Lajonel rajver

Svet poSle roendana

Prevela Maja Kaluerovi

Naslov originala Lionel Shriver The Post-Birthday World

Copyright Lionel Shriver, 2007 Translation Copyright 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Niko nije savren. POZNATA INJENICA

Tatjana Bii

Za D.

Za D.

1
Ono to je zapoelo kao sluajnost iskristalisalo se u tradiciju: veerali su s Remzijem Ektonom svakog estog jula, na njegov roendan. Pet godina ranije Irina je saraivala s Remzijevom tadanjom enom Dud Hartford na jednoj knjizi za decu. Dud je pokazivala elju za druenjem. Odriui se neobaveznih izjava tipinih za London, mahom u smislu: zaista jednog dana moramo da se naemo (koje pri tom, koliko god puta ponovljene, niiji rokovnik nee zakriti belekama o tanom vremenu i mestu), Dud se inila reena da zakae sastanak uetvoro kako bi njena ilustratorka upoznala njenog mua Remzija. Zapravo, ne rekla bi: Mog mua Remzija Ektona. Ton je bio znaajan. Irina je podrazumevala da se Dud dii, na onaj iznurujui, feministiki nain, time to nije uzela muevljevo prezime. Neznalice je, meutim, uvek teko zadiviti. Dok je te 1992. godine pregovarala s Lorensom o moguoj veeri, Irini ne pade na pamet da kae: Verovao ili ne, Dud je udata za Remzija Ektona. Moda bi, za promenu, Lorens skoio po spisak svojih obaveza; ne bi joj prebacivao to zbog svog posla trai zajedniko vreme ni nalagao da zakae ranu veeru kako bi stigao kui na vreme za Njujorke plavce. Ne uviajui da raspolae s dve arobne rei koje bi savladale Lorensovo zamano neprijateljstvo prema drutvenim obavezama, Irina je umesto toga rekla: Dud hoe da me upozna sa svojim muem, mislim da je Rejmond, ili tako neto. Ipak, kada se za predloeni datum ispostavilo da je Rejmondov, ili tako neiji roendan, Dud ustraja u tvrdnji da je u veem drutvu

10

Lajonel rajver

Svet posle roendana

11

provod bolji. Na osnovu pojedinosti koje e, vrativi se kasnije samakom ivotu, Remzi izneti o svom braku, Irina je uvidela da je Dud zapravo ugrabila priliku da izbegne sumornu, tihu veeru udvoje jer ona i Remzi vie nisu bili u stanju da razgovaraju due od pet minuta to je Irina smatrala zbunjujuim. Remzi joj se uvek inio kao sasvim prijatan sagovornik, a volebna usplahirenost koju je u njoj stvarao izvesno bi minula da je za oveka bila udata. Moda je Dud volela da vue Remzija sa sobom kako bi zadivila koleginice, iako sama nije bila dovoljno zadivljena. Kad bi ostala nasamo s njim, umirala je od dosade. Osim toga, Dudina iscrpljujua veselost s neobinim prizvukom histerije ne bi opstala bez etvorolanog kvoruma; zaas bi nezaustavljivo skliznula u oaj to lei ispod. Onaj ko je s pola uva sluao njeno buno izlaganje ne bi znao smeje li se ili plae. A smejala se esto, ak i usred veine sopstvenih reenica, dok joj se glas peo uz notnu lestvicu vukui je kroz rastue veselje i kad ono to je govorila nije bilo smeno. Bio je to prinudan, kamuflani smeh, uzrokovan pre ivcima nego dobrim raspoloenjem, maskirno pomagalo, samim tim pomalo neiskren. A opet, nagon da iza fasade odvanosti i dopadljivosti sakrije ono to je morala biti duboka nesrea izazivao je samilost. Njena ustreptala vedrina terala je Irinu u suprotnom pravcu; govorila je odmereno, dubokim, tihim glasom, ne bi li pokazala da je prihvatljivo biti ozbiljan. Pa i ako je Irinu ponekad nerviralo Dudino ponaanje, makar se u drutvu te ene sviala samoj sebi. Irini nije bilo poznato ime Dudinog mua, makar ne svesno. Na taj prvi roendan, kada je Dud uskakutala u Savoj gril s Remzijem koji je klizio uz nju (od sklapanja braka to se pokazao tek golemom, dobronamernom grekom prolo je taman toliko vremena da vrst stisak kojim ga je drala za ruku nije mogao biti nita drugo do gluma), Irina se susrela s plavosivim pogledom tog visokog mukarca uz trzaj, kratak udar voda pod naponom, koji e naknadno protumaiti kao vizuelno prepoznavanje, a tek kasnije mnogo kasnije kao prepoznavanje druge vrste. Lorens Trejner nije bio umiljen ovek. Prihvatio je radno mesto istraivaa u prestinom londonskom trustu mozgova, ali je odrastao u Las Vegasu i zadrao nepokolebljivo amerike osobine.

Govorio je controversy, a ne controversy; u rei schedule nikad nije isputao slovo k. Nije pojurio da kupi beli demper s pletenicama i stupi u lokalnu kriketsku ligu. Ali otac mu je bio trener golfa; nasledio je zanimanje za sport. Bio je kulturoloki znatieljna osoba, uprkos ovekomrzakoj crti to ga je nagnala da se opire veeri sa neznancima jer bi radije gledao reprizu amerike policijske serije na Kanalu 4. I tako je, ubrzo poto su se preselili u London, Lorens postao oaran snukerom. Dok je Irina tu britansku razbibrigu smatrala posveenikom varijacijom bilijara, Lorens se upinjao da joj objasni kako je ovo daleko tea, daleko otmenija igra od one stare i otrcane, s osam kugli. Kraj stola za snuker, dugog etiri, a irokog tri metra, ameriki sto za bilijar delovao je kao deja igraka. Bila je to igra ne samo spretnosti, ve i zamrenog predvianja, koja je od svojih majstora zahtevala da gledaju desetak udaraca unapred i razviju prostornu i geometrijsku prefinjenost kakvu bi cenio svaki matematiar. Irina nije guila Lorensov polet za praenje snukerskih turnira na Bi-Bi-Siju, jer je igrom vladala atmosfera spokoja. Staklasti klik-klak kugli i civilizovano tapkanje aplauza umirivali su je mnogo vie od pucnjeva i sirena u policijskim serijama. Komentatori su govorili tek malo glasnije od apata, mekim, lokalnim naglascima. Renik im je bio dvosmislen, iako ne otvoreno nepristojan: daleko meu kuglama, duboki prodor, dvostruki poljubac, rasputena crvena; crna je bila na raspolaganju. Mada u poetku sport radnike klase, snuker se igrao u duhu pristojnosti i rafinmana koji ee odlikuju aristokratiju. Igrai su nosili prsluke i leptir-mane. Nikad nisu psovali; izlivi oseanja ne samo da su doekivani s negodovanjem, ve su mogli doneti kaznene poene. Za razliku od huliganske fudbalske publike, pa ak i one teniske nekad uporita snobova, ali u poslednje vreme jednako prizemne kao i publika na demolin derbiju* posmatrai snukera su tako tihi da se uje kad padne igla. Zaljubljenici imaju jake beike, jer ak i odlazak na prstima do ve-cea moe uzrokovati javni prekor sudije, strogog i krtog na reima, u kratkim rukavicama belim kao sneg.
* Demolition derby takmienje koje se obino odrava na sajmovima i vaarima, u kom se pet ili vie vozaa takmie tako to vozilima namerno naleu jedni na druge. Pobednik je onaj ije vozilo poslednje ostane u voznom stanju. (Prim. prev.)

12

Lajonel rajver

Svet posle roendana

13

Osim toga, na ostrvu ije su obale zapljusnute talasima amerike kulture, snuker je ostao duboko britanski. Kasnoveernji te-ve program u Britaniji moda jeste zakren reprizama Sajnfelda, bioskopima caruje Poverljivo iz El Eja, a lokalni jezik je zagaen umesto chap i bloke sve ee se namee guy ali Bi-Bi-Si e i dalje dvanaest sati svog dnevnog programa posvetiti sportu o kom veina Amerikanaca nema blagu predstavu. Sve u svemu, snuker je Irini prijao dok je skicirala crtee za najnoviju deju knjigu ili uivala porub na zavesama u dnevnoj sobi. Uz Lorensov strpljivi nadzor Irina je stekla maglovitu naklonost prema igri, te bi ponekad podigla pogled i otpratila udarac. Vie od godinu dana pre nego to je Dud pomenula svog mua, Irini je zapao za oko jedan naroit lik na ekranu. Da se time pozabavila a nije uvidela bi da ga nikad nije videla kako osvaja titulu. A opet, njegovo se lice pojavljivalo u kasnijim krugovima turnira koje je prenosila televizija. Bio je stariji od veine igraa, koji su navrili tek dvadeset i kusur; nekoliko dubokih bora na duguljastom, lakrdijakom licu mogao je zaraditi samo onaj ko je ve prevalio etrdesetu. ak i za sport koji toliko naglaava etikeciju, njegovo ponaanje bilo je izrazito odmereno. Imao je dobro dranje. Poto su igrai snukera esto umereni samo pred publikom (Lorens ju je uveravao da, kad se udalje od stola, ta gospoda ne hrle na aj i sendvie s krastavcima), veina ih je otrbatila, dok su im lica ve oko tridesete postajala izmodena i propala. U ovoj prefinjenoj igri miice bi im omekale, a butine odebljale. Ovaj ovek, meutim, bio je vitak, picastih ramena i uzanih bokova. Uvek je nosio klasinu, utirkanu koulju, crnu leptir-manu i poseban, bisernobeli prsluk moda zatitni znak, sitno vezen belim svilenim koncem, filigranom slinim ponekom njenom mukotrpno raenom crteu. Kad su se upoznali u Savoj grilu, Irina Remzija nije prepoznala s televizije. Naao se van konteksta. Budui da je izvanredno pamtio imena, lica, datume i statistike podatke, Lorens joj je hitro razreio nedoumicu koja ju je muila jer nije mogla da se seti odakle joj je poznat Dudin mu. (Zato mi nisi rekla?, uzviknuo je. Lorensu Trejneru retko se deavalo da se vlada udvoriki.) Smesta je iz glave izvukao fasciklu naslovljenu Remzi Ekton, o oveku koji je u igri oito predstavljao svojevrsnu ikonu, premda unekoliko zaostalu iz prole

generacije. Nadimkom Svi*, pozajmljenim iz amerike koarke, Remziju je odata poast zbog umea da postie iste pogotke, kod kojih udarena kugla i ne dotakne ivicu rupe. Njegova igra bila je poznata po brzini i lakoi; nosila ga je inspiracija. Bio je profesionalac dvadeset pet godina, poznat ako neko zbog toga moe biti poznat po tome to nije osvojio Svetski ampionat iako je pet puta igrao u finalu. (Do 1997. odigrao je est finala, i dalje ostajui bez ampionske titule.) Dok dlanom o dlan, Lorens je svoju stolicu privukao blie Remzijevoj, zapoinjui uznesen duet koji nije trpeo upadice. Irina je ovladala osnovama: naizmenino se zabijaju crvene i obojene kugle. Zabijene crvene ostaju zabijene; zabijene obojene vraaju se na svoja mesta. Kad se crvene poiste, sledea meta je obojena kugla koja nosi najmanje bodova. Prilino jednostavno. Kako nikad nije bila sasvim sigurna da li slede smee ili zelene kugle, nije elela da se s profesionalcem uputa u detaljno razmatranje pomenute teme. S druge strane, Lorens je savladao i najzaguljenija pravila igre. I dok je reito vezao o nekoj zloglasnoj dvozabijenoj crnoj, Svi ga je darivao nadimkom ika Anorak. U doslovnom znaenju staromodna vetrovka, a u prenosnom osobenjak, anorak je oznaavao posmatrae vozova i aviona, kao i sve one koji e radije upamtiti imena desetorice vodeih igraa pikada nego iveti sopstveni ivot. Svejedno, ovaj neni pejorativ oito je bio skovan s naklonou. Na Lorensovo zadovoljstvo, nadimak ika Anorak je opstao. Irina se oseala iskljuenom. Lorens je obiavao da prisvaja sagovornike. Irina bi sebe mogla opisati kao povuenu ili tihu, u loijim trenucima i kao neuglednu. U svakom sluaju, nije volela da se bori za re. Kada joj se te veeri pogled susreo s pogledom njene drugarice, Dud je prevrnula oima kao da hoe da kae neto malko zlobnije od: ti mukarci, ba su kao deca. Dud se s muem upoznala osamdesetih, u vreme kad je radila kao novinarka i kad joj je narueno da za asopis Helou napie slavopojku o Remziju, u to doba omanjoj zvezdi prirasloj za enska srca; tokom intervjua su se nacvrcali i spetljali. Ipak, Dudino poetno skromno zanimanje za snuker kao da je prelo u nedostatak zanimanja, a potom i u otvoreno neprijateljstvo. S obzirom
* Swish argonski termin za savren koarkaki pogodak, kad lopta proe kroz ko ne dotakavi ni dasku ni obru. (Prim. prev.)

14

Lajonel rajver

Svet posle roendana

15

na to koliko je navaljivala da Irina upozna Remzija Ektona, pokazujui zatim prema njemu silnu netrpeljivost, Dud mora da je rutinski izvlaila svog mua napolje i posedala ga kraj kojekakvih oboavalaca slinih Lorensu ne bi li joj se trud, ili tagod drugo, isplatio. Lorens je potpuno zanemario enu koju je pred drugima zvao suprugom, ali s kojom nikad nije ni pokuao da se vena; Remzi je bio bolje vaspitan. Okrenuvi se ka Irini, odluno je odbio nastavak razglabanja o snukeru. Osvrnuo se na njene ilustracije Dudine nove deje knjige reima punim hvale: Duo, crtei su ti prva klasa. Veoma sam impresioniran. (Zapravo, wew impressed. Ba zato to mu je glas bio blag, bee teko navii se na jak junolondonski naglasak. Remzi se izvinio jer je riblji mus awfoow*, nagovarao Irinu da uzme jo vina, jer na njegov burfday** ne mora da beehive hersewf***. Think things through**** zvualo je kao fink fings froo; re motivated bila je krcata majunim tiinama, kao pokvaren digitalni snimak: mo i va i.) Gledao je Irinu i samo Irinu na nain na koji je dugo niko nije gledao, to ju je zaista uznemirilo, ak onespokojilo; neprestano je sputala pogled na svoj tanjir. Bilo je to previe za prvi sastanak, ne drsko na nain koji bi se mogao objasniti, ali svejedno, drsko. Remzi nije bio vian neobaveznom askanju; kad god bi pomenula konvenciju Demokratske stranke ili Dona Mejdora, jednostavno bi zamukao. Raun je platio bez rei. Vino je bilo papreno, a popili su ga mnogo. Ipak, profesionalni igrai snukera lepo zarauju, te je Irina reila da se ne osea neprijatno. Na taj prvi roendan ako je seanje ne vara, njegov etrdeset drugi delovao joj je savreno fino i tako dalje, ali laknulo joj je kad se vee zavrilo. Irina je saraivala sa Dud i na drugoj dejoj knjizi neskrivena manipulativnost prve, naslovljene Volim da pospremam svoju sobu!, roditeljima se dopala onoliko koliko deci nije, to je obezbedilo
* Awful grozan. (Prim. prev.) ** Birthday roendan. (Prim. prev.) *** Behave herself paziti na ponaanje. (Prim. prev.) **** Think things through dobro porazmisliti. (Prim. prev.)

dobru prodaju. I tako je ustanovljena etvorka koja se, za londonske prilike, sastajala esto ak nekoliko puta godinje. Lorens je, za promenu, uvek bio raspoloen za susret, od poetka zauzimajui prema Remziju posedniki stav i s uivanjem se hvaliui svojim britanskim kolegama da ga poznaje. Irina je napabirila malo vie podataka o tom sportu, ali nije ni pokuavala da se takmii s Lorensovim enciklopedijskim sveznanjem. Podrazumevalo se da se Dud drui s Irinom, a Remzi s Lorensom, mada se Irina pitala nije li ostala kratkih rukava. Dud ju je pomalo nervirala. Veera na koju je ova buna etvorolana druina otila naredne godine opet je pala na Remzijev roendan. U sekularnom zapadnjakom svetu teko je natrati na ritual. Dva roendana zaredom bila su dovoljna da se ustanovi obiaj. Svesna da Remzi na taj dan uvek plaa raun, etvrtog zajednikog jula, 1995. godine, Irina je insistirala da bude domaica proslave. Raspoloena da eksperimentie, pripremila je sui i saimi, koji su se Remziju oito dopali. Za razliku od preskupih restoranskih porcija koje se sastoje iz tri zalogaja tunjevine i vlati otre plastificirane trave, od prepunih posluavnika s rolnicama suija za njihovom trpezom nije ostalo mesta za tanjire. Zamiljala je da nekoga kao to je Remzi bez sumnje stalno ugoavaju i unapred strepela da se njen neodluni izlet u japansku kuhinju nee ni primai raskonim obrocima na kakve je navikao, no on je bio tako zadivljen njenom kuhinjom da cele veeri jedva da je progovorio. ovek bi pomislio da mu nikad niko nije zgotovio veeru. Bio je tako smeran da se Irina zastide naglaavajui time bolnu neprijatnost koja je poela da odlikuje njihova neposredna uzajamna obraanja te zato bi zahvalna na bunom posredovanju Lorensa i Dud. Onda je stigla prola godina. Irina i Dud strano su se posvaale i prestale da razgovaraju; Dud i Remzi jo su se stranije posvaali i prestali da budu u braku. Iako sedam godina nije mnogo za brak, ipak su njih dvoje pod istim krovom proveli vrtoglavo velik broj veeri i sigurno su i toliko dugo uspeli da ostanu zajedno samo zahvaljujui tome to je Remzi vei deo godine provodio na putu. Da se Irina pitala, tada bi pustila da se ugasi i njihovo neujednaeno prijateljstvo s Remzijem Ektonom. Nije s tim ovekom imala nita zajedniko i budio je u njoj uznemirenost.

16

Lajonel rajver

Svet posle roendana

17

Lorens je meutim bio reen da ovu skoro pa slavnu linost izbavi iz one sumorne skupine ljudi koja, u doba kad navrimo etrdesetu, postaje uasavajue brojna s kojima smo se nekad druili, a sad ih, iz esto neobjanjivih razloga, vie ne viamo. Moda je Remzi pao na rang listi, ali je i dalje bio jedan od velikana igre. Osim toga, rekao je Lorens, momak ima lifa. Irina stidljivo predloi Lorensu da se javi Remziju i poluiskreno ga pozove u goste; nije bilo dolino nazvati nekog i predloiti mu da vas izvede na veeru za vlastiti roendan. Oekivala je da e Remzi odbiti obrok kod kue, ako ne i ceo susret. Gde god da se nau utroje, manjkae im ravnotea. Nije bila te sree. Spustivi slualicu, Lorens obznani da je Remzi oberuke prihvatio poziv na veeru i dodade: Zvui mi usamljeno. Nadam se da ne oekuje jo jednu gozbu sa suijem, ree Irina zabrinuto. Ne bih da zvuim nezahvalno posle onolikih veera na koje nas je izveo. Prole godine smo se lepo proveli. Ali ubila sam se od posla, a neu da se ponavljam. Irina je bila ponosna i vrsna kuvarica koja nikad nije kupila pakovanje unapred oiene i oprane zelene salate. Ne, molio te je da se ne mui. Pomisli i na mene. Lorens je prao sudove. Prole godine kuhinja je liila na Hiroimu. Stoga je ponuda, u Irininim oima, bila skromna: najobiniji odrezak divljai u sosu od crnog vina, sa itake peurkama i bobicama kleke za uobiajeni prilog. Svejedno, Remzi je bio pun hvale, kao i ranije, samo to se ovaj put Irina zapitala je li jelovnik jedino to je zadivilo njihovog gosta. Pre nego to je stigao, moda s namerom da doda mali novitet jelu pripremanom ve nekoliko puta, izvukla je haljinu bez rukava koju godinama nije obukla. Haljetak je skoro sigurno zavrio udno ormara jer su ega se odmah prisetila bretele bile malo due, pa su joj stalno spadale s ramena. Mek svetloplavi pamuk s malo elastina neno joj se zategao na bokovima; porub je bio tako visoko da je morala da ga povlai preko butina svaki put kad sedne. Nije imala pojma ta ju je spopalo da se epuri u tako izazovnoj odei pred maloas razvedenim ovekom. U svakom sluaju, izvesno je da divlja nije bila to u ta je Remzi zurio cele veeri. Sreom, Lorens ovo kao da nije primeivao. Ono to jeste primetio bilo je da Remzi ne zna da ode. Lorensov apetit za druenje

bio je ogranien ak i kad je u pitanju ikona snukera, i u dva ujutro uveliko se zasitio Remzija. urno je pokupio tanjire i glasno ih prao na drugom kraju hodnika. Dok se iz kuhinje razlegao optuujui zveket lonaca i erpi, Irina je sedela zarobljena s Remzijem, u paninoj potrazi za zajednikom temom. Jeste da je Remzi ostao due no to pristojnost nalae, ali nije bilo lepo ni od Lorensa to izvodi predstavu sa sudovima. Svaki put kad bi razgovor uzeo maha, Lorens ih je prekidao uleui da obrie sto ili oisti otopljeni vosak svea, izbegavajui Remzijev pogled. Nesvestan neuljudnosti svog domaina, Remzi je dolivao u vinske ae. Ustao je da krene tek posle tri ujutro, a i tad s oiglednim oklevanjem. Trio se nije ponovo sastao cele godine, kao da je Lorensu i Irini trebalo toliko dugo da dou sebi. Lorens nije bio zlopamtilo i saglasio se s Irinom da je Remzijevo ponaanje u drutvu onoliko nezgrapno koliko mu je igra snukera skladna. Osim toga, Lorensu je izgubljeni san i te kako nadoknaen besplatnim kartama za sve turnire u sezoni. Opet je stigao juli. Meutim, ove godine je bilo drugaije. Pre nekoliko dana Lorens ju je pozvao iz Sarajeva da je podseti na skori Remzijev roendan. O, rekla je. Tako je. Zaboravila sam. Irina ukori samu sebe. Nije zaboravila i bilo je glupo to se pretvara da jeste. Od najmanjeg preinaenja istine pred Lorensom osetila bi se usamljeno i alobno, otueno i prestraeno. Drae bi joj bilo da je uhvati u lai nego da ga obmane i ivi s uasnom spoznajom da je to mogue. Hoe li mu se javiti?, pitao ju je. Irina je mozgala o ovom pitanju jo otkad je saznala da Lorens putuje u Bosnu, na konferenciju o izgradnji nacije s koje se nee vratiti do 7. jula uvee. Ne znam, odgovorila je. Ti si Remzijev glavni drugar. Mislim da mu se i ti dopada. Lorensov ton odavao je umerenost, ak uzdranost, kao da kae: Mislim da mu se i ti dopada, koliko-toliko. Ali on je tako udan. Ne znam ta bih priala s njim.

18

Lajonel rajver

Svet posle roendana

19

O moguem ukidanju obaveze noenja leptir-mane? Stvarno, Irina, treba da se javi, pa makar s nekim izgovorom. Koliko godina se mi... Pet, rekla je snudeno. Izbrojala je. Ako se napravi luda, bie mu krivo. Pre nego to sam otputovao, ostavio sam mu poruku na telefonskoj sekretarici i izvinio se to u biti u Sarajevu. Dao sam mu do znanja da ti ostaje u Londonu. Ako ti je toliko stalo da se izvue, mogu da mu se javim odavde i kaem kako si se u zadnji as predomislila i pola sa mnom. Neto tipa, srean roendan, ali naalost, oboje smo van grada. Neka, nemoj. Mrzim da laem iz beznaajnih razloga. Irina se lecnu na nagovetaj da nema problem s laganjem iz znaajnih razloga, ali joj se dodatno razjanjavanje inilo neiskreno. Pozvau ga. Nije. Umesto toga je pozvala Betsi Filpot, koja je ureivala Dudine i Irinine knjige u Random hausu i donekle poznavala Remzija. Kako nekoliko godina nisu radile zajedno, Betsi i Irina su od saradnica postale drugarice. Reci mi da ste ti i Leo slobodni estog. Nismo slobodni estog, ree Betsi, koja u svojim razgovorima nikad nije okoliala. Doavola. Zato pita? Ma, Remziju je roendan, a imamo obiaj da ga zajedno slavimo, ali sad je Dud prolost, a Lorens je u Sarajevu. Ostajem samo ja. Pa? Znam da u zvuati uobraeno, i moda mi se samo privia, ali uinilo mi se da bi Remzi mogao... da mu se moda malo sviam. Nikada to nije izgovorila naglas. Ne deluje mi kao vuk. Moe da se nosi s njim. Ako ti se ne ide, a ti nemoj. Za Betsi, takoe Amerikanku, sve je bilo jednostavno. Krugovima iju su kvadraturu traili drugi pristupala je s kompasom i lenjirom, hladno i neobino surovo. Kada su se Dud i Irina posvaale, odluno je slegla ramenima i posavetovala je: Meni se ini da ti se nikad nije preterano dopadala. Otpii je. Irina se nije ponosila nainom na koji je razreila ovo zameateljstvo drugim reima, nije ni pokuala da ga razrei. Svakog jutra pre estog jula obeavala je sebi da e po podne zvati Remzija, a po

podne da e ga zvati uvee. Kako kuni red vai i za none ptice, posle jedanaest bi pogledala na sat, odmahnula glavom i odluila da ga zove im se probudi. Kad bi se probudila, prisetila bi se da on dugo spava i zavrtela se u istom krugu. esti je padao u subotu. U petak se suoila s injenicom da bi pozivom u poslednji as oigledno utvrdila kako je ve zauzet, te je stoga nepristojnije zvati tako kasno nego praviti se da je zaboravila. Eto, ipak nee morati da se suoi s Remzijem Ektonom sama samcijata. Iza poplave olakanja ote se i pokoja kap tuge. Telefon zazvoni u petak, malo pre ponoi. Sigurna da je u taj sat moe zvati samo Lorens, javila se: , . Tiina. Bez odgovora: , o o. Nije Lorens. ...Izvinite, ree neko s nehajnim, neodreenim britanskim naglaskom posle zbunjene pauze. Traim Irinu Mekgavern. Izvinite vi, rekla je. Ovde Irina. Samo sam... mislila sam da je Lorens. ...Vas dvoje tepate na... je l to bio ruski? Lorensov ruski je uasan, ali zna taman toliko... ne bi se snaao u Moskvi, ali ga koristimo kod kue, kao na privatni jezik... za tepanje, nastavi u prazno. Ili poalice. ...Ba slatko. Jo uvek se nije predstavio. Bilo bi nezgodno da ga sad pita ko je. Lorens i ja smo se upoznali kad sam mu predavala ruski u Njujorku, nastavi Irina, odugovlaei. Spremao je doktorat o nuklearnom razoruanju, na Kolumbiji. Tada mu je za to bilo potrebno osnovno poznavanje ruskog. Danas je potrebniji korejski... Lorens nema nimalo smisla za jezike. Bio je najgori ak kog sam ikad imala. Bla, bla, bla. Ko je ovo? Dodue, pretpostavljala je. Tihi smeh. I to je slatko... ne znam zato. Pa, pree Irina u napad, reena da utvrdi ko je na vezi, kako si ti? To zavisi, zar ne? Od toga da li si slobodna sutra uvee. Kako da ne budem slobodna?, odvaila se. Pa roendan ti je. Ponovo smeh. Nisi bila sigurna da sam ja, je l da? Domaloas. Kako da budem? ini mi se to je neobino da sve ove godine nijednom nismo priali telefonom. ...Nismo, odvrati on zaueno. Tako je.

20

Lajonel rajver

Svet posle roendana

21

Uvek smo se za susret dogovarali preko Dud, zar ne? A kad ste se vas dvoje razili, preko Lorensa. Nita. Ritam Remzijevog telefonskog razgovora bio je pun sinkopa, pa kad Irina na jedvite jade zausti jo neto, oboje progovorie istovremeno. Zatim oboje zautae. Onda ona upita: ta si rekao? u isti as kad on ree: Molim? Ako je obian telefonski poziv ovako iscrpljujui, kako e onda preiveti celu veeru? Nisam navikla na tvoj glas u slualici, rekla je. Zvui kao da se javlja sa Severnog pola i koristi one deje naprave od plastinih aa i gajtana za putanje zmajeva. Povremeno si strano tih. ...Glas ti je divan, rekao je. Dubok. Posebno kad govori ruski. Hajde, reci neto. Na ruskom. ta god hoe. Nema veze ta znai. Naravno da je mogla da izdeklamuje bilo ta, dvojezina je od roenja; ali sadraj zahteva je uznemiri, podsetivi je na one pornografske reenice koje se naplauju funtu po minutu, to je Lorens nazivao drkafonom. Ka aoe, e aec o oa, rekla je dotakavi grudi slobodnom rukom. Sreom, niko vie ne ui ruski. ta to znai? Rekao si da nema veze. Svejedno mi reci. Pitala sam te ta planira za sutra uvee. Mmm... ovo kao da te zabavlja. Ali, ta sa sutranjom veeri? Treba li da ga pozove, kad mu se ve svia njena kuhinja? Onezdravi na pomisao da bi se mogla nai nasamo u stanu s Remzijem Ektonom. Da li bi voleo da ti spremim veeru?, predloi neuverljivo. To je nevieno lepo od tebe, mazo. Ovo udno malo tepanje, koje je ranije ula samo jedanput, dok je saraivala s nekim piscem iz Njukasla, uini joj se toplo ba zbog svoje neuobiajenosti. Radije bih da te nekuda izvedem. Irinu ispuni takvo olakanje da se svalila u fotelju. Pri tom povue gajtan i obori telefon na pod. Kakva je to buka? Ispade mi telefon.

Nasmejao se jo iskrenije i gromkije, i prvi put u njihovom isprekidanom razgovoru ona se opusti. Znai li to da ili ne? Znai da sam trapava. Nikad te nisam video trapavu. To znai da me nisi viao esto. Nisam te viao dovoljno. Ovaj put uuta Irina. Prola je cela godina, nastavio je. Bojim se da Lorens ne moe s nama. Remzi je to znao, ali ona oseti potrebu da ubaci Lorensovo ime u razgovor. Hoe li da odloimo susret, pa da nam se i Lorens pridrui? Ponudio joj je izlaz; trebalo bi da iskoristi priliku. Ne zvui mi previe slavljeniki. Nadao sam se da e to rei. Dolazim u osam. Ljudi parove najee uzimaju zdravo za gotovo: jesu, ili, u odreenom asu, vie nisu. I u svojoj najburnijoj fazi na ljubavni ivot e druge tek zagolicati; dugogodinji parovi kao to su Lorens i Irina, kojima se nita nema ni dodati ni oduzeti, zacelo u drutvu izazivaju krajnju dosadu. Neija romantina propast kod posmatraa mahom uzrokuje slabano saoseanje ili zluradost. S romantinom uznesenou stvari stoje jo gore. Iako svee zaljubljeni veruju da e privui zavist ili divljenje, daleko je verovatnije da e sagovornici nestrpljivo dobovati prstima po stolu u iekivanju da ih ta zaljubljenost proe. Naravno, ljudi imaju miljenje o tome je li par jedno za drugo, ili je u stalnoj svai; skoro uvek je naim prijateljima to jest, prijateljima para jedno od nas drae. Ali ta miljenja su jeftina. Prijatelje nita ne kota da ih imaju i nita da ih promene. Neki su Irinu i Lorensa smatrali injeninim stanjem, kao postojanje Francuske. Drugi su na njih gledali kao na datost, dokaz da je srea mogua; takva uloga predstavljala je teret. Irina je imala i nekoliko poznanika koji nisu mirisali Lorensa, ocenjujui ga kao pokroviteljski nastrojenog ili sirovog; smatrali su ga porezom na prijateljstvo, cenom zajednikog poslovanja. Irinu nije bilo briga ni za jedne ni za druge. Kako joj se ljubav nije desila ni lako ni rano, Irina je prihvatala injenicu da siuni doprinos koji e dati ljudskom rodu nee imati

22

Lajonel rajver

Svet posle roendana

23

veze s njenim nezamislivim zavodnikim dostignuima. Niko nikad nee besediti o spokojnoj, drueljubivoj zajednici ilustratorke knjiga za decu i naunog saradnika kao o spoju koji otiskuje flote i zavaa narode. Nema tog savremenog ekspira koji bi traio svoju reitost na obinu sreu ako tako neto postoji kakva je devedesetih sipila u njihovom skromnom stanu u Londonu. A ipak je Irina svoju vezu s Lorensom smatrala udom. Bio je odan, duhovit i inteligentan ovek i voleo ju je. Nisu je se ticale feministike tvrdnje da joj ne treba mukarac; trebao joj je, vie od svega na svetu. Kada bi Lorens izbivao iz grada, stanom kao da se irila jeka. Vie ne bi razumela ta trai tu, ni u optem smislu u svom ivotu a ni u pojedinanom, na tom starom trgu, malo junije od Londonskog mosta. Minule su mnoge usamljenike veeri kad je mogla da radi u svom ateljeu do sitnih sati, ali bi tu priliku propustila. Koraala bi od sobe do sobe. Nasula au vina, pa je ostavila. Poprskala etku od nerajueg elika za posue tenou protiv kamenca. (Londonska esmovaa je puna minerala kau da je prola kroz vie ljudskih tela od ijedne druge tenosti na planeti, te iza svake izvetrele kapi ostaje beli, krastavi duh; na pultu bi mogla da stoji i sama, bez ae, kao doverska hrid.) Onda bi je iznenada napustila snaga da je obrie. Otila bi na spavanje, a probudila se od smrada hemikalija koje su ostale da cvre u kuhinji. Sramotno ili ne, to to ima mukarca koji je voli i kome uzvraa ljubav bilo je neto najvanije u Irininom ivotu. Ovo ne znai da nije gajila jake i trajne sporedne naklonosti, jer je Irina, kao daleko drueljubivija od Lorensa, uloila znaajan napor da sklopi niz sasvim novih prijateljstava otkako su se 1990. godine preselili u London. No, ima gladi koje prijatelji nikada nee utoliti, a nagovestite li im samo da od njih to oekujete, pobei e glavom bez obzira. Osim toga, drala je i do svoje umetnosti, iako su je njeni izvetaeni, sobom obuzeti roditelji posveeni filmu i plesu nagnali da ovu re gnezdi meu kisele znakove navoda. Ilustracije su, kad bi joj pole za rukom, bile izvor radosti. Ali radost bee vea kad joj se Lorens prikrade iza lea dok crta i nestrpljivo joj zaprede na uvo kako je vreme da jedu. Monogamija nije iziskivala napor. Za devet godina Irinu je privukao samo jedan Lorensov kolega iz instituta Blu skaj, i to na tano pola sata, po isteku kojih je ovek ustao da donese novu turu pia i

obelodanio svoju krukastu pozadinu. To je bilo to kao grebanje grla koje se ne zavri prehladom. Period samotnog tamnovanja za vreme Lorensovog boravka u Sarajevu prolazio je manje bolno nego obino. U ljudskoj je prirodi da ne zapaa odsustva bola. Iako se bez pritubi uputala u dugotrajno spravljanje obroka za Lorensa, oseala se praznino kad god bi se ratosiljala pripreme obilnih veera s prilogom od povra i itarica. Irina je u samoi itavu tu besmislicu sasvim preskakala, radei u vreme veere. Oko deset uvee, izgladnela i savladana prijatnim umorom, smazala bi veliko, lepljivo pare okoladne torte s kapuinom kupljene u samoposluzi, to uopte nije liilo na nju; osmog dana od Lorensovog odlaska u Bosnu ve je brstila treu kutiju. Kasnije bi pustila tugaljivu muziku kakvu Lorens prezire onu Kolvin, Alanis Moriset, Tori Ejmos sve odnedavno moderne pevaice koje su koristile preterani vibrato da bi veliale tminu ili odvano obznanile da im ne treba mukarac iako je svakom jasno da lau. Neometena Lorensovim neodobravajuim pogledom majka mu je bila alkoholiarka gucnula bi po aicu pred spavanje. Lorens nije doputao konjak ee od jedanput meseno. Moda bi ipak i cenio to to ju je u isparenjima brendija obuzimala vrtoglava spoznaja koliko je srena jer ga je pronala, koliko nestrpljivo eka njegov povratak kui. Sve u svemu, nedelju je provela spokojno. Dozvolila je sebi mala poskliznua tipina za one koje niko ne nadgleda, povremeno i poneku paklicu cigareta, popuenu promiljeno i potajno. S crteima je lepo napredovala, a ena tako krhke grae kao Irina moe da dozvoli sebi malo kolaa. Za dva dana vratie se pastrmci i brokoliju, poto dnevnu sobu valjano provetri od optuujueg zadaha duvana. I zato Irina, probudivi se te subote, bi zateena spoznajom da je njeno umiljeno spokojstvo prslo kao jaje. Bilo je besmisleno kasno, posle jedanaest, a ona se obino budila oko osam. Mamurno se priseala kako, posle uznemirujueg razgovora s Remzijem, nije spustila slualicu i otila na pranje zuba, kao to treba. Usledio je drugi konjak. U kuhinji je desetkovala okoladnu tortu s kapuinom. Tako je! Stajala je vrpoljei se nad pultom i sekla sve manje komade, dok na kraju od torte nije ostalo nita. I, o boe, toliko je pojaala plou Little Earthquakes, da joj je komija odozdo doao na vrata, u bademantilu, da se ali. udo e je snai nauje li Lorens neto, s obzirom na to da je koliko

24

Lajonel rajver

Svet posle roendana

25

prolog meseca on njima lupao na vrata traei da zaepe salsu i pri tom naznaivi da ne misli na salsu kojom prelivaju tortilje. Irina smeteno pristavi kafu. Naoruana drugom oljom, zurila je u poludovren crte nemona da mrdne prstom. Raditi je bilo nemogue. Oito je ogranieni rezervoar snage kojim se koristila u Lorensovom odsustvu trajao tano osam, a ne deset dana. Iznenada joj se ceo jedan usamljeni dan, pa no, pa opet dan ukazae kao pretee, raskalano preputanje lananom puenju, ispijanju celih flaa konjaka i beskrajnom apkanju jeftine fabrike glazure iji je glavni sastojak svinjska mast. Poavi na pijacu kao i svake subote, ona odluno zalupi vrata. Kako se Irina oduzela tako e se i sabrati. Na krcatoj pokrivenoj pijaci u blizini mosta sve je vrvelo od ljudi s napadnim amerikim naglaskom. Premda je nerazumno kostreiti se u drutvu zemljaka, jedna od osobenosti koja kao da je zajednika svim Amerikancima jeste to to ne vole da nabasaju jedni na druge u stranoj zemlji moda zbog nespremnosti da se pogledaju u ogledalu koje pokazuje odraz najee glasan, napadan i gojazan. Irinu nije muilo to to je Amerikanka (svako je odnekud, niko ne moe da bira), mada je oduvek podrazumevala da njena etnika pripadnost, s obzirom na to da je po majci Ruskinja, ima iskljunu klauzulu. Moda bi malo ustuknula na dovikivanje iz kafea Monmaut slino pitanju gajdi (Laaariii, nestala im je gvatemala bez kofeinaaa!), jer joj se sviala zamisao o Britaniji kao o ostrvu udaljenom od drugih, to bee sve tee u gradu gde su Pica hat i Starbaks na svakom oku. uvi jo jednog Jenkija kako se raspituje gde je South-wark Street, s tvrdim R, bi joj teko da se ne oseti ocrnjena zbog njegovog neznalatva, samim tim to mu je sunarodnica. S druge strane, kad bi se izmakla iz zone Lorensovog uticaja, Irina je znala da veba ono to je sama nazivala mentalnom ljubaznou. Veba nije imala nikakve veze s njenim ponaanjem; kao ena prema kojoj su se u detinjstvu drugovi iz odeljenja ponaali prilino runo, hronino se uasavala pomisli da bi ikog mogla podvrgnuti vlastitom runom ophoenju. Poruga se nije oitavala u neemu to bi izgovorila, ve u onom to joj se motalo po glavi. Blagorodnost uma imala je svoje prednosti uti brata Amerikanca kako pogreno izgovara Southwark i svesno se opredeliti za pomisao: Zato nam Britanci malo

ne progledaju kroz prste? Amerikanci nikad od nekog iz Londona ne oekuju da zna da se Houston izgovara Hjuston u Teksasu, a Hauston na Menhetnu. Sigurno je bolje tako, nego promrmljati sebi u bradu: Tupavi drkadijo! Naravno, ovek u osami svojih misli moe do mile volje da pokazuje razumevanje ili da vrea, a da pri tom nikom niti ulepa dan, niti povredi oseanja, ali je Irina bila uverena da je bitno i ono to joj se mota po glavi, te je na neznance disciplinovano gledala u najboljem moguem svetlu. Ako nita drugo, od unutranje irokogrudosti ona se sama oseala bolje. Koncept mentalne ljubaznosti nije joj bio zajedniki s Lorensom, sklonijim mentalnom ereenju. Bio je uasno strog prema ljudima, posebno onima koje je smatrao manje inteligentnim. Njegova omiljena re bila je moron. Takva grubost mogla je postati zarazna; Irina je morala da se uva. Mentalnu ljubaznost vebala je, pre svih drugih, na samom Lorensu. Za poetak, Lorens je voleo da mu ivot bude jednostavan, sveden na nekolicinu bliskih prijatelja, Irinu i taka; ona se pozamano okoristila o prijem u taj skueni panteon voljenih. Prezir mu je sluio kao svojevrsna kontrola gustine naseljenosti. Kako je nemogue na aj pozvati itavu lepezu poznanika, od prodavca povra do vodoinstalatera, postoji potreba za prosejavanjem. A Lorensovo je sito sainjeno od veoma gustog tkanja. Drugo, Lorens je bio istinski primerak nekad uobiajene, a sad ugroene vrste u Americi: samonikli ovek. Ustrajavao je u tom da na svet gleda odozgo, jer se noktima nesigurno dohvatio misaonih visina oholog trusta britanskih mozgova. Odgajan je u sredini daleko od intelektualne. Roditelji mu nisu odmakli dalje od srednje kole, a odrastanje u Las Vegasu teko da je pogodovalo pripremi doktorata iz meunarodnih odnosa na jednom od najprestinijih amerikih fakulteta. Iza detinjstva po prostakim kazinima ostao je uas da e opet biti usisan u svet dugotrajnih rasprava o kvalitetu jaja benedikt u hotelu Belao. Istina, bio je bez dlake na jeziku i ponekad ga je valjalo podstai da drugima da ansu, usredsredi se na njihove vrline i oprosti im nedostatke, ali kako Lorensovu sklonost da druge izlae ruglu nije smatrala prevelikom manom, ocenila je da zasluuje njen oprotaj. Kupila je italijanski crni kupus, dimljenu kobasicu od divljeg vepra i aku zlokobno ljutih papriica od prodavaca koji su s njom flertovali

26

Lajonel rajver

Svet posle roendana

27

ne znajui joj ime, ali prepoznajui joj lik. Potpuno svesna da spokojna etnja po pijaci daje tek privid uobiajenosti danu to stoji na staklenim nogama, kupila je i kesu rabarbare, ne bi li se po povratku kui zauzela neim svrsishodnim. Vrativi se u stan zduno se dade na spremanje dve krem-pite s rabarbarom, jedne za zamrziva, a druge za Lorensov povratak kui. Meru muskatnog oraia navedenu u receptu poveala je pet puta. Na prvi pogled uzdrana i umerenih stavova, Irina je dobro prikrivenu sklonost krajnostima iskazivala kroz ukrasne detalje kao to su prelivi za jela, i malo je njenih gostiju slutilo da ona svoj kulinarski dar duguje natproseno dobrom poznavanju tablice mnoenja. Sreom, pipava priprema reetkastih korica za pitu drala je na okupu um koji bi se inae izmrvio kao tanuna ljuska. Ruke joj se nisu ba tresle, ali su se kretale u trzajima, kao pod stroboskopom. (Onaj konjak da nije popila i trei?) Lorens se vraa kui u poslednji as. Iako se pokatkad bunila, strog reim i smisao za red moda su joj neophodni. Bez Lorensa se oito pretvara u enturau to pui kao odak, loe kao smuk i kljuka se kolaima. Pite su ispale divno; jaje i eer nabrekli su pod korom kao hrapavi smei eirii, kiselkast miris rabarbare zainio je vazduh u celom stanu. S pitama je meutim dogurala samo do pet po podne. tavie, dok su pite bile u rerni uradila je neto na ta se odvaila tek nekoliko puta proteklih godina, makar otkad je s Lorensom, a ostavivi pite da se hlade uradila je to jo jednom. est sati. Irina nije imala obiaj da posveuje preveliku panju izgledu; odeu je veinom kupovala u Oksfamovim prodavnicama polovne robe, jer se London otkako su oni tu i zvanino popeo na prvo mesto liste najskupljih gradova na svetu. Obino joj je petnaestak minuta bilo vie nego dovoljno za oblaenje. Dva sata bilo je preterano. Ove veeri, dva triava sata inila su se tesna. Na krevetu je rasla hrpa odbaenih bluza. Dok je oblaila i svlaila ruho za ruhom, setila se simpatine slikovnice na kojoj je radila pre nekoliko godina, pod naslovom Nemam ta da obuem!, o devojici koja jednog jutra protutnji kroz svu svoju garderobu, izbacujui jednu

po jednu stvar iz ormara. Prisetila se i stihova iz knjige: Ne volim dugmie, tufne mi nisu drage! Da li mi al na cvetie, urlau iz sve snage! Narativni luk bio je predvidljiv (kakvo iznenaenje, devojica je konano reila da obue ono to je probala prvo), ali je u odei koja leti naokolo bilo neke futuristike energije, to joj je pruilo bogate crtake mogunosti. Meutim, nasuprot enskim obiajima, Irina je stajala pred ogledalom od poda do plafona menjajui poze u potrazi za najneuglednijim moguim izdanjem. Poetkom itavog ovog zahvata razmatrala je svetloplavu haljinu bez rukava zbog koje Remzi prole godine samo to nije ostao do doruka u njihovoj dnevnoj sobi, da bi smesta odustala od te zamisli. Luda li je? Umesto toga, zaroni u zabaene budake ormara u potrazi za najduim suknjama, najpogrenijim modelima i najneprimerenijim bojama kojih tamo ima. Avaj, Irini je manjkala runa odea, zbog ega ranije nije dobila priliku da se vajka. Uludo se ponaa ovako sumanuto. Remzi e sigurno odabrati neki otmeni restoran gde ono malo upadljivih odevnih komada koje ima nee delovati izmeteno. Lorens se uvek oblaio najnemarnije mogue, a u ponekoj prilici kad se odvaila na neku ik kombinaciju, sav bi se usplahirio: Idemo na kokteli u Blu skaju. Nema potrebe da od toga pravi itavo pozorite. Zvono interfona oznai da je u ovoj manekenskoj igri muzikih stolica vreme isteklo. Kao predkolac koji juri ka najbliem praznom sedalu, ona ostade u onom u emu se zatekla: ravnoj teget suknji skoro do kolena, mada, zahvaljujui sveprisutnom elastinu, opasno pripijenoj uz kukove. Makar joj bela bluza kratkih rukava ne otkriva gola ramena; ak se na okovratniku pojavila rupica od mnogobrojnih pranja, pa je itav ansambl stekao poeljnu naznaku iznoenosti. tavie, bio je savreno dosadan. Plava i bela boja upuivale su na bespolna mornarska odela ili na dresove gimnazijskog fudbalskog kluba. Na brzinu je vezala crnu kosu u konjski rep, ne koristei ealj. Kad je obula jedinu odgovarajuu obuu, iznervirano zapazi da joj bele sandale s visokom tiklom razgaene, noene najmanje deset godina izduuju listove i istiu tanane zglobove. Budalo, pomisli. Trebalo je da obue pantalone. Odluna da ga ne pozove na pie, ona zgrabi slualicu, povika: Silazim! i uz lupu izae iz stana.