ЛОГИКА

УВОД

• Предмет логике

• I Постанак и развој логике

Логика је наука о сазнавању истине.

• Она тежи да утврди општа и нужна

правила по којим морамо мислити да
бисмо сазнали истину.
• Само она правила су логичка која увек
од истинитих полазних уверења
(премиса) воде истинитим
закључцима.
 Логичка правила се разликују од
психолошких закона мишљења.

• Психолошки закони су правилности које се

испољавају у људском мишљењу у току
дугих периода времена без обзира на то да
ли је крајњи резултат мишљења истина или
заблуда.
• На пример, у нашим размишљањим из врло
ограниченог броја чињеница извлачимо
опште закључке.
• Такве правилности воде најчешће
заблудама и због тога не припадају логици.
 Како је логика постала?

• Пре него што је постала наука,

логика је дуго постојала у
пракси људског мишљења,
као скуп правила
којима су се људи служили
иако их нису били свесни и
нису били у стању да их изложе
теоријски.
 Сличност са
граматичким правилима
• Учећи језик као деца ми
граматичка правила несвесно
усвајамо и употребљавамо.
• Касније у школи учимо граматику
као науку и тада сазнајемо шта је
у нашим дотадашњим навикама
говора било правилно а шта не.
 Настанак логике
• Логику као науку први је систематски
излозио антички грчки филозоф Аристотел
(384-322. пне) у делу "Органон".
• Значајне доприносе логици дали су
поједини кинески и индијски филозофи, као
и непосредни Аристотелови претходници у
Грчкој филозофији: Сократ и Платон.
• Аристотел створио логику као науку
обухвативши све елементарне облике
мишљења: поимање, суђење и
закључивање.
 Аристотеловска
(традиционална) логика
• Непосредни следбеници Аристотела су
углавном коментарисали његову логику.
• У средњем веку је Аристотелова логика
углавном коришћена за анализу и
доказивање хришћанског учења.
• Традиционална Аристотелова логика се и
у новом веку развијала као формална
логика бавећи се коректношћу
закључивања и доказивања.
 Неформална логика
• Настанак модерне природне науке, почев
од Галилеја и велики полет
експеременталних истраживања
условоли су развој учења о методи
научног истраживања.
• Развила се методологија научног
истраживања која решава проблем како
доћи до научних закона ако пођемо од
искуствених чињеница.
 Формална (модерна)
логика
• У XIX веку је формална логика
доживела велики заокрет.
• Недовољно јасни, вишесмислени
изрази обичног језика којима се дотле
логика служила замењени су у
симболима врло прецизног значења.
• Оперисање симболима обавља се по
егзактним математичким правилима.
 Модерна, симболичка
или математичка логика
• На новом типу логике први је радио Лајбниц.
• Први успешан систем у XIX веку направио је
Џорџ Бул.
• Булов систем је у потпуности развио Готлиб
Фреге, крајем XIX века.
• Фрегеов систем је даље усавршен у
капиталном делу модерне логике „Принципи
математике“ Бертранда Расела и
Алфреда Вајтхеда 1911. год.