Jelena Vranješević

Učiteljski fakultet, Beograd

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE KOJA NAM PRIJA

 Zainteresovanost
 Slušanje / razumevanje
 Iskrenost
 Poverenje
 Prihvatanje
 Doprinosi rastu i razvoju / obogaćuje
 Uskladjenost verbalne i neverbalne komunikacije
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE KOJA NAM NE PRIJA

 Kritikovanje (po ceo dan buljiš u kompjuter...)

 Napadanje (ti si kriv ...)
 Nametanje svoje volje, naređivanje (moraš da uradiš...;
smesta idi u svoju sobu...)
 Procenjivanje i etiketiranje (glup si, lenj...)
 Interpretacija tuđih reči i postupaka, dijagnostikovanje
(nesiguran si u sebe pošto si stalno bio u senci starijeg
brata....)
 Negiranje lične odgovornosti (nisam ja htela, oni su me
ubedili, naterali...)
 Neslusanje /sagovornik priča samo o sebi
 Davanje saveta
 Nedostatak poverenja, sumnja u namere sagovornika
 Neuskladjenost verbalne i neverbalne komunikacije,
dvostruke poruke
KOMUNIKACIJA KAO ODNOS
a) Ravnopravnost – simetričan odnos
b) Uzajamno poštovanje
c) Jasnoća
d) Uzajamno razumevanje
KOMUNIKACIJA KAO VEŠTINA
a) jasno izražavanje svojih potreba i očekivanja
b) veština slušanja i razumevanja potreba i očekivanja
drugih
c) veštine konstruktivnog rešavanja
sukoba/posredovanje u sukobima
Jasno izražavanje potreba i zahteva
- JA poruke
 Šta nam smeta?
Kada radiš/kažeš.....
 Osećanje
Osećam ....
 Potreba
Zato što JA...
 Zahtev
I voleo/la bih da ti...
1) ŠTA NAM SMETA?
Razlikovanje onoga što vidimo (opservacija) od
tumačenja (interpretacija)

Nisi sredio sobu UMESTO Neuredan si

Kada ne dođeš na sastanak UMESTO Kada se ponašaš
neodgovorno
Nisi me pitao za moje mišljenje UMESTO Samo misliš na
sebe
Zašto je prvi korak važan?
 Manje su šanse da produbimo sukob
 Jasnoća – druga osoba zna šta radi što ometa
zadovoljenje naših potreba
 Izbegavamo efekat „samoispunjujućih proročanstava“
2) OSEĆANJA
 Ne mešamo misli i osećanja
Nisu osećanja Osećanja
Osećam se iznevereno Povređena sam zato što mislim
da me nisi podržala

Osećam da ti nije stalo Uplašena sam zato što mi se

čini da ti nije stalo

Osećam da mi ne veruješ Tužna sam zato što mi se čini da

mi ne veruješ
3) Potrebe
 Povezujemo osećanje sa svojom
zadovoljenom/nezadovoljenom potrebom

TI govor JA govor
Povređena sam zato što (TI) ne Povređena sam zato što (JA)
uvažavaš moje mišljenje imam potrebu za uvažavanjem

Smeta mi kada (TI) ne sređuješ Smeta mi zato što (JA) imam

svoju sobu potrebu za redom
Ljuta sam kada (TI) kažeš da ćeš Ljuta sam zato što bih (JA) volela
nešto uraditi a ne uradiš da se pridržavamo dogovora
4) ZAHTEV
 Konkretan
Želim da me pitaš za mišljenje UMESTO Želim da
budeš demokratična
 Izražen jezikom pozitivne akcije
Probleme rešavajte razgovorom UMESTO Prestanite
da se tučete
 Izražen „sada i ovde“
Da li možemo sada da se dogovorimo oko sređivanja
sobe UMESTO Želim da od sada stalno sređuješ
svoju sobu
Veština slušanja i razumevanja potreba i
očekivanja drugih

Četiri vrste „ušiju“

 TI nisi OK (bes)
 JA nisam OK (krivica, stid)
 Kako se osećam i šta mi treba (JA poruka)
 Kako se druga osoba oseća i šta joj treba (aktivno
slušanje)
Komunikacija koja vodi sukobima i nezadovoljstvu

1) Pitanje koje postavljamo: Šta nije u redu sa mnom?

(Osećanje: Stid, krivica…..)
 Osoba A: Sebična si, samo na sebe misliš!
 Osoba B: U pravu je, uvek je izneverim
2) Pitanje koje postavljamo: Šta nije u redu sa drugima?
(Osećanje: Bes)
Osoba A: Sebična si, samo na sebe misliš!
Osoba B: Nisam ja sebična, nego si ti nezahvalan!
Komunikacija koja vodi povezivanju i nastavku
komunikacije

3) Pitanje koje postavljamo: Šta mi treba? (Fokus je na

našim potrebama i osećanjima)
Osoba A: Sebična si, samo na sebe misliš!
Osoba B: Povređena sam, treba mi razumevanje i podrška u našim
odnosima i prijalo bi mi da čujem šta očekuješ od mene
4) Pitanje koje postavljamo: Šta treba drugoj osobi?
(Fokus je na osećanjima i potrebama druge osobe)
Osoba A: Sebična si, samo na sebe misliš!
Osoba B: Da li si povređen, zato što bi voleo da se uvaže i tvoje potrebe?
PRIMERI ???