Tim Severin

Viking
Brat po zakletvi

Prevela Branislava Radevi-Stojiljkovi

Naslov originala Tim Severin Viking Sworn Brother

Viking
Brat po zakletvi

Copyright Tim Severin 2005 Translation Copyright 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dragana Mati-Radosavljevi

Mom svetom i blagoslovenom gospodaru, opatu Geraldusu, Kao to si zatraio od mene, tvog beznaajnog sluge, aljem ti ovo, drugi spis lanog monaha Tangbrenda. Avaj, moram te upozoriti da ovo delo izaziva jo i veu uznemirenost od prethodnog. Pisac je za ivota toliko duboko ogrezao u greh da sam itajui njegove bogohulne pripovesti mnogo puta bio prinuen da prekinem itanje kako bih se pomolio naem Gospodu da mi oisti um od takvih grozota, i usrdno ga molim da oprosti greniku koji ih je stavio na papir. Jer ovo je povest o neprestanoj obmani i idolopoklonstvu, razuzdanosti i pogubnom grehu nita manjem od nasilne smrti. Uistinu, koloplet obmane, prevare i ubistva skoro sve ljude povlai nadole, u pakao. Mnoge stranice su po rubovima oprljene vatrom i izgorele. Iz toga zakljuujem da je taj farisej zapoeo pisanje ove izopaene prie pre nego to je, 19. septembra 1069. leta gospodnjeg, veliki poar tako alosno unitio nau svetu sabornu crkvu svetog Petra u Jorku. Marljivim istraivanjem doao sam do saznanja da se, usled razaranja, u zidu biblioteke katedrale ukazala tajna upljina u kojoj su bili skriveni ovi spisi. Jedan bogobojaljivi lan naeg stada koji je doao do tog otkria, radosno, verujui da spisi imaju poboan sadraj, doneo je rukopis bibliotekaru, mom prethodniku. Da sluajno ne bi bilo pronaeno jo ovakvih stranica koje bi unele smutnju i oaj u nesmotrene, uzeo sam na sebe
10 11

12

Tim Severin

da posetim poprite tog pustoenja i pretraim ruevine. Bojom milou nisam pronaao nikakve dodatne primerke pisanija tog podlaca, ali sam, teka srca, primetio da sada nita nije preostalo od nae nekada velike katedrale, ni od portika svetog Grigorija, niti od prozorskih okana, ni od tavanica sa drvenom oplatom. Uniteno je trideset oltara. Uniten je i veliki oltar posveen svetom Pavlu. Toliko je bila estoka vrelina vatre da sam pronaao rasprene sitne kapljice istopljenog lima na krovu malog zvonika. ak se i veliko zvono survalo sa kule i lei nemo. Zaista su tajanstveni putevi Gospodnji kad su ove grene, bezbone rei nadivele takvu propast. Tako se silno gnuam onoga to izbija na povrinu iz tog skrivenog ira bezbonitva da nisam bio u stanju da dovrim itanje svega to sam pronaao. Ostao je jo jedan sveanj spisa koji se nisam usudio da pregledam. U ime nae zajednice, molim se za tvoje nadahnuto vostvo i da te svemogui Gospod bezbedno uva u blaenstvu. Amin. Etelred Crkvenjak i knjiniar Ispisano meseca oktobra, hiljadu sedamdeset prvog leta gospodnjeg

JEDAN

Izgubio sam nevinost sa kraljevom enom. Malo je onih koji se mogu time pohvaliti, a naroito ne dok se saginju nad radnim stolom u skriptorijumu, pretvarajui se da lepo prepisuju Jevanelje po svetom Luki, iako zapravo ispisuju svoj ivotopis. Ali ovako se sve zbilo i jasno se priseam tog dogaaja. Nas dvoje smo leali u otmenom kraljevskom krevetu, Elfgifu se, raskona, priljubila uz mene, glava joj je poivala na mom ramenu, a jednu ruku je zadovoljno prebacila preko mojih grudi kao da me poseduje. Mogao sam da namiriem slab parfem sa sjajnog talasa tamnokestenjaste kose koja mi se rasula po grudima i u malim slapovima se sputala na jastuk koji smo delili. Ako je Elfgifu osetila ikakvu klonulost, kao ena koja je jednog devetnaestogodinjaka upravo uvela u slasti ljubavnog ina, i koja je ve ena Knuta, najmonijeg vladara meu severnim zemljama, niim to nije pokazala. Leala je potpuno spokojna, nepomina. Po koi sam oseao samo slabe otkucaje njenog srca i ravnomerno strujanje njenog daha. Leao sam isto tako miran. Nisam se usuivao da se pokrenem, niti sam to eleo. Jo sam bio pod utiskom veliine i uda onoga to se zbilo.
13

14

Tim Severin

Viking Brat po zakletvi

15

Prvi put u ivotu iskusio sam potpuno zadovoljstvo u zagrljaju lepe ene. Eto uda koje se, jednom doivljeno, nikada ne moe zaboraviti. Udaljena jeka crkvenog zvona umeala mi se u sanjarenje. Zvuk je skliznuo kroz visoko prozorsko okno u kraljiinim odajama i uneo nemir u na nemi spokoj. Jo jednom je odjeknuo, potom je usledilo drugo zvono i posle jo jedno. Njihova metalna buka podsetila me je na to gde se nalazim: u Londonu. Nijedan drugi grad u kojem sam bio nije se razmetao tako velikim brojem crkava Belog Hrista. Nicale su na sve strane, a kralj nita nije preduzimao da bi spreio njihovu gradnju, kralj ija ena sada lei tik uz mene. Od jeke crkvenih zvona Elfgifu se promekoljila. Dakle, mali moj udvarau, progunala je dok joj je glas bio priguen mojim grudima, bolje bi ti bilo da mi ispria neto o sebi. Sluge su me obavestile da se zove Torgils, ali izgleda da niko ne zna mnogo o tebi. ula sam da si nedavno stigao s Islanda. Je l to tano? Jeste, u odreenom smislu, odgovorio sam sa oklevanjem. Zastao sam jer nisam znao kako da joj se obratim. Da li da je zovem moja gospo? Ili bi to zvualo servilno posle nedavnog uivanja u ljubavnom inu podstaknutom njenim milovanjem, koji je iz mene iupao najintimnije rei? Privio sam je vre uz sebe i pokuao da, kao odgovor, sjedinim privrenost i popustljivost, iako podozrevam da mi je glas malice zadrhtao. Pre dve sedmice stigao sam u London. Doao sam u pratnji islandskog skolda. Poveo me je sa sobom kao uenika, da nauim kako da stvaram dvorsku poeziju. Nada se da e nai zaposlenje kod... Tu mi je glas zamro od zbunjenosti jer sam nameravao da kaem kralja. Elfgifu je, naravno, shvatila ta sam hteo da kaem. Blago mi je pritisnula grudi da bi me podstakla i rekla: Dakle, zbog toga si na dvorskoj skuptini stajao meu skoldovima moga mua. Nastavi. Nije podigla glavu s mog ramena. tavie, jo se vie pripila uz mene.

Skolda sam upoznao zove se Herfid prole jeseni na ostrvu Orkni uz kotsku obalu, na koje sam bio izbaen s jednog broda to me je spasao u Irskom moru. To je zamrena pria, tek mornari su me pronali u malom amcu koji je tonuo. Prema meni su bili veoma ljubazni, a takav je bio i Herfid. Taktino sam propustio da kaem kako su me pronali dok me je struja nosila u plovilu jedva veem od vodopropustljivog una od ispletenog prua, prekrivenog kravljom koom, poto sam se na more bio otisnuo svojevoljno. Podozrivo sam se pitao zna li Elfgifu da Irci tako tradicionalno kanjavaju osuene zloince. Optuili su me monasi, previe gadljivi da proliju moju krv. I mada je tano da sam im ukrao imovinu pet ukrasnih kamenova skinutih sa korica Biblije, samo sam uzeo triarije i to u stanju oaja, te nisam oseao nimalo kajanja. Zasigurno sebe nisam smatrao kradljivcem dragulja. Ali pomislio sam da bi takvo priznanje nenoj eni privijenoj uz mene bilo glupo, naroito u asu kada na sebi ima samo oigledno skupocenu ogrlicu od srebrnjaka. A tvoja porodica?, upita Elfgifu u nameri da zadovolji radoznalost u vezi s tako vanom pojedinou. Nemam je, odgovorio sam. U stvari, nikada nisam upoznao majku. Umrla je dok sam bio mali. Reeno mi je da je delom bila Irkinja, pa sam pre nekoliko godina otputovao u Irsku da bih jo neto doznao o njoj, ali nisam uspeo nita da saznam. U svakom sluaju, nije ivela s mojim ocem i a poslala me je da budem s njim jo pre nego to je umrla. Moj otac Leif poseduje jedno od najveih imanja u zemlji zvanoj Grenland. Tamo i u jo udaljenijoj zemlji zvanoj Vinland proveo sam vei deo detinjstva. Kada sam dovoljno stasao da ivim samostalno, pomislio sam da postanem skold od zanata, poto sam oduvek uivao u pripovedanju pria. Svi najbolji skoldovi potiu sa Islanda, pa sam pomislio da tamo okuam sreu. Ponovo sam preutao punu istinu. Elfgifu nisam rekao da se moj otac Leif, saborcima poznat kao Sreni, nikada nije

16

Tim Severin

Viking Brat po zakletvi

17

oenio mojoj majkom, ni po hrianskom ni po neznaboakom obredu. Ni to da zvanina Leifova ena nije priznala nezakonitog muevljevog sina i da je odbila da me primi u domainstvo. Upravo zbog toga sam vei deo ivota proveo lutajui tamo-amo, od jedne zemlje do druge, u potrazi za bar nekom sigurnou i smislom. Ali ba u tom trenutku, dok sam leao pored Elfgifu, dogodilo se da je na mene preao oev srean duh, hamingja, kao to kau severnjaci. Kako bih inae mogao da objasnim injenicu da sam nevinost izgubio sa suprugom Knuta, vladara Engleske, i pretendenta na kraljevski presto Danske i Norveke? Sve se to zbilo prilino nenadano. Tek pre deset dana stigao sam u London sa gospodarom Herfidom. On i drugi skoldovi pozvani su na kraljevsku skuptinu koju je sazvao kralj Knut, kako bi objavio poetak novog ratnog pohoda u Dansku pa sam poao kao Herfidov pratilac. Za vreme kraljevog govora s prestola, stojei pored kraljevskih skoldova osetio sam da u mene pilji neko iz Knutove svite. Nisam znao ko je Elfgifu, osim da joj pogled, kada smo jedno drugo ugledali, sav treperi od strasti. Dan poto je Knut otplovio put Danske, povevi sa sobom vojsku, primio sam poziv da doem u palatu, u Elfgifine line odaje. Grenland, Island, Irska, kotska... ti si lutalica, zar ne, mali moj udvarau?, rekla je Elfgifu. A za Vinland nikada nisam ni ula. Otkotrljala se na stranu i glavu poduprla rukom, kako bi prstom mogla prelaziti preko mog profila, od ela do brade. A to e joj kasnije postati navika. Ti si kao moj mu, rekla je, ne zbunivi se. Prava severnjaka krv: nikada kod kue, uvek nasrtljiv, stalno u pokretu, gonjen eljom za putovanjem ne bi li video ta se nalazi iza obzorja ili zapoeo neto novo. ak i ne pokuavam da to razumem. Odrasla sam u srcu engleskog kopna, udaljenog od mora koliko je to mogue. Tamo je mirniji ivot i, mada povremeno moe biti pomalo dosadan, to je ono

to mi se svia. U svakom sluaju, dosadu uvek moe odagnati ako zna ta radi. Trebalo je da pogodim ta eli da kae, ali sam bio suvie naivan; osim toga, zasenile su me njena prefinjenost i lepota. Toliko sam bio opijen onim to se dogodilo da sam bio nesposoban da se upitam zato bi se jedna kraljica tako brzo zbliila s nekim mladiem. Ipak, trebalo je da nauim kako mukarac moe trenutno i neodoljivo da privue enu, i da ene koje ive blizu sedita vlasti mogu brzo i sigurno da zadovolje udnju ako to poele. To je njihovo neprikosnoveno pravo. Mnogo godina kasnije video sam jednu caricu koja je otila tako daleko da svoje carstvo podeli s nekim mladiem upola mlaim od sebe koji joj je obuzeo matu, mada ja, naravno, nisam stupio u takav odnos sa udesnom Elfgifu. Bilo joj je stalo do mene, siguran sam u to, ali bila je dovoljno prizemna da oprezno odmeri tu naklonost, u skladu sa prilikom. to se mene tie, trebalo je da budem svestan opasnosti koja proistie iz ljubavnog odnosa sa kraljevom enom, ali oseanja su me tako pomela da me nita pod kapom nebeskom ne bi odvratilo od toga da je oboavam. Hajde, iznenada je rekla, vreme je da ustanemo. Tano je da mi je mu otiao u jo jedan slavoljubiv vojni pohod, ali ako me ljudi u palati ne vide nekoliko sati, mogu poeti da se pitaju gde sam i ta radim. Palata je puna uhoda i ogovaranja, a moja gizdava i licemerna suparnica bi uivala da ima ime da me ukalja. Ovde bi trebalo napomenuti da Elfgifu nije bila jedina Knutova ena. Njome se oenio da bi stekao politiku prednost kad su on i njegov otac Svejn Viljukobradi kovali zaveru da proire vlast na vie od polovine Engleske, koju su Danci drali due od jednog stolea odolevajui vikinkim upadima preko takozvanog Engleskog mora. Elfgifin narod je pripadao saksonskoj aristokratiji. Otac joj je bio eldorman, plemi najvieg ranga, koji poseduje veliku povrinu zemlje u pograninoj oblasti, tamo gde su se danski posedi graniili sa kraljevstvom engleskog vladara

18

Tim Severin

Viking Brat po zakletvi

19

Etelreda. Viljukobradi je izraunao: ako mu se sin i naslednik oeni Saksonkom visokog roda, oblinji eldormani e se pre prikloniti Dancima nego da slue vladara sunarodnika, kojem su zajedljivo ve nadenuli nadimak Loesavetovani, zbog neobjanjive sposobnosti da eka sve do poslednjeg trenutka pre nego to bilo ta preduzme, a onda da postupi pogreno, upravo u pogrenom trenutku. Knut se oenio Elfgifom kada je imao dvadeset etiri godine, bila je dve godine mlaa od njega. Kada me je, etiri godine kasnije, Elfgifu pozvala u svoju spavau sobu, ve je, uprkos mladalakom izgledu i lepoti, bila zrela i razvijena ena, a njen slavoljubiv mu neprikosnoveni kralj cele Engleske, jer je Etelred bio mrtav, pa se, kako bi smirio englesko plemstvo, Knut oenio Emom, Etelredovom udovicom. Ema je od Knuta bila starija etrnaest godina, a Knut se nije potrudio da se razvede od Elfgifu. Jedini koji su mogli da se usprotive njegovoj bigamiji, naime hrianski svetenici od kojih je vrvelo Emino domainstvo, pronali su tipino licemerni izgovor. Knut se, rekli su, uopte nije prikladno oenio Elfgifom jer venanje nije obavljeno po hrianskom obredu. Kako su se izrazili, venanje je bilo po danskom obiaju, ad mores danaos kako samo vole taj svoj crkvenolatinski pa i nije potrebno da se razvrgne. Sada su Elfgifu zvali nalonicom. S druge strane, Knutovi erlovi, njegova lina pratnja plemia iz Danske i severnjakih zemalja, odobravali su dvostruki brak. Po njihovom miljenju, veliki kraljevi i treba da se odnose tako prema pitanjima drave i voleli su Elfgifu. Vitkog stasa i ljupka, na kraljevim skupovima je bila daleko privlaniji prizor od sparuene udovice Eme sa svitom crkvenih velikodostojnika to se saaptavaju. Smatrali su da se Elfgifu vie ponaa onako kako visokouvaene ene u severnjakom svetu treba da se vladaju: obema nogama je stajala na zemlji, razmiljala je svojom glavom, a povremeno je kao to u uskoro otkriti bila i savrena spletkaica.

Elfgifu je sa njoj svojstvenom odlunou ustala iz nae ljubavne postelje. Hitro je skliznula na stranu, stala na pod dozvolivi mi da joj na trenutak vidim obline lea i kukova, od ega sam se sav istopio i, podigavi svetlu sivu i srebrnu koulju koju je bacila pre jednog sata, odeom prekrila golotinju. Potom se okrenula prema meni, dok sam tu leao, gotovo paralisan novim naletom udnje. Postarau se da te moja slukinja paljivo izvede iz palate. Njoj se moe verovati. Saekaj dok te ponovo ne pozovem. Treba da krene na jo jedan put, iako ne tako dalek kao to su bili prethodni. Zatim se okrenula i nestala iza zavese. I dalje oamuen, stigao sam u kolibu u kojoj su smeteni kraljevski skoldovi. Otkrio sam kako moj gospodar Herfid nije ni primetio da sam odsutan. Onizak i snebivljiv, nosio je odeu iji je kroj pre najmanje jednog pokolenja izaao iz mode i bilo je lako pogoditi da je skold jer bi se, im otvori usta, zauli islandski naglasak, starinski izrazi i nejasne rei njegove profesije. Kao i obino, kada sam uao, bio je u nekom drugom svetu, razgovarajui sam sa sobom u glavnoj prostoriji za praznim stolom. Vuk bitke, sjaj bitke, sjaj rata, mrmljao je. Posle trena nerazumevanja, shvatio sam da je potpuno zaokupljen sastavljanjem pesme i da mu je teko da pronae pravu re. U sklopu mog egrtovanja kod skolda, objasnio mi je da je, dok smilja pesmu, od ivotnog znaaja izbegavati jednostavne rei za uobiajene predmete. Umesto toga, treba ih spominjati na posredan nain, koristei termin ili izraz koji ih zamenjuje kening preuzet, ako je mogue, iz naih drevnih severnjakih predanja. Jadnom Herfidu je to veoma teko polazilo za rukom. upljina brusa, tvrdi obru, jad tita, ledenica bitke, pokuavao je sebi u brk. Ne, ne, nee ii. Suvie otrcano. Jo koliko prole godine, Otar Crni ga je spomenuo u pesmi. Dotad sam ve znao da pokuava da pronae drugi nain da kae ma.

20

Tim Severin

Viking Brat po zakletvi

21

Herfide!, odluno sam rekao, prekidajui mu misli. On podie pogled, na trenutak razdraen upadicom. Tada je video ko ga je prekinuo, pa mu se vratilo uobiajeno dobro raspoloenje. Ah, Torgilse! Drago mi je to te vidim, iako je ova kua prilino tmurna i prazna otkako su drugi skoldovi kao kraljeva pratnja otplovili u pohod na Dansku. Plaim se da sam te doveo u orsokak. Nee biti prilike za kraljevo pokroviteljstvo sve dok se Knut ne vrati i podozrevam da u meuvremenu neemo nai nikog drugog ko je spreman da plati za dobre hvalospeve. Pomislio sam da bi, moda, neki njegov veliki erl kojeg je ostavio ovde u Engleskoj bio dovoljno obrazovan da poeli neto otmeno sroeno u starom stilu. Ali uo sam da su neotesana gomila. Odabrani pre zbog ratnike vetine nego zato to cene prefinjenosti stihotvorenja. A kraljica?, upitao sam, promiljeno neiskren. Zar ona ne bi htela neke pesme? Herfid je pogreno razumeo. Kraljica!, frknuo je. Ona eli samo nove molitve ili moda poneku dosadnu crkvenu pesmu, sve deklamacije i pevanija, upadljivo jednoline stvari. A ima i mnotvo svetenika da joj to prue. I od samog pomena nekog Esira verovatno bi pala u nesvest. Ona bez ikakve sumnje prezire stare bogove. Nisam mislio na kraljicu Emu, rekao sam. Mislio sam na onu drugu, Elfgifu. A, na nju. Ne znam mnogo o njoj. Ona se poprilino dri u pozadini. U svakom sluaju, kraljice ne upoljavaju skoldove. One se vie zanimaju za romantine pesme na harfi i takve triarije. A, Torkel, namesnik-upravitelj? uo sam da je Knut postavio Torkela da upravlja zemljom u njegovom odsustvu. Zar on ne bi voleo dva-tri hvalospeva? Svi kau da je stara kola, pravi viking. Borio se kao najamnik, potpuni sledbenik stare vere, nosi Torov eki kao amajliju.

Da, stvarno, i trebalo bi da ga uje kako psuje kada je ljut, rekao je Herfid, malo se oraspoloivi. U psovkama poimence pominje vie starih bogova nego to sam u ivotu uo. Isto tako, mnogo huli na one svetenike Belog Hrista. uo sam da se kraljici Emi, kada je pijan, obraa sa Bakrauf. Nadam se samo da to ne uje niti razume previe Saksonaca. Znao sam na ta misli. U severnjakom predanju, Bakrauf predstavlja smeuranu staru veticu, trolovu enu ije se ime prevodi kao upak. Zato se onda kao skold ne povee sa Torkelovim domainstvom?, navaljivao sam. To je dobra pomisao, rekao je Herfid. Ali moram biti oprezan. Ako do Knuta stigne vest da se zamenik potkralja okruuje kraljevskim spoljnim obelejima, da ima linog skolda, kralj bi mogao pomisliti da se previe uzdie i da eli da postane engleski vladar. Knut je ovlastio Torkela da se bavi vojnim poslovima, da vrstom rukom ugui sve ovdanje nemire i tako dalje, a nadbiskup Vulfstan je nadlean za civilnu upravu i pravna pitanja. To je veto uspostavljena ravnotea: neznaboac kojeg obuzdava hrianin. Herfid, koji je bio dobronameran ovek, uzdahnu. Ma ta se dogodilo, ak i ako mi bude zakazan sastanak sa Torkelom, plaim se da ti nee imati prilike da se istakne kao moj uenik. Jedan zamenik potkralja nije imuan kao kralj i nije toliko dareljiv. Slobodno moe ostati sa mnom kao egrt, ali nikako ne mogu da te plaam. Biemo sreni ako budemo imali dovoljno za hranu. Tri dana kasnije jedan pa je reio moj neugodan poloaj kada je s porukom za mene zakucao na vrata naeg konaita. Trebalo je da se javim kraljiinom komorniku, spreman da se pridruim njenoj sviti, koja kree ka njenom rodnom mestu Northemptonu. Bio mi je potreban samo trenutak da se spakujem. Jedina odea koju sam posedovao, osim sivosmee tunike, cipela i arapa koje svakodnevno nosim, bio je kostim boje ljive koji mi je dao Herfid kako bih se na dvoru pojavio

22

Tim Severin

Viking Brat po zakletvi

23

primereno obuen. Tu odeu sam gurnuo u izlizanu torbu od debele koe, koju sam sm saio u Irskoj dok sam iveo meu monasima. Zatim sam se oprostio od Herfida, obeavi mu da u nastojati da sa njim odrim vezu. On se i dalje naprezao da pronae odgovarajui izraz koji bi odgovarao metru njegovog stiha. ta misli o plamu smrti? To je dobar kening za ma, predloio sam poto sam se okrenuo da odem prebacivi torbu preko ramena. Pogledao me je sa osmehom istog oduevljenja. Savreno!, rekao je. Odlino se uklapa. Nisi sasvim zanemario moju poduku. Nadam se da e jednog dana nekako iskoristiti dar baratanja reima. Elfgifina pratnja je ve ekala u dvoritu zamka, etvora zaprena kola koja su vukli konji, masivnih drvenih tokova, za prevoz prtljaga i ena, desetak jahaih ivotinja i, kao pratnja, dva Knutova huskara na konjima. Ovi poslednji su bili simbolina zatita poto je unutranjost zemlje postala znatno mirnija otkako je Knut stupio na presto. Englezi su, posle dugogodinjeg odbijanja vikinkih napadaa i ugnjetavani nametima kako bi ih se oslobodili plaanjem, bili toliko iscrpljeni da bi oberuke prihvatili svakog vrhovnog gospodara sve dok im prua mir. Knut je uinio i vie od toga. Obeao je da e vladati Saksoncima po istim zakonima koje su imali pod saksonskim kraljem i pokazao je da je pouzdan po tom pitanju, pa im je snizio poreske namete oteravi iz vojske najamnike, grubu gomilu dovedenu iz raznih zemalja s druge strane Lamana i Engleskog mora. Meutim, Knut je bio previe lukav da bi dozvolio da ga uzdrma oruana pobuna. Okruio se huskarima, trista na broju, naoruanim do zuba. Svi ljudi koji su pripadali njegovoj elitnoj gardi bili su obavezni da imaju, kao linu imovinu, dugaki dvosekli ma s pozlaenom drkom. Knut je dobro znao da samo istinski borac moe posedovati takvo skupo oruje i da samo imuan ovek moe da ga priuti. Njegov puk na dvoru bio je sastavljen od profesionalnih boraca s punim radnim vremenom, iji je zanat

ratovanje. Nikada ranije u Engleskoj nije bilo tako jedinstvene i ubitane ratnike sile, niti opremljene tako otmenim orujem. Stoga sam se iznenadio kada sam primetio da su obojica huskara odreena za pratnju kraljice Elfgifu ozbiljno osakaena. Jedan je imao patrljak na mestu desne ruke, a drugi je izgubio nogu ispod kolena pa je hodao na drvenom udu. Tada sam se prisetio da je Knut poveo puk huskara u pohod na Dansku; samo su bogalji ostali kod kue. Upravo dok sam posmatrao huskare kako se spremaju da uzjau svoje pastuve, ve sam promenio miljenje o njihovoj nesposobnosti. Jednonogi ovek je othramao ka svom konju i, mada ga je ometao okrugli drveni tit zabaen preko lea, sagnuo se i skinuo drvenu nogu i, drei je u ruci, na trenutak je odravao ravnoteu na jednom stopalu pre nego to je ustro odskoio s jedne noge i zanjihao se u sedlo. Tu je umotao vetaki ud u konu omu za uvanje i poeo vezivati remen u vor oko zgloba kako bi se udobnije smestio. Hajde, ne dangubi. Vreme je za jahanje!, veselo je povikao na svog pratioca, koji se sluio jednom rukom i zubima da bi odmrsio u vor vezane uzde svog konja spremajui se da ih obmota oko patrljka ruke: ak ni Tiru nije bilo potrebno toliko vremena da Glejpnir spremi za Fenrira. Zavei, Drvenonogi, ili u ti doi da ti skinem taj glupi osmeh s lica, odgovorio je, ali sam jasno video kako je jednoruki ovek bio polaskan. I to s pravom. Svaki staroverac zna da je Tir najhrabriji meu starim bogovima, Esirima. Ba je Tir dobrovoljno gurnuo ruku u eljust Fenriru, paklenom vuku, da bi stekao poverenje zveri, dok su drugi bogovi na paklenog vuka stavili Glejpnir, arobni okov, kako bi ga obuzdali. Patuljci su okov nainili od est arobnih sastojaka, zvuka majeg koraka, enske brade, korenja planine, medveih miia, ribljeg daha i ptije pljuvake, pa se Glejpnir nije raspao ak ni kada je pakleno pseto osetilo kako ga okovi steu tako da se opiralo demonskom snagom. U meuvremenu, hrabri Tir je izgubio ruku poto ga je ugrizao pakleni vuk.

24

Tim Severin

Viking Brat po zakletvi

25

Elfgifin komornik me je streljao pogledom. Jesi li ti Torgils?, osorno je pitao. Zakasnio si. Jesi li ikada jahao konja? Oprezno sam klimnuo glavom. Na Islandu sam esto jahao debele male islandske konje. Ali oni su vrlo niski pa se jaha ne povredi kad padne, i tamo nema puteva, samo staza kroz movare, te je zemljite obino dovoljno mekano, ako niste te sree da padnete na neki kamen. Meutim, nisam ni sanjao da pokuam da se popnem na lea neke ivotinje nalik udljivim pastuvima koje su dva huskara sada jahala. Sreom po mene, komornik je klimnuo glavom prema jednoj dlakavoj i utuenoj kobili, vezanoj za zadnji deo nekih kola. Ostarela glava joj je klonula. Uzmi tu ivotinju. Ili hodaj. Uskoro je naa arena povorka konja krenula i kripei i trupkajui izala iz grada, a ja sam se pitao da nije dolo do neke promene plana. Nigde nisam video svoju voljenu Elfgifu. Pridruila nam se uz grmljavinu kopita u kasu kad smo ve odmileli nekih osam kilometara. Evo dolazi, kao i obino, jaui kao Valkira, uo sam kako jednoruki huskar sa odobravanjem saoptava svome drugu kad su se okrenuli u sedlu da posmatraju kako se pribliava mlada kraljica. Ja sam se izvio na svome tromom ivinetu, trudei se da ne pokazujem oigledno zanimanje, ali mi je srce jako udaralo. Eto je, jae kao mukarac, putene kose to vijori za njom. Uz otar bol ljubomore primetio sam da je prate dvojica-trojica mladih plemia, Saksonaca sudei po njihovom izgledu. Trenutak kasnije mala grupa se uskovitlala pored nas, sa uivanjem avrljajui i uzvikujui dok su zauzimali mesto na elu male grupe, zatim su zauzdali konje da bi se prilagodili naem usporenom kretanju. Dok se moja runa raga s mukom vukla, bilo mi je vrue i bio sam posramljen. Nisam zaista ni oekivao da e me Elfgifu i letimino pogledati, ali sam toliko ginuo od ljubavi da sam se i dalje nadao da e nam se pogledi susresti. Na mene nije obratila nimalo panje.

itava etiri nesrena dana stajao sam na zaelju male povorke i najvie to sam video od Elfgifu bio je odblesak njenih lepo graenih lea meu predvodeim konjanicima i njenim pratiocima. Bilo mi je pravo muenje kad god bi se neki mladi nagnuo prema njoj da joj neto saopti, ili kada bih video kako zabacuje glavu i smeje se nekoj duhovitoj primedbi. Razdraljiv od ljubomore, pokuao sam da ustanovim ko su joj pratioci, ali moji saputnici su bili utljiva gomila. Mogli su samo da mi kau da su to Saksonci visokog roda, gadija eldormana. Put je bio muenje iz drugog razloga. Moj glupi konj je dokazao da ima najtromije noge i najtvru gubicu koje su, otkako je sveta i veka, odbegle od kasapskog noa. ivotinja se vukla udarajui nogama tako da sam od udara kopita po tlu oseao kako mi se kima trese. Moje sedlo, drveno i najjeftinije izrade, bilo je prava patnja. Svaki put kada bih sjahao, hramao sam kao matora vetica, tako ukoen da nisam mogao estito da hodam. Ni na putu nije bilo nita bolje. Morao sam da se trudim za svaki metar puta, ritajui se i dlanom udarajui lenjo stvorenje u bokove kako bih ga naterao da ide napred. A kada bi kobila odluila da sie s glavnog puta i da se uputi ka zalogaju prolene trave, nita nisam mogao da uinim kako bih je spreio. Izmeu uiju sam je udarao leskovim tapom iseenim za tu namenu, i podizao uzde. Meutim, stvorenje bi samo okrenulo runu glavu u stranu i pravom linijom nastavilo da ide ka svome cilju. Jednom neprijatnom prilikom saplela se i oboje smo se pruili po zemlji. im bi kobila spustila glavu i poela da jede, bio sam bespomoan. Zatezao sam uzde sve dok me ruke ne zabole i nogom je udarao u rebra, ali nije bilo odgovora. Tek kada bi se svojeglava ivotinja najela, podigla bi glavu i tekim korakom se vratila na glavni put dok sam ja besan psovao. Pokuaj da odri korak sa grupom, nabusito me je upozorio Jednoruki jaui ka zaelju kolone da bi video je li sve u redu. Ne elim da iko zaostaje.