Књига предмета

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Косовска Митровица, Филипа Вишњића б.б.
Основне академске студије
Табела 5.2 Спецификација предмета

Студијски програм: Филозофија
Врста и ниво студија: Основне академске студије
Назив предмета: Увод у филозофију
Наставник: др Александар М. Петровић, доцент
Статус предмета: Обавезни
Број ЕСПБ: 6
Услов: Без посебних услова
Циљ предмета: Савладавање основних појмова из области увода у филозофију
Исход предмета: Увођење у анализу садржаја проблематике почетка филозофије и интерпретација
претпоставки мишљења као могућност увида у филозофске појмове и проблеме
Садржај предмета:
Појам и име филозофије, извори филозофског мишљења, смисао филозофског питања.
Метод филозофије, постављање проблема, истраживање, анализа, синтеза, аргументација.
Наговор на филозофију. Знање и љубав према знању. Зашто филозофија измиче дефинисању?
Филозофска систематика, основне регије филозофије.
Рефлексивни истраживачки и критички карактер филозофије. Филозофија и њена историја.
Излазак из наивности и непосредности, критика тзв. `здравог разума` као генералног става.
Филозофско кретање ка истини, систем знања. Филозофирање као melete thanatu.
Литература (обавезна):
Е. Финк, Увод у филозофију, Београд, 1975.; Т. Адорно, Филозофска терминологија, Сарајево, 1986; Бранко
Баљ, Увод у филозофију, Зрењанин, Београд, 2004.;
М. Узелац, Увод у филозофију, Нови Сад, 2007.
Додатна литература:
М. Узелац, Увод у филозофију I (metaphysica generalis), Вршац, 1998.; Историја филозофије, Нови Сад,
2004., стр. 10-80
Број часова активне наставе 60 Теоријска настава: Практична настава:
Методи извођења наставе: Предавања кроз рад на изворним филозофским текстовима са припадним
тумачењима, дискусије, семинарски радови, колоквијуми, консултације и припрема за испит
Оцена знања (минимални број поена 51, максимални број поена 100):
Предиспитне обавезе 50 Завршни испит 50
Активност у настави 10 писмени испит
семинарски рад 15 усмени испт 50
колоквијум 25

Назив предмета: Историја филозофије од предсократоваца до Платона
Наставник: др Петровић М. Александар, доцент
Циљ предмета:
Савладавање основних појмова из области историје филозофије
Исход предмета:
Увођење у анализу садржаја проблематике почетка историје филозофије и интерпретација
претпоставки мишљења античке филозофије
Историја филозофије као филозофска дисциплина
Појава филозофије у античкој Грчкој
Појам филозофије код Јелина
Питагорејска школа
Милетска школа - Талес са Анаксимандром и Анаксименом
Хераклит и физио-логика шестог века
Елејска школа – Парменид са Зеноном и Мелисом
Емпедокле и Анаксагора
Демокрит и атомистичка школа
Физиологија и принцип умности, Софисти
Сократовска дијалектологија и етос
Сократовске школе
Преплатонска еротологија
Х. Диелс, Ф.Кранц, Фрагменти пресократоваца, књ. I и II.; Диоген Лаертије, Животи и мишљења
истакнутих филозофа; Аристотел, Физика, књ. II, Метафизика, књ. I, Ia, IV, V
Секундарна литература:
В. Винделбанд, Повијест филозофије I, Загреб, 1988.; Ф. Коплстон, Историја филозофије: Грчка и
Рим, Београд, 1988.; М. Узелац, Историја филозофије, Нови Сад, 2004., стр. 10-80
Број часова активне наставе 60 Остали
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски часови
30 30 истраживачки рад:
Методе извођења наставе

Предавања кроз рад на изворним филозофским текстовима са припадним тумачењима, дискусије,
семинарски радови, колоквијуми, консултације и припрема за испит
Оцена знања (минимални број поена 51, максимални број поена 100)
Активност у настави 10 Усмени испит 50
семинарски рад 15

Назив предмета: Увод у логику
Наставник: др Бранкица Поповић, доцент
Циљ предмета
Упознавање са ставовима традиционалне логике и теоријама аргументације кроз њен историјски развој у
савременој логици.
Исход предмета
Увођење у елементе логике и пружање основе за разумевање законитости процеса мишљења кроз
континуитет идеја у историји филозофије
Садржај предмета
Историјски развој схватања природе логике; Одређивање логике, њене аргументације и валидности;
Формални карактер логике и шире одређивање кроз појам, суд и закључак; Појам као суштина ствари,
односи и категорије;
Дефиниција, класификација и деоба; Аподиктичка употреба и савремене критике класичне теорије појма
(конвенционалност конотација и денотација, семантичка и симболичка дисперзија терминологије);
Формална и материјална логика у трансценденталној равни; Дијалектичка критика и садржинска
одређења изворности појма;
Значење термина и симбол термина у формалној логици;
Врсте исказа: предикациона, релациона и егзистенцијална теорија исказа;
Основни елементи теорије скупова и односи међу исказима. Анализе, функције и рачун исказа
Литература:
Платон, Парменид, Београд: Бигз, 1973; Аристотел, Топике и Аналитике I и II,(Органон, Београд:
Култура, 1965); Прокло, Коментар Платоновом Кратилу, Београд: Отачник, 2008; Григорије Ниски,
Јелинима о општим појмовима, у `Култура полиса` бр. 8-10, Нови Сад: Упнс, 2008; Кант, Логика,
Београд, Графос, 1976; Шелинг, Систем трансценденталног идеализма, Загреб: Напријед, 1986; Хегел,
Наука логике I-III, Београд: Бигз, 1976-1979; Енциклопедија филозофских знаности (I део), Сарајево:
Свјетлост, 1987.
Гајо Петровић, Логика, Загреб: Школска књига, 1985 ; Богдан Шешић, Основи логике, Бгд., 1974;
Е.Ј.Лемон Упознавање са логиком, Никшић, 1995.
Број часова активне наставе 60 Остали часови
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски

Предавања, интерактивна настава, расправа, презентација теоријских објашњења, консултативни дијалог,
менторско вођење студената
Оцена знања (минималан број поена=51, максимални број поена 100)

Назив предмета: Социологија
Наставник: др Урош Шуваковић, доцент
Упознавање студената са основним проблемима науке и научног сазнања, главним теоријским правцима у
социологији, основним карактеристикама социолошког метода и најважнијим проблемима савремене социологије
као науке.
Стечена знања омогућавају студенту да овлада основним проблемима социологије, те да изгради основу за стицање
других знања у оквиру виших курсева на студијама
Теоријска настава УВОД: Појам науке и научног закона; Класификација наука; Друштвене науке и њихова класификација;
Социологија и друге друштвене науке: педагогија, психологија, историја, право, политичке науке, политичка економија;
СОЦИОЛОГИЈА КАО НАУКА: Предмет социологије и основна социолошка полазишта; Основне парадигме социолошког знања;
Социолошки метод; Систем социолошког знања, структура и функције социологије; Методе и технике емпиријског социолошког
истраживања; Суштина и облици емпиријског социолошког истраживања; Основне етапе и структура емпиријског социолошког
истраживања; Планирање социолошког истраживања; Настанак и развој социологије; Развој мисли о друштву пре настанка
социологије (антика, средњи и нови век); Социолошке теорије О. Конта, Х.Спенсера, Е. Диркема, М. Вебера, К.Маркса,
М.М.Ковилевског, П. Сорокина, Т. Парсонса, А. Турена; Настанак и развој социологије у Србији; ДРУШТВО: Појам и типологија
друштава; Социјална структура друштва; Друштвене промене: појам и облици; Тенденције промена социјалне структуре у
савременом друштву; Друштвене групе и организације, њихова класификација и значај; Друштво и држава; Држава као друштвена
група и део друштва; Класификација држава; Држава и грађанско друштво; Друштво и породица; Појам и фактори породице;
Породично-брачни односи; Породица и социјализација личности; Настанак и развој средстава масовних комуникација и њихоив
значај у савременом друштву; Појам политике; Институционализација политичког живота; Политички системи; Политичка власт;
Политичке странке; Социјална стратификација и мобилност; Појам и теорије социјалне стратификације; Савремене теорије
социјалне стратификације; Појам и облици социјалне мобилности; Друштво и конфликти; Појам и класификација друштвених
конфликата; Основне конфликтолошке теорије; Управљање друштвеним конфликтима; Омладина и социјализација;
Социјализација: појам и фактори; Социјализација омладине; Вредносна оријентација и понашање омладине; КУЛТУРА И
ДРУШТВО: Појам културе; Структура и функција културе; Културни механизми и регулисање понашања; Типологија култура и
социокултурна толерантност; Култура у информацијском друштву; Основни инструменти културе: наука, уметност,религија,
друштвене вредности и норме, идеологија; СИЦИОДИНАМИКА САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА: Основне карактеристике
савременог друштва; Уједињавање човечанства – светско друштво и планетарна цивилизација; Модели друштвених промена;
Фактори друштвених промена; Глобализација: појам и узроци глобализације; Глобализација и поларизација света; Позитивне и
негативне последице глобализације; Девијантно понашање и тероризам; Појам, облици и узроци девијантног понашања;
Тероризам: социјално-политички узроци и глобални проблем; Еколошки проблеми као глобални проблеми; ПОСЕБНЕ
СОЦИОЛОГИЈЕ И МОГУЋНОСТ УСМЕРАВАЊА РАЗВОЈА ДРУШТВА: Појам, узроци настанка, могућности и потребе
оформљења посебних социологија; Однос опште и посебних социологија; Кратак осврт на предметну одређеност најразвијенијих
(и најзначајнијих) посебних социологија: социологија рада, социологија породице, социологија политике, социологија образовања,
социологије науке, социјална екологија, социологија младих, социологија масовних комуникација, Социологија технике,
Социологија медицине; Посебне социологије и друштвена акција за праведније и хуманије друштво
Литература
Д.Ж.Марковић, З.Т.Голенкова, У.Шуваковић: „Социологија“, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са
привр. Седиштем у Косовској Митровици, Кос. Митровица 2008.
М. Лалман: „Теорија социолошких теорија“ I-II, Завод за уџбенике и наст. средства, Београд, 2004
В. Милић: „Социолошки метод“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
Број часова активне наставе 30 Други облици Студијски истраживачки
наставе: рад:
Предавања и вежбе, интерактивна настава, расправа, презентација теоријских објашњења, консултативни дијалог,
Оцена знања (минималан број поена 51, максимални број поена 100)

Студијски програм : Филозофија
Назив предмета: Психологија
Наставник: др Миланко Чабаркапа, доцент
Циљ прeдмета:
Упознавање студената са основама опште психологије и применом психолошких сазнања у тумачењу и
разумевању психолошких појава и понашања људи.
Поседовање теоријских сазнања, практичних вештина и умећа, у разумевању општих принципа и
законитости психичког живота и понашања људи.
- Предмет и методе опште психологије
- Психолошке школе и правци
- Развој и органски основи психичког живота
- Когнитивни процеси
- Емоције и мотивација
- Личност-основне одлике и теорије личности
- Методе мерења у психологији-примена
- Вежбе из перцепције, учења и памћења
- Вежбе из процене личности
1. Касагић, Љ. И Чабаркапа, М., Општа психологија
2. Хрњица, С. Општа психологија са психологијом личности, Београд, Научна књига Нова, 2005.
Предавањ Вежбе Истраживачки рад Други облици наставе Остали часови
а
2 0 0 0 0
Предавања, вежбе, дискусија, рад у групама, семинари, индивидуалне консултацијe, видео презентације,
демонстрације.
Предиспитне обавезе Обавезна Поени Завршни испит Поена
Присуство на предавањима Да 5 Писмени део испита 50
Присуство на вежбама Да 5 Усмени део испита 30
Семинар-и Да 10

Назив предмета: Енглески језик 1
Наставник: проф. др Драгана М. Спасић, Јелена Б. Бабић
Статус предмета: изборни , студенти се одлучују који ће страни језик да слушају
Услов:
 консолидовање претходно стечених знања из енглеског језика
 проширење општег фонда речи
 увођење стручне терминологије (ESP)
 оспособљавање студената да комуницирају и да се служе стручном литературом на енглеском
Студенти ће овладати основним језичким вештинама на плану писане и усмене комуникације и бити у
стању да адекватно употребе језичке конструкције и лексику професије на нивоу А2.1 прописаном од
стране Европског савета Заједничким референтним оквиром за језике.
Теоријска настава:
- употреба граматике: глаголски облици ,именице, заменице, члан, поређење придева, бројеви, прилози,
-презентовање опште-стручне терминологије
-упознавање са стручном социолошком терминологијом
Практична настава:
- језичке вештине: говорење и разумевање говора, читање и разумевање читања,
писање /испуњавање формулара, биографија,неформална и формална кореспонденција/
 Cunningham, Mohamed. Language to go pre-intermediate, Longman, Pearson Education Limited, 1997.
 Љ. Мирић, В. Поповић Граматика енглеског језика са вежбањима. Завет, Београд 1999.
Методе извођења наставе:

фронтална настава, интерактивни метод, рад у пару и групи, вербално-текстуална метода,комуникативни
приступ.
Број часова активне наставе Теоријска настава: Практична настава:
45
активност у току 20 писмени испит 30
предавања
вежбе 10 усмени испит 20
колоквијум-и 20
Семинар-и

Назив предмета: Руски језик 1
Наставник: проф. др Лариса Човић, мр Митар Рељић
Статус предмета: Изборни
Услов:
Циљ предмета Стицање неопходних теоријских и практичних знања из области гласовног и
морфолошког система савременог руског језика које подразумева правилан изговор и интонацију те
употребу именских, придевских, заменичких, глаголских и других облика, као и основних
синтаксичких модела.
Исход предмета Теоријско познавање савременог руског језичког система те практично владање истим
на нивоу који омогућава несметано читање, писање, усмено и писмено продуковање текста.
Теоријска настава Фонетика и графија. Аспекти проучавања гласова. Подела гласовног система.
Класификација самогласника. Артикулација руских самогласника у поређењу са српским.
Класификација сугласника. Руски сугласници у поређењу са српским. Акценат. Природа руског
акцента у поређењу са српским. Ненаглашени самогласници: квантитативна и квалитативна редукција.
Интонација. Правила изговарања и читања. Правописна правила. Граматика и лексика. Састав,
творба и врсте речи. Морфологија. Именице. Лексичко-граматичке групе именица: властите и
заједничке, збирне, градивне, конкретне и апстрактне, именице за живо/неживо. Морфолошке
категорије именица. Категорија рода. Категорија броја. Pluralia i singularia tantum. Категорија падежа.
Основна значења падежа са предлозима и без предлога у поређењу са српским. Именице нулте
деклинације. Именице придевског порекла. Заменице Заменице по значењу. Промена појединих врста
заменица. Употреба личних заменица 3. лица с предлозима и без предлога. Систем показних заменица
у руском и српском језику. Одричне заменице. Неодређене заменице. Придеви Врсте придева према
значењу и промени. Сложена придевска промена. Мешовита промена присвојних придева. Промена
руских презимена. Кратки придевски облици. Категорија рода и броја кратких придева. Поређење
придева. Грађење и употреба простог и сложеног облика компаратива и суперлатива. Прилози.
Морфолошке карактеристике, семантичка обележја и синтаксичке функције прилога. Класификација
прилога. Бројеви Врсте бројева. Промена и употреба основних бројева. Промена и употреба редних
бројева. Промена и употреба збирних бројева. Разломачки бројеви. Исказивање приближности.
Исказивање датума, узраста итд. Употреба именица уз бројеве. Глаголи Инфинитив. Глаголске
основе. Глаголска парадигма. Категорија вида. Категорија времена. Систем глаголских времена у
поређењу са српским. Категорија начина. Категорија лица. Категорија стања. Прелазни и непрелазни
глаголи. Повратни глаголи. Глаголи кретања.
Практична настава Подразумева интензивно увежбавање наведеног.
Пипер Предраг и Стојнић Мила, Руски језик: изговор, граматика, конверзација, вежбе. – Београд:
Завет, 2002.
Кошутић Радован, Руска граматика. Књ. 2. Облици. – Београд: ''Научна књига'', 1965.
Маројевић Радмило, Граматика руског језика. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1988.
Маерова К. В., Книга для чтения. А. С. Пушкин, М. Ю. Лермонтов, Н. В. Гоголь. – Москва: Изд.
«Флинта» - Изд. «Наука», 2005.
Аникина М. Н., Лестница. Учебник – книга по русскому языку, 4-е издание. – Москва: Русский
язык медиа, 2006.
Методе извођења наставе Вербално-текстуална (монолошка, дијалошко-монолошка, дијалошка),

текстуална, демонстративна.
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
активност у току предавања 20 писмени испит
колоквијум 30 усмени испит (колокв.) 50


Назив предмета: Филозофске дисциплине
Циљ предмета: Ближе упознавање са различитим филозофским областима
Исход предмета: Увођење у анализу садржаја проблематике почетка филозофије и интерпретација
претпоставки мишљења као могућност увида у различитост филозофских дисциплина
Однос философије према науци, религији, уметности, идеологији, погледу на свет
Философија и друштвене науке
Филозофија права и политике
Филозофија историје: историја и догађање, време и смисао, напредак и циљ историје.
Филозофија и модерни свет: филозофска критика технике,науке и политике.
Философија и религија
Естетика: основни појмови и теорије
Е. Финк, Увод у филозофију, Београд, 1975.; Т. Адорно, Филозофска терминологија, Сарајево, 1986; М.
Узелац, Увод у филозофију, Нови Сад, 2007.; Бранко Баљ, Увод у филозофију, Зрењанин, Београд, 2004.
М. Узелац, Увод у филозофију I (metaphysica generalis), Вршац, 1998.; Историја филозофије, Нови Сад,
2004., стр. 10-80
Методи извођења наставе: : Предавања кроз рад на изворним филозофским текстовима са припадним
активност у настави 10 писмени испит /

Назив предмета: Историја филозофије од Аристотела до Боетија
Услов: Положен испит из предмета Историја филозофије од предсократоваца до Платона
Савладавање основних појмова из области историје античке филозофије.
Увођење у анализу садржаја проблематике почетка историје филозофије и интерпретација претпоставки
мишљења зреле и позне грчке и римске филозофије и патристике
Аристотелов живот и систематизација дела
Аристотел као први историчар и критичар филозофије од пресократоваца до Платона; Аристотелова
теоријска филозофија – природа и теорија узрока, онтологија и логика, теологика;
Аристотелова теоријска филозофија – природа и теорија узрока, онтологија и логика, теологика;
Аристотелова практичка филозофија: етика и политика
Јелинистичко-римска филозофија (Стоицизам и подела филозофије на логику, физику, етику
Епикуреизам – деклинације атома у природи, етички појам среће
Скептицизам – етички моменат суздржавања од суђења, новопитагорејци
Новоплатонизам Амонија Закаса, Плотина у еманационом систему енеада и Оригенових егзегеза; Филон
Александријски у повезивању платонизма и библијске егзегезе; Позни новоплатонизам (Порфирије -
исагоге, Јамблих – филозофија култова, Прокло - спекулативна дијалектика и паганске теологумене
Јелинска патристика и апологетика (Св. Јустин Филозоф, Климент Александријски, Ориген, Теофил
Антиохијски, Св. Три јерарха/Василије, Григорије Ниски и Назијански/); Латинска патристика и
апологетика (Тертулијан, Августин, Боетије)
Диоген Лаертије, Животи и мишљења истакнутих филозофа; Платон, Протагора, Кратил, Софист,
Парменид; Аристотел, Физика, књ. III, Метафизика, књ. V, VII, XII, Прокло, Коментар Платоновом
Кратилу, Београд, 2009.
В. Винделбанд, Повијест филозофије, Загреб, 1988.; Ф. Коплстон, Историја филозофије: Грчка и Рим,
Београд, 1988.; М. Узелац, Историја филозофије, Нови Сад, 2004
Предавања Вежбе: Други облици наставе: Студијски

Колоквијум 25
Семинарски рад 15

Назив предмета: Увод у методологију научног истраживања
Наставник: др Урош Шуваковић, доцент
Услов: Без посебних претходних услова
Циљ предмета: Стицање основних знања из области научне методологије.
Исход предмета : Оспособљеност студента да разуме процес одвијања научног истраживања, његове
претпоставке, фазе одвијања процеса, те да овлада основним научно-методолошким појмовима
Теоријска настава
I: УВОД: Појам науке и научног сазнања. Филозофске претпоставке науке. Конститутивни принципи
науке. Класификација наука. II део: Предмет и метод науке. Научни метод: појам, саставни делови и
класификација. Појам, битна својства и класификација научних истраживања. III део: Основни облици
научног мишљења: Појам; Исказ, став и суд; Закључивање и закључак. Циљеви и нивои научног
закључивања: научна дескрипција, научна класификација, научно откриће, научно објашњење и научна
прогноза; Научно мишљење и теорија: Аксиоми, постулати и научни закони. Појам, карактеристике и
врсте хипотеза. Појам индикатора. Научна теорија. Научно објашњење. Научно доказивање и
оповргавање. IV део: Општи истраживачки поступак. Пројектовање истраживања. Организовање
реализације истраживања. Прикупљање података. Основне карактеристике главних метода прикупљања
података у друштвеним наукама. Сређивање и обрада података. Оцена и анализа података. Провера
хипотеза. Научно закључивање. Израда извештаја о спроведеном истраживању и његовим резултатима.
Шешић, Б: „Општа методологија“, пето поправљено и допуњено издање, „Научна књига“, Београд, 1980
Шешић, Б: „Основи методологије друштвених наука“, „Научна књига“, IV издање, Београд, 1988.
Марковић, М: „Филозофски основи науке“, Изабрана дела, књ. 1, БИГЗ, ГЕНЕС-С, Просвета и СКЗ,
Београд, 1994
Шушњић, Ђ: „Методологија“, четврто издање, Чигоја штампа, Београд, 2007.
Милић, В: „Социолошки метод“, Завод за уџбенике, III издање, Београд, 1996.
Милосављевић, С и Радосављевић, И: „Основи методологије политичких наука“, „Службени гласник“, IV
издање, „Службени гласник“, Београд, 2008.
Шуваковић, У: „Испитивање политичких ставова“, Завод за уџбенике, Београд, 2000.
Шуваковић, У: „Академско писање“, Прометеј, Нови Сад, 2010.
Број часова активне наставе Теоријска настава: Вежбе
30
Предавања, интерактивна настава, расправа, презентација теоријских објашњења, консултативни дијалог, менторско
вођење студената
Предиспитне обавезе 40 поена Завршни испит 60 Поена
Активност у току наставе 20 Усмени испит 60

Израда елемената научно- 10
критичке апаратуре (разне врсте
библиографија, индекса и сл.)
Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт,
презентација пројекта, семинари итд......
*максимална дужна 1 страница А4 формата

Назив предмета: Историја Старог века
Наставник: др Глигор Самарџић, доцент
Циљ предмета Овладавање основним знањима цивилизација старе Грчке, Рима и хеленистичке
историје. Основни циљ предмета поред стицања основних знања из наведених области јесте и
оспособљавање студената за критички рад са различитим врстама извора и упознавање са основама
критике извора.
Исход предмета : Студенти поред основних знања из историје старих цивилизација стичу бољи увид у
основе историјске науке, упознавају се и овладавају различитим врстама историјских извора као њеним
најважнијим елементима. Студенти су оспособљени за самостално расуђивање и правилно закључивање
историјских појава и процеса као и њихова примена у пракси.
Садржај предмета Предмет садржи преглед развоја цивилизација старе Грчке, Рима и Македоније.
Предавање о историјским изворима за њихову историју као и упознавање студената са њиховим
вриједностима за историјска истраживања. Извођењем студенти ће поред историјских збивања из
основне литературе имати прилику да се упознају и са најважнијим историјским изворима најчешће у
српском преводу.
Херодотова историја, I-IV, Нови Сад 1959. В. В. Струве, И. Д. П. Калистов, Стара Грчка, Сарајево 1969. М.
Ростовцев, Историја старог света, Београд 2004. Ж. Т. Варан, Ликови старе Грчке, Београд 2007. Џ. Бордман, Џ.
Грифин, О. Мари, Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999. Ф. Папазоглу, Историја
Хеленизма, Београд 1995. А. Б. Ранович, Хеленизам и његова историјска улога, Сарајево 1962. Аријан, Александрова
воијна, Загреб 1952. Аристотелов устав Атенски, (приредио: Н. Марјанчић), Загреб 1948. Псеудо Калистен, Живот
и дјело Александра Македонског, (превео: З. Дукат), Нови Сад 1980. Ксенофонт, Хеленска историја, (приредила: М.
Душанић), Нови Сад 1988. Тукидит, Повијест пелопонеских ратова (приредио: С. Телор), Загреб 1957. Н. А.
Машкин, Историја старог Рима, Београд 1968. Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари, Оксфордска историја римског
света, Београд 1999. М. Ростовцев, Историја старог света, Београд 2004. Ф. Аријес, Ж. Диби, Историја
приватног живота, Београд 2000. А. Ђардина, Ликови старог Рима, Београд 2006. К. Тацит, Анали (приредила: Љ.
Црепајац), Београд 1970. К. Тацит, Хисторије, (приредио: Ј. Миклић), Загреб 1987. Г. С. Транквил, Дванест
римских царева (приредио: С. Хосу), Ријека 1978. Г. С. Крисп, Каталинина завера (приредио: Г. Маричић), Нови
Сад 2003. Г. С. Крисп, Југуртин рат, (приредио: Г. Маричић), Нови Сад 2004. А. Вилхар, Легенде о јунацима
старог Рима, Београд 2002. А. Марцелин, Историја (приредила: М. Милин), Београд 1998. Прокопије из Цезареје,
Тајна историја, (приредио: А. Вилхар), Београд 2004.
Број часова активне наставе 45 Други облици Студијски истраживачки
наставе: рад:
Методе извођења наставе: Предавања кроз рад на изворним текстовима са припадним тумачењима,
дискусије, семинарски радови, колоквијуми, консултације и припрема за испит.

Назив предмета: Традиционална логика
Наставник: др Миланко Говедарица, доцент
Услов: Положен испит из предмета Увод у логику
Циљ предмета: Упознавање са ставовима традиционалне логике и теоријама аргументације кроз њен
историјски развој у савременој логици.
Исход предмета: Увођење у анализу садржаја савремене логике кроз пружање основе за разумевање
законитости процеса мишљења у континуитету филозофских идеја и критичким ставовима испољеним у
историји филозофије
Схватање природе логике кроз структурацију појма, суда и закључка; Традиционална подела закључака
по непосредном закључивању, логичком квадрату, конверзији, обверзији и контрапозицији;
Дијалектички и категотички силогизам и опште теореме и правила; Посебне теореме категоричког
силогизма и валидност модуса;
Егзистенцијална претпоставка Аристотелове логике у концептуализму и аподиктичкој силогистици
средњовековља;
Редуктивна и конструктивна оперативност у силогистичким исказима;
Дедуктивна закључивања кроз хипотетички, дисјунктивни и хипотетичко-категоричке силогизме
(Полисилогизми, ентимеми, сорити, абдуктивна закључивања);
Одређивање логике индуктивног закључивања, њене аргументације и валидности; Формални карактер
логике и вероватноћа закључака непосредно и према аналогији;
Врсте исказа: предикациона, релациона и егзистенцијална теорија исказа;
Грешке у закључивању и логичке погрешке у доказивањима кроз заснованост логичких принципа у
природи ствари (према основним елементима теорије скупова и односима међу исказима, кроз анализе,
функције и рачун исказа)
Платон, Парменид, Београд: Бигз, 1973; Аристотел, Топике и Аналитике I и II,(Органон, Београд:
Култура, 1965); Прокло, Коментар Платоновом Кратилу, Београд: Отачник, 2008; Григорије Ниски,
Јелинима о општим појмовима, у `Култура полиса` бр. 8-10, Нови Сад: 2008; Кант, Логика, Београд,
Графос, 1976; Шелинг, Систем трансценденталног идеализма, Загреб: Напријед, 1986; Хегел, Наука
логике I-III, Београд: Бигз, 1976-1979; Енциклопедија филозофских знаности (I део), Сарајево: Свјетлост,
1987.
Гајо Петровић, Логика, Загреб: Школска књига, 1985 ; Богдан Шешић, Основи логике, Бгд., 1974;
Е.Ј.Лемон Упознавање са логиком, Никшић, 1995.
Број часова активне наставе: 60 Теоријска настава: Практична настава:
Методе извођења наставе: Предавања кроз рад на изворним филозофским текстовима са припадним
Оцена знања (мимималан број поена 51, максимални број поена 100)
активност у настави 10 Усмени испит 50

Наставник: проф. др Драгана М. Спасић, Јелена Б. Бабић , Марковић Ж. Татјана
Услов:
- консолидовање претходно стечених знања из енглеског језика, проширење општег вокабулара и увођење
стручне терминологије
- студенти ће овладати основним језичким вештинама на плану писане и усмене комуникације и бити у
стању да адекватно употребе језичке конструкције и лексику професије
Headway Intermediate student’s book, Liz and John Soars, Oxford University Press
Headway Intermediate Workbook, Oxford University Press
- Граматика енглеског језика са вежбањима, Мирић-Поповић, Завет, Београд

Вербално-текстуална (монолошка, дијалошко-монолошка, дијалошка), текстуална, демонстративна.
Број часова активне Теоријска настава: Практична настава:
наставе 45
Предиспитне обавезе Поена Завршни испит поена
Активност у току 20 писмени испит 30
предавања
Практична настава 10 усмени испит 20
Колоквијум-и 20

Услов:
употребу именских, придевских, заменичких, глаголских и других облика, као и основних синтаксичких
модела.
Класификација самогласника. Артикулација руских самогласника у поређењу са српским. Класификација
сугласника. Руски сугласници у поређењу са српским. Акценат. Природа руског акцента у поређењу са
српским. Ненаглашени самогласници: квантитативна и квалитативна редукција. Интонација. Правила
изговарања и читања. Правописна правила. Граматика и лексика. Састав, творба и врсте речи.
Морфологија. Именице. Лексичко-граматичке групе именица: властите и заједничке, збирне, градивне,
конкретне и апстрактне, именице за живо/неживо. Морфолошке категорије именица. Категорија рода.
Категорија броја. Pluralia i singularia tantum. Категорија падежа. Основна значења падежа са предлозима и
без предлога у поређењу са српским. Именице нулте деклинације. Именице придевског порекла.
Заменице Заменице по значењу. Промена појединих врста заменица. Употреба личних заменица 3. лица с
предлозима и без предлога. Систем показних заменица у руском и српском језику. Одричне заменице.
Неодређене заменице. Придеви Врсте придева према значењу и промени. Сложена придевска промена.
Мешовита промена присвојних придева. Промена руских презимена. Кратки придевски облици.
Категорија рода и броја кратких придева. Поређење придева. Грађење и употреба простог и сложеног
облика компаратива и суперлатива. Прилози. Морфолошке карактеристике, семантичка обележја и
синтаксичке функције прилога. Класификација прилога. Бројеви Врсте бројева. Промена и употреба
основних бројева. Промена и употреба редних бројева. Промена и употреба збирних бројева. Разломачки
бројеви. Исказивање приближности. Исказивање датума, узраста итд. Употреба именица уз бројеве.
Глаголи Инфинитив. Глаголске основе. Глаголска парадигма. Категорија вида. Категорија времена.
Систем глаголских времена у поређењу са српским. Категорија начина. Категорија лица. Категорија
стања. Прелазни и непрелазни глаголи. Повратни глаголи. Глаголи кретања.
Завет, 2002.
1988.
Аникина М. Н., Лестница. Учебник – книга по русскому языку, 4-е издание. – Москва: Русский язык
медиа, 2006.
45


Назив предмета: Историја средњовековне, ренесансне и нововековне филозофије
Наставник: др Милан Узелац, редовни професор
Циљ предмета: Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним идејама филозофије средњега
века као и филозофском терминологијом те епохе и са основним идејама нововековне филозофије као и
филозофским питањима која отвара ново доба.
Исход предмета: Припремљеност студента за даљи студиј филозофије
Формирање средњевековне филозофије; Исидор Севиљски
Рана схоластика и формирање школа; Јохан Скот Ериугена; Пјер Абелар
Исламска филозофија (Авицена и Авероес), Висока схоластика и настанак универзитета
Тома Аквински; Бонавентура; Позна схоластика (Дунс Скот, Вилим Окамски)
Стара филозофија у новом кључу (Никола Кузански)
Ренесансна филозофија природе; Ренесансни неоплатонизам
Социјална и политичка филозофија ренесансе; Неосхоластика.
Новост и "новина" нововековне филозофије; Рене Декарт (Питање методе; Медитације о првој филозофији;
Принципи филозофије)
Барух де Спиноза (Монистичко схватање супстанције)
Лајбниц (Реформа нове филозофије; Учење о монади; Физико-теологија, деизам, оптимизам; Систем
теодиције)
Лајбниц-Волфовска школa
Енглеска емпиристичка филозофија
Немачко просветитељство (Лесинг, Хердер, Хаман)
Француско просветитељство (Русо, Даламбер, Волтер).
Узелац, М: Историја филозофије (стр. 185-318), 2007; Узелац, М: Предавања из средњовековне филозофије,
Н. Сад, 2009; Коплстон, Ф. Историја филозофије II-III, 1989-1994; Жилсон, Е. Средњевековна филозофија;
Nikolaus von Kues, de docta ignorantia; Тоma, S. th. (I. 50-64)
Тома, de ente et esentia; Nikolaus von Kues, de ludo globi; Suares, Disputationes Metaphysicae (I. 1-5).
Коплстон, Ф. , Историја филозофије IV/V, 1995/2001; Декарт: Медитације о првој филозофији; Спиноза:
Етика; Лајбниц: Монадологија; Фишер, К. Историја филозофије I-IV.
Методи извођења наставе: Предавања кроз рад на изворним филозофским текстовима са припадним

Назив предмета: Византијска филозофија до VIII века
Наставник: др Микоња Кнежевић, доцент
Циљ предмета: Савладавање основних појмова из области византијске филозофије.
Исход предмета: Увођење у анализу садржаја проблематике византијске филозофије и интерпретација
њених претпоставки мишљења
Византијска филозофија као филозофска дисциплина
Наслеђе ранохришћанског периода
Однос раних апологета и филозофије: Јустин Филозоф, Атинагора, Теофил Антиохијски
Велики кападокијски оци: Василије Велики, Григорије из Нисе, Григорије из Назијанса
Појава филозофије у лику Прокопија и Енеје из Газе, Јована Филопона, Стефана Александријског
Монашка духовност: Дијадох Фотички, Ава Доротеј, Јован Лествичник
Систематска разматрања: Дионисије Ареопагит, Леонтије Византијски, Максим Исповедник
Јован Дамаскин и систематизација тематске филозофије и теологије
Василије Татакис, Историја византијске философије, Врњачка Бања, 1996.; Протојереј Џон Мајендорф,
Увод у светоотачко богословље 1-3, Врњачка Бања, 2006.; K. Krumbacher, Geschichte der Byzantinischer
Literatur, Muenchen, 1987.
Атанасије Јефтић, Патрологија: источни оци 4. и 5. века, Београд, 2004.; О. Јустин Поповић, Пут
Богопознања, Београд, 1987.; М. Узелац, Историја филозофије, Нови Сад, 2004., стр. 10-80.

60
активност у току наставе 10 писмени испит
семинарски рад 15 усмени испит 50
колоквијум 25 ..........

Назив предмета: Филозофска антропологија 1
Савладавање основних појмова из области филозофске антропологије 1.
Увођење у анализу садржаја проблематике филозофске антропологије 1 и интерпретација њених
претпоставки мишљења
Филозофска антропологија као филозофска дисциплина; Предмет филозофске антропологије
Антрополошки појмови и категорије (Дух, душа, тело; Живот, смрт, бесмртност; Љубав, пол, брак,
породица; Моралност и понашање; Друштво, историја, будућност; Слобода, нужност; Свакодневље и
његове структуре; Социјално и биолошко одређење; Човек и Бог; Језик, култура, историја)
Метафизика човека; Хришћанска мистичка антропологија
Херменеутички приступ човеку и његовом стваралаштву; Феноменолошки метод у антропологији
Структуралистички и постструктуралистички лик човека; Егзистенцијализам и савремена антропологија
Основни антрополошки модели и Човек као animal rationale
Природнонаучна антропологија и филозофска антропологија
Кант, И. Физичка антропологија; Гелен, А. Човек, Сарајево, 1990; Плеснер, Х. Ступњеви органског и
човек, Сарајево 1981; Е. Финк, Основни феномени људске егзистенције, Београд, 1985.
Fink, E. Traktat über die Gewalt des Menschen, Frankfurt/M, 1974; Fink, E. Natur, Freiheit, Welt, Würzburg
1992. Унамуно, М. О трагичном осећању живота, Београд, 1990.
Број часова активне наставе: Теоријска настава: Практична наука:
60
Предиспитне обавезе 50 Завршни испит: 50


Назив предмета: Историја европског Средњег века
Наставник: др Радмило Пекић, доцент
Услов: Без претходних услова
Историја Европе од пада Западног Римског Царства па до Великих географских открића, при чему ће наглашене
бити економске, културне и вјерске прилике.
Усвајање основних знања из историје Еверопе од V до XV века. Сагледавање и разумијевање историјских појава и
процеса средњовјековне епохе и њених фундаменталних вријености током десет вјековног постојања.
Просторно – временски оквири, германске инвазије, ширење хришћанства, свети оци Истока и Запада
Франци и папство ( доба Меровинга и Каролинга, стварање папске државе)
Источна православна цивилизација, мисао и уметност
Васељенски сабори
Свето римско царсто немачког народа, Клинијевска реформа, борба царства и папства
Енглеска до Виљема Освајача, покрштавање Скандинавије
Крсташи и њихове државе
Византијска ренесанса
Градови Италије, успон међународне трговине
Феудалне монархије, Енглеска и Француска до стогодишњег рата.
Рана инквизиција, јереси, вјерски покрети, монашки редови, раскол и сабори
Стогодишњи рат; Византија и Турци
Морал и приватни живот под окриљем хришћанства
Хришћанска наука, преношење знања, свет књиге, преводиоци, школе, универзитети
Хуманизам
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1998; Оксфордска историја Византије, Београд 2004; Византинци,
Клио, ур. Г. Кавало, Београд 2006; Ш. Дил, Византијске слике, Београд 1991; Византијски извори за историју
народа Југославије, I-II-III, Београд 1955, 1959, 1966.
M. Šunjić, Narodi i države ranog srednjeg vijeka, Sarajevo 2003. M. Brandt, Srednjovjekovno doba povijesnog razvika, knj.
I, Zagreb 1980. В. Дјурант, Доба вере, књ. I, II, Београд 1998. B. D. Grekov – M. Brandt, Kijevska Rusija, Zagreb 1962.
А. Д. Удељцов - Ј. А. Космински- О.Л. Вајнштајн, Историја средњег века, књ.I, Београд 1950. F. Hiti, Istorija Arapa
od najstarijih vremena do danas, Sarajevo 1967. B. Levis, Arapi u Povijesti, Zagreb 1956. H. Pirenne, Povijest Evrope, od
seobe naroda do XVI stoljeća, Zagreb 1956. Ž. Kalmet, Feudalno društvo, Sarajevo 1964. M. Bloch, Feudalno društvo,
Zagreb 1971. Џ. Линч, Историја средњевековне цркве, Београд 1999. Б. Милутиновић, Одабрани извори за општу
историју средњега века, Ниш 2005. M. Šunjić, Hrestomatija izvora za opštu istoriju srednjega vijeka, Sarajevo 1980.
Извори за општу историју средњег века, (скрипта – аутор: Б. Храбак, 109 стр.) С. Пеинтер, Историја средњег века,
Бањалука-Београд 1997. Џ. Холмс, Оксфордска историја средњевековне Европе, Београд 1998. Ж. ле Гоф,
Средњовековна цивилизација Западне Европе, Београд 1974. Ј. Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. П. С.
Лепосавић, Инквизиција, Београд 2006. Ж. ле Гоф, Човек средњег века, Београд 2007
30
Припреме за рад на часу и учествовање у раду на часу, презентација семинарских радова чије излагање
неће прелазити дужину од 15 минута.


Назив предмета: Старословенски језик 1
Наставник: проф. др Јелица Стојановић
Услов: није условљен
Циљ предмета: Да студент усвоји знања везано за вријеме настанка старословнеког језика, - услове,
значај и мјесто настанка, народну основу старословенког језика; однос и мјесто српског и
српскословенског језика у контексту старословенског и словенске писмености уопште; правописни и
фонетски систем старословенког језика.
Исход предмета Студент се, упознајући се са правописом и фонетско-фонолошким системом
старословенског језика, оспособљава да чита и анализира старословенске текстове. Истовремено се
упознаје са односом и мјестом различитих редакција словенских језика (српском, руском, бугарском) у
односу на старословенски. Тиме стиче предуслов за изучавање историје српског језика (како народног
српског језика тако и српског књижевног).
Теоријска настава: Историјско-лингвистичка проблематика старословенског језика. Мисија Ћирила и
Методија међу Словенима. Народна основа стсл. језика. Име стсл. језика. Стсл. азбуке - вријеме
настанка. Стсл. канонски споменици. Правопис и графија стсл. језика. Примјена дате материје на
примјерима стсл. споменика. Правописне разлике између ћирилице и галгољице. Уочавање разлика на
ћирилским и глагољским текстовима Фонетика – фонетски систем стсл. језика и однос према
прасловенском. Полугласници (поријекло, изговор). Фонетски систем у различитим стсл. споменицима
Полугласници у стсл. језику (промјене карактеристичне за стсл. језик). Слаб и јак положај пол. у стсл.
споменицима. Вокал «јат», носни самогласници, вокал «јери» у стсл. језику. Варирање употребе у
споменицима. Редуковано и и «јери», напрегнути полугласници, вокално р и л. Однос у прасловенском и
стсл. језику. Самогласници напочетку ријечи, асимилације и контракције сам. у стсл. Узроци датих
промјена. Сугласнички систем у стсл, промјене у сугл. групама у стсл. и прасловенском. Увјежбавање
читања у стсл. Палатални сугл. у стсл (начин постанка, гласовна вриједност). Прва палатализација. Друга
и трећа палатализација. Фонетски услови палатализација. Јотовање. Разлика јотовања и палатализација.
Мјесто словенских књижевних језика у контексту стсл. језик, - различите редакције старословенког
језика (српска, руска, бугарска редакција).
Практична настава: Читање и анализа старословенких канонских споменика.

Литература : Светозар Николић: Старословенски језик 1, Београд 1997; Светозар Николић:
Старословенски језик 2, Београд 1997; Петар Ђорђић: Старословенски језик, Нови Сад 1975; М.
Селишчев: Старословенски језик 1, 2, Москва 1951, 1952; Т.А. Иванова: Старословенски језик, Санкт-
Петерсбург 1998.
2+0
Методе извођења наставе: Предавања и дискусија са студентима. анализа и провјера усвојених знања на
часовима. Читање и анализа старословенких текстова од стране студената уз помоћ професора и
асистента. Консултације. Преко домаћих задатака, тестова и семинарских радова провјерава се
успјешност преношења знања и усвајања од стране студената. Студент у току године може преко
присуства часовима, домаћих и семинарских радова, колоквијума да стекне 50 поена, а на завршном
усменом испиту такође 50 поена.

практична настава - усмени испит 50
колоквијум-и: 2 колоквијума по 40
20 поена
семинарски и домаћи радови 4


Назив предмета: Латински језик 1
Наставник: др Горгиев Д. Бранко, доцент
Услов: Нема услова; пожељно је средњошколско гимназијско образовање – језички смерови
Да упозна студенте са основним елементима и чињеницама класичне културе, с њеним позним, западним
изданком, римском класичном културом. Да упозна студенте са основама класичног латинског језика у
областима фонетике и морфо-синтаксе, као и са изворном научном терминологијом.
Оспособљавање студената за самостално стручно бављење текстовима класичног латинског језика
1) Улога и важност класичне филологије за развој науке 2) Порекло и значење класичног латинског
језика, писма, абецеда 3) читање, изговор, интонација, правила наглашавања, 4) Фонетика – систем
гласова, вокала, дифтонга, сонаната и консонаната; значајнији гласовни закони 5) Морфологија лат.
језика: род, број, падежи, именице, глаголи; I - a decl.; except. I -a dekl. 6) II - o decl. ; except. II -o decl.;
adi. I et II decl. 7) III cons. decl.; except. III cons. decl. 8) III ad voc.; exceptiones; adi. III decl. 9) IV-u decl.
10) V . e decl. 11) Tempora:ind. praes., imperf. et futuri act. 12) Comparatio adiectivorum 13 ) Tempora: ind.
perf.,plusquamperf. et futuri II 14) Pronomina 15)Numeralia
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Вежбе:Предвиђена вежбања из Elementa Latina; изворни текстови из уџбеника : Латински језик за
историчаре
1. Граматика латинског језика, Бојана Шијачки Маневић, ЗУНС, Београд, 1996. и сва новија издања
2. Латински језик за историчаре, Момир Јовић, ЗУНС, Приштина, 1985 и сва новија издања
3. Elementa Latina, Gortan – Gorski –Pauš, Š.K., Zagreb, 1961. i sva novija izdanja
4. Латинско-српски речник, Јован Ђорћевић, ЗУНС, Београд, 1997.

истраживачки рад:

Дијалошка метода, монолошка метода; анализа класичних текстова
Оцена знања (максимални број поена 100)
колоквијум-и
семинар-и

Наставник: проф. др Драгана М. Спасић, Јелена Б. Бабић , Марковић Ж. Татјана
Услов:
- консолидовање претходно стечених знања из енглеског језика, проширење општег вокабулара и увођење
стручне терминологије
- студенти ће овладати основним језичким вештинама на плану писане и усмене комуникације и бити у
стању да адекватно употребе језичке конструкције и лексику професије
пасив
Основе превођења, превођење текстова иѕ области историје уметности
Headway Intermediate student’s book, Liz and John Soars, Oxford University Press
Headway Intermediate Workbook, Oxford University Press
- Граматика енглеског језика са вежбањима, Мирић-Поповић, Завет, Београд
- Избор текстова из области историје уметности
45
Активност у току 20 писмени испит 30
предавања
Колоквијум-и 20
Семинар-и

Услов:
употребу именских, придевских, заменичких, глаголских и других облика, као и основних
синтаксичких модела.
Класификација самогласника. Артикулација руских самогласника у поређењу са српским.
Класификација сугласника. Руски сугласници у поређењу са српским. Акценат. Природа руског акцента
у поређењу са српским. Ненаглашени самогласници: квантитативна и квалитативна редукција.
Интонација. Правила изговарања и читања. Правописна правила. Граматика и лексика. Састав, творба
и врсте речи. Морфологија. Именице. Лексичко-граматичке групе именица: властите и заједничке,
збирне, градивне, конкретне и апстрактне, именице за живо/неживо. Морфолошке категорије именица.
Категорија рода. Категорија броја. Pluralia i singularia tantum. Категорија падежа. Основна значења
падежа са предлозима и без предлога у поређењу са српским. Именице нулте деклинације. Именице
придевског порекла. Заменице Заменице по значењу. Промена појединих врста заменица. Употреба
личних заменица 3. лица с предлозима и без предлога. Систем показних заменица у руском и српском
језику. Одричне заменице. Неодређене заменице. Придеви Врсте придева према значењу и промени.
Сложена придевска промена. Мешовита промена присвојних придева. Промена руских презимена.
Кратки придевски облици. Категорија рода и броја кратких придева. Поређење придева. Грађење и
употреба простог и сложеног облика компаратива и суперлатива. Прилози. Морфолошке
карактеристике, семантичка обележја и синтаксичке функције прилога. Класификација прилога. Бројеви
Врсте бројева. Промена и употреба основних бројева. Промена и употреба редних бројева. Промена и
употреба збирних бројева. Разломачки бројеви. Исказивање приближности. Исказивање датума, узраста
итд. Употреба именица уз бројеве. Глаголи Инфинитив. Глаголске основе. Глаголска парадигма.
Категорија вида. Категорија времена. Систем глаголских времена у поређењу са српским. Категорија
начина. Категорија лица. Категорија стања. Прелазни и непрелазни глаголи. Повратни глаголи. Глаголи
кретања.
Завет, 2002.
1988.
Аникина М. Н., Лестница. Учебник – книга по русскому языку, 4-е издание. – Москва: Русский
язык медиа, 2006.
Број часова активне Теоријска настава: Практична настава:
наставе 45


Врста и ниво студија: Oсновне академске студије
Назив предмета: Византијска филозофија од VIII – XIV века
Услов: Положен испит из предмета Византијска филозофија до VIII века
Циљ предмета: Савладавање основних појмова из области византијске филозофије.
Исход предмета: Увођење у анализу садржаја проблематике византијске филозофије и интерпретација
њених претпоставки мишљења
Напредовање хришћанског хуманизма, Нићифор Цариградски, Теодор Студит
Универзитет у Константинопољу и чувени логотети: Лав Математик, Патријарх Фотије, Константин
Философ, Арета Кесаријски
Наслеђе Ареопагитика у апофатизму и катафатичкој теологији: Никита Ститат, Калист Катафигиотис
Етичка и политичка мисао Теофилакта Бугарског, успон Универзитета у Византији са делима Михаила
Псела
Опадање снага мишљења са Јованом Италом, Теодор Продром, Никола Метонски, Евстатије Солунски
Философски покрет тринаестог и четрнаестог века: Никифор Влемид, Григорије Акрополит, Теодор
Метохит, Никифор Григора
Исихазам и спор око њега: Григорије Палама, Григорије Синаит, Јован и Матеј Кантакузин, Никола
Кавасила, Варлаам, Акидин, Димитрије и Прохор Кидон (Унијатистичке склоности по ренесансним
утицајима Плитона и Висариона)
Василије Татакис, Историја византијске философије, Врњачка Бања, 1996.; Протојереј Џон Мајендорф,
Увод у светоотачко богословље 1-3, Врњачка Бања, 2006.; K. Krumbacher, Geschichte der Byzantinischer
Literatur, Muenchen, 1987.
Атанасије Јефтић, Патрологија: источни оци 4. и 5. века, Београд, 2004.; О. Јустин Поповић, Пут
Богопознања, Београд, 1987.; М. Узелац, Историја филозофије, Нови Сад, 2004., стр. 10-80.
Број часова активне наставе: Теоријска настава: Практична настава:
75
Активност у току наставе 10 Писмени испит
Семинарски рад 15 Усмени испт 50

Назив предмета: Филозофска антропологија 2
Наставник : др Микоња Кнежевић, доцент
Услов: Положен испит из предмета Филозофска антропологија 1
Савладавање основних појмова из области филозофске антропологије 2.
Психоаналитички методи анализе личности; Структуралистички и постструктуралистички лик човека
Херменеутички приступ човеку и његовом стваралаштву; Феноменолошки метод у антропологији;
Ступњеви когнитивног понашања
Интерпретација рационалности код Шелера, Плеснера и Гелена
Феноменолошко одређење опажања и људско стање; Критика погрешних интерпретација опажања као
предуслов повезивања пријема утисака и спонтаних поимања, чулног и натчулног
Свест и самосвест личности; Слобода и самоосећање
Антропологија и религија; Филозофска антропологија и културологија Антропологија и социологија;
Антропологија и педагогија; Антропологија и психологија
Антропологија и религија; Филозофска антропологија и културологија
Кант, И. Физичка антропологија; Гелен, А. Човек, Сарајево, 1990; Плеснер, Х. Ступњеви органског и
човек, Сарајево 1981; Шелер, М. Положај човјека у космосу, Сарајево, 1984., Fink, E. Traktat über die
Gewalt des Menschen, Frankfurt/M, 1974; Fink, E. Natur, Freiheit, Welt, Würzburg 1992. Унамуно, М.
Трагично осећање живота.

колоквијум 25 усмени испт 50
семинарски рад 15 ..........


Назив предмета: Социологија образовања
Наставник: др Јасмина С. Петровић, доцент
Упознавање студената са социолошким сазнањима која омогућавају разумевање односа глобалног
друштвеног система и образовања као друштвеног подсистема. Стећи знање о односу образовања и
других друштвених подсистема (култура, наука, морал, политика, религија). Упознавање студената са
развојем и променама у образовном процесу.
Студенти су упознати са најзначајнијим теоријским оквирима унутар којих се проучава образовање и
развили су способност за разумевање и социолошко истраживање свих облика образовања, друштвених
односа и проблема у оквиру образовног процеса, као и критичко проучавање везе између образовања и
развојних тенденција модерног друштва.
Друштвени и историјски контекст образовања (Ширење образовања и промена његог значаја у
различитим типовима друштава). Предмет и конституисање социологије образовања; Социологија
образовања и друге друштвене науке (педагогија, педагошка антропологија, психологија образовања,
социологија културе и економика образовања); Одређење образовања и других сродних појмова
(социјализација, васпитање, учење, обучавање, индивидуација, манипулација, индоктринација...);
Различити приступи образовању (друштвено-историјски, функционалистички, структуралистички);
Теоријске оријентације у социологији образовања (функционалистичка, марксистичка,
интеракционистичка, егзистенцијалистичка, либералистичка); Друштвене структуре и образовање
(друштвене неједнакости и неједнакости у образовању, Образовање као канал друштвене
покретљивости; Демократизација образовања; Институционални оквири образовања; Вредности,
потребе и образовање; Образовање, контракултура и идеологија насиља; Образовање, рад, слободно
време и стваралаштво; Обрaзовање, професије и професионалне улоге; Научно-техничка револуција и
образовање; Развојни процеси у модерном друштву и образовање; Нови изазови пред образовањем;
Ивковић, М.: Социологија образовања 1,Клио, Ниш, 2003
Коковић, Д.: Социологија образовања-друштво и едукацијски изазов, Матица српска, Нови Сад, 1994
Флере, С. : Образовање у друштву, Градина, Ниш, 1974
Флере, С. уред.: Протурјечја сувременог образовања, РЗССО, Загреб, 1986.
Хараламбос, М.: Увод у социологију ,Глобус, Загреб, 1989.
Коковић, Драган; Миле Ненадић: Огледи из социологије образовања. Сомбор: Учитељски фак. 1995.
Ивковић, М.: Образовање и промене, Стручна књига, Београд, 1991
Хараламбос, М.: Социологија - теме и перспективе, Г. Маркетинг, Загреб, 2002
Гиденс Е., Социологија, Економски факултет, Београд, 2003.
60
Активна теоријска и практична настава.

Колоквијум 25 усмени испит 50


Назив предмета: Теорија сазнања
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним проблемима теорије сазнања
Могућност примене освојених знања у изучавању других филозофских дисциплина
Феномен и проблем сазнања; Различита гносеолошка становишта
Реалистичке теорије сазнања (Природни, научни, метафизички реализам)
Идеалистичке теорије сазнања (Емпиријски, трансцендентални, метафизички, логички,
феноменологијски идеализам)
Монистичке теорије сазнања (Мистички монизам, Пантеистички монизам); Онтолошко утемељење
сазнања
Сазнање реалног предмета (Субјект и објект; сазнање a priori; сазнање a posteriori; Проблем истине;
Свест проблема и прогрес сазнања)
Сазнање идеалних предмета (Идеални предмет и идеална априорност); Инстанце у сазнању идеалног
Категоријална основна релација у идеалној априорности); Онтологија априорног сазнања
Hartmann, N. Osnovne crte jedne metafizike spoznaje, Zagreb 1976.; Ернст Касирер, Филозофија
симболичких облика I-III, Нови Сад, 1985.; Проблем сазнања у филозофији и науци новијег доба, Т.1-4;
Сремски Карловци; Нови Сад, 1998.
Аранђеловић, Ј. Дијалектичка рационалност, Београд 1981.
60

Активност у настави 10 Усмени испт 50


Назив предмета: Модерна и математичка логика
Савладавање основних појмова из области модерне и математичке логике.
Увођење у анализу садржаја проблематике модерне и математичке логике и интерпретација претпоставки
мишљења
Посебне теореме закључивања и валидност модуса
Редуктивна и конструктивна оперативност у силогистичким исказима
Одређивање логике индуктивног закључивања, њене аргументације и валидности
Формални карактер логике и вероватноћа закључака непосредно и према аналогији
Основни елементи теорије скупова и односи међу исказима кроз анализе и функције
Основни елементи теорије скупова и односи међу исказима кроз рачун исказа
Грешке у закључивању и логичке погрешке у доказивањима кроз заснованост логичких принципа
Гајо Петровић, Логика, Загреб: Школска књига, 1985 ; Богдан Шешић, Основи логике, Бгд., 1974; Е.Ј.Лемон
Упознавање са логиком, Никшић, 1995.
Методе извођења наставе: Предавања кроз рад на изворним филозофским текстовима са припадним
45
колоквијум 25 усмени испит 50

Назив предмета: Филозофија музике
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним проблемима филозофије музике.
Познавање стања у којем се налазе расправе у савременој музици и музикологији
Питагорејци и музика сфера
Аристотел и музика реалне политике
Музика у доба Јелинизма
Кант: музика на раскршћу, сондација суда укуса
Хегел: Музика у систему филозофије, хармонија сфера у огледалу
Тумачење музике после Хегела; Музички неопитагореизам (Бузони, Лосев)
Теоријски разлози краја музике; Музика 20. столећа
Слушање музичких примера и коментари према: Узелац, М.: Филозофија музике, Нови Сад 2007
Узелац, М.: Филозофија музике, Нови Сад 2007; Adorno, T.: Filozofija nove muzike, Nolit, Beograd 1968;
Секст Эмпирик Против музыкантов. – В кн.: Сочинения в 2-х т.т. Т. 2. – М., 1976. – Сс. 192-204; Bloh, E.:
Filozofija muzike, u knjizi: Duh utopije, BIGZ, Beograd 1982; Busoni, F.: Entwurf einer neuen Ästhetik der
Tonkunst, Insel, 1954.Georgiades, T.: Musik und Rhythmus bei Griechen, Rohlwolt, Hamburg 1958; Kepler, J.:
Weltharmonik, München-Berlin 1939. Лосев А.Ф. Музыка как предмет логики. – В кн.: Форма - Стиль -
Выражение. – М., 1995. – Сс. 297-602. Adorno, T.: Filozofija nove muzike, Nolit, Beograd 1968; Dahlhaus,
C.: Schönberg und andere. Gesammelte Aufsätze zur Neuen Musik, Schott, Mainz, 1978; Равдоникас Ф.В.
Музыкальный синтаксис: Курс фундаментальной теории музыки. – СПб., 2002.
Број часова активне наставе: Теоријска настава Практична настава
30
активност у настави 10 Усмени испит 50



Назив предмета: Старословенски језик 2
Наставник: проф. др Јелица Стојановић
Услов: није условљен
Циљ предмета: Студент треба да усвоји знања везано за морфолошки систем старословенског језика
(деклинацију и конјугацију) и неке морфосинтаксичке карактеристике старословенксог језика, као и
мјесто и однос морфолошких система словенских језика у односу на старословенки.
Исход предмета Студент се, упознајући се са морфолошким системом старословенског језика,
оспособљава анализира и преводи старословенске текстове. Истовремено се упознаје са односом и
мјестом различитих редакција словенских језика (српском, руском, бугарском) у односу на
старословенски. Тиме стиче предуслов за изучавање историје српског језика (како народног српског
језика тако и српског књижевног).
Теоријска настав: Мирфологија – општи појмови, именице (именичка промјена) – подјела промјене
именица са индоевропског становишта. Утврђивање основних морф. кат. Промјене именица мушког р. у
стсл. језику. Демонстрација на стсл. текстовима. Промјена именица средњег р. у стсл. језику.
Демонстрација на стсл. текстовима. Промјене именица женског р. у стсл. језику. Измјене у систему
промјене именица. Демонстрација на стсл. текстовима. Замјенице. Промјене личних замјеница у стсл.
језику. Промјене неличних замјеница у стсл. језику, разлике између меке и тврде варијанте промјена.
Придјеви, морфолошке керактеристике, промјене придјева неодређеног и одређеног вида у стсл. језику.
Поређење придјева, грађење компаратива и суперлатива, деклинација компаратива, бројеви. Глаголи у
стсл. језику, основне напомене, глаголске основе. Прости глаголски облици: презент, императив
(морфолошке керактеристике у стсл. језику. Аорист (морфолошке карактеристике у стсл. језику.
Имперфекат (морфолошке карактеристике у стсл. језику. Партиципи презента у стсл. језику, партиципи
претерита и партицип перфекта. Сложени глаголски облици у стсл. језику (П). Демонстрација на стсл.
текстовима. Мјесто словенских књижевних језика у контексту стсл. језика.
Практична настава: Анализа морфолошких и морфосинтаксичких особености старословенких
канонских споменика.
Литература : Светозар Николић: Старословенски језик 1, Београд 1997; Светозар Николић:
Старословенски језик 2, Београд 1997; Петар Ђорђић: Старословенски језик, Нови Сад 1975; М.
Селишчев: Старословенски језик 1, 2, Москва 1951, 1952; Т.А. Иванова: Старословенски језик, Санкт-
Петерсбург 1998.
2+0
Методе извођења наставе: Предавања и дискусија са студентима. анализа и провјера усвојених знања на
часовима. Анализа старословенких текстова (морфолошких и морфосинтаксичких одлика) од стране
студената уз помоћ професора и асистента. Консултације. Преко домаћих задатака, тестова и
семинарских радова провјерава се успјешност преношења знања и усвајања од стране студената. Студент
у току године може преко присуства часовима, домаћих и семинарских радова, колоквијума да стекне 50
поена, а на завршном усменом испиту такође 50 поена.

практична настава - усмени испит 50
колоквијум-и: 2 колоквијума по 40
20 поена
семинарски и домаћи радови 4


Назив предмета: Латински језик 2
Наставник: др Горгиев Д. Бранко, доцент
Услов: Курс из латинског језика 1
Да упозна студенте са основним елементима и чињеницама класичне културе, с њеним позним, западним
изданком, римском класичном културом. Да упозна студенте са основама класичног латинског језика у
областима фонетике и морфо-синтаксе, као и са изворном научном терминологијом.
Оспособљавање студената за самостално стручно бављење текстовима класичног латинског језика
1) Modus coniunctivus 2)Verba anomala 3)Verba defectiva 3)Verba impersonalia 4)Verba deponentia et
semideponentia 5) Infinitivi et participia 6)Constr. abl.abs. 7) Constr. acc. cum inf.
8) Constr.nom. cum inf.9) Congruentia 10)Propositiones interrogativae 11) Consecutio temporum 12)
Propositiones relativae 13) Propositiones finales et consecutivae 14) Propositiones causales et temporales 14)
Propositiones conditionales, concess. et comprataivae
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
1. Граматика латинског језика, Бојана Шијачки Маневић, ЗУНС, Београд, 1996. и сва новија издања
2. Латински језик за историчаре, Момир Јовић, ЗУНС, Приштина, 1985 и сва новија издања
3. Elementa Latina, Gortan – Gorski –Pauš, Š.K., Zagreb, 1961. i sva novija izdanja
4. Латинско-српски речник, Јован Ђорћевић, ЗУНС, Београд, 1997.

Дијалошка метода, монолошка метода; анализа класичних текстова
Практична настава 30 усмени испт 60
колоквијум-и ..........
семинар-и


Назив предмета: Историја немачке класичне филозофије
Наставник: др Драго Ђурић, доцент
Упознавање са главним филозофским правцима и проблемима немачке класичне филозофије
Увођење у основна начела интерпретације списа немачког класичног идеализма као филозофије која
пружа основе за разумевање континуитета филозофије кроз њену историју
Имануел Кант, прекритички период, и рађање филозофије критицизма кроз утемељивање метафизике
као критике чистог ума; Трансцендентална филозофија као критика сазнајних могућности сазнајних
моћи; Трансцендентална дијалектика и критички појам ума у практичној употреби
Критика моћи суђења и разлика логичких и естетских судова у телеолошкој и теолошкој компетенцији;
Кантова правна и политичка филозофија
Јохан Готлиб Фихте, Трансцендентални идеализам јаства као апсолутни принцип и морална свест као
самосвест; Учење о науци као наука о знању и етички карактер филозофије
Фридрих Вилхелм Јозеф Шелинг, становиште трансценденталног идеализма и конституисање
филозофије идентитета; Филозофија природе и самосвест у потенцијама датости; Филозофија, религија
и уметност у питању о слободи и историјском становишту; Филозофија, митос и откривење као
конституенси позитивне филозофије
Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Феноменологија духа и питање о целини Хегеловог филозофског
система
Наука о искуству свести и спекулативна дијалектика; Филозофија историје и питање о суштини духа као
питање о ослобађању форми појма у историји филозофије
Слобода поимања као напросто појмљена слобода; Естетика и појам слободе у уметности
Кант, Имануел: Критика чистог ума, Београд, (прев. Н. Поповић), 1976.; Критика моћи суђења (1790), Београд,
(прев. Н. Поповић), 19912., И. Кант, Пролегомена за сваку будућу метафизику, у «Двије расправе», Загреб, (прев. В.
прев. В. Зонефелд), 1953. Фридрих Вилхем Јозеф фон Шелинг, Филозофска истраживања о суштини људске
слободе, и о предметима који су с тим повезани, Београд (прев. М. Станисавац), 1990.;, Философија митологије,
Први свезак, увод у философију митологије, Београд, 1988.; Филозофија слободе, Штутгартска приватна предавања
(1810), Београд, (прев. М. Тодоровић), 1998.; Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Наука логике I, прев. Бгд., 1976. (Н.
Поповић); Феноменологија духа, Бгд., 1979 (Н. Поповић); Енциклопедија филозофијских знаности, Сар., 1987. (Б.
Зонефелд); Историја филозофије I-III, Бгд.,1979. Филозофија повијести, Згб., 1951.(В. Зонефелд)
Петронијевић, Бранислав: Историја новије философије, Београд, 1982.; Петровић, Александар М.: Хегел и Прокло
спрам сплетова првобитности, “Овдје”, бр. 309-310, стр. 16-21, Подгорица, 1994.;Философска разматрања о
темељима европске повести мишљења, Београд, 1998.; Узелац Милан, Историја филозофије, Нови Сад, 2004.
60
Активности у настави 10 усмени испит 50


Назив предмета: Онтологија 1
Наставник: др Александар Петровић, доцент
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним идејама филозофије средњега века као и
филозофском терминологијом те епохе.
Исход предмета :
Припремљеност студента за даљи студиј филозофије
Идеја заснивања онтологије као нововековне филозофске дисциплине; Суштинско или традиционално
схватање бивствујућег (to on, ens)
Фундаментална онтолошка диференција бивствујућег и бивствовања
Правац онтолошког световања света и игра бивствовања; Онтологија и уређен поредак у космос
узајамности света живота
Основни бивствени слојеви реалног света (неорганско/ као телесног света у простору и времену,
процесима и стањима, супстанцијалности и каузалности/, органско/животни органски склоп,
прилагођеност и сврсисходност, размена материје, саморегулација, самоизграђивање, живот врсте,
константност врсте, изрођавање/, душевно/акт и садржај, свесно и несвесно, задовољство и
незадовољство/ и духовно/ у категоријама духа: ум, сазнање, воља, интелигенција, слобода, вредновање,
личност/)
Егзистенцијалистичка мизозофија антионтологизма
Позитивистички антионтологизам
Бог, човек и свет у новопостављајућој проблематици онтолошких сила
Финк, Е.: Основни феномени људског постојања, Бгд., 1979; Fink, E. Spiel als Weltsymbol; Fink, E. Welt
und Endlichkeit; Heidegger, M.: Битак и вријеме, Згб., 1981; Хајдегер, М: Шумске стазе, Бгд. 2003;
Сартр, Ж.П. Биће и ништавило, Бгд., 1979, Блох, Е. Принцип нада I-III; Гадамер, Х-Г. Истина и метода,
Сар.,1978; Адорно, Т. Негативна дијалектика
Узелац, М.: Метафизика, Вршац, 2005; Хартман, Н.: Темељне црте једне метафизике спознаје
60



Назив предмета: Информатика
Наставник: др Илић С. Синиша, доцент
Упознавање и оспособљавање студената за коришћење рачунарске технике и апликативних софтвера
потребних за лакше савладавање градива у току школовања.
Стечена знања оногућавају студентимада препознају хардверске компоненте и да знају њихову примену.
Такође им омогућава да самостално користе софтверске пакете за решавање практичних задатака из
наставних предмета који су везани за њихово стручно усавршавање.
Microsoft Word. Microsoft Excel. Microsoft Аccess. Софтвер за обраду статистичких података SPSS.
Практична настава
Microsoft Word, текст процесор. Припремни део: прозори, прикази, унос текста, кретање кроз
докунмент, селектовање текста. Структура документа: страница, одељак, пасус, поравнање текста и
проред, фонтови, стилови, инсертовање (слике и броја странице), промена особина инсертоване слике,
header, footer. Табеле (креирање, ћелија, селектовање унутар табеле, исцртавање, попуњавање, додавање
реда и колоне, брисање реда и колоне, спајање ћелија, дељење ћелија). Штампање, преглед пре штампе,
параметри штампе, опште опције за штампање. Microsoft Excel, радна површина, адреса ћелије, назив
радноглиста, уређење ћелије, изрази, типови података, опсези, функције, унакрсна рачунања са
садржајима ћелија и аутоматизација рачунања, диаграми, организација података за диаграме и
обликовање диаграма. Израда база података, радна површина Microsoft Аccess-а, табеле, упити, релације
између табела. Организација података у SPSS, приказ података, израда извештаја, графикона.
Препоручена литература
1. Office 2007, Steve Johnson, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2007.
2. Ljubotina,D., Bunjevac, T. Statistička obrada podataka pomoću programa SPSS. Priručnik za studente
psihologije, Odsjek za psihologiju, Zagreb, 1997.
2 часа седмично 2 часа седмично
Предавања. Вежбе у кабинету за информатику. Консултације. На предавањима се излаже теоријски део
градива пропраћен показивањем софтвера и његових основних карактеристика. На вежбама се студенти
практично, кроз низ осмишљених вежби, обучавају да користе апликативне програме. У унапред
најављеним терминима се одржавају консултације. Градиво је подељено у четири дела: први део
обухвата текст процесор Microsoft Word, други део обухвата Microsoft Excel, трећи део обрађује
Microsoft Аccess, а четврти SPSS.
Активност у настави 20 Писмени испита 30
Колоквијум 2X20 - Писани део испита је
Семинарски рад елиминаторан.
остало 10 - Студент је ослобођен завршног
дела испита ако положи све
колоквијуме.
- Оцена се формира на основу
освојених поена


Назив предмета: Увод у етику
Упознавање са проблематиком, темељним појмовима и стандардним етичким позицијама
Увођење у анализу садржаја етичке проблематике на различитим равнима интерпретативних
претпоставки
Филозофска етика и други приступи интерпретацији морала; Значај историје етике за етичка сазнања
Методе историје етике и антички свет; Органски разлози за моралне поступке као биолошке
условљености
Друштвене функције морала и етичка рефлексија; Моралне и правне норме, морал и кажњавање
Морални кодекси и верска учења о моралу; Детерминације поступака и атрибуција моралне
одговорности
Етичко место чињеница и вредности; Утилитаризам задовољства и уталитаризам идеала
Хришћанска етика и етика убеђења; Нововековна етика и проблем заснивања етичких судова објективно
и субјективно
Антрополошке основе етике и етички релативизам
Платон, Држава, Аристотел, Никомахова етика, Хегел, Енциклопедија филозофских наука (Прелаз
моралности у обичајност)
Мебот, Џон Давид, Увод у етику, Бгд., 1981
Предавања Вежбе Истраживачки рад Други облици наставе Остали
часови
30 15
Активност у настави 10 Усмени део испита 50


Назив предмета: Естетика 1
Наставник : др Александар Петровић, доцент
Услов: Уписана трећа година студија
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с темељним питањима која се јављају у мишљењу
савремене уметности. Нагласак се ставља на однос уметности и љених стваралаца, однос уметности и
публике, а посебно на онтолошки статус уметничког дела у време постмодерне.
Припремљеност студента за даљи студиј историје уметности
1. Настанак естетике као филозофске дисциплине. 2. Стање уметности данас. 3. Уметничко дело. 4.
Уметност као делатност и techne. 5. Уметност као врлина и дар. 6. Уметност и лепота. 7. Уметност и
вредности. 8. Уметност и њена публика. 9. Уметност и искуство. 10. Уметност и наука. 11. Уметност и
критика. 12. Уметност и образовање. 13. Религијска димензија уметности.
Узелац, М. Дисипативна естетика, Студио Верис, Нови Сад 2007. Додатна литература: Узелац, М.
Естетика, Stylos, Нови Сад 2003; Узелац, М.: Посткласична естетика, Студио Верис, Нови Сад 2007;
Узелац, М. Филозофија уметности, Студио Верис, Нови Сад 2009.

Предавања, 2 теста, усмени испит.
Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена
тестови 2 30 усмени испит 40
..........


Назив предмета: Историја социјалних и политичких теорија 1
Савладавање основних знања из области историје социјалних и политичких теорија, да би се боље
савладала област класичних социолошких теорија до Емила Диркема и Макса Вебера
Припремљеност студената за студиј савремених социолошких теорија, за примену социолошке теорије у
тумачењу и објашњењу друштвених појава
Увод, философија и политика у античкој Грчкој; Питагорино друштво и Платонова замисао идеалне
државности; Аристотелов човек као разумно политичко биће; Од полиса ка космополису: царство
Александра Великог и јелинизам; Рим и римска држава са правном теоријом до Јустинијанових
`Дигести`; Држава Божија св. Августина и харитативна размишљања св. Григорија Ниског и св. Јована
Златоустог; Рационализам и номинализам са теоријом о есенцијалној праведности; Од св. Томе
Аквинског на Западу до св. Григорија Синаита у икономији посткласичног доба на Истоку;
Законоправило св. Саве према Синтагмату Матије Властара и Законик цара Душана; Пад Византије,
хуситски покрет и протестантска реформација, откриће Америке (1492) и афирмација националних
држава; Политичка филозофија Николо Макијавелија (`Владалац, 1516); Прелазак у ново доба са
социјалним утопизмом Томаса Мора (1516) и Кампанелин `Град сунца`, те Жан Боден и `Шест књига о
републици` (1576); Разум и појединац у 16. и 17. веку (Белармин и Суарез, Бекон, Декарт, Спиноза,
Гроције); Природно стање и друштвени уговор код Хобса (1588-1679) и Лока (1632-1704)
Џон Пламенац, Човек и друштво, Београд, Службени гласник, ЦИД, 2009.
Лалман, Мишел (2004) Историја социолошких идеја, Т. I, Завод за уџбенике и наставна средства Београд,
220 стр.
Спекторски, Евгеније В. (1997) Историја социјалне филозофије, Службени лист СРЈ, Београд; ЦИД,
Подгорица Београд, 11-547 стр.



Назив предмета: Филозофија науке
Наставник : др Миланко Говедарица, доцент
Савладавање основних знања из класичних области философије и науке
Припремљеност студената за студиј савремених научних теорија, примену философске теорије у
тумачењу и објашњењу научних појава, схватања филозофије као науке
Првобитна физика и космика; Јонски натурализам и панпсихизам; Порекло математике, питагорејци и
елејци; Елементи науке код Емпедокла и Анаксагоре, Архимед из Сиракузе; Платонов дијалектички
приступ конституцији научних претпоставки и стил истраживања; Аристотелове анализе знања и
епистемолошки дискурс у научним дијатрибама; Александријска научна геометрија Јеронова и
аритметика, алгебра и физичка географија Еуклида, Ератостена и Птоломеја; Рационалистички и
емпиријски принципи конституисања научних ставова; Природна ентелехија и критика престабилизоване
хармоније са свиме што јесте; Критеријуми за одређивање пространства и времености као условљени
позицијом трансценденталне естетике могућности закључивања о валидности садржаја; Апсолутна
димензија у слојевима природности природе која допушта феноменолошке конспективне ноције (код Е.
Хусерла и Е. Финка Н. Хартман); Природа као другобивствовање и као отпад од апсолута, те
номотетички стандарди теорије њеног принципијелног постојања у апсолуту; Трансцендентална
перспектива и модерно и постмодерно место философије и дијалектике у посебним наукама; Религијска
димензија философије свејединства као симболизам првобитне целине свега што јесте према апсолутном
утемељењу.
Вежбе из Платоновог дијалога Тимај; Аристителовог дела Физика; Хегел, Г.В.Ф.: Енциклопедија
филозофских наука
Литература Платон, Тимај; Аристотел, Физика; Кант, Критика моћи суђења; Хегел, Енциклопедија
филозофских наука; Е. Хусерл, Криза европских наука и трансцендентална феноменологија, Бгд., 1993.
Бранко У. Павловић (2007), Филозофија науке, Плато, Београд, стр. 7-235; Ђулио, Прети (2002),
Историја научне мисли: Наука од Талеса до Ајнштајна I-II, КлубНТ, Београд, стр. 1-363

активност у настави 10 писмени испит


Назив предмета: Историја филозофије ХIХ века
Упознавање са главним филозофским правцима и проблемима филозофије 19. века ради разумевања
духовних процеса модерне филозофије
Увођење у основна начела интерпретације списа филозофије 19 века, као филозофије која пружа
основе за разумевање континуитета филозофије кроз њену историју
Духовна ситуација у филозофији после Хегела; Борба за Хегелово наслеђе: старохегеловци и
младохегеловци
Филозофија воље А. Шопенхауера и свет као воља и представа; Ф. Ниче, критика западноевропске
метафизике и културе кроз дијагнозу нихилизма и превредновање свих вредности; Филозофија
егзистенције С. Кјеркегора кроз критику филозофије система и појам индивидуума
Филозофија прагматизма у принципијелном и методолошком ставу према метафизици (О. Конт,
Џ.С.Мил, Х.Спенсер); Филозофија живота А. Бергсона у појмовима трајања, стваралачке еволуције,
живота, времена, свести и интуиције
Утемељење филозофије несвесног код Е. Фон Хартмана
Филозофија духовних наука код В. Дилтаја у појмовима живота, доживљаја, трајања и разумевања
Новокантовска школа идиотетичке изградње духовних наука (тзв. „Баденска школа“ В. Винденбалд, Х.
Рикерт) Новокантовска школа номотетичких принципа мишљења или „Марбуршка школа“ (Х. Коен, П.
Наторп, Е. Касирер)
Новокантовска школа номотетичких принципа мишљења или „Марбуршка школа“ (Х. Коен, П.
Наторп, Е. Касирер)
В. Винделбанд, Повијест филозофије, Загреб, 1978., стр. 202-260; А. Шопенхауер, Свет као воља и
представа I, II, Н. Сад, 1981., Ф. Ниче, О користи и штети историје за живот, Бгд., 1979., С.
Кјеркегор, Страх и дрхтање, Бгд., 1975.; А. Бергсон, Стваралачка еволуција, Н. Сад, 1991.; В. Дилтај,
Изградња света у духовним наукама, Бгд., 1980, В. Филиповић, Новија фиозофија запада, Згб., 1979.
Петронијевић, Бранислав: Историја новије философије, Београд, 1982.; Петровић, Александар М.:
Философска разматрања о темељима европске повести мишљења, Београд, 1998.; Узелац Милан,
Историја филозофије, Нови Сад, 2004.
60
активност у настави 10 Усмени испт 50



Назив предмета: Историја етике
Услов: Положен испит из предмета Увод у етику
Упознавање са проблематиком, темељним појмовима и стандардним етичким позицијама током историје
Увођење у анализу садржаја етичке проблематике на различитим равнима интерпретативних
претпоставки
Филозофска етика Платона и Аристотела; Античка етика стоицизма и епикуреизма; Патристичка етика и
ареталогија
Етичка мисао средњовековља - морални кодекси и верска учења о моралу; Етика просветитељства у
детерминацији поступака и атрибуцији моралне одговорности (Лок, Русо, Хјум)
Кантова концепција етике и Фихтеова делорадња; Хегелов прелаз моралности у обичајност као критичка
допуна Кантовог моралног аутономизма
Шопенхауерова етичка концепција; Натуралистичка филозофија морала (Х. Спенсер, Ф. Ниче)
Етичке теме у филозофији егзистенције (Кјеркегор, Сартр, Јасперс); Антрополошке основе етике и
етички релативизам, емотивизам и императивизам (Дјуи, Мур, Расл, Ејер, Карнап, Рајхенбах)
Феноменолошке етичке вредности у формалном и материјалном погледу (М. Шелер); Антиномија
личности и детерминација вредности кроз међусобну условљеност позитивне и негативне слободе (Н.
Хартман)
Професионална етика, етика науке, медицине, пословања
Платон, Држава, Аристотел, Никомахова етика, Кант, Критика практичног ума, Заснивање
метафизике морала, Хегел, Енциклопедија филозофских наука (Прелаз моралности у обичајност)
Милош Н. Ђурић“Историја хеленске етике“ 1961/Завод за уџбенике и наставна средства, Бгд., 1997/ ;
Јодл Фридрих, Историја етике I, II: као филозофске науке до краја просветитељства, Сарајево, 1963.
45



Назив предмета: Филозофија културе
Савладавање основних појмова из области филозофије културе
Антропологија као филозофска дисциплина и теорија културних криза (Питирим Сорокин). Веза са
егзистенцијализујућим мишљењем (Хајдегер)
Русоова Теорија културне деградације и појава филозофије у анализама културе (Хедер, Кант); Човек и
космос према поретку љубави.
Теорија локалних цивилизација О. Шпенглера и антрополошки оквир културолошких концепција Н.
Данилевског.
Антропологија људског света Е. Касирера и симболичке теорије културе
Теорија културне антропологије Е. Тејлора и структуална антропологија К. Леви-Строса
Морфологија културе (мит, наука, уметност, религија) и опште закономерности развоја у
антрополошким структурама као феноменологија духа
Православна антропологија и културно-филозофски проблеми развоја Србије
Финк, Е.: Основни феномени људског постојања, Бгд., 1979; Ханс-Георг Гадамер, Ум у доба науке,
Београд, прев. С. Спасић, 2000.; Плеснер, Х. Ступњеви органског и човек, Сарајево 1981; Шелер, М.
Положај човјека у космосу, Сарајево, 1984., Heidegger, M.: Битак и вријеме, Згб., 1985, (H. Šarinić) /Бгд.,
2007., гл. 4: Битак-у-свету као сабитак и самобитак. Оно `Се`; егзистенцијалистичко-антрополошке
главе, тематика Da-Sein, стр. 169-267/;
Елер, Клаус, Субјективност и самосвест у антици, Београд, 2002.; Хегел (Hegel, Georg Wilhelm
Friedrich), Наука логике I, прев. Бгд., 1976. (Н. Поповић); Феноменологија духа, Бгд., 1979 (Н. Поповић);
Енциклопедија филозофијских знаности, Сар., 1987. (Б. Зонефелд)
45
активност у настави 10 усмени испит 50



Назив предмета: Онтологија 2
Услов: Положен испит из предмета Онтологија 1
Основни циљ предмета је да се студенти доведу у везу са разматрањем главних праваца савремених
разматрања онтолошке проблематике.
Оспособљавање студената за истраживање разних аспеката савремених онтолошких концепција, те
припремљеност студента за превазилажења проблема који настају из једностраних гледишта.
Онтологија као нововековна филозофска дисциплина и методе заснивања
Криза европског духа и Хусерлова феноменологија
Доживљаји историјске димензије бивствовања очајавања појма и ангажованости (Бенјамин и Пановски;
Маркузе и Фром)
Позитивистички антионтологизам; Нови путеви онтологије: ступњеви и слојеви изградње света; Онтолошки
нихилизам и материјалистички антикеименизам
Нова антропологија и свет живота; Натурализам претпоставки наивне свести и феноменологија
превазилажења генералних ставова коренитим рефлексијама
Херменеутичка метода, истина и бивствовање (Гадамер)
Космоонтологија и онтолошке претпоставке јединства стварности (Финк).
Финк, Е.: Основни феномени људског постојања, Бгд., 1979; Fink, E. Spiel als Weltsymbol; Fink, E. Welt und
Endlichkeit; Heidegger, M.: Битак и вријеме, Згб., 1981; Хајдегер, М: Шумске стазе, Бгд. 2003; Сартр, Ж.П.
Биће и ништавило, Бгд., 1979, Блох, Е. Принцип нада I-III; Гадамер, Х-Г. Истина и метода, Сар.,1978;
Адорно, Т. Негативна дијалектика
Узелац, М.: Метафизика, Вршац, 2005
Методи извођења наставе:
активност у току наставе 10 усмени испит 50


Назив предмета: Еестетика 2
Наставник: др Александар Петровић, доцент
Статус предмета: Обавезни предмет
Услов: Положен испит из предмета Увод у естетику
Пружање прегледа проблематике, темељних појмова и стандардних естетичких позиција у класичној
естетици
Припремљеност студента за даљи студиј и анализу садржаја естетичке проблематике на различитим
равнима интерпретативних претпоставки
Филозофска естетика Пресократоваца и Платона
Класична естетика Аристотелова и његове школе; Естетика епикуровства, стое и позније платоновске
теорије чулности
Новоплатонизам и поимања мимезе и појезиса; Естетика јелинизма и ране патристике (Плотин,
Ориген, Августин, Св. Дионисије Ареопагит)
Естетика византијске и латинске патристике; Каснија патролошка естетика и калеологија (Р. Гросетест,
Витело, Т. Аквински, Св. Гр. Синаит, Палама и исихазам)
Естетика српских средњовековних списа од Св. Саве до Патријарха Данила III;
Естетичка мисао средњовековља као метафизика лепог (Данте, Д. Картузијанац)
Ренесансна естетика (обнова античких праваца)
Платон: Гозба, Држава; Аристотел: Поетика; Св. Дионисије Ареопагит, Дела, Београд, 2010.; И. Кант,
Критика моћи суђења; Г. В. Ф. Хегел: Естетика I, III; Н. Хартман: Естетика; Кроче, Бенедето:
Естетика као наукао о изразу и општа лингвистика, Ниш, 2006.
Ернесто Граси, Теорија о лепом у антици, Бгд., 1974; Росарио Асунто, Теорија о лепом у средњем веку,
Бгд., 1975; Гилберт К. Е. - Кун, Х.: Историја естетике, Београд, 1969 (2005).; Узелац, Милан.: Естетика,
Нови Сад 2003; Зуровац, Мирко: Три лица лепоте, Бгд., 2005; Милорад, М. Лазић: Српска естетика
аскетизма (1375-1459), Хиландар, 2008.; Александр, М. Петровић, Естетика, Нови Сад, 2008.
Број часова активне наставе Теоријска настава Практична настава:
45




Назив предмета: Историја социјалних и политичких теорија 2
Наставник : др Петровић М. Александар, доцент
Услов: Положен испит из предмета Историја социјалних и политичких теорија 1
Савладавање основних знања из области историје социјалних и политичких теорија, да би се боље
савладала област класичних социолошких теорија до Емила Диркема и Макса Вебера
Припремљеност студената за студиј савремених социолошких теорија, за примену социолошке теорије у
тумачењу и објашњењу друштвених појава
Разум и друштвено уређење код Волтера, Тиргоа, Вика, Босијеа и Хердера; Просвећеност у теоријама о
управи, законодавству и судству код Монтескјеа, Волтера и Русоа; Слава разума као апсолутног логоса
код Лајбница и Кантова просвећена стварност сазнања и искуства; Конзервативизам Едмунда Берка и
друштвеност човекове природе Жозефа де Местра;Чартистички покрет у Енглеској и Роберт Овен; Адам
Смит и Малтус, Блекстон и Бентам; Учена наука о држави и Христијан Волф, Лесинг и Кант; Шарл
Фурије и утопијско размишљање о пореклу среће; Револуционарност и конституционализам: Грах Бабеф
и Етјен Кабе; Алексис де Токвил и Декларација о правима човека и грађанина; Разум и појединац у 18. и
19. веку (Хердер, Кант, Вилхелм фон Хумболт,); Сен-Симонова замисао о поштовању човека у
индустријском друштву; Наука о праву и држави и филозофија историје код Хегела; Прудонов анархизам
и философија државе и словенствa Владимира Соловјова
Џон Пламенац, Човек и друштво, Београд, Службени гласник, ЦИД, 2009.
Лалман, Мишел (2004) Историја социолошких идеја, Т. I, Завод за уџбенике и наставна средства Београд,
220 стр.
Спекторски, Евгеније В. (1997) Историја социјалне филозофије, Службени лист СРЈ, Београд; ЦИД,
Подгорица Београд, 11-547 стр.



Назив предмета: Социологија комуникација
Наставник : др Живорад Ђорђевић, доцент
Услов: Без посебних предуслова
Студенти треба да изуче социолошке аспекте комуникација, као значајног темеља функционисања и
развоја друштва, да схвате међусобну условљеност друштва и свеколиких облика комуникација човека са
околином, друштвом и са самим собом.
Студенти долазе до знања о суштини и значају комуникација у функционисању човека, друштвених
група и друштва, њиховом утицају на функционисање светске таједнице, али и о повратном дејству
друштва на ширење и квалитативно обогаћивање комуникација.
- Појам комуникације и структура комуникативног процеса
- Различити научни приступи изучавању комуникација
- Смисао и обележја социолошког приступа изучавању комуникација
- Врсте комуникација
- Основна социолошко-теоријска гледишта о комуникацијама
- Однос човека и друштва као основа изучавања међузависности односа комуникација и друштва
- Отуђеност у друштву и квалитет комуницирања
- Систем социјалних вредности и комуницирања
- Масовне комуникације као социолошки феномен
- Друштво, медији и масовне комуникације
- Јавност, јавно мнење и масовно комуницирање
- Комуникације и манипулације
- Цензура и комуникације
- Савремени глобализам и масовно комуницирање
- Сутрашњица масовних комуникација
Зорица Томић, Комуникологија, Чигоја, Београд 2003.
Д. Мек Квајл, Суштина масовног комуницирања, Глас, Београд 1976.



Назив предмета: Филозофија XX века 1
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним идејама савремене филозофије, као и
Филозофија 20. века и њено наслеђе
Аналитичка филозофија (Л. Витгенштајн, Б. Расел) и неопрагматизам (Серл, Карнап, Квајн)
Феноменолошка филозофија Е, Хусерла (Дескриптивна феноменологија, трансцендентална
феноменологија и трансцендентална егологија у свету живота)
Филозофска антропологија М. Шелера и персонализам Л. Карсавина и Е. Мунијеа
Дијалогизам М. Бубера и Е. Левинаса, и космизам В.Соловјова, П.Флоренског и В.Вернадског
Егзистенцијализам Берђајева, Јасперса, Хајдегера и Сартра
Неотомизам Ж. Меритена, Е. Жилсона, Г. Сиверта
Е. Хусерл, Криза европских наука и трансцендентална феноменологија, Г. Милановац, 1996.
Husserl, Edmund: Filozofija kao stroga nauka, Beograd, 1967, Formale und tranzendentale Logik: Versuch
einer Kririk der logischen Vernunft, Halle, 1929.; Узелац, М: Историја филозофије (стр. 416-576), 2007;
Жилсон, Е. Средњовековна филозофија; М. Хајдегер, О ствари мишљења, Београд, 1998.; Финк, Е.:
Основни феномени људског постојања, Бгд., 1979; Ханс-Георг Гадамер, Ум у доба науке, (посебно чл.
«Природа и свет /1986/»), Београд, прев. С. Спасић, 2000.; Густав Сиверт, Бог у историји: Проблем
Бога код Хегела и Хајдегера, Фрајбург, 1971.; Павел Александрович Флоренский: Оправдание
Космоса, Санкт-Петербург, 1994. /с. 27-60/; «»Космологические антиномии Иммануила Канта: С
прилож. екскурса об антиномической структуре разума» - Сергиев Посад, 1909.
Предавања Вежбе Истраживачки рад Други облици наставе Остали
часови



Назив предмета: Филозофија образовања
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним проблемима пред којима се налази
савремено образовање
Припремљеност студента за даљи студиј филозофије и оспособљеност студената да разумеју праву
природу реформе образовања
Образовање: дијалогичност и агоналност (дијалогичност као основни филозофски принцип образовања
XXI века)
Сазнање и образовање; Социјални простор образовања
Власт образовања и образовање власти; образовање у ситуацији глобалних изазова и филозофско
образовање
Морално, протестантско и језуитско образовање
Вредности образовања (античка paideia и савременост)
Идеја универзитета и енциклопедијска форма знања
Савремена педагогија и систематизација темељних питања образовања
Кант, И. Предавања из педагогије (1803); Јегер, В.: Paideia, Нови Сад 1991; Ђурић, М.: Хуманизам као
политички идеал, Београд 1997.
Секундарна литература
Fink, E. Grundfragen der systematischen Pädagogik, Freiburg/Br., 1978; Fink, E. Pädagogoschen
Kategorienlehre, Würzburg, 1995;
60



Назив предмета: Теоријске основе методике наставе филозофије
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним проблемима методологије
Оспособљеност студената да примењују научене методе.
Тражење основа свег знања у свему што јесте; Шта може да буде главно начело?
Експликација задатка филозофије и предметни одговори; Алтернарива идејној – атомистичка теорија
Теоријско осмишљавање могућности, стварности и учења о узроцима; Метафизика, теологија и
онтологија – одређивање принципа као непокретног покретача
Промена поимања супстанције на принципу јаства (Декарт, Спиноза); Формална и трансцендентална
логика у одређењима предметности
Синтетичко и аналитичко просуђивање са принципом идентитета (Кант); Филозофија као
дијалектика (апсолутна онтологија, Хегел)
Позитивистичка критика сазнања и научна анализа; Теорија науке у номотетичком и идиографском
обличју комплексних структура
Структурираност научних парадигми у погонском делокругу сектора радних подела, феноменологија
и онтолошка проблематика
Милан Узелац, Феноменологија, Н. Сад, 2008., Идеја Универзитета (Милан Узелац, Приче из
Болоњске шуме, Н. Сад, 2010.www.uzelac.eu)
Бошњак, Бранко: Повијест филозофије као наука, Загреб, 1958.; Логос и дијалектика, Загреб, 1965.;
Елер, Клаус, Субјективност и самосвест у антици, Београд, 2002.; Хегел (Hegel, Georg Wilhelm
Friedrich), Наука логике I, прев. Бгд., 1976. (Н. Поповић); Феноменологија духа, Бгд., 1979 (Н.
Поповић); Енциклопедија филозофијских знаности, Сар., 1987. (Б. Зонефелд); Историја филозофије
I-III, Бгд.,1979. Филозофија повијести, Згб., 1951.(В. Зонефелд); Хајдегер, М.: Кант и проблем
метафизике, Бгд., 1979; Ханс-Георг Гадамер, Ум у доба науке, (посебно чл. «Природа и свет
/1986/»), Београд, прев. С. Спасић, 2000.
Активност у настави 10 усмени испит 50
остало


Назив предмета: Социологија политике
Наставник: др Шутовић М. Милојица, ванр. професор
Услов: без посебних предуслова
Савладавање основних знања, појмова, области и теорија социологије политике
Оспособљеност студената за истраживање разних аспеката система, односа и процеса политике, њеног
организовања, усмеравања и маркетиншког посредовања
Увод: шта је социологија политике и политика, приступ изучавању политике; Владе, системи и
режими; Политичке идеологије; Демократија и демократизација; Држава, облици државе; Политички
односи; Политика култура, комуникација и легитимитет; Представљање, избори и гласање, партије и
партијски системи; Групе, интерес и покрети; Механизам владавине; Практична политика и њени
резултати: политички процес, фазе и функционисање система
Самостална припрема излагања студената одговарајућих теоријских и практичних проблема и
презентација искуствених налаза о разним аспекатима сфере политике (улоге институција,
функционисање система припреме, формулације, оцене политике, критичка анализа савремених
трендова политике у условима глобализацијске транзиције)
Хејвуд Ендру (2004) Политика, Clio, Београд, око 400 стр.;
Норман Бери,(2007) Увод у модерну политичку теорију, Службени гласник
Љубомир Тадић,(2007) Наука о политици, Службени гласник, Београд
Шутовић Милојица,(2009) Вредности и насиље, Чигоја штампа, Београд, стр. 11-122
Предавања, интерактивна настава, расправа, презентација теоријских објашњења, консултативни
дијалог, менторско вођење студената
Активност у настави 10 писмени испит 50
остало


Назив предмета: Дидактика
Наставник: др Раденко С. Круљ, редовни професор
Стицање основних знања о дидактичким појмовима и релевантним теоријама на основу критичко историјског
приступа и сагледавања њихове повезаности са наставном праксом; Усвајање савремених дидактичких објашњења о
структури и структурним елементима наставе као специфичног дидактичког система; Развијање критичког
мишљења и способности у циљу решавања основнох дидактичких проблема; Оспособљавање за примену и проверу
занања у пракси;
Оспособљеност за разумевање основних дидактичких појмова и идеја и њихову примену у конкретним ситуацијама.
Оспособљеност за критичко стваралачки приступ дидактичкој теорији и наставној пракси и за решавање проблема
из домена дидактике.
Развој схватања о дидактици као педагошкој научној дисциплини. Дидактика у систему педагошких наука.
Дидактичке теорије и структура савремене дидактике. Основни дидактички појмови. Структура наставе: основе
(гносеолошка, психолошка, материјално-техничка, дидактичко-методичка), димензије (образовна и васпитна),
активности (поучавање и учење), компоненте (припремање, усвајање нових наставних садржаја, понављање,
вежбање, оцењивање), чиниоци (дидактички троугао, четвороугао и петоугао), елементи (циљеви и задаци, методе,
облици, средства, објекти) наставе. Извори знања у настави. Савремени уџбеник и уџбеничка литература. Основна
наставна умења. Планирање и припремање наставног рада. Коминикација у настави. Вредновање програма, процеса
и исхода наставог рада.
Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Практичне импликације теоријских и практичних сазнања.
1. Продановић, Т., Ничковић, Р., (1974), Дидактика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд;
2. Вилотијевић, М., (2002), Дидактика 1,2 и 3, Учитељски факултет-Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд;
3. Чановић С., (2002), Проблеми савремене наставе, Учитељски факултет, Лепосавић;
4. Круљ, Р. С., (1988), Наставна технологија у функцији повећавања ефикасности учења, Јединство,
Приштина;
5. Лекић,Ђ., (1988), Експериментална дидактика, ПТФ, Зрењанин;
6. Кркљуш, С., (1998), Дидактички диспут, СПД Војводине, Нови Сад;
7. Студенти су обавезни да прате актуелна дидактичка издања на српском и страним језицима.
75 3 2
Предмет се реализује кроз предавања са тежиштем на интерактивној настави. Вежбе се реализују претежно кроз
расправу по појединим питањима и дискусију. Пре изласка на завршни испит студенти су обавезни да израде
семинарски рад, есеј или пројекат. Завршни испит се састоји од усменог и писаног дела .
активност у току предавања 10 писмени испит 35

активност на вежбама 15
колоквијум-и 20


Назив предмета: Увод у филозофију религије
Циљ курса је да се студенти упознају са филозофским начином разматрања религијских и теолошких
проблема и појмова, њиховим значајем за филозофију (онтологију, епистемологију, етику) као и да се
упознају са најзначајнијом историјском и савременом литературом.
Основни појмови религије и кратка историја проблема којима се бави филозофија религије заснована на
изабраним изворним текстовима.
Шта је религија, однос између религије, теологије и филозофије
Религија и митологија
Политеизам и монотеизам
Теизам, деизам, атеизам, агностицизам
Основни појмови религије: Бог, свето, вера ...
Вера, религиозно искуство и разум/знање
Природа Бога: атрибути
Дух, тело, смрт и бесмртност
Бог и чуда
Бог, слобода воље и зло
Докази о постојању Бога: онтолошки доказ
Докази о постојању Бога: космолошки, телеолошки и др.
Еволуција или креација
Религија и наука
Davis, Brian., Uvod u filozofiju religije, Zagreb 1998.
Ерл, В. Џ., Увод у филозофију, поглавље 'Филозофија религије', Београд 2005.
Елијаде, М., Свето и профано, С. Карловци/Н. Сад 2003.
Јегер, В., Теологија раних грчких филозофа, поглавље 'Ксенофаново учење о Богу', Београд 2007.
Кантерберијски, Анселмо., Proslogion, пар. 2 и 3, Гаунилови приговори и Анселмови одговори, ( у:
Canterburyski, Anselmo., Quod vere sit Deus I, Zagreb 1997.
Аквински, Т., Сума теологије, поглављe 'О Богу: постоји ли Бог' (у: Аквински Т., Изабрано дјело, Загреб
2005).
30
Активна теоријска и практична настава.



Назив предмета: Филозофија XX века 2
Услов: Положен испит из предмета Филозофија XX века 1
Основни циљ предмета је да се студенти упознају с основним идејама савремене филозофије, као и
Фундаментална онтологија и херменеутика опстанка, те проблем метафизике, заборава бивствовања и
европског нихилизма (М. Хајдегер)
Француски егзистенцијализам Ж. П. Сартра и А. Камија
Франкфуртска школа Хоркхајмера, Адорна, Бењамина и Маркузеа
Вицбуршки круг и симболички функционализм Е. Касирера, Е.Панофског и Сузан Лангер
Неомарксизам Ђ. Лукача и Е. Блоха и комуникативна рационалност Ј. Хабермаса и Н. Лумана
Епистемологија (Т. Кун, К. Попер), Структурализам (Р. Барт, М. Фуко) и постмодернизам (Ф.Лиотар,
Ж.Дерида, Ж. Бодријар)
Херменеутика Х.Г.Гадамера и Космоонтологија Е. Финка
Вежбе
Е. Хусерл, Криза европских наука и трансцендентална феноменологија, Г. Милановац, 1996 /поглавља
обрачуна са психологизмом/.; Heidegger, M.: Битак и вријеме, Згб., 1985, (H. Šarinić)
/егзистенцијалистичко-антрополошке главе, тематика Da-Sein/; Хајдегер, М: Шумске стазе, Бгд. 2003
/тематика Хегеловог искуства суштине знања/; Сартр, Ж.П. Биће и ништавило, Бгд., 1979 /аспекти
запалости и безнађа; очајавања појма/; Т. Адорно, Филозофска терминологија, Сарајево, 1986. /критика
Хајдегерове лукавости у стратегијама семантичких извијања појмова/, Гадамер, Х-Г. Истина и метода,
Сарајево,1978.
Обавезна литература:
Husserl, Edmund: Filozofija kao stroga nauka, Beograd, 1967, Formale und tranzendentale Logik: Versuch
einer Kririk der logischen Vernunft, Halle, 1929.; Узелац, М: Историја филозофије (стр. 416-576), 2007;
Жилсон, Е. Средњовековна филозофија; М. Хајдегер, О ствари мишљења, Београд, 1998.; Финк, Е.:
Основни феномени људског постојања, Бгд., 1979; Ханс-Георг Гадамер, Ум у доба науке, (посебно чл.
«Природа и свет /1986/»), Београд, прев. С. Спасић, 2000.; Густав Сиверт, Бог у историји: Проблем Бога
код Хегела и Хајдегера, Фрајбург, 1971.; Павел Александрович Флоренский: Оправдание Космоса,
Санкт-Петербург, 1994. /с. 27-60/; «»Космологические антиномии Иммануила Канта: С прилож.
екскурса об антиномической структуре разума» - Сергиев Посад, 1909.
Предавања Вежбе Истраживачки рад Други облици наставе Остали часови
30 30 - -
Активност у настави 10 Усмени део испита 50
Остало


Назив предмета: Методика наставе филозофије са школским радом
Услов: Положен испит из предмета Теоријске основе методике наставе филозофије
Упознавање студената са теоријским ставовима методике филозофије, те са важним појмовима и
проблемима наставе филозофије
Увођење у елементе методике наставе филозофије и пружање основе за разумевање важних појмова и
проблема наставе филозофије
Упознавање са појмовима и проблемима наставе филозофије; Предмет, циљ и задаци наставе филозофије
Значај методике филозофије; Могућности и границе методике филозофије
Филозофија као наставни предмет у средњој школи; Филозофија и други наставни предмети
Историјски и проблемски приступ у настави филозофије; Дидактички принципи упућивања у предмет
Појам и суштина наставе; Врсте наставе (проблемска, индивидуализована)
Тимска настава, програмирана настава; Традиционална настава и могућности активирања ученика у њој
Ваннаставне и ванразредне активности; Наставник и ученик у настави филозофије
Ј. Маринковић, Методика наставе филозофије, Згб., 1983; Б. Калин, Логика и обликовање критичког
мишљења, Згб., 1982
60 Одржавање једног наставног часа
ученицима у средњој школи

консултације и припрема за испит
Предиспитне обавезе поена Завршни испит Поена
50 50 50
Настава у средњој школи 30
(вежбе)


Назив предмета: Наука о уметности
Предмет има интердисциплинарни карактер. Његов циљ је упознавање студенета с односом уметности
спрам других филозофских дисциплина и научних области.
Уметност и интерпретација уметности; Уметност и наука о уметности; Уметност и филозофија; Уметност
и наука; Уметност и историја, Уметност и занатска делатност (techne); Уметност и психологија
уметности; Уметност и лингвистика; Уметност и социологија; Уметност и модерна физика; Уметност и
модерна космологија; Уметност после краја уметности.
Узелац, М.: Посткласична естетика, Вршац, 2006; Зуровац, М.: Детињство и зрелост уметности, КЗНС,
Нови Сад 1994; Сурио, Е. Однос међу уметностима (више издања).
2 - истраживачки рад:

Предавања, 2 теста, усмени испит.
Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена
Тестови 2 30 усмени испт 40
..........


Назив предмета: Историја и духовне науке
Услов: Уписана четврта година студија
Основни циљ предмета је да се студенти доведу у везу са поимањем историјског духа и наука које настају
разматрањем основних проблема класичне и савремене филозофије.
Оспособљавање студената за истраживање разних аспеката констелације филозофских проблема, те
припремљеност студента за превазилажења апорија које настају из бављења филозофијом.
Логика и истина у поимању историјске супстанције; Феноменологија као строга наука и садржински принципи
просуђивања кроз стављање у заграде уверења као генералних ставова; Позитивистичка критика сазнања и научна
анализа кроз теорије коресподенције и кохерентности у судовима о истини; Семантичке теорије истинитости у
комплексним структурама означавања ствари; Структуре тетичких исказа о природи ствари; Друштвена и научна
теорија консензуса; Аналитика језика и нит језика као водиља филозофије; Универзална критика филозофије језика;
Филозофска херменеутика и егзистенцијална онтологија; Умеће поимања и умеће излагања појмљеног; Поимање
према правилима херменеутичког умећа постојано тумаче написано и казано; Успостављање херменеутичког
принципа претпоставља критичност, и обратно; Херменеутика као дисциплина умећа тачног и правилног читања
Светог Писма; Припремљени агрегат филолошких тумачећих знања и нововековна филозофска дисциплина у
методама заснивања код Шлајермахера; Дилтајеве интерпретације позиције духовних наука; Онтолошки
херменеутички круг у „Бивствовању и времену“ Мартина Хајдегера; Субјективна и објективна тачка гледања и
херменеутика опажајног и интелектуалног карактера егзистенције ствари (Хусерла и Финка); Друштвено биће и
дескриптивна херменеутика у франкфуртској школи (Хоркхајмер и Адорно); Комуникативна рационалност
(Хабермас, Луман); Анализа језика и епистемологија (Попер, Кун, Фајерабенд); Структурализам и
постструктурализам у херменеутичкој компетенцији (Барт, Фуко, Леви-Строс); Тумачења света у постмодернизму
(Лиотар, Бодријар, Дерида); Херменеутичка метода и истина (Гадамер).
Fr.D.E. Schleiermacher Hermeneutik. Nach den Handschriften neu herausgegeben und emgeleitet von H. Kimmerle. Zw., verbes. und era.
Auflage, Heidelberg. 1974.(Шлајермахер, Херменеутика); Husserl, Edmund: Ideen zu einer reinen Phänomenologie und
phänomenologischen Philosophie: Allgemeine Einführung in die reine Phänomenologie, Phänomenologische Untersuchungen zur
Konstitution - I, II, Husserliana Bd. IV, Haag, /1913/,1952.; Filozofija kao stroga nauka, Beograd, 1967.; Die Krisis der europäischen
Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie: Eine Einleitung in die phänomenologische Philosophie, Haag, 1954 /Husserliana,
Bd.VI/; Криза европских наука, Горњи Милановац, 1991.; Heidegger, M.: Битак и вријеме, Згб., 1985, (H. Šarinić); Хајдегер, М:
Шумске стазе, Бгд. 2003; Wilchelm Windelband, Повијест филозофије: T. I, II, Zagreb, 1988.; Вилхелм Винделбанд, Шта је
филозофија и други списи, Београд, 2002; Финк, Е.: Основни феномени људског постојања, Бгд., 1979; Сартр, Ж.П. Биће и
ништавило, Бгд., 1979; Хабермас, Ј. Филозофски дискурс модерне, Бгд., 1983.; Гадамер, Х-Г. Истина и метода, Сар.,1978; Ханс-
Георг Гадамер, Европско наслеђе, чланци, прев. Б. Зец, Београд, 1999; Ум у доба науке, (посебно чл. «Природа и свет /1986/»),
Београд, прев. С. Спасић, 2000.; Флоренски, Павле, Смисао идеализма, (Прев. С руског и поговор И. Марић), Београд, 2000.;
Јанарас, Христо: Философија из новог угла, Београд: (прев. јрђ. Максим), 2000.; Бошњак, Бранко: Повијест филозофије као наука,
Загреб, 1958.; Лосев, Алексей Фјодорович: Очерки античного символизма и мифологии, Москва: Издательство «Мысль», 1993.;
Узелац, М.: Историја филозофије, (стр.416-625), Н. Сад, 2004.; Феноменологија света уметности, Н. Сад, 2008.
30 истраживачки рад:

Предавања, семинарски рад, колоквијум.
семинарски рад 15 усмени испит 50


Назив предмета: Социологија религије
Наставник: др Петар Анђелковић, доцент
Савладавање основних знања, појмова, области и теорија социологије религије . Студенати који
похађају овај курс ће, током предавања и учешћа у семинарима, добити могућност да се упознају с
»класичним«, али и савременим теоријским приступима религији и религијским феноменима; нагласак
ће бити на социолошким учењима и теоријама о религији и особеностима социолошког проучавања
религије
Оспособљеност студената за истраживање разних аспеката религије. Кроз теоријски, али и практични
рад (радионице, посете храмовима, и сл.) студенти ће се упознати са живим религијским традицијама, са
светским религијама у њиховом савременом контексту, чиме ће стећи осетљивост према разликама,
односно према великом броју култура и религијских традиција међу којима живимо како у локалном,
тако и глобалном окружењу; Студенти могу да разумеју улогу религија у савременим сукобима у свету,
али и допринос религијских заједница дијалогу и помирењу, као и развоју друштва.
Разматрање појма и дефиниције религије; теоријско и методолошко разграничење појединих наука о
религији; улога и функције религије у друштву; мит, симбол, ритуал и друштвене вредности; религијске
организације и групе; однос религијских заједница и државе; религија и нација; религија и
секуларизација; религија и предрасуде; религијски сукоб и дијалог. У семинару ће, поред наведених
тема, посебна пажња бити посвећена и неким питањима од значаја за статус религија у нашем друштву,
као што су: православље и српско друштво пред ововременим изазовима дијалог и помирење
религијских заједница након рата; дебата око религијског образовања у јавним школама; презентација
религијских садржаја у медијима; проблем религијских слобода и права и др.
Хамилтон Малколм, Социологија религије: теоријски и упоредни приступ, Clio, Београд, 2003
Вукомановић, Милан, Религија, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2004
Макс Вебер, Сабрани списи о социологији религије, том 1 (»Протестантска етика и дух капитализма«),
Издавачка књижарница З. Стојановића, Сремски Карловци, 1997.
Милан Вукомановић, Свето и мноштво: Изазови религијског плурализма, Чигоја штампа, Београд, 2001.
Петар Анђелковић:Православље и српско друштво пред ововременим изазовима, Висока струковна
школа за образовање васпитача Алексинац, 2007.
Број часова активне наставе: 30 Остали часови
30 - истраживачки рад:

Предавања, интерактивна настава, расправа, презентација теоријских објашњења, консултативни
дијалог, менторско вођење студената
активност у настави 10 усмени испит 50

Књига предмета

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Књига предмета

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Косовска Митровица, Филипа Вишњића б.б.

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Методе извођења наставе

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Методе извођења наставе

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Методе извођења наставе:

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Методе извођења наставе Вербално-текстуална (монолошка, дијалошко-монолошка, дијалошка),

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Методе извођења наставе

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Активност у току наставе 20 Усмени испит 60

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Методе извођења наставе

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Број часова активне наставе Теоријска настава: Практична настава:

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Активност у току наставе 10 Усмени испит 50

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Практична настава: Читање и анализа старословенких канонских споменика.

активност у току предавања 6 писмени испит

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Број часова активне наставе 45 Остали часови

Методе извођења наставе

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета

Основне академске студије

Табела 5.2 Спецификација предмета