ЛОГИКА

Михаило Марковић - Логика

 УВОД

• Предмет логике

• I Постанак и развој логике

 Логика је наука о сазнавању
истине.
• Она тежи да утврди општа и нужна
правила по којим морамо мислити
да бисмо сазнали истину.
• Само она правила су логичка која
увек од истинитих полазних
уверења (премиса) воде
истинитим закључцима.
 Логичка правила се разликују од
психолошких закона мишљења.

• Психолошки закони су правилности које се

испољавају у људском мишљењу у току дугих
периода времена без обзира на то да ли је
крајњи резултат мишљења истина или
заблуда.
• На пример, у нашим размишљањим из врло
ограниченог броја чињеница извлачимо
опште закључке.
• Такве правилности воде најчешће заблудама
и због тога не припадају логици.
 Како је логика постала?
• Пре него што је постала наука,
логика је дуго постојала у пракси
људског мишљења,
као скуп правила којима су се људи
служили иако их нису били свесни
и нису били у стању да их изложе
теоријски.
 Сличност са граматичким
правилима
• Учећи језик као деца ми
граматичка правила несвесно
усвајамо и употребљавамо.
• Касније у школи учимо граматику
као науку и тада сазнајемо шта је у
нашим дотадашњим навикама
говора било правилно а шта не.
 Настанак логике
• Логику као науку први је систематски излозио
антички грчки филозоф Аристотел (384-322.
пне) у делу "Органон".
• Значајне доприносе логици дали су поједини
кинески и индијски филозофи, као и
непосредни Аристотелови претходници у
Грчкој филозофији: Сократ и Платон.
• Аристотел створио логику као науку
обухвативши све елементарне облике
мишљења: поимање, суђење и закључивање.
Аристотеловска (традиционална) логика

• Непосредни следбеници Аристотела су

углавном коментарисали његову логику.
• У средњем веку је Аристотелова логика
углавном коришћена за анализу и
доказивање хришћанског учења.
• Традиционална Аристотелова логика се и у
новом веку развијала као формална логика
бавећи се коректношћу закључивања и
доказивања.
 Неформална логика
• Настанак модерне природне науке, почев од
Галилеја и велики полет експеременталних
истраживања условоли су развој учења о
методи научног истраживања.
• Развила се методологија научног
истраживања која решава проблем како
доћи до научних закона ако пођемо од
искуствених чињеница.
 Формална (модерна) логика
• У XIX веку је формална логика
доживела велики заокрет.
• Недовољно јасни, вишесмислени
изрази обичног језика којима се дотле
логика служила замењени су у
симболима врло прецизног значења.
• Оперисање симболима обавља се по
егзактним математичким правилима.
 Модерна, симболичка или
математичка логика
• На новом типу логике први је радио Лајбниц.
• Први успешан систем у XИX веку направио је
Џорџ Бул.
• Булов систем је у потпуности развио Готлиб
Фреге, крајем XИX века.
• Фрегеов систем је даље усавршен у
капиталном делу модерне логике „Принципи
математике“ Бертранда Расела и Алфреда
Вајтхеда 1911. год.