisam ni videla.”(nisam kriva!)

Slika – Tipicni socijalni odgovor na psihološku poruku.

Kada osoba B reaguje tako da psihološku (skrivenu) poruku reaguje socijalno
(otkriveno), tada takvu transakciju zovemo otkrivajuca ili demaskirajuca transakcija.
Kako su skrivene transakcije su cesto deo meduljudskih igara, manipulacija i drugih
indirektnih i mutnih nacina komunikacije, postoji ocekivanje da ce otkrivajuci
transakcioni odgovor biti lek za sve ove slucajeve. Na žalost, otkrivajuci ili
demaskrirajuci odgovor nema tavku moc. Tako, na primer, u našoj ilustraciji osoba A
može nastaviti komunikaciju: „Šta se uzbuduješ? Pa tebe covek ne može ništa ni da pita a
da ti ne praviš konflikt!” Na taj nacin osoba A negira da je prethodno uputila optužujucu
psihološku poruku, cime kreira paradoks u komunikaciji („duplo-vezana situacija” ili
eng., double-bind) i na neki nacin osobu B pravi ludom jer tvrdi da ona umišlja ono što se
zaista desilo.9
Analizom transakcija tokom laganja, glume i manipulacija, dakle onih
komunikacijskih situacija u kojima je osobi veoma važno da se što uveljivije lažno
predstavi i tako sakrije svoje prave namere, mi smo došli do zakljucka da socijalni nivo
komunikacije nosi skrivajucu poruku. Cilj skrivajuce poruke je da totalno sakrije
prikrivenu nameru. Kada je skrivajuca poruka uspešna, druga strana nije u stanju da
registruje bilo kakvu skrivenu poruku na psihološkom nivou. U tom slucaju, iako postoji
aktivno ego stanje i skriveni cilj u komunikaciji, one se ne ispoljava u komunikaciji. Tada
je rec o uspešnoj ili netransparentnoj skrivajucoj transakciji. To je kao u glumi: gluma je

9
O drugim mogucim reakcijama na duple poruke govorimo na kraju ovog poglavlja.
dobra onda kada se ne može primetiti da neko glumi. Ukoliko osoba nije u stanju da
skrivajucom porukom sakrije skrivenu poruku tako da se pojavi dupla poruka, tada se
radi o providnoj skrivajucoj poruci. To je kao kod loše glume jer je svima jasno da taj
neko glumi.
Osoba koja upucuje poruku može imati takav motiv da potpuno sakrije svoje namere
u komunikaciji (skrivajuca transakcija) ili može imati motiv da namerno upucuje duple
poruke drugoj strani. U ovom drugom slucaju psihološke poruke su namerno takve da ih
drugi može registrovati. To je posebno primenljivo kod paradoksa. Na primer, kada se
drugome istovremeno porucuje i da je pametan i da je glup: „Veome ste to in-teli-gento
zakljucili!”
Dva glavna tipa skrivenih transakcija su:
– duple transakcije i
– ugaone transakcije.

Dupla transakcija
Pod duplim transakcijama podrazumevamo takve transakcije u kojima obe strane
komuniciraju i na socijalnom i na psihološkom nivou. Duple transakcije mogu biti
paralelne i ukrštene, u zavisnosti od toga da li izmedu osoba postoji saglasnost ili
nesaglasnost o komunikacijskom odnosu.
Paralelne duple transakcije su uobicajene za razne oblike skrivene komunikacije kada
ukljucene osobe žele da sadržaj njihove komunikacije ostane tajan pred trecim prisutnim
osobama. Ove transakcije su uobicajene i prilikom upoznavanja kada obe strane testiraju
jedna drugu i proveravaju da li bi mogle da uspostave onakav komunikacijski odnos
kakav bi želele. Paralelne duple transakcije su takode veoma prisutne u komunikaciji
izmedu ljud i koji nisu medusobno bliski (javna komunikacija). Takode su povezane s
pravilima lepog ponašanja gde se smatra da je psihološka poruka daleko civilizovaniji
oblik komunikacije u odnosu na direktnu iskrenu poruku. 10 Razlog je to što se
indirektnom komunikac ijom na psihološkom nivou više „cuvaju” osecanja drugih ljudi,
posebno pred trecim licima koji su svedoci komunikacije.

10
Direktne i iskrene poruke spadaju u domen intimne komunikacije, dok indirektne i duple poruke
spadaju u domen komunikacije s ljudima s kojima subjekt nije blizak (javnost).
 Socijalni nivo:
Osoba A: „Koliko traju ove grupe?”
Osoba B: „Trebalo bi devedeset minuta.”
Psihološki nivo:
Osoba A: „Kako mi je dosadno.”
Osoba B: „Da i meni se odužilo.”

Slika – Paralelna dupla transakcija.

Socijalni nivo:
Osoba A: „Grupa pocinje tacno u pet.”
Osoba B: „Potrudicu se da stignem na vreme.”
Psihološki nivo:
Osoba A: „Nemoj da kasniš!”
Osoba B: „Ipak cu zakasniti.”

Slika – Paralelna dupla transakcija.

Duple transakcije mogu biti i ukrštene, narocito onda kada ukljucene osobe ne dele
istu definiciju svog komunikacijskog odnosa. Cesto se „civilizovane” svade sastoje
upravo iz serije ukrštenih duplih transakcija.
 Socijalni nivo:
Osoba A: „Grupa pocinje tacno u pet.”
Osoba B: „Hvala na obaveštenju. Zaista ste veoma
ljubazni.”
Psihološki nivo:
Osoba A: „Nemoj da kasniš!”
Osoba B: „Tebe se ne tice kada cu ja doci.”

Slika – Ukrštena dupla transakcija

Pored navedenih postoje i kompleksniji oblici ukrštanja kada su ukršteni kako
socijalni tako i psihološki vektori komunikacije.

Ugaona transakcija
Ugaone transakcije su radne transakcije i cesto deo manipulacije. Ove transakcije
polaze iz Odraslog osobe A, što znaci da ih osoba koristi kao komunikacijski trik kako bi
svesno i namerno izazvala željenu reakciju druge osobe.
Nekada se ugaone transakcije koriste u terapiji. Na primer, kada daje „domaci
zadatak” koji bi pacijent trebalo da uradi do sledeceg susreta, terapeut izgovara: „Dacu
vam jedan domaci zadatak koji je možda suviše težak za vas, a koji se sastoji u ...”

Terapeut:
Socijalni nivo: daje instrukcije za izradu „domaceg zadatka”
Psihološki nivo: preuzima odgovornost za težinu zadatka ako ga
pacijent ipak ne uradi do sledeceg susreta.

Slika – Terapijska ugaona transakcija

 Ugaone transakcije su uvek manipulacije jer psihološku poruku namerno priprema i
upucuje Odrasli na nacin da je drugi nije svestan jer poruka samo na taj nacin može
postici efekat. 11 Manipulacije ugaonom transakcijom funkcionišu tako što psihološka
poruka poziva prkos, inat ili bunt druge strane. Posebno je štetna paradoksalna primena
ovih poruka u vaspitanju: „Šta ti bi na fakultet! Tamo ceš odmah propasti!” (psihološka
poruka je: „Cik mi dokaži da si sposoban da završiš fakultet!”). Razlog je što se na ovaj
nacin na socijalnom nivou šalje zabrana na uspeh koja takode može snažno uticati na
dete.

Prednosti komunikacije na psihološkom nivou

Iako transakciona analiza kao metod primenjene psihologije insistira na direktnoj,
jasnoj i iskrenoj komunikaciji, važno je shvatiti da se to odnosi prvenstveno na
profesionalni kontekst. Ovakva komunikacija je prirodna za odnose bliskosti. Odnos
klijent-terapeut, na primer, lice na odnos bliskosti. U stvari je rec o pseudointimnosti
kakva postoji u odnosu dete-roditelj. Roditelj od deteta ocekuje da bude potpuno iskreno,
ali roditelj u mnogim stvarima nije iskren prema detetu uglavnom zbog toga što ga štiti
od onih aspekata stvarnosti koje ne bi bilo u stanju da ispravno shvati i vrednuje. Slicno
tome, terapeut ocekuje od klijenta potpunu iskrenost, ali istovremeno stvari iz
terapeutovog privatnog života nisu tema razgovora.
U svakodnevnoj komunikaciji nekada je nužno komunicirati koristeci i psihološki
nivo komunikacije. To naglašavamo zbog toga što smo primetili da povremeno neki naši
studenti koji su puni TA entuzijazma pokušavaju da se u svim socijalnim kontekstima
drže principa TA komunikacije i da ih to povremeno ogranicava. U privatnom životu
dobro je neki put koristiti one prednosti koje donosi komunikacija koja nije direktna,
iskrena i jasna.

UMIŠLJENA PORUKA ILI TRANSAKCIJA

Do sada smo analizirali komunikaciju pod pretpostavkom da obe strane zaista
upucuju odredene poruke jedna drugoj. Medutim, nekada ljudi „primaju” i one poruke

11
Pod manipulacijom uvek podrazumevamo takvu komunikaciju cijeg pravog motiva drugi nije
svestan. Medutim, prava manipulacija je kada je to na štetu drugoga.
koji im uopšte nisu upucene. Pod umišljenom transakcijom podrazumevamo situaciju
kada neka osoba umišlja da joj neko drugi upucuje poruku. Na primer, osoba prolazi
ulicom pored dvoje ljudi koji pricaju (jedan drugome prica vic), nakon cega se jedan od
njih glasno nasmeje. Taj smeh osoba pogrešno shvata kao poruku upucenu njoj, odnosno
kao cinjenicu da joj se nepoznata osoba javno podsmeva. Zbog toga osoba prilazi paru i
obrati se coveku koji se nasmejao recima: „Pa dobro, hajte kažite i meni šta je to na meni
smešno?” Kada taj drugi pocinje zbunjeno da negira da je smeh bio upucen osobi, ona
nastavlja: „Kako ste bezobrazni, još me pravite ludim!”
Umišljene transakcije crtamo na poseban nacin (slika).

„Ma kome se ti smeješ”

Slika – Umišljena transakcija (tackasta linija oznacava projekciju)

Kao paralela halucinacijama i iluzijama postoje dva tipa umišljenih transakcija:

– kada drugi uopšte ne šalje nikakvu poruku osobi koja u njegovom ponašanju
„otkriva” poruku („halucinacija” poruke) i
– kada se drugi zaista obraca osobi, ali ona ne prepoznaje njegove prave poruke vec
pogrešno „cita” neke poruke koji joj drugi uopšte ne šalje („iluzija” poruke). Ovaj slucaj
smo vec opisali kod ukrštenih transakcija. 12
U svakodnevnom životu tipicna je umišljena transakcija kada neko u automobilu koji
je iza vozacevog pocinje da trubi i kada vozac pomišlja da je taj signal upucen njemu
zbog njegovog nacina vožnje. Ili: šef koji ulazi kod zaposlenog ima namrgoden izraz lica,

12
I halucinacija i iluzije spadaju u obmane cula. Razlika je u tome što kod halucinacija u stvarnosti ne
postoji nikakav stimulus, a kod iluzija postoji nekakav stimulus ali ga osoba iskrivljeno interpretira.
zbog cega zaposleni veruje da mu šef pokazuje da je ljut na njega, zbog cega se izvinjava,
iako je u stvarnosti razlog za šefovo neraspoloženje to što ima snažnu glavobolju.
Primeri za situacije kada je umišljena transakcija rezultat pogrešnog „citanja” onih
poruka koje drugi zaista upucuju osobi su sledeci: osoba koja se veoma ljubazno (ali ne i
koketno) ponaša prema svim ljudima, postaje veoma iznenadena kada joj poslovni
partner izjavljuje ljubav. Tada su obe strane neprijatno iznenadene, osoba neocekivanom
ljubavnom ponudom, a drugi zbog toga što je u ljubaznosti druge osobe „citao” da se ona
prema njemu obraca na poseban nacin, odnosno da mu se udvara.
Psihološki mehanizam koji je zasnovan na projekciji, a koji se manifestuje u tome da
osoba neutralne stimuluse iz okoline dovodi u vezu sa sobom i pogrešno im pripisuje
znacenje da su „poruke” koje su njoj upucene, nazivamo personalizacija. 13 Kada je
veoma izražena, kao kod psihoticnih, personalizacija se manifestuje kao sumanute ideje
odnosa, odnosno kao auditivne, akuzativne halucinacije.

SPECIJALNE TRANSAKCIJE
Pod specijalnim transakcijama podrazumevamo transakcije koje su po razlicitim
kriterijumima osobene.

Indirektna transakcija
Da bi moglo doci do indirektne transakcije potrebno je da su istovremeno u
komunikacijskom polju prisutne bar tri osobe. Osoba koja zapocinje indirektnu
transakciju istovremeno upucuje poruke na razlicitim nivoima i drugoj i trecoj osobi.
Poruka na socijalnom nivou je upucena drugoj osobi, mada je na psihološkom nivou
upucena trecoj osobi. Na primer, majka kod koje žive sin i njegova žena, u prisustvu žene
pita sina: „Jesi li opet ti zaboravio da vratiš mleko u frižider?” Kada sin odgovori:

13
Postoji nekoliko razloga za umišljene transakcije, a glavni su projekcije i nesporazumi. Kada osoba
projektuje ona obicno projektuje odredeni psihicki sadržaj (mentalne predstave) koji kao kompleks postoji
u njenoj psihi. Pod kompleksom podrazumevamo odredeni mentalni sadržaj koji je osobi veoma važan tako
da je zbog toga pracen snažnom emocijom. Druga osobina kompleksa je da nisu integrisani sa ostalim
delovima psihe. Kompleksi se obicno nalaze u osobinom predsvesnom i uticu na percepciju i apercepciju
tako što ce osoba primetiti one sadržaje koji su tema kompleksa (selektivna percepcija), odnosno pripisati
stimulusima ono znacenje koje je u skladu s kompleksom. Tako, na primer, osobe koje se osecaju
inferiorno zato što se samopreziru cesto u ponašanju drugih ljudi „primecuju” znakove prezira. Rec je, u
stvari, o eksternalizaciji samoprezira.
„Nisam ni uzimao mleko.”, ona mu uzvraca: „Tako sam i mislila.” Dakle, ono što je na
socijalnom nivou komunikacija majke i sina je na psihološkom nivou kriticka poruka
majke sinovljevoj ženi. Na ovaj nacin majka koristi paradoks u komunikaciji sa ženom
jer istovremno i upucuje poruku i negira da je upucuje. Nekada, kada treci odreaguje na
psihološku poruku i pokuša da se umeša u razgovor, osoba koja je uputila indirektnu
transakciju može kreirati paradoks tako što ce odgovoriti: „Izvini, ali ti nemoj da se
mešaš u naš razgovor.”

A C

Slika – Indirektna transakcija

Indirektne transakcije je moguce analizirati i u domenu socijalne psihologije. Tako na
primer, mafijaši koji ubiju osobu koja je pokušala da svedoci, istovremeno šalju poruku i
drugim osobama koje bi mogle to isto da ucine šta ih ceka ako se odluce da svedoce.
Takode, teroristi koji su izveli neku akciju protiv neke žrtve, ustvari upucuju poruku
drugima da niko nije siguran sve dok se ne ispune zahtevi terorista. Da je glavni cilj
terorista u indirektnom zastrašivanju drugih upucuje i samo njihovo ime jer teror znaci
strah.
U osnovi, svaki put kada su u komunikacijskom polju prisutni neko treci, to utice na
nacin komuniciranja izmedu dvoje ljudi. Brojne su dokazi da prisustvo trece osobe u
velikoj meri menja kontekst komunikacijske situacije. Da je nacin komunikacije
istovremeno poruka upucena tim trecima najbolje se vidi kod onih ljudi koji u velikoj
meri promene svoje ponašanje kada se u komunikacijskom polju pojavi neki „svedok”.
Tada je indirektna poruka u stvari neka vrsta samopredstavljanja osobe koja na ovaj nacin
komunicira.
 Treca osoba može da utice na komunikaciju izmedu druge dve osobe i onda kada nije
prisutna. Rec je o situaciji u kojoj osoba koja šalje poruke zamišlja da je data osoba
(obicno neki autoritet) prisutna, tako da se obraca drugome na nacin koji bi trebalo da
kreira neku sliku o njoj kod trece osobe (koja je samo imaginarno prisutna). U TA teoriji
ego stanje koje cesto ima ulogu svedoka komunikacije je upravo ego stanje roditelja. 14

Karambol transakcija
Karambol transakcija se odnosi na situaciju u kojoj osoba A šalje poruku osobi C koja
nije prisutna u komunikacijskom polju, preko prisutne osobe B.

A B C

Slika – Karambol transakcija osoba A, B i C.

Karambol transakcija je veoma problematicna iz više razloga i to za sve ucesnike u
njoj. Ona podseca na decju igru „pokvarenih telefona” i zbog toga je treba izbegavati u
sve tri uloge:
Osoba A ne može znati da li je osoba C uopšte primila njenu poruku, i ako je primila
poruku u kom obliku ju je primila. Ona zbog toga ne može znati da li je za problem u
komunikaciji kriva osoba B (glasnik) ili osoba C. Zbog toga je najbolje ne ulaziti u ulogu
osobe A i izbegavati karambol transakcije tako što cemo direktno komunicirati s osobom
C.
Osoba B ili „glasnik” možda nepotrebno preuzima odgovornost za komunikaciju
osoba A i C. Ona može ne preneti poruku i time ugroziti odnos ovih osoba. Takode, ako
nešto krene naopako ona može biti optužena kako od osobe C (da takvu poruku nije
mogla poslati osoba A i slicno), tako i od osobe A (da nije razumela šta treba da kaže i
slicno). Zbog svega toga treba izbegavati ulogu glasnika, a ako se vec u nju ulazi treba
svoju ulogu ispuniti odgovorno i treba se zaštititi od iskrivljenja poruke.

14
Ovaj momenat obracanja imaginarnom objektu je posebno zanimljiv ukoliko prihvatimo da postoje i
nesvesne tanasakcije.
 Osoba C kada dobije neku poruku ne može znati da li je osoba A zaista poslala baš
takvu poruku ili je osoba B iskrivila originalnu poruku. Takode, ona ne može znati da li
je uopšte osoba A nešto rekla ili je u pitanju manipulacija osobe B. Zbog toga neko ko je
u ulozi osobe C treba biti posebno oprezan kada su u pitanju njegove emotivne reakcije
na „poruku” osobe A. Najbolje je prvo proveriti verodostojnost poruke kod osobe A.
Karambol transakcije su cest sastojak nekih igara.

„Dželatske” transakcije
Bern je smatrao da neke osobe pokušavaju da svoju skriptnu samodestruktivnost
pretvore u nešto zabavno. Zbog toga je on govorio o „smehu pod vešalima”. Tako, na
primer, alkoholicari na lecenju imaju obicaj da zabavljaju jedni druge „smešnim” pricama
o tome šta su radili dok su bili pijani. Vecina ovih prica su samodestruktivne ili pune
samoprezira. Svaki put kada se neko drugi smeje ili na drugi nacin potkrepljuje neciju
samodestruktivnost, tada je rec o dželatskim transakcijama. 15
Jedan od prvih princip a koje terapeut treba da sprovodi u radu sa svojim klijentima je
da im ne potkrepljuje skriptnu patologiju i bilo koji oblik samodestruktivnosti. To znaci
da ne sme da se angažuje u dželatskim transakcijama. Jedno od pravila je da se smejemo
zajedno s pacijentom, a nikako da se smejemo pacijentu. Veome je važno razlikovati
smeh koji je mocno terapijsko sredstvo, od podsmeha koji potkrepljuje skript
bezvrednosti. Na grupama je važno objasniti šta su dželatske transakcije, a zatim ih
konfrontirati.

Redefinišuce transakcije: tangente i blokovi

Kada na upuceni stimulus osoba ne odgovara direktno, tada je rec o redefinišucim
transakcijama. Razlikujemo dve vrste redefinišucih transakcija: tangente i blokove
(Schiff et al., 1975).

15
Kao što malo dete razmišlja konkretno, tako razmišlja i ego stanje deteta: „Smeju se, znaci da im se
svida ovo što govorim. To znaci da me vole!” Rezultat je da osoba postaje samodestruktivna da bi
zabavljala druge i da bi se osecala prihvacenom i voljenom. Kada se ovaj mehanizam nauci u detinjstvu on
se održava u kasnijem životu.
Tangente
Kao što tangenta u jednoj tacki dodiruje kružnicu, tako i transakcioni odgovor samo u
jednoj tacki dodiruje transakcioni stimulus. Tangente je najbolje uociti kod postavljenja
pitanja:
Terapeut: „Da li ste u poslednje vreme razmišljali o samoubistvu?”
Klijent: „O tome sam intenzivno razmišljao u srednjoj školi.”
(Umesto da odgovori kako je u poslednje vreme, klijent govori o prošlosti)

Terapeut: „Kako se sada osecate?”

Klijent: „Sada mi je palo na pamet da je danas trebalo da nazovem mamu.”
(Umesto da odgovori o tome šta oseca klijent govori o tome šta misli. )

Vaspitac: „Da li je istina da si ga šutnu u glavu?”

Šticenik : „On je mene prvi udario!”
(Umesto da odgovori na pitanje o udarcu, šticenik odgovara o tome ko je zapoceo tucu.)

Terapeut: „Da li ste zadovoljni kvalitetom vaših seksualnih odnosa?”

Klijent: „Pa, moglo bi i cešce.”
(Umesto da odgovori o kvalitetu, osoba govori o frekvenci.)

Blokovi
Kod redefinišucih transakcija tipa blokova, osoba pokušava da blokira i zaustavi tok
komunikacije tako što traži da se prethodno defin iše neki od pojmova o kojima se govori.
To bi u principu bilo u redu, kada osoba ne bi tvrdila da se neki od glavnih pojmova ili ne
mogu definisati ili ima toliko definicija da to zahteva posebnu raspravu. U svakom
slucaju je efaktat zaustavljanje komunikacije na toj tacki.
Islednik: „Da li ste sa njom imali seksualne odnose?”
Politicar: „Zavisi šta vi podrazumevate pod seksualnim odnosima?”

Terapeut: „Da li vi volite vašu ženu?”

Klijent: „Vrlo mi je teško da definišem šta je to ljubav.”

Terapeut: „Da li ste sada iskreni? ”

Klijent: „A koji stepen iskrenosti je potreban za ovo?”

I tangente i blokovi mogu nastati bilo kao rezultat svesne namere da se tok razgovora
skrene sa neprijante teme i time da se ona izbegne, bilo kao nesvesnog otpisivanja,
nesredenog razmišljanja i drugih stanja. Šifovi, koji su radili s nesvesnim redefinisanjem,
smatrali su da se ispravljanjem ovih transakcija unosi red u mentalne procese.
Danas se smatra da je transakcioni terapeut dužan da bude svesan toka komunikacije i
razmene transakcija izmedu sebe i klijenta. Prema tome on bi trebalo uvek da zna kada
njegov klijent redefiniše jer je to važan podatak za dalji razgovor, iako, naravno, nije
dužan da svaki put u razgovoru konfrontira pacijenta koji je redefinisao. Transakcioni
analiticar bi trebalo da zna kako se u svakom trenutku odvijaju transakcije.

Skriptne transakcije
U teoriji skripta postoji niz transakcija koje imaju svoja imena kao što su: skriptna
zabrana, skriptna kontrazabrana, program i dozvola.
Skriptna zabrana je roditeljska poruka (poruka od bilo kog autoriteta) kojom se
osporava neko detetovo ljudskopravo.
Primarne skriptne zabrane osporavaju ili pravo na život ili pravo na ljubav. Te dve
osnovne skriptne zabrane zovemo zabrana postojanja i zabrana licne vrednosti.
Sekundarna skriptna zabrana je roditeljska poruka kojom se definiše razlog za
upucivanje primarne skriptne zabrane: „Ti ne vrediš zato što si nesposoban”.
Skriptna kontrazabrana ili skriptni imperativ je roditeljska poruka kojom se
uslovljava detetovo pravo na život ili na ljubav. To su poruke u stilu: „Ja cu ti presuditi
ako ne budeš takav i takav!” Kroz kontrazabranu roditelj daje detetu instrukciju kakvo
treba da bude da bi izbeglo zabranu: „Volecu te (zaslužuješ ljubav) samo ako si
sposoban”.
Program je racionalna instrukcija detetu koju roditelj daje iz svog Odraslog.
Dozvola je roditeljska poruka kojom se priznaje i uvažava detetovo pravo na život i
na ljubav. Kada kasnije u odraslom dobu ovu dozvolu daje terapeut onda se ova
transakcija naziva terapijske dozvola.

Terapijske intervencije
Tokom profesionalnog rada s ljudima, orude ili alat transakcionog analiticara su
poruke koje upucuje koje drukcije zovemo intervencije. Rad s ljudima je kao i svaki rad
aktivnost usmerena ka cilju. U transakcionoj analizi ovaj cilj je definisan ugovorom o
promeni izmedu terapeuta i pacijenta.
Terapeut ne interveniše nasumice. S jedne strane je njegov strateški cilj koji je
odreden ugovorom izmedu njega i datog klijenta, a s druge strane je konk retna
komunikacija s pacijentom. Intervencija je terapijska poruka koja je usmerena na
ispravljanje pacijentovog referentog okvira. U praksi to znaci da terapeut interveniše
onda kada mu pacijent ponudi „materijal” za intervenciju. Taj „materijal” je odredeni
transakcioni stimulus koji u sebi sadrži signal da je pacijentov nacin gledanja na stvari
iskrivljen.
Intervencije su, prema tome, transakcioni odgovori terapeuta na pogodne stimuluse
koje je uputio klijent. Terapijske intervencije su transakcije koje imaju strukturu
sastavljenu iz tri cina:
1. Klijent: transakcioni stimulus („materijal”)
2. Terapeut: transakcioni odgovor (intervencija)
3. Klijent: odgovor na odgovor (efekat)

„materijal”
intervencija
efekat

Klijent Terapeut

Slika – Intervencija kao transakcija

Tokom komunikacije s klijentom terapeut pažljivo sluša i posmatra klijenta kako bi
uocio one signale koji su manifestacija iskrivljenja stvarnosti ili neke druge
neadekvatnosti. Kada registruje takava „materijal”, terapeut se može odluciti da
interveniše. Na primer, klijent je izgovorio:
Klijent: „Sve bi bilo u redu kada bi ja nekako mogao da se promenim.”
Terapeut u navedenoj izjavi klijenta nalazi tri iskrivljenja stvarnosti i tri moguce tacke
za intervenciju.
Prva skrivena pogrešna pretpostavka je u tome što se klijent identifikuje sa svojim
uverenjima: on ne pravi razliku izmedu sebe i svojih uverenja. Naime, on nije govorio o
promeni svojih uverenja ili necega slicnog vec o „promeni sebe”. Terapeut bi mogao
intervenisati tako što ce pozvati klijenta da se deidentifikuje, da napravi razliku izmedu
svog bica i svojih verovanja.
 Druga skrivena pogrešna pretpostavka je klijentova tvrdnja da u njegovom slucaju
promena nije moguca. Ovo je verovatno posledica postojanja prve pretpostavke: daleko
je lakše shvatiti da je moguce promeniti svoja uverenja nego da je moguce promeniti sebe
kao celinu, kao identitet. Zbog toga se terapeut može odluciti da konfrontira klijenta s
mogucnošcu promene.
Treca pogrešna pretpostavka je da bi u slucaju promene sve bilo u redu, što svakako
nije tacno i jeste grandiozno uverenje. Terapeut se može odluciti da konfrontira ovu
grandioznost i da suoci klijenta s tim da bi i nakon promene sigurno postojali neki
problemi.)
Terapeut se odlucuje da interveniše tako što ce obuhvatiti prvu i drugu tacku:
Terapeut: „Kada biste pravili razliku izmedu sebe i svojih uverenja možda bi vam bilo
lakše da shvatite da je promena moguca.”16
Intervencije se dele na uspešne i neuspešne, a iskljucivo u odnosu na to kako je klijent
na njih odreagovao. Iako intervencija može biti jako dobro zamišljena i plasirana, ona
može biti neuspešna. Takode, one što kod jednog klijenta nije dalo nikakvog efekta
(neuspešna intervencija) kod drugog klijenta može dati maksimalan efekat (uspešna
intervencija). Zbog svega toga terapeut mora pratiti reakcije klijenta na intervenciju da bi
odredio kakav je efekat njegove intervencije.
Klijent: (ironicno) „Kad bi ja ovo, kad bi ja ono, ja bi bio neko sasvim drugi.”
Dakle, jasno je da je terapeutova intervencija bila neuspešna jer je klijent na nju
reagovao negativno. To je signal terapeutu da promeni svoj pristup i da inerveniše na
drukcije nacine.
Da li je neka terapijska intervencija uspešna zavisi od toga da li je njen efekt bio u
tome da se klijent približi ugovorenom cilju tretmana. Bob i Meri Gulding (Goulding) su
intervencije podelili na tri kategorije: terapijske, antiterapijske i neterapijske.
Terapijske intervencije za rezultat imaju neku korist za klijenta, a bez štete.
Antiterapijske intervencije za rezultat imaju štetu za klijenta, bez koristi. Neterapijske
intervencije su one koje niti donose klijentu korist, niti mu donose štetu. 17

16
Ne postoji jedna idalna intervencija. Terapeut uvek može da interveniše na razlicite, a jako dobre
nacine: „Ako promenite neko svoje mišljenje o necemu, da li cete izgubiti sebe?”; „Na šta mislite kada
kažete promeniti sebe?”; „Šta vas sprecava da se promenite?”; itd. Vrednost svake intervencije se može
oceniti tek u komunikaciji s odredenim klijentom.
 Terapeut koji tokom svoje supervizije opisuje neku svoju intervenciju ima sledecu
strukturu recenice: „Kada sam primetio da je klijent uradio to i to, ja sam uradio to, na šta
je on reagovao tako i tako.”
Svaki terapeut bi trebalo da ima svoj repertoar odredenih intervencija koji tokom
vremena proširuje. Terapijske intervencije ce biti sistematicnije izložene u kasnijem
naprednom gradivu.

Problematicna transakcija
Problematicna transakcija je transakcija na koju se osoba žali kao na svoj nedostatak u
komunikaciji. To su transakcije u kojima suocena sa specificnim transakcionim
stimulusima osoba ne zna kako da odgovori ili pak odgovara neadekvatno.

TRANSAKCIONE VEŠTINE (transakcioni aikido)

Ova tehnika je zasnovana na dobrom poznavanju ego stanja (komunikacijski model) i
analize transakcija, a njena glavna pretpostavka je da ljudi uvek biraju svoje reakcije. To
znaci da svako bira kako ce odgovoriti na neki transakcioni stimulus. Bez obzira koji nam
je transakcioni stimulus upucen, mi na njega možemo odgovoriti iz bilo kog ego stanja,
pozivajuci bilo koje ego stanje druge osobe.
Nasuprot tome mnogi ljudi veruju da su njihove reakcije na tude transakcione
stimuluse automatske, prirodne i da oni jednostavno moraju uvek isto regovati na date
stimuluse. Neke osobe su se cak toliko poistovetile sa svojim reakcijama da veruju da bi
izgubile identitet kada bi drukcije reagovale, da one ne bi bile one kada bi odgovorile
drukcije od „svog” nacina. Poseban je problem kada neko odbija da prihvati odgovornost
za svoje akcije i reakcije i veruje da su drugi ljudi odgovorni ili krivi za reakciju koju su
„izazvali” kod osobe.

17
Tokom procesa treninga psihoterapeuta od pocetnika do majstora razlikujemo dve faze. U prvoj fazi
pocetnik vrlo brzo nauci šta ne treba da radi s klijentom (da nema antiterapijske intervencije) iako ima
problema da konceptualizuje šta tacno treba da radi s klijentom. Za ovu fazu je karakteristicno to d a nema
antiterapijskih intervencija, ali da je izuzetno visok procenat neterapijskih intervencija, a nizak procenat
terapijskih intervencija. U drugoj, znatno dužoj fazi dolazi do smanjenja broja neterapijskih intervencija a
do rasta terapijskih. Iako bi u idealnom slucaju svaka terapeutova komunikacija s klijentom trebalo da bude
nekakva terapijska intervencija, rec je o idealu jer u stvarnom životu i jako dobri majstori ovog zanata
imaju izvestan procenat neterapijskih intervencija.
 Ova tehnika se primenjuje onda kada se osoba žali na problematicnu transakciju,
odnosno da hronicno neadekvatno reaguje na neki odredeni tip transakcionog stimulusa.
Cesto su problem takvi transakcioni stimulusi koji su upuceni od Kritikujuceg Roditelja
koji osob u optužuje, preti joj, vice na nju i slicno. Nepoželjne „automatske” reakcije u
kojima je osoba „zakljucana” (zakljucana transakcija) mogu biti strah, zbunjenost,
neznanje kako da se reaguje, ali i izlivi besa, prezira, mržnje, vulgarno izražavanje i
slicno.
Na primer, za osobu je problematicna transakcija kada je neko vreda iz negativnog
Kritikujuceg Roditelja. Zbog toga je dobila zadatak da koristeci model pozitivnih
komunikacijskih ego stanja smisli i napiše moguce reakcije iz svakog ego stanja na
stimulus koji glasi „Ti si totalni idiot”:
+ KR: „Ne dozvoljavam da mi se obracate tim recima, i ako tako nastavite ne želim
da dalje razgovaram s vama!”
+ NR: „Žao mi je što vas je to toliko uznemirilo, hocete li moci da nastavimo
razgovor smirenije?”
+ O: „Šta vam tacno smeta u mom ponašanju? ”
+ AD: „Izvinjavam se ako sam u necemu pogrešila.”
+ SD: „Šteta, jer ste tako seksi. ”
Poenta ove tehnike je u komunikacijskoj fleksibilnosti jer umesto da bude zakljucana
u neadekvatnoj reakciji osoba sada ima najmanje šest mogucih izbora kako da reaguje.
Što neko ima više izbora na raspolaganju, to je veca verovatnoca da ce odgovoriti onim
nacinom koji je najprimereniji. Ne postoje univerzalno dobri odgovori, jer mnogo toga
zavisi ne samo od stimulusa, vec i od postojanja ili nepostojanja odnosa izmedu osoba,
kao i od konteksta ili situacije u kojoj se sve odvija (prisustvo drugih ljudi, tip situacije i
slicno ).
 Protokol za terapijsku primenu tehnike TRANSAKCIONE
VEŠTINE:

1. Ustanovi se da postoji problematicna transakcija.

2. Ispitaju se osobina uverenja o automaticnosti njenih reakcija.
3. Eventualna iskrivljena uverenja se poprave, a osoba edukuje o postojanju
izbora transakcione reakcije.
4. Na osnovu komunikacijskog modela ego stanja osoba smisli i razradi
moguce tipove reakcija iz svih pozitivnih ego stanja.
5. Obracajuci pažnju na neverbalno izražavanje osoba uvežbava razlicita
reagovanja s terapeutom ili u grupi.
6. Osoba primenjuje razlicita reagovanja u životnim situacijama, a od
terapeuta ili grupe dobija podršku i fidbek.

Edukativna primena u razvoju socijalnih ili profesionalnih veština

Princip je isti kao kod terapijske primene, s tim što se tehnika primenjuje unapred pre
nego što je došlo do eventualnih problematicnih transakcija. Osoba se priprema kako bi
znala kako da reaguje ukoliko bi klijent ili neko drugi uputio „nezgodni” transakcioni
stimulus. Ovo je veoma dobra tehnika u treningu mladih profesionalaca.
Primeri za vežbe reagovanja na nezgodne stimuluse upucene terapeutima:
„Moram da vam priznam da sam se zaljubio-la u vas.”
„O bože kako ste vi mladi.”
„A zašto vi meni ne kažete nešto o vašim problemima.”
„Jeste li vi udati (oženjeni).”
„Vi meni uopšte ne pomažete.”
„Neki put vas mrzim. ”
„Da li se ja vama svidam? ”
„Možete li vi mene izleciti?”
„Da li moj život ima smisla?”
„Kada bih se ubila, verovatno bi i vama bilo svejedno.”

Pored toga ova tehnika se u elaboriranom obliku koristi za razvoj citavnog niza
socijalnih veština. Kao takva se može koristiti preventivno u smislu razvijanja socijalnih
veština kod adolescenata, ali cak i u rehabilitaciji teških duševnih bolesnika. Kljucni
moment u ovim primenama je grupni rad i uvežbavanje kroz tehniku igranja uloga.
 Transakcioni izbori
Kada je osoba suocena s problematicnom transakcijom ona ima mogucnost da
promeni tok komunikacije primenjujuci tehniku transakcionih izbora (transakcione
opcije, Karpman, 19). Osoba treba da:
Promeni ego stanje!
Ukrsti transakcije!
Promeni temu razgovora!
A što cini da prethodni konflikt bude zaboravljen.

Pet nacina reagovanja na problematicnu duplu poruku

Kada osoba A upucuje transakcioni stimulus u kojem je sadržana dupla poruka
(socijalna + psihološka poruka), tada osoba B može odgovoriti bar na pet mogucih
nacina. Poznavanje ovih nacina omogucuje osobi B da izabere onaj nacin koji joj najviše
odgovara u datom kontekstu i što povecava njene transakcione spretnosti.

1. Naivna reakcija
Kada ljudi ne registruju psihološki nivo komunikacije, tada ih drugi doživljavaju kao
naivne, glupe ili socijalno nespretne. Kada neko sistematicno otpisuje i ne registruje
psihološke poruke, tada je obicno rec o „sindromu naivne osobe”. Naivnost je posledica
skriptnog uverenja da su svi ljudi dobri i dobronamerni, tako da osoba otpisuje
inkongruentnosti drugih ljudi u težnji da u svom referentnom okviru održi sliku o drugim
ljudima.18 Zbog nedostatka „citanja” psiholoških poruka naivni su na neki nacin
predodredeni da postanu žrtve. Kako im nedostaje signal za opasnost, ulaze u takve
situacije u kojima kasnije budu iznenadeni razvojem dogadaja. Druga strana cesto
pretpostavlja da je osoba procitala psihološke poruke i da se saglasila s prikrivenom
namerom inicijatora. Zbog toga cesto i inicijator biva iznenaden iznenadenošcu naivne
osobe. U slucaju otpisivanja psihološke poruke transakcija ce biti po tipu „propuštene”
poruke.

18
Sasvim je suprotan slucaj s paranoidnošcu kada osoba skriptno veruje da su ljudi pokvareni i
zlonamerni, tako da neprestano sumnja i registruje svaku inkongruentnost tražeci u njoj znake skrivene
malicioznosti. Paranoidni ljudi cesto „pronalaze” skrivene poruke i tamo gde ih uopšte nema (umišljene
transakcije). Dok naivni ljudi nikada ne sumnjaju jer uvek veruju, paranoidni nikada ne veruju vec uvek
sumnjaju.
 Osoba A:
Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”
Psihološki: „Svidaš mi se. Hajde da se intimnije
upoznamo.”
Osoba B:
Socijalno: „Nemam ništa odredeno.”

Slika – Naivna transakcija („propuštena” psihološka poruka).

Naivnost je osobina koja se pojavljuje kod odraslih koji su kao deca bili prezašticeni
(sindrom prezašticenog deteta). U anamnezi kod ovih ljudi cesto nailazimo na podatak da
se kao deca nisu dovoljno igrali s drugom decom. Strucni naziv za otpisivanje
psiholoških poruka i kontekstualnih markera je dissemia (grc. dis, loše, semi, znak).
Upravo zbog dokazane sposobnosti da razvije socijalni senzibilitet i poveca osetljivost za
psihološke transakcije, TA grupe su jako dobro sredstvo za prevazilaženje naivnosti.

2. Skrivena psihološka reakcija

U ovom izboru, a za razliku od naivne reakcije, osoba se samo pravi naivnom. Osoba
je primila i razumela psihološku poruku, ali se pretvara da je nije primila ili nije
razumela. Suština je dakle u ignorisanju primljene psihološke poruke. Zbog toga je
odgovor po tipu skrivajuce transakcije. Razlog za ovakvu reakciju može biti izbegavanje
konflikta ili neki drugi motiv.
 Osoba A:
Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”
Psihološki: „Svidaš mi se. Hajde da se intimnije
upoznamo.”
Osoba B:
Socijalno: „Idem na cas engleskog.”

Slika – Skrivajuca transakcija

Ovakva reakcija može biti sasvim dobar izbor u nekim situacijama. Kada osoba A
shvati da osoba B nije primila poruku, logicno je da ce tu poruku ponoviti, ali na snažniji
ili jasniji nacin. Zbog toga je za osobu A najbolje da to spreci tako što ce prekinuti
komunikaciju napuštanjem komunikacijskog polja.

3. Dupla reakcija
U ovom tipu reakcije, osoba B reaguje na psihološku poruku osobe A i na socijalnom
i na psihološkom nivou. Ukoliko je psihološka poruka osobe A bila neki zahtev ili poziv,
osoba B može na ovaj nacin reagovati prihvatanjem ili odbijanjem.

Osoba A:
Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”
Psihološki: „Svidaš mi se. Hajde da se intimnije
upoznamo.”
Osoba B:
Socijalno: „Pa, ne znam.”
Psihološki: „Može ako nudiš nešto zanimljivo.”

Slika – Paralelna dupla transakcija

4. Reakcija otkrivanja psihološke poruke
Osoba B može „otkriti” psihološku poruku osobe A i preneti je na socijalni nivo
komunikacije. Suština ovog poteza je u tome da se na psihološku poruku odgovara na
socijalnom nivou. Ukoliko je reakcija takva da je izražena saglasnost s interesima
inicijatora komunikacije to može biti veoma prijatno za oba ucesnika. Medutim, ako je na
ovaj nacin izražen konflikt interesa, to može biti vrlo neprijatno.

Osoba A:
Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”
Psihološki: „Svidaš mi se. Hajde da se intimnije
upoznamo.”
Osoba B:
Socijalno: „Nisam zainteresovana za zbližavanje.”

Slika – Demaskirajuca ili otkrivajuca transakcija

Ukoliko inicijator komunikacije nije zadovoljan ishodom, narocito ako je to pred
nekim svedocima, on može nastaviti komunikaciju kreirajuci paradoks tvrdnjom da
psihološka poruka nije ni postojala: „Pa šta ti je samo sam pitao šta radiš posle grupe!
Kakvo pobogu zbližavanje? Ti nisi cista u glavi!” Ljudi se cesto odlucuju da izraze neki
zahtev kroz psihološku poruku ili kroz „zezanje”, kako bi, ako im se odgovor ne svida,
mogli da tvrde da su se samo „zezali”.

5. Reakcija proveravanja psihološke poruke

Jedan od najboljih nacina reagovanja je proveravanje postojanja psihološke poruke
pre nego što se nastavi komunikacija.
 Osoba A:
Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”
Psihološki: „Svidaš mi se. Hajde da se intimnije
upoznamo.”
Osoba B:
Socijalno: „Da li ti to pokazuješ želju da se bolje
upoznamo?”

Slika – Proveravanje postojanja psihološke poruke (konfrontacija)

Na ovaj nacin se od inicijatora komunikacije traži da svoju eventualnu psihološku
poruku sam prebaci na socijalni nivo kako bi se razgovaralo otvoreno o njegovoj nameri.
Rezultat je da je komunikacija postala otvorena i jasna. Ovim nacinom reakcije osoba B
se nije ni na šta obavezala vec je zadržala pravo da se u kasnijem toku komunikacije
izjasni bilo pozitivno bilo negativno o nameri osobe A. Ukoliko se inicijator povuce i
pocne da tvrdi da psihološka poruka nije ni postojala, osoba B se izvini u stilu: „Izvini,
ucinilo mi se.” Nakon toga je malo verovatno da ce inicijator nastaviti sa slicnim
nacinom komuniciranja.
Ovaj nacin reagovanja je jedan od veoma cestih intervencija u profesionalnoj primeni
transakcione analize. Ovakva intervencija se naziva konfrontacija.19 Na primer, pacijent
bezvoljno govori o tome kako mu je ipak malo bolje. Na to ga terapeut konfrontira: „Iako
cujem to što govorite imam utisak da mi vaše telo šalje sasvim drukciju poruku. Da li ste
zbog necega nezadovoljni našim radom?” Ili: „Kažete mi da vam je bolje na nacin koji
mi porucuje da vam je gore. Šta je istina od toga?”

19
Izraz konfrontacija se koristi za dve vrste potpuno razlicitih intervencija što može uneti zabunu.
Originalno, u psihoanalizi i u trasakcionoj analizi ona oznacava postupak kojim se klijentu ukazuje na neku
njegovu inkonzistentnost ili inkongruentnost (Berne, 1966, str. 236). Drugo znacenje se odnosi na
intervenciju u kojoj se klijent konfrontira sa nekim otpisanim aspektima stvarnosti: posledicama svog
ponašanja, reakcijama drugih i slicno.