Posebne nauke ili nejedinstvo nauke kao radna hipoteza

Deri Fodor
O redukcionistikoj tendenciji u nauci: svoenje pojedinanih nauka na fiziku, radi
ispunjenja zahteva za jedinstvom nauke. Ne moe se objasniti induktivno (empirijska
evidencija nam pokazuje i suprotnu tendenciju ka specijalizaciji, osamostaljivanju
nauka). Za fizikaliste, fizika je osnovna nauka, svi dogaaji su fiziki dogaaji i
potpadaju pod zakone fizike (teza o optosti fizike). Iz toga za njih sledi da treba
specijalne nauke svesti na fiziku. (teza o jedinstvu nauke) Fodor se sa tim ne slae.
Fodor namerava da kritikuje tezu o jedinstvu nauke. To je po njemu mnogo jaa teza i
mnogo neplauzibilnija nego teza o optosti fizike. Naime, redukcija na fiziku poinje
da ima regulatornu ulogu u naunoj praksi, da slui kao merilo prihvatljivosti
pojedinanih nauka. Tako na primer nastaju metodoloki problemi sa psihologijom.
Uzima se da je predmet psihologije deo predmeta fizike i da to implicira da se
psiholoke teorije moraju svesti na fizike. Fodor ima problem sa tim.
I
Redukcionizam: sve posebne nauke svode se na fiziku. Da bi se izvrila redukcija
spec. nauke na fiziku neophodno je da postoji evivalencija izmeu predikata fizike i
predikata te druge nauke, tj. da (uzmimo da su S 1 i S2 predikati te druge nauke,a P1 i
P2 predikati fizike) vai: S1x implicira S2y (to je neki zakon te 2. nauke), P1x implicira
P2x (to je neki zakon fizike), S1x je ekv. sa P1x, a S2y sa P2y (to su premoujui zakoni).
Premoujui zakoni sadre predikate i jedne i druge teorije. Oni su kljuni za
redukciju.
Da bi se cela specijalna nauka svela na fiziku treba da bude mogue da svi njeni
zakoni budu svodljivi na gornji nain.
Problem toga kako shvatiti veznik koji povezuje dva predikata u premoujuim
zakonima. Naime, ako se njima ne tvrdi identitet (S i M, npr. modanih procesa i
stanja svesti), ve recimo uzronost (ili bilo koja druga relacija), onda njihova
istinitost moe da obezbedi samo istinitost slabe verzije fizikalizma. Naime, tu bi se
onda samo tvrdilo da predikati jedne nauke moraju da se primenjuju na istu stvar kao
i predikati druge nauke jer postoji uzrona veza izmeu toga da x zadovolji predikat S
i predikat M. A ovo je u skladu sa nefizikalistikom ontologijom. To da x ispunjava
predikat S ne mora da bude fiziki dogaaj. Ovakav redukcionizam ne bi garantovao
svoenje posebnih nauka na fiziku, postojali bi neki dogaaji koji bi spadali u domen
neke posebne nauke (npr. psihologije), a ne i fizike. Zbog toga su mnogi smatrali da
premoujui zakoni izraavaju identitet. (dogaaj koji zadovoljava S mora biti
identian sa dogaajem koji zadovoljava M) Tada je istinit fizikalizam primerka: za
svaku pojedinanu stvar x postoji fizika stvar y, takva da je x=y, dogaaji kojima se
nauka bavi su fiziki dogaaji. On je slabiji od materijalizma (kojim bi se tvrdilo jo i
da svaki dogaaj potpada pod zakone neke nauke), fizikalizma tipova (koji kae da je
svako svojstvo koje se spominje u okviru neke teorije u stvari fiziko svojstvo 1) i
redukcionizma (koji, osim to prihvata fizikalizam tipova, pretpostavlja da postoje
predikati o prirodnim vrstama u idealno zamiljenoj fizici koji odgovaraju svakom
predikatu o prirodnim vrstama u posebnim naukama). Fodor hoe da pokae da iz
istinitosti fizikalizma tipova ne moe da se zakljui T redukcionizma.

Redukcionizam ukljuuje fizikalizam primeraka. Premoujui zakoni tvrde nomoloki

nune kontingentne identitete meu dogaajima. Povlai optost fizike: svaki
dogaaj koji potpada pod jezik neke posebne nauke, potpadae i pod jezik fizike.
Zakoni posebnih nauka mogu da se pomou premoujuih zakona izvedu iz fizikih.
Fizika je osnovna nauka (ako je redukcionizam istinit), tj. jedina nauka koja je opta u
goreopisanom smislu.
Ipak, redukcionizam je prejak. Fodor se zalae za slabiju doktrinu koja bi ouvala
fiziku kao osnovnu nauku, fizikalizam primeraka i optost fizike.
II
Svaka nauka ima deskriptivni renik koji se sastoji od predikata takvih da dogaaji
potpadaju pod zakone te nauke ukoliko se ti predikati odnose na njih. To su predikati
prirodne vrste. Dogaaji na koje se primenjuju zakoni te nauke su u stvari instance
tih svojstava. Predikati nauke koji izraavaju svojstvo neke prirodne vrste su predikati
prirodne vrste. Oni se koriste u zakonima te nauke.
Zato redukcionizam postavlja previe stroge zahteve jedinstvu nauke? Ovo je u
krajnjoj liniji empirijsko pitanje, ali kada bi on bio T, svaka prirodna vrsta bi bila
fizika vrsta2 (ili bi bila koekstenzivna sa nekom fizikom vrstom, ako premoujue
zakone shvatimo kao da izraavaju identitet dogaaja), a to nije prihvatljiva
posledica. Nije verovatno da svaka prirodna vrsta odgovara fizikoj prirodnoj vrsti jer:
1) se mogu napraviti zanimljive generalizacije o dogaajima iji fiziki opisi nemaju
nita zajedniko
2) esto je irelevantno za istinitost generalizacije da li fiziki opisi dogaaja koji pod
njih potpadaju imaju neto zajedniko.
3) posebne nauke esto prave ovakve generalizacije.
Primer ekonomije: zakon o monetarnoj razmeni. Zaista, svaki dogaaj monetarne
razmene jeste fiziki dogaaj, ali monetarna razmena ipak ne spada u fiziku
prirodnu vrstu, mada jeste jedna prirodna vrsta. Monetarna razmena nije deo nekog
fizikog zakona. Ono to je zanimljiva slinost u raznim sluajevima monetarne
razmene nije njihova fizika slinost.
Problem redukcionizma je jo vei jer on tvrdi da su premoujui zakoni zaista zakoni
- oni tvrde nunu koekstenzivnost svake prirodne vrste sa nekom fizikom vrstom. Ali
ne postoji zakon koji bi utvrdio koekstenzivnost svih moguih sistema monetarne
razmene sa nekim fizikim svojstvom.
Na osnovu svega deluje vrlo plauzibilno rei da ekonomija nije svodiva na fiziku. Iz
istih razloga psihologija nije svodiva na neurologiju. Da jeste, za svaki psiholoki
predikat postojao bi odgovarajui neuroloki i tvrdnja o njihovoj koekstenzivnosti bi
bila zakon. Mnogi naunici veruju u to, ali to ipak nije sigurna opklada. Vrlo je
mogue da vii organizmi postiu isto ment. stanje razliitim neurolokim sredstvima,
ili da postoje automati koji uopte nemaju neuroloke procesa, a imaju psiholoke.
Predikati jedne i druge nauke ne moraju biti koekstenzivni, ak i ako ment. dogaaj
jeste uvek fiziki dogaaj (Dejvidson)3 Prosto to nije garancija da fizika moe da
obezbedi adekvatan renik za psiholoke teorije.
Epistemoloki argument u prilog redukce psihologije na fiziku: jedina mogua
evidencija za fizikalizam instanci je ujedno evidencija za reduktivizam, a to je otkrie
korelacija meu tipovima dogaaja. To nije tano, npr. uzmimo da tipove psiholokih
dogaaja razlikujemo po ponaanju koje izazivaju. Da bi tim tipovima odgovarali

tipovi neurolokih dogaaja, potrebno je izdvojiti skup neurolokih dogaaja koji

imaju te iste posledice u ponaanju. Ti neuroloki dogaaji meusobno tipski ne
moraju da budu slini, a ipak mogu biti evidencija za fizikalizam instanci.
Klasina formulacija jedinstva nauke je prosto prejaka i pogreno shvata cilj naune
redukcije. Nije poenta jedinstva nauke u redukcionizmu na fiziku, ve u tome da se
objasne fiziki mehanizmi na osnovu kojih se dogaaji slau sa zakonima
pojedinanih nauka. Nema razloga zato bi to zahtevalo redukciju. tavie, ti fiziki
meh. mogu biti heterogeni, pa redukcije ne moe biti.
III
Redukcionizam je prejaka postavka o jedinstvu nauke, nije u skladu sa verovatnim
rezultatima pojedinanih nauka i nije nam neophodan da bismo bili fizikalisti instanci.
Fodor eli liberalniji odnos izmeu fizike i posebnih nauka. On hoe da sauva
fizikalizam u smislu da su svi pojedinani dogaaji fiziki, ali da odbaci
korespondenciju izmeu predikata za vrste redukovane i redukujue nauke.
Pretpostavimo da premoujui zakoni imaju oblik Sx 0-0 P1x ili P2x ili P3xili Pnx To
znai da u redukujuoj nauci imamo skup heterogenih predikata tamo gde u
reduktivnoj nauci imamo jedan predikat za vrste. S jedne strane pravilnost, s druge
nepravilnost. Odnosno, prihvatamo da bar neki premoujui zakoni ne moraju biti
zakoni u strogom smislu, nego vie opisi. Gore navedeni zakon treba itati: svaki
dogaaj koji se sastoji u tome da x zadovoljava S identian je sa nekim dogaajem
koji se sastoji u tome da x zadovoljava neki predikat u disjunkciji P 2x ili P3xili Pnx.
Ovo nas dovodi do toga da odnos redukujue i reduktivne nauke posmatramo tako da
za jedan zakon reduktivne (posebne) nauke S1x implicira S2x, imamo disjunkciju
zakona redukujue nauke (fizike), a ne samo jedan fiziki zakon na koji ovaj zakon
moemo da svedemo.
U redukcionisitkom modelu nije mogue objasniti kako to da posebne nauke imaju
izuzetke, a fizika ne.4 U Fodorovom modelu je to objanjivo. Kada bismo zahtevali da
posebne nauke postave onoliko vrsta pojava koliko ima odgovarajuih fizikih
sistema (npr. da ekonomija postavi onoliko vrsta monetarnih sistema koliko ima
njihovih fizikih realizacija), izgubila bi se korist od generalizacija posebnih nauka.
Generalizacije bi vaile bez izuzetka, ali bi bile prazne.
Nasuprot tome, Fodorova slika doputa da zakoni posebnih nauka imaju izuzetke, i
smatra da je
fizika temeljna nauka u tom smislu to moemo da se pozovemo na nju kada treba
da objasnimo izuzetke u zakonima posebnih nauka. Izuzeci u odnosu na
generalizacije fizike trebalo bi pak da budu retki.
Zato postoje posebne nauke? Za razna polja istraivanja potrebni su odgovarajui
teorijski aparati, fizika nije adekvatna za sve. Predikati za vrste u posebnim naukama
mogu se razilaziti sa fizikim prirodnim vrstama. Fizika klasifikacija nije jedina
klasifikacija koja moe sluiti ciljevima nauke uopte. Da bi nauka bila ujedinjena sve
one moraju biti primenjene na iste stvari, ali to ne znai da posebne nauke moraju da
budu svedene na fiziku.