GNOSEOLOŠKI STATUS TEORIJA,

REDUKCIONIZAM I HIPOTEZE
 REALISTIČKO SHVATANJE TEORIJE

• Istorijski najstarije

• Ako je teorija potvrđena empirijskim svedočanstvom, mora se smatrati da

objekti koje teorija postulira stvarno postoje (u smislu u kome postoje
predmeti svakodnevnog iskustva).
 REALISTIČKO SHVATANJE TEORIJE

PRIGOVORI:
1. Postojanje tzv. graničnih pojmova

2. Ponekad nespojive teorije se korist u objašnjenju istih činjenica

DESKRIPTIVISTIČKO SHVATANJE TEORIJE

• Teorija je sveobuhvatna, ali eliptična formulacija odnosa zavisnosti između

opažljivih događaja i svojstava.

• Teorijski pojmovi (kao što je npr. atom) predstavljaju skraćeni opis nekog
sistema opažljivih događaja ili osobina, ali ne označavaju neku fizičku
stvarnost koja se može opažati.

• Filozofsko uporište bihejviorizma – operacionalizam (Bridgman, Watson,

Skiner)
DESKRIPTIVISTIČKO SHVATANJE TEORIJE

PRIGOVORI:

• Varijanta sa prevodljivošću teorijskih iskaza na jezik čulnih podataka:

neposredni čulni utisci nisu neposredne činjenice iskustva, ne postoje
konceputalno neinterpretirani „atomi“ čulnog opažanja.

• Prevod na fenomenološko isustvo ili jezik grubog iskustva nije prevod (u

smislu da postoji ekvivalencija po značenju ili logička ekvivalencija).

• Teško je zamisliti sve moguće klase činjeničnog iskustva koje mogu biti
ekvivalentne datim teorijskim iskazima.

• Termini teorija su najčešće definisani samo implicitno postulatima tih teorija,

i neki od njih nemaju ekvivalente u eksperimentalnim činjenicama
INSTRUMENTALISTIČKO SHVATANJE TEORIJE

• Istorijski najmlađe

• Teorije su logički instrumenti organizovanja iskustva, vodiči u unošenju reda

među eksperimentalne zakone

• Teorije predstavljaju "rukovodeće principe", ili "pravila zaključivanja" u

skladu sa kojim se izvode zaključci o opažljivim činjenicama na osnovu datih
činjeničnih premisa, a nisu premise iz kojih se takvi zaključci mogu izvesti.

• Teorije su pravila ili principi raščlanavanja i simboličkog predstavljanja

izvesnih činjenica iskustva, a istovremeno i instrument u tehnici izvođenja
nekih iskaza o opažljivim činjenicama iz drugih takvih iskaza.
INSTRUMENTALISTIČKO SHVATANJE TEORIJE
PRIGOVORI:

• Teorije se upotrebljavaju nekad kao premise, a nekad kao rukovodeći principi.

Zaključak „bakarna žica će se raširiti“ koji sledi iz premise „Ovaj komad bakarne žice
biće zagrejan“ je u skladu sa činjeničkim rukovodećim principom: iskaz oblika „x će
se raširiti“ može se izvesti iz iskaza oblika „x je bakar i x će biti zagrejano“, ali i iz
premise „Svaki komad bakra se širi kad se zagreje“.

• Postoji samo verbalna razlika između shvatanja teorije kao premise i

rukovodećeg principa

• Izveštačenost insistiranja na teoriji kao rukovodećem principu

REDUKCIONIZAM
 NEJGELOV „TVRDI“ REDUKCIONIZAM
Dva tipa redukcije: homogene i heterogene
• Homogene - zakoni teorije koja se svodi na neku drugu (sekundarna
teorija) sadrže deskriptivne termine koji se, sa približno sličnim
značenjem, upotrebljavaju i u teoriji na koju se ova svodi (primarna
teorija). Izrazita kvalitetivna sličnost između pojava koje se
objašnjavaju sekundarnom i primarnom teorijom. Proširenje važenja
primarne teorije, pre nego redukcija u pravom smislu reči.
• Heterogene - sekundarna nauka sadrži deskriptivne termine koji se
ne mogu naći u primarnoj nauci. Sekundarna i primarna teorija
formulisane za područja istraživanja koja se bave kvalitativno
različitim fenomenima.
Paradigmatični primer iz istorije nauke - redukcijom termodinamike na
mehaniku (statističku mehaniku i kinetičku teoriju materije).
 FORMALNI USLOVI REDUKCIJE
Redukcija postoji onda kada se za eksperimentalne zakone ili
teoriju sekundarne nauke pokaže da predstavljaju logičke
posledice teorijskih pretpostavki primarne nauke. Ako
sekundarna nauka sadrži termine koje ne sadrži primarna nauka
→ logičko izvođenje prve iz druge nije moguće
• Uslov povezanosti - moraju se uvesti izvesne pretpostavke koje
postuliraju relacije između onoga što je označeno terminom
sekundarne nauke koga nema u primarnoj nauci i teorijskih
termina primarne nauke.
• Uslov izvodljivosti - mora postojati mogućnost da se pomoću
ovih dodatnih pretpostavki svi zakoni sekundarne nauke
logički izvedu iz teorijskih premisa i odgovarajućih
operacionalnih definicija primarne discipline.
 FORMALNI USLOVI REDUKCIJE
Priroda veze koja se uspostavlja ovim dodatnim
pretpostavkama može biti trojaka:
a) logička (termin sekundarne nauke logički povezan sa
terminom primarne nauke sinonimijom ili nekim oblikom
jednosmerne analitičke implikacije),
b) stipulativna (termin sekundarne nauke povezan sa
terminom primarne nauke koordinativnom definicijom,
dakle prozivoljnom konvencijom) i
c) fizička ili materijalna (stanje stvari izraženo terminom
primarne nauke, nužan, ili nužan i dovoljan uslov za
pojavljivanje stanja stvari izraženo terminom sekundarne
nauke
 NEFORMALNI USLOVI REDUKCIJE
Premise primarne nauke moraju biti obrazložene na osnovu
bogate empirijske evidencije. Ako bi iz premisa primarne nauke
bilo moguće dedukovati jedino zakone sekundarne nauke → onda
bi npr. postulat koji povezuje temperaturu sa srednjom kinetičkom
energijom molekula mogao smatrati samo ad hoc pretpostavkom
(primarna nauka kao "suvo drvo sa koga bi se mogli brati samo
veštački okačeni plodovi, Nejgel, 1974).
 NEFORMALNI USLOVI REDUKCIJE
1. Prva stvar koja nas uverava da je ovakav tip redukcije značajno naučno ostvarenje
jeste činjenica da je primarna teorija korisno sredstvo u davanju sugestija za razvijanje
sekundarne nauke, da ona generiše teoreme koj se odnose na predmet sekundarne
nauke, ili ispravljaju njen postojeći sistem zakona.

1. Bojl-Čarlsov za idealne i Van der Valsov zakon za neidealne gasove

2. Zakon o slobodnom padu

3. Treći Keplerov zakon

= const = m1+ m2
 NEFORMALNI USLOVI REDUKCIJE
2. Druga stvar jeste uspostavljanje neslućenih, bliskih odnosa zavisnosti između
eksperimentalnih zakona i teorija koje tretiraju fenomene kvalitativno raznorodne. To
omogućuje dedukovanje zakona koji su do tada tvrđeni na osnovu nezavisnog svedočanstva iz
jedne celovite teorije.

• Konstante koje se javljaju u nekoliko zakona o gasovima (Bojl-Čarlsov zakonu i drugi zakoni
o specifičnoj toploti) može se pokazati da su funkcija Avogadrovog broja i nekih drugih
parametara.
• Avogadrov broj se može izračunati iz merenja u proučavanju toplotnih pojava, iz
Braunovog kretanja, iz merenja u istraživanjima strukture kristala

• Redukcija termodinamike na kinetičku teoriju gasova ne samo da omogućuje objedinjeno

objašnjenje ovih zakona, već ih povezuje na način da neposredno svedočanstvo za jedan
od njih može poslužiti kao posredno svedočanstvo za druge
 NEFORMALNI USLOVI REDUKCIJE
• Mogućnost svođenja nauka jednih na druge zavisi od razvijenosti tih
disciplina (tako npr. malo ko bi tvrdio da je bilo moguće redukovati
termodinamiku na mehaniku recimo 17‑og ili 18‑og veka). To je bilo
moguće tek kada su u mehaniku bili uključeni postulati i
pretpostavke o molekulima i načinima njihovog kretanja i dejstva.

• „Preuranjene" redukcije - njima se malo dobija u smislu rešavanja

problema sekundarne nauke (ili se čak odmaže, skretanjem pažnje sa
trenutno relevantnih problema sekundarne nauke).
 UPOZORENJA
• Redukcija je zapravo, dedukcija jednog skupa iskaza iz drugog
skupa, a ne svođenje svojstava jednog predmeta na svojstva
nekog drugog predmeta.

• Ono što se ovakvim redukcijama čini nije svođenje jednih

svojstava na druge, već dedukovanje jednog eksplicitno
formulisanog sistema iskaza iz drugog.

• Redukcija jedne nauke na drugu, ne rastvara fenomene koje

opisuje sekundarna nauka u nešto nebitno ili prividno.
Fodor, J. A. (1974). Special Sciences (Or: The
Disunity of Science as a Working Hypothesis).
Synthese, 28, 97-115.

• TVRDNJA 1. Svi događaji koji potpadaju pod

zakone ma koje nauke su fizički događaji
i
• TVRDNJA 2. Sve teorije u posebnim naukama
se moraju sveti na fizikalne teorije

- Da li su to iste tvrdnje?
REDUKCIONIZAM – GLEDIŠTE DA SU SVE POSEBNE NAUKE SVODIVE
NA FIZIKU

• Zakon sekundarne nauke

(npr. ekonomije ili
psihologije)

• Vezivni zakoni (simetrične

relacije, nomološki nužan
identitet događaja koji
zadovoljavaju njihove
antecedense i konsekvense)

• Zakon primarne nauke (npr.

fizike ili neurologije)
 FIZIKALIZAM INSTANCI I REDUKCIONIZAM
•Fizikalizam instanci. Vezivni zakoni izražavaju kontigentne identitete
događaja – formula 2a se čita: „Svaki događaj koji se sastoji u x-ovom
zadovoljavanju S1 je identičan sa nekim događajem koji se sastoji u x-
ovom zadovoljavanju P1“

•Redukcionizam. Fizikalizam instanci + pretpostavka da postoje

predikati za prirodne vrste u fizici (ili bilo kojoj primarnoj nauci) koji
odgovaraju svakom predikatu za prirodne vrste u nekoj sekundarnoj
nauci.

Predikati za prirodne vrste = predikati koji se javljaju kao promenljive u

njenim osobenim zakonima
 ŠTA TREBA IMATI U VIDU?
• Sekundarne (posebne) nauke razvijaju sopstveni
deskriptivni rečnik teorijskih i opservacionih predikata,
takav da događaji potpadaju pod njene zakone time
što zadovoljavaju ove predikate.

• Postoje mnogi istiniti opisi događaja koji nisu dati

pomoću ovih rečnika, tj. ne predstavljaju predikate za
prirodne vrste
ZAŠTO JE REDUKCIONIZAM SUVIŠE JAK OBLIK
ZA TEZU O JEDINSTVU NAUKE?

• Tvrdi da svaka vrsta jeste fizička vrsta (vezivni

zakoni izražavaju nomološki nužan identitet
svojstava) ili je koekstenzivna sa njom (vezivni
zakoni izražavaju nomološki nužne identitete
događaja).
 ZAŠTO JE MALO VEROVATNO DA SVAKA VRSTA
POSEBNIH NAUKA ODGOVARA NEKOJ FIZIČKOJ VRSTI?
a) Zanimljive generalizacije (one koje potkrepljuju
protivčinjeničke iskaze) prave se o događajima čiji
fizikalni opisi nemaju ništa zajedničko

b) Pitanje o tome da li fizikalni opisi događaja koji se

podvode pod zakone posebnih nauka imaju išta
zajedničko je potpuno irelevantno za istinitost tih
generalizacija

c) Posebne nauke upravo formulišu generalizacije ove vrste

 ZAŠTO JE MALO VEROVATNO DA SVAKA VRSTA
POSEBNIH NAUKA ODGOVARA NEKOJ FIZIČKOJ VRSTI?
• Moguće je sasvim da za svaku n-torku tipski identičnih pisholoških
događaja, postoji korelativna n –torka tipski različitih neuroloških
događaja.
• Svaki psihološki događaj je povezan sa neurološkim događajem, ali psi
događaji iste vrste su ponekad povezani sa neurološkim događajima
različite vrste.
• Fizikalizam instanci bi bio potvrđen sve dok smo u stanju da pokažemo
da su tipski različiti neurološki događaji identični u pogledu onih
svojstava koja su relevantna za tipsku identifikaciju u psihologiji.
• On ne zavisi od toga da se pokaže da su neurološki događaji koji
odgovaraju tipski identičnim psihološkim događajima i sami identični
po tipu.
 „MEKI“ REDUKCIONIZAM
• Smisao redukcije se ne sastoji da se otrkrije neki
predikat za vrste fizike koji će biti koekstenzivan
sa svakim predikatom za vrste neke posebne
nauke.
• Smisao redukcije je u tome da se objasne fizički
mehanizmi po kojima se događaji slažu sa
zakonima posebnih nauka, a ti fizički mehanizmi
po kojima se fizički događaji slažu sa zakonima u
posebnim naukama mogu biti veoma heterogeni
ALTERNATIVNIO ZNAČENJE VEZIVNIH ZAKONA

• Postojanje otvorene empirijske mogućnosti da ono što odgovara

predikatima za vrste u sekundarnoj nauci može biti heterogena
disjunkcija predikata u primarnoj nauci

• Dovoljno je – za svrhe jedinstva nauke – da svaki zakon posebnih

nauka bude svodljiv na fiziku posredstvom vezivnih zakona koji
izražavaju istinite empirijske generalizacije
REVIDIRANI MODEL JEDINSTVA NAUKE
 PREDNOSTI REVIDIRANOG MODELA
JEDINSTVA NAUKE
• On dopušta da se vidi kako zakoni posebnih nauka mogu
imati izuzetke, a da zakoni primarne nauke takve izuzetke
nemaju

• Dopušta da se vidi zašto posebne nauke uopšte postoje.

Jednostavno, sve vrste nisu ili ne odgovaraju fizičkim
vrstama. Svaki par entiteta – ma koliko se razlikovao po
svojoj fizičkoj strukturi – može konvergirati u neodređeno
mnogo svojih karakteristika. Pitanje je zbog čega neka od
ovih konvergentnih svojstava ne bi mogla biti potvrđena
generalizacijama posebnih nauka.
HIPOTEZE
• Funkcija hipoteze jeste da "usmeri naše istraživanje
pravilnosti među činjenicama (Koen i Nejgel, 1982).
• Nakon formulacije, sledi deduktivna razrada hipoteze. Puno
značenje neke hipoteze se može ustanoviti samo
otkrivanjem toga šta ona implicira. Ukoliko se proverljive
dedukcije iz date hipoteze slažu sa empirijskim podacima,
to onda povećava svedočanstvo za datu hipotezu.
• Hipoteza je uvek samo verovatna na osnovu svedočanstva
(a ne dokazana), zato što je logički uvek moguće naći neku
drugu hipotezu iz koje se mogu dedukovati sve
verifikovane posledice.
• Hipoteze moraju biti tako formulisane da su iz njih moguće
dedukcije određenih posledica, koje je opet moguće podvrgnuti
empirijskoj proveri.

• Hipoteza mora da pruži rešenje problema koji je izazvao

istraživanje. Pogrešne hipoteze nisu nekorisne. Često su upravo
pogrešne hipoteze usmeravale pažnju na relevantne činjenice i
relacije među njima. „Pogrešne hipoteze su dovele do korisnijih
rezultata nego neusmereno posmatranje." (Koen i Nejgel, 1982).
 
Primer: Herodotovo objašnjenje izlivanja Nila
• Hipoteza mora biti formulisana tako da postoji mogućnost njene
provere, verifikacije. Hipoteza koja ima proverljive posledice, ne može
pretendovati da objasni bilo šta što se može desiti - posledice koje
specifikuje data hipoteza ne smeju biti iste kao posledice koje
specifikuje suprotna hipoteza. Mora postojati mogućnost da se
hipoteza opovrgne.
 
Primer: deduktivna razrada zakona o slobodnom padu
• Ukoliko postoje hipoteze koje nisu logički ekvivalentne, a nije moguće
eksperimentalno ispitati posledice po kojima se razlikuju onda se kao
više zadovoljavajuća uzima jednostavnija od njih. Jedna hipoteza je
jednostavnija od druge ako se pokaže da su relacije među pojavama
koje ona specifikuje samo specijalni slučajevi relacija koje ta hipoteza
uzima za osnovne, dok to sa konkurentnom hipotezom nije slučaj.
Različite činjenice nekog empirijskog domena mogu se dedukovati iz
osnovnih pretpostavki jednostavnije hipoteze, dok je te iste činjenice
moguće dedukovati iz manje jednostavne hipoteze tek nakon
uvođenja specijalnih, dodatnih pretpostavki, formulisanih ad hoc.

• Primer: Kopernikov heliocentrični sistem, Ajnštajnova specijalna

teorija relativnosti