Metodologija

OBJASNJENJE
PREDVIDANJE
I RAZUMEVANJE
NAUCNO OBJASNJENJE
_ Svrha: sticanje odgovarajucih objasnjenja pojava i pravilnosti u
proucavanoj stvarnosti jeste jedan od osnovnih ciljeva nauke
_ Znacaj: objasnjenje neke pojave zasniva se na iznalazenju
pravilnosti, sto je sustinski interes nauke i sto omogucuje njen
razvoj i napredak
_ Nacin nalazenja odgovarajucih, uspesnih objasnjenja u nauci jeste
jedno od kljucnih pitanja filozofije nauke i metodologije nauke
_ Odsustvo opste saglasnosti oko najadekvatnije koncepcije naucnog
objasnjenja
Logicki pozitivizam
_ Filozofsko istrazivanje usredsredeno je na probleme znanja i
smisla
_ Nesto ima smisla ako se moze verifikovati (pokazati istinitim):
_ empirijski (putem opazanja)
_ analiticki (kao logicka ili matematicka tautologija)
_ Pomocu verfikacije se pokusava da strogo razgranici naucno od
nenaucnog
_ Ucenje su 20-ih godina XX veka razvili pripadnici beckog kruga
(Slik, Nojrat, Karnap) i berlinske skole (Rajhenbah, Hempel)
3.1. Podvodenje pod naucne zakone
_ Osnove shvatanja naucnog objasnjenja kao podvodenja pod
naucne zakone postavio je Poper, a celovitu koncepciju razvili su
Hempel i Openhajm
_ Komponente supsumtivnog modela naucnog objasnjenja:
1. naucni zakon (iskaz o opstim pravilnostima) EKSPLANANS
2. skup iskaza o pocetnim uslovima i
3. iskaz o pojavi koju bi trebalo objasniti EKSPLANANDUM
Primer:
1. Ako se metal zagreva, onda se siri.
2. Ovaj komad bakra se zagreva.
3. Ovaj komad bakra se siri.
3.1.1.1. Logicki uslovi prihvatljivosti
_ Zakoni koji ulaze u sastav eksplanansa govore o bitnim,
opstim i nepromenljivim odnosima izmedu pojava.
_ Logicki uslovi prihvatljivog objasnjenja:
a) iskazi u eksplanansu ne smeju logicki da slede iz iskaza u
eksplanandumu
b) iskazi u eksplanansu moraju da budu proverljivi
c) ne sme postojati snazan razlog za sumnju u istinitost
iskaza koji sacinjavaju eksplanans
d) svedocanstvo koje podrzava iskaze u eksplanansu mora da
bude nezavisno od iskaza u eksplanandumu
3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objasnjenja

_ S obzirom na prirodu logickog argumenta i odnos izmedu eksplanansa i
eksplananduma, moguca su razlicita razvrstavanja naucnog objasnjenja:
(1) Deduktivno-nomoloska objasnjenja
_ Iskaz kojim se opisuje pojava koja treba da bude objasnjena
(eksplanandum) sa deduktivnom izvesnoscu sledi iz
konjunkcije iskaza o zakonima i iskaza o pocetnim uslovima na
kojima se zasniva objasnjenje te pojave.
_ Eksplanandum je logicka posledica eksplanansa
Primer:
1. Sva tela zaronjena u tecnost bivaju laksa.
2. A je telo zaronjeno u tecnost.
3. Telo A biva lakse.
_ Postoje razliciti nivoi naucnog objasnjenja (pojedinacne pojave, naucni
zakoni, same teorije), pri cemu se za objasnjenje koriste opstiji zakoni od
onih koje treba objasniti
3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objasnjenja
(2) Objasnjenja po verovatnoci
_ Premise logickog argumenta ne zasnivaju se na univerzalnim
zakonima, nego na iskazima o statistickoj pravilnosti.
_ Eksplanandum sledi iz eksplanansa sa velikom verovatnocom
induktivni argument
Primer:
1. Veliki procenat pacijenata inficiranih streptokokama, ozdravlja 24 casa nakon dobijanja
penicilina.
2. Pacijent M.N. je imao infekciju streptokokama i dobio je penicilin.
3. Pacijent M.N. je ozdravio od infekcije streptokokama 24 casa nakon dobijanja penicilina.
Prigovori:
A. Proces objasnjavanja nije cisto logicki, formalni, nego i sadrzajni, saznajni
B. Objasnjenja su cesto samo priblizna i delimicna i u vecini slucajeva ne
nastaju odjednom, nego postupno
C. Ne postoji mogucnost izbora najboljeg objasnjenja iz skupa
predlozenih
3.1.2. Salmonov model statisticke relevancije
_ Objasnjenje je skup iskaza (a ne logicki argument)
povezanih odnosom statisticke relevancije.
_ Odgovor na pitanje: zasto je x koje je clan klase A, clan klase B?
Primer: Zasto je y oslobodeno simptoma neuroze?
A = klasa neuroticara
B = klasa osoba oslobodenih neuroticnih simptoma
C1 = klasa osoba podvrgnutih psihoterapiji
C2 = klasa osoba nepodvrgnutih psihoterapiji
x = neuroticna osoba
y = osoba oslobodena simptoma neuroze
Objasnjenje: y je oslobodena neuroticnih simptoma zato sto:
_ p(B|A&C1) > p(B|A&C2)
_ su A&C1 i A&C2 su uzajamno iskljucujuci i iscrpljujuci podskupovi skupa A
_ je C statisticki relevantno za B unutar A

Prigovor:
_ Model je primenljiv samo na objasnjenja pomocu naucnih zakona, a ne i
na objasnjenja koja se daju pomocu naucnih teorija.
3.1.3. Brodijevi modeli naucnog objasnjenja
(1) Uzrocni model
_ Premisa logickog argumenta mora da sadrzi opis dogadaja
koji je uzrok dogadaja u eksplanandumu.
Primer:
1. Ovaj komad bakra je zagrejan.
2. Ako se metali zagrevaju, onda se sire.
3. Ovaj komad metala je prosiren.
Vrline:
_ Postoji psiholoska sklonost ljudi da pre podvedu novu cinjenicu pod
postojeci klauzalni model, nego da preinace taj model u svetlu nove
cinjenice.
_ Sem toga, preinacenja obavljena radi podesavanja prema novim
cinjenicama cesto su minimalna po obimu i lokalna po karakteru.
3.1.3. Brodijevi modeli naucnog objasnjenja
(2) Model sustinskog svojstva
_ Eksplanans mora da sadrzi iskaz kojim se odredenoj klasi
objekata pripisuje svojstvo sustinsko za tu klasu objekata,
a najmanje jedan objekt ukljucen u dogadaj opisan u
eksplanandumu jeste clan te klase objekata.
Primer:
1a. Ova supstanca je bakar
1b. Bakar ima atomski broj 29.
2. Sve sto ima atomski broj 29 provodi elektricitet.
3. Ova supstanca provodi elektricitet.
_ Premisa 1b pripisuje bakru jedno sustinsko svojstvo, a objekt u 3 je bakar.
3.1.4. Funkcionalna objasnjenja
_ Jedna pojava objasnjava se na osnovu njene moguce funkcije
_ Funkcionalnim objasnjenjima se najcesce koristi biologija
_ Shema:
a) U vreme t, sistem s funkcionise adekvatno u uslovima vrste c.
b) s funkcionise adekvatno u uslovima vrste c samo ako je zadovoljen uslov n.
c) U vreme t stavka i je prisutna u s.
Primer:
Na pitanje Zasto krv sadrzi bela krvna zrnca? moze se odgovoriti polazeci od onoga
cemu bela krvna zrnca sluze od njihove funkcije da brane organizam od infekcija.
3.1.5. Teleoloska objasnjenja
_ Koristi se za objasnjenje covekovog ponasanja, koje nije samo
_ reaktivno (odredeno iskustvom i datom situacijom)
nego i
_ proaktivno (rukovideno ciljem, teznjom, namerom, ocekivanjem)
Primer:
1. Osoba O namerava (zeli, tezi) da postigne cilj C.

2. Osoba O smatra (zna, veruje) da ne moze da postigne Cilj C ako ne ucini A.
3. Osoba O preduzima A.
_ U Aristotelovom praktickom silogizmu:
1. jedna premisa govori o cilju koji covek zeli da postigne
2. druga o nacinu i sredstvima neophodnim za postizanje cilja
3. a zakljucak o preduzetoj akciji
Prigovor:
_ Ovde zakljucak ne sledi sa logickom nuznoscu iz navedenih premisa,
jer ista namera moze voditi raznim akcijama, a pored toga, izbor
sredstava za postizanje cilja zavisi od racionalnih, moralnih, i drugih
cinilaca.
3.1.6. Geneticka objasnjenja
_ Dogadaj ili stanje koji su nastupili objasnjavaju se tako sto
se pokazuje da su oni rezultat prethodnih dogadaja.
Prigovor:
_ Geneticko objasnjenje moze da se rasclani na niz objasnjenja po
verovatnoci, ali te premise ne predstavljaju skup dovoljnih (vec u
najboljem slucaju nuznih) uslova za dogadaje koji se njima objasnjavaju.
3.1.7. Kritika postojecih modela objasnjenja
_ Pri ocenjivanju modela naucnog objasnjenja vazna su tri pitanja:
1. Sta je akt objasnjavanja?
2. Sta je proizvod akta objasnjavanja?
3. Kako se proizvodi akta objasnjavanja ocenjuju?
Prigovor:
A. Supsumptivni model naucnog objasnjenja usredsreden na drugo i,
donekle, na trece pitanje
B. Modeli Salmona i Brodija usredsredeni su, uglavnom, na trece pitanje
C. Medutim, shvatanja o osnovnoj funkciji nauke trebalo prevashodno da
budu usredsredena na prvo pitanje
3.2. Naucno predvidanje
_ Jedna od osnovnih funkcija naucnog znanja jeste
predvidanje pojava u odredenoj oblasti stvarnosti.
_ Anticipativna funkcija naucnog znanja je nuzan uslov racionalnog,
celishodnog preobrazavanja sveta
_ Veza naucnog znanja i naucnog predvidanja:
Naucno znanje je neophodno za naucno predvidanje, a
naucno predvidanje ima znacajnu ulogu u sticanju,
proveravanju i razvoju naucnog znanja.
_ Naucnim predvidanjem se mogu:
_ na osnovu raspolozivih informacija, steci informacije o
neizvesnim i, katkada, dotle nepoznatim cinjenicama
_ izvrsiti stroge iskustvene provere naucnih teorija i hipoteza
_ Za razliku od objasnjavanja, pri naucnom predvidanju proces tece
od premisa ka zakljucku.
3.2.1. Logicka struktura naucnog predvidanja
_ U empirijskim naukama predvidacki iskaz:

_ postavlja se na osnovu raspolozivog svedocanstva
_ posredstvom (deduktivnog ili induktivnog) argumenta
_ sto znaci da je predvidanje argument, a ne iskaz
_ Naucno predvidanje moze da se rasclani na dva osnovna dela:
_ praedicendum iskaz o pojavi koja se predvida
_ praedicens skup iskaza na osnovu kojih se izvodi
predicendum
koji se moze rasclaniti na dva dela:
_ iskaz(i) o opstim pravilnostima, naucnim generalizacijama G
_ iskaz(i) o pocetnim uslovima - U.
_ Iskazi o pocetnim uslovima saopstavaju informacije o
nekom konacnom skupu uslova koji odreduju stanje
objekta predvidanja u trenutku od kojeg otpocinje
razmatranje u predvidanju.
Primer:
1. Ako ziva u barometru pada, onda nastupa pogorsanje vremena
2. Ziva u barometru pada.
3. Nastupice pogorsanje vremena.
_ Naucno predvidanje je:
_ logicki (deduktivni ili induktivni) argument
_ cije premise (predicens) sadrze iskaze o naucnim
generalizacijama i iskaze o naucno utvrdenim pocetnim
uslovima (koji zajedno sacinjavaju osnovu za
predvidanje)
_ a ciji je zakljucak (predicendum) iskaz o stanju stvari
koje je neizvesno u trenutku izricanja toga iskaza
_ pri cemu je logicki nevazno (ali pragmaticki vazno) da li
je rec o proslom, buducem ili, sa davanjem toga iskaza,
istovremenom stanju stvari.
_ Naucno predvidanje:
_ nije iskljucivo logicki nego je i psiholoski proces
_ ono uzima u obzir: logicka pravila i znacajne epistemoloske i
prakticne cinjenice
_ podrazumeva racionalni izbor premisa za prediktivni argument
(na osnovu analize prirode, sadrzaja i prihvatljivosti premisa
koje sluze kao osnova za predvidanje)
_ Osim razumevanja formalno-logicke strukture predvidanja,
neophodno je shvatiti i njegov sadrzajni smisao
3.2.1.1. Teza o istovetnosti logicke strukture
naucnog objasnjenja i naucnog predvidanja
_ Teza o simetriji naucnog objasnjenja i naucnog predvidanja
podrazumeva postojanje jedino razlika pragmaticke prirode
_ Ona se moze rasclaniti na dve podteze:
_ svako adekvatno objasnjenje je potencijalno predvidanje
_ svako adekvatno predvidanje je potencijalno objasnjenje.

Prigovori:
_ Brojni primeri u istoriji nauke pokazuju da to nije uvek tako i da ima
slucajeva kada smo u mogucnosti da objasnjavamo, ali ne i da
predvidamo.
Primer: Darvinova teorija daje prihvatljiva objasnjenja razlika izmedu vrsta zivih
organizama, ali ne omogucava predvidanje nastanka novih vrsta.
_ U nekim slucajevima je moguce uspesno predvidati neke pojave a da pri
tom nismo u stanju da ih objasnjavamo.
Primer: U drevnim vremenima ljudi su mogli da predvide pomracenje Sunca ali ne i da
ga objasne.
3.2.2.1. Predvidanje i hipoteza
_ Naucno predvidanje je logicki i psiholoski proces izvodenja
sintetickih iskaza o mogucem, ali jos neizvesnom stanju
stvari, iz konjunkcije iskaza o pocetnim i granicnim
uslovima.
_ Hipoteza je smisaon, informativan i sinteticki iskaz kojim se
daje zamisljeni, moguci, dobro obrazlozen, znacajan i
proverljiv probni odgovor na pitanje kojim je izrazen naucni
problem
_ Razlika hipoteza i predvidanja: hipoteza ima ulogu i u
objasnjavanju, a ne samo u predvidanju pojava
3.2.2.2. Predvidanje i prognoza
_ Naucna prognoza je sinteticki, smisaon, tvrdenjima dobro
obrazlozen iskaz o mogucem, ali neizvesnom (proslom,
sadasnjem ili buducem) stanju stvari u nekoj oblasti
stvarnosti.
_ Naucno predvidanje je proces izvodenja iskaza o mogucem,
ali jos neizvesnom stanju stvari iz neke konjukcije iskaza o
pocetnim uslovima, iskaza o opstim pravilnostima i dr. i da se
logicka struktura predvidanja moze predstaviti logickim
argumentom.
_ Prognoza je samo sastavni deo logicke strukture
predvidanja: predicendum (dakle, stoji na mestu zakljucka).
_ prognoza : predvidanje = zakljucak : zakljucivanje
3.2.2.3. Hipoteza i prognoza
Hipoteza Prognoza
- sinteticki iskaz - sinteticki iskaz
- ulazi u sastav predicensa - je predicendum
- logicki se izvodi iz hipoteze
(i iskaza o pocetnim uslovima,
naucnih zakona i teorija u celosti).
- iz jedne hipoteze moze se izvesti
vise prognoza
- ima i funkciju objasnjavanja
3.2.3. Predikcija, retrodikcija, postdikcija i
cirkumdikcija
_ Predikcija je predvidanje od sadasnjosti ka buducnosti na osnovu
podataka dobijenih u proslosti.
_ Retrodikcija je predvidanje od sadasnjosti ka proslosti, odnosno
od blize ka daljoj proslosti.
(Iskaz o onome sto se predvida naziva se retrodicendum, a osnov za
njegovo izvodenje retrodicens.)
_ Postdikcija je predvidanje od dalje ka blizoj proslosti
(Iskaz o onome sto se predvida naziva se postdicendum, a osnov za
njegovo izvodenje postdicens.)
_ Cirkumdikcija je predvidanje od proslosti ka sadasnjosti.
_ Ovi izrazi cesto se upotrebljavaju u astronomiji i arheologiji, ali i u nizu
drugih nauka, na primer, u psihologiji.
3.2.4. Kriterijumi razvrstavanja predvidanja i
vidovi naucnog predvidanja
_ Glavni kriterijumi za razlikovanje vidova predvidanja:
_ vrsta predvidnog argumenta
_ sadrzaj predicensa
_ sadrzaj predicenduma.
_ Razvrstavanje predvidanja moze se obaviti i na osnovu
kombinacije ovih kriterijuma
3.2.4.1. Vrsta predvidnog argumenta kao
kriterijuma za razvrstavanje predvidanja
_ Predvidni argument je obrazac izvodenja zakljucka
(predicenduma) iz premisa (predicensa)
_ Prema vrsti predvidnog argumenta mogu da se razlikuju dva
osnovna vida predvidanja: deduktivno i induktivno
_ Predvidanje se ne moze smatrati istinitim ili laznim (tako se mogu
posmatrati jedino predicendum i iskazi koji sacinjavaju predicens),
vec jedino ispravnim ili neispravnim (na osnovu formalnologickog
i sadrzajnog odnosa izmedu predicensa i predicenduma).
3.2.4.1. Deduktivni i induktivni predvidni argument
_ U deduktivnom predvidnom argumentu predicendum sledi sa
logickom nuznoscu (iz konjunkcije premisa predicensa).
_ ako su istiniti iskazi u predicensu, istinit je i predicendum (prognoza)
_ valjana dedukcija prenosi istinitosnu vrednost premisa na zakljucak
_ U induktivnom predvidnom argumentu predicens cini iskaz o
pojavi koja se predvida (predicendum) verovatnim u nekom
stepenu
_ konjunkcija premisa (predicens) i negacija zakljucka (predicenduma)
nisu protivrecne: iskazi koji sacinjavaju predicens mogu da budu
istiniti, predvidanje ispravno, a da pri svemu tome, iskaz o pojavi koja
se predvida (predicendum) ipak bude lazan
_ ako je predicens istinit, verovatnoca da predicendum bude lazan je
veoma mala
_ istinitosna vrednost premisa koje sacinjavaju predicens utice na stepen
verovatnoce predicenduma (prognoze): stepen verovatnoce
predicenduma uvek manji od stepena verovatnoce najmanje verovatne

premise u predicensu
3.2.4.2. Sadrzaj predicensa kao kriterijum za
razvrstavanje predvidanja
_ S obzirom na sadrzaj predicensa, moguce je razlikovati
predvidanje na osnovu:
_ prethodno postavljenih hipoteza (hipotetsko predvidanje)
_ naucnog zakona (nomolosko predvidanje)
_ naucne teorije u celini ("teorijsko" predvidanje).
_ Osim toga, predvidanja bi mogla da se razvrstaju prema vrstama
hipoteza, zakona i naucnih teorija
_ Naucno predvidanje je moguce i na osnovu naucnih hipoteza i
naucnih zakona, ali najobuhvatnija predvidanja mnogobrojnih
novih cinjenica mogu se postici tek na osnovu teorije
3.2.4.3. Sadrzaj predicenduma kao kriterijum za
razvrstavanje predvidanja
_ S obzirom na sadrzaj predicenduma, predvidanja mogu da se
podele prema:
_ oblasti kojoj pripada ono sto se predvida (psihologija,
sociologija i dr.)
_ prirodi onoga sto se predvida (pojava, dogadaj, proces, stanje,
svojstvo, akcija, ishod nekog oblika ponasanja i dr.)
_ stepenu opstosti (predvidanje koje se tice pojedinacnog
slucaja ili klase slucajeva, predvidanje koje se tice dela ili celine
itd.)
_ prema smeru i udaljenosti u vremenu i dr.
_ Znacaj intuitivne komponente predvidanja
_ Sklonost ljudi da se u svrhu predvidanja u uslovima neizvesnosti
koriste ogranicenim brojem heuristika pravilima domisljatih
nagadanja ("reprezentativnost, "raspolozivost, ukotvljenost i
sl.), koja su ekonomicna, ali cesto vode ozbiljnim greskama
3.2.5. Refleksivnost predvidanja
_ Ova osobina predvidanja vazi samo u oblasti drustvenih nauka.
_ Predvidanje se smatra refleksivnim ako svest o
predvidenom utice tako da povecava ili smanjuje
verovatnocu da se ono sto je predvideno obistini.
Primer:
_ Objavljivanje predvidanja u oblasti drustveno-ekonomskih odnosa trebalo bi da bude
praceno znanjem da svest ljudi o onome sto je predvideno moze proizvesti ponasanje
koje povecava ili umanjuje izglede obistinjavanja tog predvidanja.
_ Refleksivnost predvidanja je veoma znacajna i u kontekstu
empirijskih istrazivanja (narocito u drustvenim naukama).
3.3. Naucno razumevanje
_ Sve je vise pisaca koji osnovnim funkcijama naucnog znanja u empirijskim
naukama: naucnom opisivanju, objasnjavanju, predvidanju i kontrolisanju
instrumentalnom preobrazavanju prikljucuju i razumevanje.
_ Moguce je razlikovati cetiri vrste razumevanja:

1. deduktivno objasnjavanje (cinjenica se dedukuje iz skupa
opstih iskaza)
2. interpretativna doslednost (konzistentno poimanje
iskustva)
3. poimanje posredstvom otkrivanja cinilaca kojima se
kontrolise neka pojava
4. intuitivno razumevanje (cisto licno iskustvo)
_ Holisticko shvatanje razumevanja (objedinjavanje sva 4 vida):
_ privlacno nudi potpuni smisao razumevanja
_ neodrzivo oprecnost razumevanja zasnovanog na dedukciji i onog na
kontroli ponasanja u odnosu na druga dva vida razumevanja (ono sto
je istinito sa stanovista prvih moze da bude lazno ili besmisleno sa
stanovista drugih i obratno)
STRUKTURA NAUCNOG
ZNANJA
cinjenice, zakoni i teorije
4.1. Naucne cinjenice
_ Medu osnovne funkcije nauke spadaju objasnjavanje znanih i izvesnih i
predvidjanje neizvesnih i novih, do tada nepoznatih cinjenica.
_ Naucne teorije koje se odnose na istu oblast stvarnosti uporedjuju se prema
uspesnosti objasnjavanja i predvidjanja cinjenica u toj oblasti stvarnosti.
_ Izraz "cinjenica" se upotrebljava dvojako:
_ da oznaci sinteticki iskaz kojim se tvrdi neko stvarno stanje
stvari (postojanje objekta, svojstva, odnosa, pojave, stanja i sl.)
_ da oznaci samo to stanje stvari
_ Cinjenice se dele na:
a) sirove (brutalne) Trava je zelena
b) institucionalne Fisher je u mecu pobedio Spaskog. (Vaze samo uz
uslov postojanja nekih (ovde: sahovskog takmicenja) institucija i
pravila)
c) zdravorazumske (izrazene su iskazima prirodnog govornog jezika, a
smisao takvih iskaza shvatljiv je svim osobama koje razumeju taj jezik i
kontekst u kojem su izreceni)
d) naucne (izrazene su iskazima odgovarajuceg naucnog jezika
specifikovane terminologije, a njihov smisao je shvatljiv u kontekstu
odgovarajuce naucne teorije)
_ Cinjenice se, takodje, dele na: empirijske (iskustvene) i teorijske.
1. Empirijska cinjenica je sinteticki iskaz o konkretnom
objektivnom dogadjaju, procesu, objektu, stanju, odnosu i
dr. koje ljudi mogu opaziti i koje se tumace u sistemu
pretezno iskustvenih pojmova (pri uslovu da im cula normalno
funkcionisu i da je iskljuceno delovanje takvih cinilaca kao sto su

afektivna stanja, predrasude i drugo).
_ Iako takvi dogadjaji, objekti, procesi, stanja, mogu da postoje
nezavisno od coveka, on ih ne saznaje onakvim kakvi su oni "po
sebi", nego ih saznaje unekoliko preobrazene svojim culnim i
saznajnim procesima.
_ Teorijske cinjenice su takvi elementi znanja koji se
tumace u nekom sistemu pretezno teorijskih izraza,
odnosno pojmova.
_ Teorijske od empirijskih cinjenica nije moguce ostro razgraniciti,
pa je bolje govoriti o pretezno empirijskim i pretezno
teorijskim cinjenicama
_ Nema iskustvene cinjenice koja bi bila iskljucivo rezultat
opazanja: svaka cinjenica ukljucuje odredjena teorijska znanja
_ Cinjenice nisu, kako se nekad smatralo, nesporne i nisu potpuno
neutralna osnova u odnosu na koju se proveravaju i ocenjuju
naucne teorije
_ Cinjenice su pojmovne naravi i neizbezno su "opterecene"
teorijskim sadrzajem.
_ Primer: Posmatrajuci povecanje udaljenosti suncevog diska od linije
horizonta jedan posmatrac, u skladu sa usvojenom geocentricnom
koncepcijom, u tom prizoru vidi kruzenje Sunca oko Zemlje, dok u tom
istom prizoru drugi posmatrac, u skladu sa heliocentricnom koncepcijom,
vidi rotiranje planete Zemlje. Ljudi koji posmatraju isti vizuelni prizor
imaju razlicitu pojmovnu organizaciju vizuelnog polja zavisno od
prihvacenog teorijskog stanovista.
4.2. Naucni zakoni
_ Naucnim zakonom se naziva sinteticki, nomoloski
univerzalan, teorijski zasnovan i istinit iskaz koji se
odnosi na neku prirodno postojecu pravilnost u
odredenoj oblasti stvarnosti.
_ Osnovne funkcije naucnih zakona su:
1. da sazima mnoge iskustvene cinjenice
2. da omogucava davanje naucnih objasnjenja
3. da omogucava naucna predvidjanja
_ Vrste naucnih zakona izrazavaju postojan odnos izmedju pojava:
a) uzrocni i razvojni zakoni (izrazavaju nepromenljivi poredak u
zavisnosti izmedu dogadjaja ili svojstava)
b) statisticki zakoni (izrazavaju nepromenljive statisticke odnose
(ili odnose verovatnoce))
c) zakoni koji izrazavaju postojanje odnosa funkcionalne
zavisnosti (u matematickom znacenju reci funkcija i nekim
drugim vrstama naucnih zakona)
4.2. Naucni zakoni
a1) Uzrocni zakoni govore o takvom odnosu izmedu pojava u kojem jedna
pojava predstavlja nuzni, dovoljni i aktivni (delatni) uslov druge pojave. U
tom se slucaju prva pojava naziva uzrokom, a druga efektom ili

posledicom.
Primeri: Kadgod varnica prodje kroz mesavinu kiseonika i vodonika, gasovi iscezavaju i
nastaje voda.
a2) Razvojni zakoni ne izrazavaju dovoljne uslove iako mogu izrazavati nuzne
uslove. Razvojni zakoni imaju opsti oblik: "Ako X ima osobinu P u trenutku
t1, onda X ima osobinu Q u trenutku t2 koji je kasniji od trenutka t1".
Primer: "Formiranje pluca u ljudskom embrionu nikada ne prethodi formiranju krvotoka.
b) Statisticki zakoni izrazavaju nepromenljive odnose verovatnoce medu
dogadajima ili svojstvima, odnosno globalnu pravilnost u iregularnim
pojavama posmatranim u nizu. Takve pravilnosti imaju oblik "Verovatnoca
da kada A onda B jednaka je p".
Primer: Statisticka verovatnoca da ce se atom radona raspasti tokom perioda od 3,82
dana je 0,5.
c) Zakoni funkcionalne zavisnosti se dele:
_ zakoni koji tvrde uzajamnu zavisnost izmedu promenljivih, tako da promena
jedne promenljive biva pracena promenama drugih promenljivih
Primer: Njutnov zakon gravitacije
_ zakoni koji govore kako promena jedne velicine u nekoj jedinici vremena
utice na neke druge velicine (takozvani "dinamicki zakoni")
Primer: Galilejev zakon slobodnog pada
4.3. Naucne teorije i modeli
_ Naucna teorija je osnovna jedinica naucnog znanja
_ Pod sistemom naucnog znanja podrazumeva se
ureden, povezan, revizibilan skup naucnih teorija,
naucnih zakona i naucnih cinjenica koji se zasniva na
odredenim principima.
_ Izraz teorija se upotrebljava sa razlicitim znacenjima:
_ neko glediste (retko)
_ neka koncepcija (ponekad)
_ jedna ili vise hipoteza (cesce)
_ jedinstveni sistem zakona i hipoteza sa objasnjavalackom
moci, itd. (najcesce)
_ Teorija je uredeni skup zakljucaka (ciji svi elementi
stoje u eksplicitno utvrdenim relacijama), koji se
obicno sastoji iz jedne ili vise teza i iz argumentacije,
kojom se te teze potvrduju.
4.3.1. O strukturi naucne teorije
_ Teorije nisu samo sredstvo i cilj nauke, ali su i same predmet
proucavanja.
_ U prvoj polovini XX veka proucavanje teorija bilo je prevashodno
usredsredjeno na strukturu teorije, a tek se pocetkom sezdesetih
godina pocela da pridaje paznja nastanku i razvoju teorija.
_ Najprihvacenije glediste (Karnap, Frank, Hempel i dr) drzi da je
teorija sastavljena od:
_ hipoteza teorije (skup iskaza koji sadrzi aksiome i
teoreme (logicke posledice dedukovane iz aksioma))
_ recnika za hipoteze (iskazi koji povezuju aksiome sa
teoremama)
_ modela
4.3.2.1. Hipoteze
_ Hipoteze su teorijske tvrdnje o odnosima izmedu
odredenih entiteta.
_ One se sastoje iz dve ravni :
_ aksioma (postulata, primitivnih iskaza, neizvodivih i
empirijski neproverljivih)
iz kojih se pomocu logickih operacija izvode logicke posledice
_ teoreme (derivatni, iskustveno proverljivi iskazi)
_ Primer: Izrazi ove dve ravni jasno se razlikuju:
_ - kvark, spin, gen, super ego pripadaju teorijskom jeziku
_ - pritisak, boja, toplota pripadaju empirijskom jeziku
_ Kada bi se svi clanovi skupa iskaza koji sacinjavaju teoriju izvodili jedni iz
drugih zapalo bi se u circulus vitiosus ili u regresus ad infinitum.
4.3.2.2. Recnici
_ U empirijskim naukama hipoteze i teorijski izrazi (npr.
elektron, gen, inteligencija i sl.) moraju budu povezani sa
iskustvenom osnovom (iz koje crpe svoje znacenje)
_ To povezivanje vrsi se preko pravila korespondencije ili
koordinativnih definicija.
_ Empirijski jezik je potpuno razumljiv, dok su teorijski izrazi su
razumljivi samo delimicno i to pomocu:
_ aksioma
_ pravila korespondencije
_ operacionalnih definicija
4.3.2.3. Modeli
_ Model olaksava semanticko tumacenje teorijskih izraza i
razumevanje teorije.
_ Model je svaka pojava koja je po definiciji slicna
proucavanoj pojavi, a dva sistema su strukturalno slicna
jedan drugom ako i samo ako izmedu njih postoji odnos
izomorfizma (istooblicja).
_ Izomorfizam je slicnost izmedu objekta i modela, koji
podrazumeva dva zahteva:
1. postojanje korespondencije jedan prema jedan izmedu elemenata
modela i elemenata onoga ciji je to model
2. odrzavanje neke relacije (ako model radi na isti nacin kao
original potpunost izomorfizma)
4.3.2.3. Klasifikacija modela
1)materijalni (stvarni sistemi kao primer za teorijskog principa)
2)teorijski:
a) idealni modeli (koji referiraju na idealizovane entitete i
predstavljaju deo hipoteza neke teorije)
_ ikonicki (npr. brava-i-kljuc enzima u fiziologiji)
_ simbolicki (npr. demokratsko drustvo u politickim naukama)
b) modeli interpretacije (neke teorije)

_ konceptualni (interpretacije apstraktne teorije posredstvom
pojmova koji pripadaju nekoj neapstraktnoj teoriji
(npr. Aritmeticka interpretacija teorije grupa))
_ cinjenicki (nastaju kada nekom apstraktnom sistemu biva
data neka neformalna interpretacija
(npr. fizicka interpretacija euklidovske geometrije))
_ mesoviti (ukljucuju i cinjenicke i konceptualne interpretacije
(npr. opsta teorija automata))
Primer dedukovanja zakona iz teorije
_ Dedukovanje Bojlovog zakona (kojim se tvrdi da je pri konstantnoj
temperaturi pritisak gasa obrnuto srazmeran zapremini gasa) iz kineticke
teorije gasova.
U sastav teorije ulaze sledeci iskazi:
1. Svi su gasovi sastavljeni od mnogi malih molekula koji su u stalnom
neprekidnom brzom kretanju u pravim linijama.
2. Na normalnom pritisku ukupna zapremina molekula je vrlo mala u
poredenju sa ukupnom zapreminom gasa.
3. Molekuli su sfericni, elasticni i glatki.
4. Pritisak koji gas vrsi je sila po jedinici povrsine, koja potice od udara
pojedinacnih molekula o zid posude u kojoj se gas nalazi.
5. Dva gasa imaju istu temperaturu kada je srednja kineticka energija
pojedinacnih molekula ta dva gasa ista.
1. i 2. hipoteze teorije
3. model (pomocu kojeg se ono sto je nepoznato i nepodlozno
neposrednom posmatranju opise, interpretira i shvati posredstvom neceg
sto je vec poznato)
4. i 5. pravila korespondencije (povezuju teorijske izraze (npr.
molekul) sa empirijskim opservacionim iskazima (npr. pritisak,
temperatura) i time omogucavaju da se iz teorijskih iskaza dedukuju, kao
logicke posledice, empirijski iskazi)
4.3.3. Funkcije naucnih teorija 1/2
_ Teorija nije samo cilj nego i sredstvo nauke: ona nije samo sistem
znanja, nego i kao sredstvo sticanja novih znanja, ali i na tome
zasnovanog uspesnog delanja.
_ Osnovnim ciljevima nauke se smatraju: postizanje prihvatljivih
objasnjenja, razumevanje, predvidanje i hotimicno
preobrazavanje u skladu sa humanim potrebama, pojava koje
nauka proucava, a te ciljeve nauka postize posredstvom teorija.
a) FUNKCIJA SAZIMANJA: uredjenje, organizovanje, objedinjavanje i
sazimanje empirijskog materijala, eksperimentalno utvrdenih
cinjenica, iskustvenih generalizacija, naucnih zakona i hipoteza u
jedinstveni sistem.
Takva sinteza omogucava:
_ dedukovanje veoma velikog broj cinjenica i iskaza o opstim
pravilnostima iz malog broja osnovnih pojmova i iskaza
_ objasnjavanje naucnih zakona, predvidjanje i sticanje novih znanja
4.3.3. Funkcije naucnih teorija 2/2

b) FUNKCIJA INFORMISANJA: povezivanje poznatih naucnih cinjenica
i naucnih zakona tako da se iz njih mogu zakljuciti nova znanja i
steci nove informacije o proucavanom podrucju. Iz zakona
povezanih teorijom se mogu dedukovati ne samo vec poznate,
nego i nove, dotad nepoznate i nenaslucivane, cinjenice i opste
pravilnosti u oblasti stvarnosti na koju se teorija odnosi.
c) FUNKCIJA OBJASNJENJA: dugo je bila potisnuta pred funkcijama
opisivanja i predvidanja, ali je sredinom proslog veka postala
kljucnom
d) RAZUMEVALACKA FUNKCIJA: (bliska objasnjavalackoj funkciji)
izrasta na ocekivanju da se omoguci razumevanje onih fenomena
koje data teorija proucava.
e) PREDVIDACKA FUNKCIJA: treba da omoguci usmeravanju
covekove prakse u nekoj oblasti preko predvidanja novih
cinjenica. (Znanje je predvidanje Kont)
f) INSTRUMENTALNO-PREOBRAZAJNA FUNKCIJA: usmeravanje i
razvijanje covekove prakse i omogucavanje covekovog uspesnog
preobrazavanja prirodne i drustvene sredine
4.3.4. O nekim vrstama naucnih teorija 1/3
_ Ima nekoliko kriterijuma za razvrstavanje teorija, te nekoliko
razlicitih podela teorija.
_ Ajzenk razlikuje snazne i slabe teorije u nauci.
_ Kod slabih teorija:
a) raspoloziv je mali broj opservacija
b) mali je broj univerzalno ustanovljenih kvantitativnih ili cak
kvalitativnih zakona
c) nije jasno shvacena priroda proucavanih fenomena
d) ceste su vrlo kompleksne matematicke relacije
e) ne omogucavaju se neposredna niti precizna predvidanja
f) nema meduzavisnosti raznih rezultata
_ Snazne teorije su utemeljene na velikom, eksperimentalno
dobro zasnovanom skupu pomocnih pretpostavki, a rezultati novih
eksperimenata se tumace skoro iskljucivo u svetlosti koju bacaju
na hipoteze teorije.
_ Slabe teorije nemaju takvu osnovu, a rezultati novih
eksperimenata se tumace tako da podjednako pobijaju i hipoteze i
pomocne pretpostavke.
_ Vrednost slabe teorije:
_ usmerava paznju na one probleme cije je sistematsko proucavanje
plodonosno
_ generise predvidjanja koja dopustaju eksperimentalna ili opservaciona
istrazivanja
_ omogucava nastanak snaznih teorija (slicno Fajerabendovom
razlikovanju inkonzistentnih i konzistentinih teorija)
_ Tesko je pobiti snaznu teoriju, a nemoguce slabu.
_ Kod snaznih teorija uspesna predvidjanja su opste mesto i ne
pojacavaju valjanost teorije, ali propusti tacnog predvidenja mogu

da razruse teoriju o kojoj je rec.
_ Kod slabih teorija je obrnuto: uspesna predvidjanja, posebno ako
su neverovatna na zdravorazumskoj osnovi, znacajna su za
podrzavanje teorije, a neuspesi su odvise nejednoznacni da bi bili
uzeti suvise ozbiljno.Vrednost slabe teorije:
_ Razlike izmedju snaznih i slabih teorija:
_ intrateorijska meduzavisnost u snaznim teorijama je velika;
razni postulati su meduzavisni (nemoguce je promeniti deo bez
velike promene ostatka), a u slabim teorijama ta meduzavisnost
je mala
_ Snazne teorije su izgradene na podlozi velikog, eksperimentalno
dobro utvrdenog, skupa pomocnih pretpostavki tako da rezultati
novih eksperimenata bacaju svetlost na samu teoriju, odnosno na
njene hipoteze, a ne na takav skup pretpostavki. Slabe teorije
nemaju dobro zasnovane pomocne pretpostavke, pa eventualno
opovrgavanje u tom slucaju obuhvata samo teoriju, a ne i njene
pomocne pretpostavke, kao sto je to slucaj kod jakih teorija.
_ Informacije stecene uspesnim testovima snazne teorije mahom
redundantne, ali je neuspeh veoma informativan, dok za slabe
teorije vazi obrnuto.
4.3.5. Teorijska mnostvenost
_ Neki metodolozi smatraju da je teorijski pluralizam nuzan uslov
progresa u nauci, dok drugi drze da je to karakteristika rane faze
razvoja nauke (protonauka), tj. njene nezrelosti.
_ Naucni razvoj prolazi kroz cetiri stupnja:
1. prenaucnu filozofsku spekulaciju
2. empirijsku eksploraciju
3. usavrsavanje metoda za kontrolisanu opservaciju i kvantifikaciju
4. teorijsku formalizaciju i unifikaciju (zrela nauka)
_ Postoje dva vida teorijske mnostvenosti:
a) simultani pluralizam komplementarnost istovremeno
postojanje i vazenje veceg broja teorija o nekoj oblasti stvarnosti
(zrelije nauke)
b) sekvencijalni pluralizam suparnistvo nekoliko teorija slede
jedna drugu tokom vremena (nezrele nauke)
_ Ipak, krajnje je nejasno da li uopste u istoriji nauke moze da se nade
primer zrele nauke, buduci da nije izvesno da li postoji metodoloski
kontinuitet u razvoju odredene nauke (Laudan)
4.3.5.1 O prevazilazenju teorijske mnostvenosti
_ Ima misljenja da je komplementarnost teorija izraz stagnacije nauke,
ali i misljenja da je to trenutna slabost, odnosno put ka napretku nauke,
kada se ocekuje da nastupi teorijski monizam
_ Proliferacija teorija je neophodna; ona bi trebalo da obezbedi mali broj
teorija sa velikom teorijskom moci.
_ Sta je nauka zrelija, tipicno manji broj teorija postize paradigmatski
status.
_ Tradicionalno glediste drzi da je postojanje velikog broja teorija indikator
naseg neznanja.
_ Veliki je problem to sto nema adekvatne teorije o napredovanju nauke.
_ Koncepcije o naucnom progresu glase:
1. sve teorije su tentativne i prolazne
2. nauka usvaja najbolju teoriju kao korektno objasnjenje opservacija u
datom domenu
3. nauka napreduje razvijanjem sukcesivno sve boljih teorija
_ Kljucno je ocenjivanje teorija ono ukljucuje i metod i skup kriterijuma:
_ podrobnu analizu svake teorije
_ suceljavanje jedne teorije sa drugom
_ Pri tom je glavni cilj identifikovanje alternative koja najvise obecava, a
ne eliminacija alternativa.
4.3.5.1 O prevazilazenju teorijske mnostvenosti
_ Posto napredovanje nauke zahteva proizvodenje bolje teorije, sledi da je
pluralizam nuzan i pozeljan.
_ Pozeljnost monizma sastoji se pozeljnosti obuhvatne i unifikujuce teorije.
_ Proliferacija je i nuzna i pozeljna jer vodi malom broju teorija koje imaju
potencijal da se razviju u visoko eksplanativne teorije velike obuhvatnosti i
dubine, kadre za povezano objasnjavanje cele discipline, a te teorije su
komplementarne.
_ Posto nema jedne jedine paradigme koja bi pokrivala celu disciplinu, jedini
nacin da nezrela nauka pokrije celokupnu oblast svoje discipline je da se
koristi nekom paradigmom koja odgovara datom delu ukupnog terena
mini-teorije.
_ One koje pokrivaju isto podrucje su suparnicke, a one koje otkrivaju
podrucja koja se ne preklapaju su komplementarne.
_ Izlaz iz sadasnjeg haosa fragmentizacije moguc je preko tri strategije:
1. generisanje velikog broja empirijskih zakona
2. razjasnjenje epistemoloskih osnova za razne vrste teorija
3. razvoj mini-teorija umesto velike teorije
NAUCNA METODA
neka savremena shvatanja
Uvod
_ Ako se nauka ne shvati iskljucivo kao sistem znanja, nego i kao
svojevrsna covekova delatnost usmerena na sticanje novih znanja o
stvarnosti iskrsava pitanje metode kojom se takva delatnost obavlja.
_ Da bi bila ispravno definisana, nauka mora da ukaze na metodu kojom
se koristi i na njene odlike kriticnost
_ Celoviti pristup naucnoj metode razmatra njenu:
_ prirodu i sustinu
_ strukturu i formu
_ funkcije
_ vrednosti
_ razvoj
_ Razlicitost pristupa naucnoj metodi s obzirom na:
_ razlicite kontekste (vremenski, kulturni, socijalni, teorijski)
_ probleme koje nauka resava
_ ciljeve kojenauke koji se, takode, menjaju.
1.1. Shvatanje logickog empirizma
_ Prema ovom shvatanju nema teorije metode koja ne bi bila ili
empirijska ili logicka disciplina, jer je sve drugo besmisleno (Poper).
_ Zadatak metodologije ogleda se u logickoj analizi jezika nauke i
odredivanju kriterijuma naucnosti.
_ Cilj naucne metode jeste sticanje istinitog ili visoko verovatnog znanja.
_ Proucavanje naucne metode obuhvata:
_ nastojanje da se otkriju pravila i tehnike kojima bi se naucnici koristili u
otkrivanju znanja, tj. stvaranju teorija
_ nalazenje objektivno opravdivih principa za ocenjivanje teorija na osnovu
raspolozivih svedocanstava
_ Nije moguce stvoriti sistem pravila za proucavanje stvaranja naucnih
teorija i dolazenja do naucnih otkrica, ali je moguce naci pravila koja bi
se uspesno mogla primenjivati u kontekstu opravdavanja.
1.1. Shvatanje logickog empirizma
_ Objektivnost je glavna odlika naucne metode: naucna metoda je
neutralna u odnosu na teoriju i da se nista ne menja kada se ista
metoda upotrebljava za ocenjivanje i proveravanje razlicitih teorija.
_ Teznja ka unifikaciji nauke i zastupanje teze o jedinstvu metoda
prirodnih i drustvenih nauka.
_ Prekomerno uzdizanje logike i metode logicke analize, bez sluha za
sadrzajnu stranu problema, vodi rasparcavanju, osiromasenju i
umrtvljenju proucavanog podrucja.
_ Osnovna naucna metoda je metoda indukcije (uspeh Njutnove fizike)
_ Naucno znanje mora biti slobodno od vrednosti, koje vode
subjektivizmu (vrednosni iskazi nisu ni istiniti niti lazni, te ih je
nemoguce dokazati ili opovrgnuti)
_ Nauka govori o onome sto jeste, a ne o onome sto bi trebalo da bude.
_ Teorije se ocenjuju jedna po jedna, izdvojeno od ostalih teorija
(monoteorijski pristup) i to uglavnom empirijskim putem
_ Metoda je opsti i trajni sistem pravila.
1.2. Poperovo shvatanje
_ Metodologija se bavi odabiranjem metode, a metodoloska pravila treba
da obezbede proverljivost (opovrgljivost) naucnih iskaza.
_ Metodoloska pravila su po svojoj prirodi konvencije.
_ Zadatak metodologije je proucavanje rasta znanja.
_ Cilj empirijskog metoda je izbor onog sistema (znanja) koji je najbolje
prilagoden za opstanak u poredenju sa drugima.
_ Metoda nauke je metoda smelih i ostroumnih nagadanja i strogih

pokusaja njihovog opovrgavanja
_ Naucni rezultati ne mogu da budu opravdani, oni mogu samo da
budu kritikovani i proveravani i time da budu blize istini od rezultata
suparnickih teorija.
_ Jedinstvo metoda prirodnih i drustvenih nauka (u osnovi su iste)
_ Metoda je uvek hipoteticko-deduktivna: nude se deduktivna uzrocna
objasnjenja koja se proveravaju (putem predvidanja)
_ Izmedu razlicitih zadataka nauke nema razlike u logickoj strukturi:
_ objasnjenja (podvodenje iskaza o objasnjavanoj pojavi pod iskaze u
premisama)
_ predvidanja (izvodenjem iskaza o pojavi koja se predvida iz premisa)
_ proveravanja problematicnih premisa
_ Naucne teorije ne mogu nikada da budu opravdane ili
verifikovane, ali se mogu pojedinacnim cinjenickim iskazom
opovrgnuti (putem deduktivnog logickog argumenta modus tollens).
_ Procenjivanje hipoteza se zasniva iskljucivo na deduktivnim
posledicama (predvidanjima) koje se izvode iz hipoteze, dok se
induktivna metoda odbacuje (Hjumova kritika)
_ Nauka ne moze poceti od posmatranja i utvrdivanja iskustvenih cinjenica, nego od
postvaljanja smelih nagadanja.
_ Metoda pokusaja i greske: sustina proveravanja teorije nije u
potvrdivanju teorije nego u njenom opovrgavanju
_ Ne ocekujuci da nam sve premise budu na raspolaganju, mi odmah izvodimo
zakljucke koji kasnije mogu da budu odbaceni
_ Naucne teorije nisu kompaktno izlaganje rezultata posmatranja
vec su nasa smela nagadanja koja ce biti proveravana i koja
mogu da budu odstranjena na osnovu suceljavanja sa
rezultatima posmatranja.
_ Ziveci u nepoznatom svetu treba da se koristimo povoljnim mogucnostima koje u
njemu mozemo naci, da mu se prilagodavamo i da ga objasnjavamo ako je to
moguce i koliko je to moguce.
_ Problem preferiranja odredene teorije u odnosu na druge uvodi
vrednosnu komponentu, ali se to ne razmatra.
_ Merila procenjivanja teorija nisu univerzalno primenjljiva, nego se
medusobom odnose suparnicki i menjaju.
1.3. Fajerabendovo shvatanje
_ Ne postoji sistem pravila koji bi usmeravao naucnike u
ocenjivanju, uporedivanju i odabiranju teorija.
_ Teorije su medusobno nesamerljive, pa nije moguce ni proceniti
njihovu konkretnu sposobnost za priblizavanje istini.
_ Promene u nauci su uzrokovane spoljasnjim ciniocima (propaganda,
pritisci, castoljublje, subjektivne preferencije) sl., a ne unutrasnjim
ciniocima koji se odnose na naucnu racionalnost
_ Ne treba izbegavati ad hoc hipoteze, kako je to uvrezeno
_ Teorija moze da bude inkonzistentna, jer su mnoge takve teorije
vodile napretku nauke

_ Sva metodoloska pravila kroz istoriju bila su, pre ili kasnije, dovedena u pitanje
_ Naucnici su cesto postupali u skladu sa potpuno oprecnim pravilima od
postavljenih
_ Postoji samo jedno nacelo koje se moze braniti u svim okolnostima i na
svim stupnjevima razvoja covecanstva: sve je dopusteno
1.4. Laudanovo upitanost
_ Naucna metoda zavisi od:
_ filozofskog i teorijskog stanovista
_ konteksta
_ Principi naucne racionalnosti znacajno se menjaju tokom razvoja nauke
_ Malo ko je ozbiljno ispitivao da li su metode kojima se koristi nauka
najpodesnije za generisanje resenja problema
_ Klasicni filozofi nauke su bili zaokupljeni pokazivanjem da su metode
nauke uspesni instrumenti za proizvodenje istinitih (ili bliskih istini)
teorija, ali su i sami u tome bili neuspesni.
_ Da li su metode nauke najbolji alati za resavanje problema?
_ Da li bi izmena tradicionalnih alata naucnih istrazivanja verovatno
vodila povecanju efikasnosti resavanja problema?
1.5. Neka zapazanja konstuktivista
_ Analiza diskursa naucnika koji se koristi u pisanju izvestaja pokazuje
da se pominju samo apstraktne verzije akcija naucnika, kao da je
samo njima uslovljeno njihovo ponasanje pri istrazivanju, a ne i nekim
individualnim osobenostima istrazivaca
_ Ali, u neformalnim izjavama, naucnici ukazuju da u praksi sledenje tih
pravila zavisi od znalastva, pronicljivosti, intuicije, socijalnog
iskustva i tehnickih mogucnosti konkretnog eksperimentatora.
_ Uloga intuicije se objasnjava time sto je rad u laboratoriji niz praktickih akcija
koje su nepodlozne tacnom opisu i moguce je ovladati njima samo radeci neko
vreme zajedno sa iskusnim eksperimentatorom
_ Naucnici i sami uvidaju razlike u svojim formalnim i neformalnim opisima
eksperimentalnog rada i priznaju da ono sto u neformalnim opisima smatraju
veoma vaznim ne spominju u formalnim izvestajima
_ Ispitivani naucnici naglasavaju da je cilj, proglasen u odeljcima izvestaja o
sprovedenim istrazivanjima u kojima se opisuje metodologija istrazivanja
nedostizan i da se smisao formalizovanih pravila sadrzanih u tim odeljcima menja
prema pripadnosti citaoca odredenim socijalnim grupama
1.6. Njutn-Smitovo shvatanje
_ Cilj nauke je istina, ali objasnjavalacka istina, cija se snaga zasniva na
teoriji, buduci da se indukcija pokazala logicki nevalidnom.
_ Nema nade da cemo razviti velike teorije koje su, strogo govoreci,
istinite, pa treba da stremimo teorijama koje imaju stalno uvecavajuci
stepen bliskosti istini.
_ Uvodenjem sve veceg broja teorijskih pojmova u nauku, svedocanstvo
je postajalo sve posrednije, a teorije nepodlozne neposrednoj
iskustvenoj proveri.
_ Uspeh teorije se zasniva na:
_ iskustvenoj proveri (opservaciji)

_ mogucnosti generisanja novih predvidanja i da objasnjavanja vec usvojene
teorije
_ Naucnici se cesto oslanjaju na sopstvena prosudivanja za koja nisu u
stanju da obezbede opravdanje, nadajuci se da ce ona biti iznadena
evolucijom nauke.
_ Ne mogu se specifikovati upotrebljivi, logicki neophodni i dovoljni
uslove za primenu mnogih opste koriscenih pravila, bez izuzetka, pa se
oslanja na ona prosudivanja koja se pokazuju opravdanima u upotrebi.
1.6. Njutn-Smitovo shvatanje
_ Primena naucne metode ne sastoji u pridrzavanju unapred propisanih
pravila za dolazenje do eksperimentalnih otkrica ili za nalazenje
zadovoljavajucih objasnjenja vec utvrdenih cinjenica.
_ Naucnici se neizbezno oslanjaju na domisljata nagadanja heuristike.
_ Naucna metoda je nacin postavljanja i resavanja naucnih
problema i sticanja, obrazlaganja, povezivanja, kritikovanja,
ocenjivanja i razvijanja naucnog znanja.
_ Naucni problemi su toliko teski da je njihovo resavanje nezamislivo bez
postavljanja nekih zamisljenih, mogucih, znacajnih i proverljivih
probnih resenja hipoteza.
_ Hipoteze su nuzan uslov razvoja nauke i naucnog znanja, jer podsticu i
usmeravaju traganje za znacajnim novim cinjenicama i vazecim
pravilnostima u proucavanoj oblasti stvarnosti.
_ Naucno znanje potice iz akcija coveka subjekta saznanja i njegove
interakcije sa stvarnoscu (u koju su ukljucene i tvorevine samog
coveka, kultura, jezik, organizacije, umetnicka dela, tehnoloski procesi
i covekovi proizvodi, institucije itd.).
Promisljanja o naucnoj metodi 1/6
Vartofski naglasava da su subjekt i objekt saznanja povezani samim aktom
saznanja i da oni obrazuju sistem
_ Uslovi posmatranja, eksperimentisanja i misljenja zavise i od objekta
posmatranja ili eksperimentisanja i od posmatraca ili eksperimentatora
_ Saznanje zavisi od stepena i forme interakcije
Haten kritikuje staticki pogled na nauku i znanje i dihotomiju otkrica spram invencija,
tvrdeci da je nauci svojstveno kreiranje
_ Stvarnost nije ni otkrivena niti je plod proizvoljne invencije; nauka zahteva
stvaralacki napor, jer se priroda neprestano menja.
_ Priroda je proces, pa se naucne teorije neprestano menjaju, a usled promene
naucnog opisa menja se i stvarnost sama, kako spoljasnja tako i unutrasnja.
Medison smatra da naucno saznanje nije pasivni odraz stvarnosti, vec aktivna
konstrukcija i konstitucija stvarnosti
_ Prirodne nauke su samo nacin na koji stvaralacki interpretiramo stvarnost pri
cemu pristup apsolutnoj stvarnosti ili istini u njima nije nimalo veci nego u bilo
kojoj drugoj formi interpretacije.
_ Pojam realiteta se od statickog, samom sebi identicnog i bezvremenog izmetnuo
u pojam istorijskog i stvaralackog pojma procesualne stvarnosti.
_ Savremeni proucavaoci opravdano odbacuju teze o:

_ jedinstvenosti nauke i jedinstvenosti naucne metode
(metodoloski monizam) pozitivisticki i empiristicki pristup
_ reskom razgranicavanju prirodnih i humanistickih nauka
(metodoloski dualizam) neokantijanski pristup
_ Niti su humanisticke nauke lisene objasnjavalackog znanja, niti su
prirodne nauke lisene razumevalackog
_ Hese smatra da nema apsolutne objektivnosti naucne metode, jer je ona
covekovo delo.
_ Od istrazivaca zavisi:
_ izbor oblasti proucavanja, problema i perspektive
_ postavka probnih resenja i razvoj teorije
_ razvoj, izbor i primena metode
_ nacin proveravanja teorija i hipoteza
_ tumacenja dobijenih razultata
_ Kun u svom poznom periodu naglasava aksiolosku prirodu istrazivanja
_ Istrazivac utice na izbor:
_ oblasti stvarnosti koja se proucava
_ problema koji se smatraju znacajnim
_ ciljeva proucavanja
_ perspektive iz koje se pristupa u naucnom proucavanju date oblasti stvarnosti
_ odgovarajucih nacina i sredstava u proucavanju
_ Proces sticanja znanja o izabranoj oblasti stvarnosti iz odabrane perspektive se
odlikuje nekom sistematicnoscu, on je regulisan sistemom normi i pravila.
_ Norme u naucnoj delatnosti imaju raznorodnu prirodu i razlicit stepen opstosti
_ Metodoloski regulativi izgradnje i odabiranja naucnih teorija su: konzistentnost,
iskustvena proverljivost, jednostavnost, plodnost i dr.
_ Metodoloski regulativi dejstvuju kao vrednosti i mogu da budu razlicito primenjeni
pojedinacno ili kolektivno od ljudi koji priznaju te vrednosti, a ispoljavaju se tako
sto isticu cilj nauke i sto igraju ulogu normi za clanove naucne zajednice
_ Naucna delatnost ukljucuje vrednosno-normativno regulisanje ponasanja naucnika
_ Odstupanja ponasanja istrazivaca od normi i propisa ne znace nuzno da ideja
normativnog regulisanja naucne delatnosti treba da bude odbacena
_ Norme i propisi poticu iz pretpostavki fundiranih u metanaucnim osnovama nauka
_ Pri obrazlaganju nekog naucnog iskaza zahteva se strogo procenjivanje
epistemoloskog statusa svedocanstva:
_ istinitosne vrednosti iskaza koji sacinjavaju posredno svedocanstvo
_ nacin na koji je to svedocanstvo steceno
_ logickog odnosa izmedu svedocanstva i iskaza u ciji je prilog navedeno
_ Svedocanstvo ne bi moglo da bude smatrano prihvatljivim i ne bi
predstavljalo dobre razloge za usvajanje, odbacivanje ili preinacavanje
nekog naucnog tvrdenja ako ne bi bilo:
_ steceno primenom naucnog metoda
_ kritickim, sto objektivnijim, racionalnim postupkom
_ strogo, sto nepristrasnije, procenjeno kao saznajno vredno i logicki znacajno
za dato tvrdenje
_ Primena naucne metode ne obezbeduje istinitost zakljucaka do

kojih se doslo
_ Primena naucnog metoda je stalna kritika argumenata u
svetlosti oprobanih kriterijuma za procenjivanje pouzdanosti
metoda kojima se dobijaju podaci i u svetlosti kriterijuma za
procenjivanje vrednosti svedocanstva na kome su zakljucci
zasnovani
_ Jedan od vidova obrazlaganja neke (nove ili stare) naucne tvrdnje
koji se zahteva naucnim metodom, jeste dokazivanje dedukovanje
te tvrdnje iz vec usvojenih tvrdnji koje su ukljucene u prethodno znanje
i cija je istinitost utvrdena nezavisno od onih koje se obrazlazu
_ Ali, osim pokazivanja da je neka tvrdnja logicki, analiticki istinita,
neophodno je, takode, i iskustveno proveravanje te tvrdnje: iz nje
se izvode logicke posledice cija se istinitosna vrednost odreduje
uporedivanjem stanja stvari koje se tim posledicama tvrde sa stanjem
stvari koje je nadeno empirijskim istrazivanjem (npr, eksperimentom)
18
_ Ako postoji saglasnost izmedu:
_ onoga sto se tvrdi takvim logickim posledicama
i
_ nalaza iskustvenog istrazivanja
onda se takve logicke posledice smatraju istinitim, a istinitost
znacajnih logickih posledica neke tvrdnje potvrduje tu tvrdnju
_ U suprotnom (slucaj nesaglasnosti izmedu stanja stvari koje se tvrdi
logickom posledicom nekog iskaza i stanja stvari nadenog
istrazivanjem) ce se logicka posledica smatrati laznom
_ Posto istinit iskaz ne moze da ima laznu posledicu, on se smatra sa
logicke tacke gledista opovrgnutim
_ Priznavanje meduzavisnosti teorije i metode uvodi promenu
shvatanja njihovog funkcionalnog odnosa
_ Metode imaju funkciju proveravanja teorija
_ Ako se uzme u obzir da je metod opterecen teorijom nije izgledno da
ce on valjano obaviti funkciju iskustvenog proveravanja
_ To ne znaci da metodi ne mogu da budu upotrebljeni za iskustveno
proveravanje teorije, nego samo da treba da budu upotrebljeni u
veoma posebnim uslovima
_ Trebalo bi prethodno da bude pokazano da ontoloske pretpostavke
metoda nisu u sukobu sa metodima teorije koja se iskustveno
proverava, u nekom relevantnom pogledu
Ocenjivanje
i uporedivanje
Ocenjivanje i uporedjivanje naucnih teorija

_ Glavni epistemoloski problem nauke jeste objasnjenje nacina ocenjivanja i
uporedivanja teorija.
_ U mnogim podrucjima nauke ima dve ili vise teorija koje se odnose na istu
oblast stvarnosti i resavaju iste naucne probleme, pa je potrebno iznaci
kriterijume opredeljivanja za neku od njih.
_ Razna usmerenja u filozofiji nauke i metodologiji imaju razlicita, pa i oprecna
shvatanja:
_ uloge i vrednosti raspolozivih kriterijuma za ocenjivanje i uporedivanje teorija
_ same mogucnosti uporedivanja nekih novih teorija sa suparnickim teorijama koje
su im prethodile
_ Danas se smatra da je uporedivanje alternativnih teorija moguce i da su
mnogi od kriterijuma ocenjivanja teorija koji se razmatraju u filozofiji nauke i
metodologiji izvanredno znacajni za izbor teorija i razvitak nauke.
_ Medutim, izbor izmedu alternativnih teorija u nekim slucajevima nije moguce
obaviti, tako da ostaje dotadasnji suparnicki odnos medu alternativama.
_ Alternativne teorije mogu da budu u odnosu komplementarnosti pa
razresenje nije u eliminaciji jedne od njih.
Ocenjivanje i uporedjivanje naucnih teorija
_ Kriterijum relativne prihvatljivosti ili potencijalne progresivnosti, koji
moze da bude primenjen na teoriju i pre nego sto, pomocu nekih odlucnih
provera, doznamo da li je ona stvarno zadovoljavajuca (jednostavan i
intuitivno jasan).
_ On upucuje na pripisivanje preimucstva onoj teoriji koja vise saopstava,
odnosno koja:
_ sadrzi vecu kolicinu empirijske informacije ili poseduje veci sadrzaj
_ ima vecu logicku strogost
_ vecu objasnjavalacku i predvidacku moc
_ moze da bude stroze proverena (poredenjem predvidenih cinjenica
posmatranih nalaza)
_ Interesantna, smela i visokoinformativna teorija vs. trivijalna teorija
_ Ocenjivanje suparnickih teorija delom prethodi testiranju (prethodno
ocenjivanje), a delom sledi testiranje teorija (a posteriori ocenjivanje).
2.1. Poperovi kriterijumi
_ Testiranju prethodi i (empirijski) sadrzaj teorije koji je blisko povezan sa
njenom objasnjavalackom moci, odnosno sa moci teorije da resava
prethodno postojece naucne probleme (s obzirom na to koje su teorije u
suparnickom odnosu).
_ Samo se s obzirom na neki skup prethodno postojecih naucnih problema
mogu da ocenjuju teorije i porede njihove vrednosti.
_ Sadrzaj i objasnjavalacka moc teorije su najznacanije regulativne ideje za
prethodno ocenjivanje teorija, a blisko su povezane sa stepenom

proverljivosti teorija.
_ Za naknadno ocenjivanje teorija najznacajnija je ideja bliskosti istini, koja
se odnosi na kolicinu interesantnih i znacajnih istinitih logickih posledica
teorije. (Teorije bez sadrzaja mogu da budu istinite; ali one su tautologije ciji
su empirijski sadrzaj i stepen bliskosti istini jednaki nuli.)
_ Naknadna ocena teorije u potpunosti zavisi od nacina na koji ona odoleva
strogim i domisljatim iskustvenim proverama. Ako neka vrlo proverljiva
teorija i ne uspe da odoli strogim proverama, ona moze biti poucna i
plodonosno sugerisati konstruisanje bolje teorije.
2.2. Lakatosevi kriterijumi
_ Istrazivacki program napreduje sve dok njegov teorijski rast uspeva
da anticipira njegov empirijski rast, tj. ukoliko nastavlja da sa
nekim uspehom predvida nove cinjenice.
_ Ako teorijski rast programa zaostaje za empirijskim rastom, tj. ukoliko daje
samo naknadna objasnjenja (slucajnih otkrica, cinjenica anticipiranih ili
otkrivenih suparnickim programom) onda je rec o njegovoj stagnaciji.
_ Ako istrazivacki program progresivno objasnjava vise nego suparnicki, on
ga "prevazilazi" i suparnicki program moze da bude odstranjen.
_ Progres jednog istrazivackog programa je bitnim cinilac degeneracije
suparnickog programa.
_ Sto je neki istrazivacki program progresivniji, to vise otezava progres
suparnickog programa; ako istrazivacki program stalno proizvodi "nove
cinjenice", one su po definiciji, kaze Lakatos, anomalije za suparnicki
program koji te cinjenice tek naknadno objasnjava, pa se stoga smatra
degenerisucim.
2.3. Laudanovi kriterijumi
_ Ocenjivanje istrazivacki tradicija moze da bude:
_ sinhrono adekvatnost uspesnost vladajucih teorija u resavanju problema
_ dijahrono progresivnost stepen efektivnosti resavanja problema posmatran u vremenu
_ Bez znanja istorije istrazivacke tradicije nemoguce je reci nesto o njenoj
progresivnosti.
_ Progresivnost zavisi od:
_ mere opsteg progresa istrazivacke tradicije (koja se odreduje uporedivanjem adekvatnosti
skupa teorija koje sacinjavaju najstariju verziju istrazivacke tradicije sa adekvatnoscu skupa
teorija koje sacinjavaju sadasnju verziju istrazivacke tradicije)
_ mera prirasta progresa istrazivacke tradicije (koja se odreduje na osnovu promena
adekvatnosti istrazivacke tradicije tokom odredenog perioda).
_ Sklad izmedu procena vrednosti teorije na osnovu adekvatnosti i progresivnosti nije
nuzan, kao sto nije nuzan ni sklad izmedu procena na osnovu mere opsteg progresa i
mere prirasta progresa
_ (istrazivacka tradicija moze imati visok stepen opsteg progresa, a pri tom nizak prirast
progresa, ili moze imati pocetni visok prirast progresa a zatim ispoljiti mali stepen
opsteg progresa).
2.4. Kunovi kriterijumi
_ Iako metodoloski standardi i kriterijumi nisu dovoljni za razumevanje
zamene jedne paradigme ili teorije drugom, buduci da na to znacajno uticu
subjektivni cinioci moguce je uociti nepotpuni spisak karakteristika dobre

teorije koje predstavljaju opstu osnovu za izabiranje teorija.
_ Teorija treba da bude:
_ akuratna u svom domenu: logicke posledice izvedene iz teorije bi trebalo da
budu u saglasnosti sa rezultatima eksperimenata i posmatranja
_ konzistentna, ne samo interno nego i u saglasnosti sa usvojenim teorijama
primenljivim na povezane aspekte stvarnosti
_ obuhvatna, a posebno, logicke posledice teorije se moraju rasprostirati daleko
iza posebnih opservacija, zakona ili teorija, radi cijeg objasnjavanja je data teorija
konstruisana
_ jednostavna i da uvodi red u fenomene koji bi bez nje ostali nepovezani,
izdvojeni i neuredeni
_ plodna u pogledu novih istrazivackih nalaza, ona treba da otkriva nove
fenomene ili dotad neotkrivene odnose izmedu vec poznatih fenomena.
2.5. Bandzovi kriterijumi
(I) Sintaksicki kriterijumi
1. Sintaksicka pravilnost
2. Sistematicnost ili konceptualno jedinstvo
(II) Semanticki kriterijumi
3. Lingvisticka tacnost
4. Empirijska tumacljivost
5. Reprezentativnost (potpunost obuhvata cinjenickog polja)
6. Semanticka jednostavnost
(III) Epistemoloski kriterijumi
7. Spoljasnja neprotivrecnost
8. Objasnjavalacka moc
9. Predvidacka moc
10. Dubina (pronicanje u sustinu)
11. Rasprostranjivost (mogucnost ekstrapolacije sa jednog podrucja na drugo)
12. Plodnost
13. Originalnost
(IV) Metodoloski kriterijumi
14. Mogucnost kontrolisanja
15. Opovrgljivost
16. Potvrdljivost
17. Metodoloska jednostavnost
(V) Filozofski kriterijumi
18. Nesvodljivost nivoa
19. Metanaucna izdrzljivost
20. Usaglasenost sa opstim pogledom na svet
2.6. Novakovicev pregled kriterijuma 1/3
_ Kriterijumi za ocenjivanje teorija mogu podeliti u tri grupe:
a) formalno-logicki i metodoloski kriterijumi, koji se ticu nekih osnovnih
uslova koje neka teorija mora da ispunjava da bi uopste mogla da stekne
status teorije (ispravnost, jasnoca i preciznost formulacija na odredenom
jeziku, koherentnost, formalno-logicka neprotivrecnost i sistematicnost,
logicka i empirijska dopustivost i slicni kriterijumi)
b) kriterijumi za procenjivanje prethodne prihvatljivosti novih teorija
(iskustvena proverljivost teorije, smelost teorije, prethodna verovatnoca

teorije, objasnjavalacka moc teorije, plodnost teorije, predvidacka moc
teorije, saglasnost teorije sa vec usvojenim naucnim znanjima, principima
teoretisanja i usvojenim opstim pogledom na svet, jednostavnost teorije i
dr.)
c) krikterijumi za procenjivanje naknadne prihvatljivosti teorija (podrzanost
teorije ishodima iskustvenih provera, skladnost ugradenosti teorije u siri
sistem znanja i dr.)
_ Ako se predlozena teorija, na osnovu procena prethodne prihvatljivosti, smatra
prihvatljivom, onda sledi period iskustvenog proveravanja teorije.
_ Za procenjivanje naknadne prihvatljivosti teorije se, pored kriterijuma kao sto su:
_ podrzanost teorije ishodima iskustvenih provera
_ uklopljenost teorije u siri teorijski sistem
koriste i neki kriterijumi upotrebljeni u procenjivanju prethodne prihvatljivosti:
_ jednostavnost teorije
_ njena objasnjavalacka i predvidacka moc
jer osobine teorija na koje se ti kriterijumi odnose ne moraju biti jednake pre i posle
iskustvenog proveravanja teorije.
_ Tokom empirijskih proveravanja, teorija biva preinacavana i poboljsavana, tako da
njena jednostavnost, objasnjavalacka i predvidacka moc budu vece u naknodnoj
prihvatljivosti teorije nego sto su bile prilikom ocenjivanja njene prethodne
prihvatljivosti
a) iskustvena proverljivost
(Od teorije se zahteva da bude proverljiva u smislu da je iz nje moguce izvesti logicke
posledice cija se istinitosna vrednost moze utvrditi posmatranjem, eksperimentima i
empirijskim istrazivanjem. Pri ostalim jednakim uslovima, prihvatljivijom se smatra
teorija cija je iskustvena proverljivost veca.)
b) smelost
(Teorija je smela ako u prethodno znanje unosi veliku kolicinu neocekivane,
iznenadujuce novine, ako se sukobljava sa vec usvojenim, dobro zasnovanim
uverenjima, izazivajuci u prethodnim znanjima velika preinacenja i ako neocekivano
objedinjuje razne delove naucnog znanja.)
c) prethodna verovatnoca
(Suprotan kriterijumu smelosti: Prihvatljivom se smatra ona teorija koja je, pri ostalim
jednakim uslovima, verovatnija s obzirom na raspolozivo prethodno znanje.)
d) objasnjavalacka moc
(Od teorije se zahteva da objasnjava cinjenice i prirodno postojece pravilnosti u
oblasti na koju se odnosi, od nje se zahteva da objasni naucne zakone koji ulaze u
njen sastav kao i manje opste teorije ako ih ukljucuje. Ako bi dve teorije imale
jednake ostale osobine, prihvatljivijom bi se smatrala ona koja objasnjava veci broj
cinjenica i opstih pravilnosti u datoj oblasti.)
2.6. Novakovicev pregled kriterijuma
e) predvidacka moc
(U svrhu plodotvornog usmeravanja prakse, o vrednosti naucne teorije narocito
ubedljivo svedoce uspesna predvidanja do tada nepoznatih cinjenica i iskustava.)
f) plodnost
(Procenjivanje potencijala teorije za Teorija bi trebalo da vodi novim zamislima, stvara
uslove za nova istrazivanja i neocekivano prosirivanje primene na nove oblasti u
buducnosti. Rec je procenjivanju potencijala teorije za buduci razvoj i primenu.)
_ saglasnost sa vec usvojenim znanjima
(U relativnom smislu da se ne bi sputavalo postavljanje smelih, iznenadujucih
hipoteza, nesaglasljivih sa usvojenim znanjima.)
_ jednostavnost
(Formulisanost manjim brojem izraza, posedovanje manjeg broja bazicnih
pretpostavki, sadrzavanje iskaza ciji smisao olaksava sistematsku iskustvenu
proveru, lakoca izvodenja posledica iskustvene prirode i lakoca primene u praksi.)
_ podrzanost ishodima iskustvenih provera
(Odolevanje teorije strogim iskustvenim proverama usmerenim na njeno
opovrgavanje je, iako ne presudno, veoma znacajno merilo u ocenjivanju teorija.)
_ uklopljenost u teorijski sistem
(Skladnost teorije sa racionalnom arhitekturom sistema znanja.)
2.7. Njutn-Smitovi kriterijumi
_ Opservacioni uspeh teorije, ciji je najznacajniji aspekt generisanje novih
predvidanja koja se obistinjuju, je najvazniji kriterijum pri izboru teorija.
_ Ali kako je razlika izmedu teorijskog i opservacionog samo u stepenu, to je
ovo izdvajanje samo uslovno.
_ Teorijski uspeh se odnosi na generisanje novih predvidanja koja su teorijska
i na objasnjavanje vec usvojenih teorija.
_ Uspeh ovih teorija viseg nivoa zavisi od toga koliki opservacioni uspeh,
posredovan kroz teorije nizeg nivoa, one generisu.
_ Kada smo nezadovoljni postojecom teorijom, a ne mozemo prosto da
kreativno generisemo drugu niti da iznademo principe po kojima cemo videti
koja je bolja (jer nas ti principi vode ka odlucivanju koju teoriju da razvijemo
pre odluke da radimo na njoj) moramo da iznademo kriterijume.
2.7. Njutn-Smitovi kriterijumi
1) opservaciona ugnjezdenost (Teorija treba da ocuva opservacioni uspeh teorija koje su joj
u istoj
oblasti prethodile. Ako teorija u tom pogledu oskudeva, od nje se kao naknada, zahteva
izvanredan opservacioni uspeh u podrucjima u kojima vazeca teorija nema opservacioni
uspeh.)
2) plodnost (Teorija bi trebalo da ima razmah za svoj buduci razvoj i da sadrzi ideje-vodilje
za
istrazivanje. Teorije evoluiraju i imaju svoju istoriju. One teorije koje su imale tendenciju da
budu
uspesne dolazile su povezane sa idejama za dalji razvoj.)
3) zapisi tragova teorije (U procenjivanju stepena plodnosti teorije pogled je uperen u
buducnost:
Sto je teorija duze u igri, sve znacajniji postaju zapisi njenih tragova u proslosti. Neprekidni
opservacioni uspeh je pokazatelj buduce plodnosti.)
4) meduteorijska potpora (Obezbedivanje objasnjenja zakona jedne teorije drugom teorijom
govori
o ocekivanju mogucnosti ujedinjavanja razlicitih teorija u jednu obuhvatnu teoriju ili
zasnivanja
porodice teorija koja se uzajamno podupiru.)

5) izglacanost (Prilagodljivost teorije u suocavanju sa slabostima i greskama uslovljena je
eventualnim uvodenjem sto manjeg broja pomocnih hipoteza. Izglacana teorija moze svoje
greske
otkloniti jednom dodatnom hipotezom.)
6) interna konzistencija (Odsustvo mogucnosti da se iz nekog iskaza teorije mogu da izvedu
suprotni iskazi predupreduje moguce protivrecnosti teorije)
7) saglasnost sa dobro zasnovanim metafizickim verovanjima (Konstruisanje teorije i
odabiranje
teorije vodeno je nekim vrlo opstim metafizickim verovanjima.)
8) jednostavnost (Problematican kriterijum, jer:
a) niko nije proizveo kriterijum relativne jednostavnosti koji uspesno meri jednostavnost
teorije u odnosu na
jezik kojim je teorija izrazena, niti ikada mozemo uspesno oceniti jednostavnost razlicitih
lingvistickih
formulacija iste teorije.
b) ocigledna jednostavnost teorije je u suprotnosti sa ukljucivanjem faktora za koje se
pretpostavlja da su
indikatori buduceg opservacionog uspeha teorije
2.8. Rojsovi kriterijumi
_ Ocenjivanje teorija je ometeno nesamerljivoscu teorija (raznorodne, takmicarske),
koje su zasnovane na disparatnim ili neuporedivim kriterijumima o tome sta sacinjava
valjanu teoriju.
_ Ocenjivanje teorija najcesce uzima u obzir snazne teorije, ali kako su neke snazne
teorije razvijene iz slabih, to unosi dodatnu teskocu pri opredeljivanju.
_ Tri tipa teorija:
Kriterijumi za ocenjivanje teorija:
1. programatske (socijalne)
1. empirijska proverljivost
2. deskriptivne (bioloske)
2. stepen empirijsko-formalnog sklada
3. eksplanatorne (eksplanatorne)
3. obuhvatnost
4. jednostavnost
5. dubina pronicanja u proucavani domen
6. stepen formalizacije
7. stepen kohezivnosti
8. eksplicitnost konceptualizacije
_ Kompleksnost pojma teorijske moci ili snage teorije: stepen razvoja teorije jeste
neka nepoznata, optimalno ponderisana, kombinacija tih dimenzija.
_ Potrebni su razliciti kriterijumi za svaku vrstu teorije pri cemu su u ovom kontekstu
vazne samo slabe i snazne teorije, ali to je u koliziji sa zahtevom za iznalazenjem
zajednickog skupa kriterijuma.
2.9. Gergenovo shvatanje
_ Ocenjivanje teorija se razlikuje u fazi normalne nauke i u transformacionoj
fazi nauke
_ Tokom normalne nauke, naucne teorije mogu prikladno da se ocenjuju s
obzirom na njihovu:
_ sposobnost da koordiniraju naucnu zajednicu oko zadatka predvidanja (koji
je jedan od osnovnih ciljeva nauke)
_ moc da odraze valuacione predanosti naucnika (raznolikost valuacionih
perspektiva: moralna, politicka, ideoloska, religijska i dr.)

_ Teorija koja pojacava koordinaciju naucne zajednice i odrazava potpunije
moralnu predanost date zajednice moze da bude u toj fazi smatrana
nadmocnom
_ Ali, ostajanje u toj fazi bilo bi predupredivanje novih opcija predvidanja,
ogranicavanje nasih mogucnosti za resavanje problema i smanjivanje prilika
za realizovanje covekovih mogucnosti.
_ Potrebni su novi kriterijumi za ocenjivanje teorija u transformacionoj fazi
nauke.
Iskustveno
proveravanje
teorija i hipoteza
3.1. Tradicionalno proveravanje teorija i hipoteza

_ Teorija ili hipoteza se iskustveno proverava tako sto se:
_ iz nje i pomocnih iskaza dedukuje logicka posledica cinjenicki iskaz
_ postavlja se pitanje istinitosti tog cinjenickog iskaza
_ Cinjenicki iskazi dedukovani iz teorije tvrde vec poznate cinjenice, ali mogu
tvrditi i dotle potpuno nepoznata stanja stvari (prognoze)
_ Istinitost prediktivnog cinjenickog iskaza dedukovanog iz teorije utvrduje se:
_ tako sto se obavi empirijsko istrazivanje (npr, eksperiment)
_ pa se na predvideno stanje stvari uporeduje sa onim koje je rezultat istrazivanja
nadenim stanjem stvari.
_ Logicki empirizam: istinitost cinjenickog iskaza dedukovanog iz teorije
potvrduje teoriju.
_ Medutim, lazna hipoteza moze da implikuje kako lazno, tako i istinito,
predvidanje, pa na osnovu istinitosne vrednosti predvidanja nista ne
bismo mogli da zakljucimo o istinitosnoj vrednosti hipoteze.
3.1. Tradicionalno proveravanje teorija i hipoteza
_ U iskazu koji nazivamo implikacijom istinita hipoteza implikuje istinito
predvidjanje (ako je hipoteza istinita, onda je, uz uslov da je cela implikacija
istinita, istinit i predvidni iskaz).
_ Kako u tom slucaju istinita hipoteza ne moze da implikuje lazni predvidni
iskaz, zakljucujemo da je lazna hipoteza i/ili iskazi o pocetnim uslovima (ili
bar njihova konjunkcija).
_ Slicno vazi i za teorije
_ Navedena shema je prekomerno uproscena, buduci da je iskustveno
proveravanje mnogo slozenije i bogatije raznovrsnim sadrzajima.
_ Kada se iskustveno proverava neka teorija, onda se predvidanje ne
dedukuje jedino iz nje, nego iz jedne slozene konjunkcije raznih teorija (npr.
posmatrane teorije i teorije na kojoj se zasnivaju eksperimentalni postupci).
_ (Ne)sklad predvidanja implikovanog teorijom sa iskustvenim
svedocanstvom nije dovoljan uslov za potvrdivanje ili opovrgavanje teorije
_ Na primer, u slucaju nesklada, moguce je izmeniti neku od hipoteza koje su
ukljucene u premise, kako bi se teorija sacuvala od opovrgavanja.
3.2. Iskustveno proveravanje i svedocanstvo
_ Postoji veliki broj razlicitih shvatanja o znacaju uloge iskustva u
proveravanju hipoteza i teorija.
_ Kakvu ulogu u ocenjivanju naucnih hipoteza, naucnih teorija,
paradigmi, istrazivackih programa, istrazivackih tradicija, imaju
iskustveno proveravanje i svedocanstvo?
3.2.1. Shvatanje logickog pozitivizma i empirizma
_ Predstavnici logickog empirizma drze da se istinitost naucnih teorija moze
utvrditi s obzirom na iskustvo do koga se dolazi posmatranjem,
eksperimentom ili postupkom indukcije.
_ Istinitost cinjenickog iskaza dedukovanog iz teorije i pomocnih iskaza se
smatra potvrdivanjem te teorije.
_ Ukoliko se vise istinitih cinjenickih iskaza moze dedukovati iz teorije, utoliko
je teorija vise potvrdena iskustvenim svedocanstvom.
_ Iskazi koji govore o iskustvenim cinjenicama smatraju nezavisnim od teorije
i neutralnom osnovom u odnosu na koju se teorija ocenjuje.
3.2.1.1. Hempelovo shvatanje
_ Odbacujue se kriterijum potvrdivanja teorija (hipoteza) zasnovan na
uspesnom predvidanju, jer je opste odredenje potvrdivanja, sa osloncem na
uspesno predvidanje, cirkularno.
_ Potvrdivanje je logicka, semanticka relacija izmedu dva iskaza: hipoteze i
iskustvenog svedocanstva (opservacionog izvestaja).
_ Ali, jedan od uslova (uslov ekvivalencije) koje bi trebalo da zadovolji opsta
definicija potvrdivanja, vodi paradoksu potvrdivanja.
_ Uslov ekvivalencije glasi: ako izvestaj o svedocanstvu potvrduje hipotezu,
onda on potvrduje i svaku hipotezu koja je ekvivalentna toj hipotezi.
_ Medutim, ekvivalentne hipoteze mogu imati svojstva koja su u potpunosti
razlicita, pa ispada da bi neki predmet za koji vazi druga hipoteza
potvrdivao i prvu, koja se na njega ne odnosi.
_ Ovo nije pardoks u tom smislu da stvara protivrecnost, ali je protivno onome
sto mi prirodno mislimo.
3.2.1.2. Karnapovo shvatanje
_ Kada istrazivac ispituje neku hipotezu, on obavlja mnoga posmatranja dogadaja koje
smatra znacajnim za sudenje o toj hipotezi, formulise rezultate svih obavljenih
posmatranja (ili samo onih koja su znacajna) u izvestaj izrazen jednom recenicom.
_ Na osnovu logicke analize:
_ hipoteze
_ iskaza o svedocanstvu
_ odnosa izmedu tih iskaza
utvrduje se da li je i u kom stepenu hipoteza potvrdena iskazom o svedocanstvu
_ Posto je rec o logickoj analizi znacenja tih iskaza i odnosa izmedu njih, pojmovi
potvrdivanja su semanticki i logicki.
_ Tri semanticka pojma potvrdivanja hipoteze svedocanstvom:
1. klasifikatorski (samo uz kvantitativno potvrdivanje)
2. komparativni (jedna hipoteza je mnogo jace potvrdena jednim svedocanstvom, nego
druga hipoteza drugim svedocanstvom)
3. kvantitativni (metricki) (u odredenom stepenu)
_ Glagol potvrditi cesce se upotrebljava u smislu relevancije nego u apsolutnom
smislu.
_ Neki iskaz predstavlja svedocanstvo za hipotezu ako i samo ako povecava
njenu verovatnocu.
3.2.2. Empirijsko proveravanje falsifikacionizam
_ Znanje je hipoteticko i pogresivo, a naucne teorije ne mogu da budu opravdane
iskustvenim svedocanstvom, vec samo kritikovane i opovrgnute.
_ Nauka bi trebalo da opisuje i objasnjava pojave stvarnosti pomocu smelih,
informativnih, opovrgljivih teorija.
_ Proces saznanja pocinje od domisljatog postavljanja pretpostavki koje objasnjavaju
stvarnost, a potom se one suceljavaju sa iskustvenim svedocanstvom i, ako ne izdrze
proveru, smatraju se opovrgnutim, odbacuju se i zamenjuje novim.
_ Nova teorija bi trebalo da objasnjava i cinjenice koje je objasnjavala stara.
_ Suceljavanje teorije sa iskazima kojima se opisuju iskustvene cinjenice (bazicnim
iskazima), koji se nazivaju potencijalnim opovrgateljima.
_ Ti iskazi i sami mogu da budu opovrgnuti, pa ne sluze za opravdavanje teorija i
hipoteza, nego se konvencionalno usvajaju kao osnova za kritikovanje i opovrgavanje
hipoteza i teorija.
_ Ukoliko je nastojanje da se hipoteza opovrgne neuspesno, onda se to smatra
njenim potkrepljivanjemi ona se privremeno prihvata.
_ Teorije (hipoteze) se mogu medusobno uporedivati prema stepenu potkrepljenosti.
_ Ali ne smatra se svako istinito predvidanje implikovano hipotezom smatrati za
potkrepljenje hipoteze, vec samo ono koje je neocekivano.
3.2.3. Lakatosevo shvatanje
_ Istrazivacki programi se ocenjuju i uporeduju u svrhu odlucivanja o
prihvatanju na osnovu opsteg kriterijuma progresivnosti
_ Neki istrazivacki program ce biti smatran boljim od suparnickog ako serija
teorija koje mu pripadaju imaju obimnije povecanje empirijskog sadrzaja
(uspesnih predvidanja novih cinjenica) od onog kojim se moze pohvaliti
suparnicki istrazivacki program
_ U ocenjivanju i u uporedivanju istrazivackih programa iskustveno
svedocanstvo ima znacajnu ulogu, ali racionalnost nauke se vise pripisuje
istorijskom procesu nego odnosu hipoteze i iskustvenog svedocanstva:
ocene istrazivackih programa se daju na osnovu poredenja evolucije
istrazivackih programa, retrospektivno.
_ Teorija se ne opovrgava odmah na osnovu iskustvenog svedocanstva koje
joj protivreci jer je ukljucena u sistem teorija, jer je stiti zastitni pojas, pri
cemu ne moze biti opovrgavanja jedne teorije bez nastanka bolje teorije.
3.2.4. Hipoteticko-deduktivni pristup
_ U osnovi ova strategija ukljucuje:
_ formulisanje hipoteze
_ dedukovanje iskustveno proverljivih posledica iz hipoteze
_ iskustveno utvrdivanje istinitosne vrednosti dedukovanih posledica
_ da bi se na osnovu toga zakljucivalo o istinitosnoj vrednosti same hipoteze.
_ Ipak, ova strategija je mnogo slozenija i ima raznolike vidove, jer je
ugradena u medusobno sasvim razlicite metodoloske koncepcije.
Prigovori:
_ uspesna predvidanja mogu da budu, ali ne moraju biti, znacajna za potvrdivanje hipoteza.
_ istinitost predvidanja dedukovanog iz hipoteze moze istovremeno da potvrduje mnostvo
suparnickih hipoteza
_ Nuzno je odrediti nacin odabiranja hipoteze iz skupa potvrdenih hipoteza i razlikovati
potvrdivanja i prihvatanja hipoteze, jer cinjenica da je hipoteza potvrdena ne znaci da
je prihvacena, pa ni da je najprihvatljivija
3.2.5. Bejzijanski pristup
_ Ova teorema neposredno sledi iz aksioma verovatnoce i definicije uslovne
verovatnoce: verovatnoca neke hipoteze menja sa dobijanjem novih
podataka, odnosno promenom iskustvenog svedocanstva.
_ Rec je o odnosu verovatnoce neke hipoteze iz skupa uzajamno iskljucujucih
hipoteza, koja je odredena pre odgovarajuceg eksperimenta i promeni te
verovatnoce na osnovu novog podatka dobijenog eksperimentom.
_ Naknadna verovatnoca hipoteze jednaka je proizvodu prethodne
verovatnoce te hipoteze i kolicnika verovatnosti.
_ Ova shema nam moze kazivati samo koja je od suparnickih hipoteza
najverovatnija s obzirom na svedocanstvo kojim raspolazemo i koje smo
uzeli u obzir.
3.2.6. Salmonovo shvatanje
Primer:
a) Svinje su dobre za jelo.
b) Svinje imaju krila.
c) Neke krilate zivotinje su dobre za jelo.
_ U ovom slucaju cinjenica da su guske i patke dobre za jelo potvrdivala bi tvrdnja da svinje
imaju
krila, ali hipoteza se ne moze uvek potvrditi sa deduktivnom izvesnoscu, iako je logicka
posledica
u skladu sa stanjem stvari koje je ustanovilo istrazivanje.
_ Priznavanje neadekvatnosti H-D sheme samo pokazuje da je metod nauke
kompleksniji od ovakvih uproscenih shema.
_ Osim znanja da je neko svedocanstvo pozitivno relevantno za hipoteze, moramo
znati na koji nacin i u kolikoj meri ono pridonosi njihovoj relevantnosti.
_ Ako je to poznato kvantitativno i ako su stepeni relevancije za hipoteze poznati
kvantitativno, moguce je utvrditi relevanciju iskaza o svedocanstvu za konjunkciju
hipoteza, kao i za njihovu disjunkciju.
_ Potvrdivanje, shvaceno kao relevancija, ne moze da se poistoveti sa velikom
verovatnocom. Kvantitativni pojam relevancije moze da bude definisan posredstvom
pojma stepena potvrdenosti.
_ Ali, tako definisan stepen relevancije nije verovatnoca jer, za razliku od verovatnoce,
moze uzeti i negativne vrednosti.
_ On je verovatnoca samo u tom smislu sto je izricito definisan pomocu stepena
potvrdenosti koji su konstruisani kao verovatnoca.

3.2.7. Glajmorova koncepcija
_ Konjunkcija pomocnih pretpostavki neke teorije i iskustvenog svedocanstva, koja
implikuje neki posebni slucaj hipoteze, potvrduje tu hipotezu u odnosu na teoriju.
_ Dakle, potvrdivanje hipoteze nije dijadna relacija izmedu hipoteze i iskustvenog
svedocanstva, nego je trijadna relacija, jer je ukljucen i odnos prema datoj teoriji.
_ Protiv holistickog pristupa kojim se teorija proverava (potvrduje ili pobija) kao celina:
neko iskustveno svedocanstvo selektivno potvrduje neke hipoteze iz teorije, dok
druge hipoteze te teorije ne potvrduje.
_ Kriterijumi za uporedivanje teorija:
1. Ako jedna teorija sadrzi hipoteze opovrgnute datim iskustvenim svedocanstvom, a
druga teorija ne, pri ostalim jednakim uslovima, preferiracemo drugu teoriju
2. Ako jedna teorija sadrzi neproverene hipoteze, ili ih sadrzi u vecem broju, u odnosu
na suparnicku teoriju, pri ostalim jednakim uslovima, preferiracemo drugu teoriju
3. Preferiracemo teoriju koja poseduje raznovrsnije iskustveno svedocanstvo
4. Ako iskustveno svedocanstvo dosledno testira samo jednu hipotezu u jednoj teoriji
dok u suparnickoj teoriji testira veci broj hipoteza, pri ostalim jednakim uslovima
preferiracemo drugu teoriju
5. Ako iskustveno svedocanstvo testira u jednoj teoriji skup hipoteza logicki dovoljnih
da se iz njih izvede celina teorije, a u drugoj teoriji testira neki logicki slab skup
hipoteza, tada cemo preferirati prvu teoriju
3.2.8. Akinstajnovo shvatanje
_ Ne moze se smatrati da iskaz koji predstavlja svedocanstvo za neku
hipotezu povecava njenu verovatnocu niti da je cini visoko verovatnom.
_ To ne znaci da je verovatnoca beznacajna za svedocanstvo, vec samo da
su navedene definicije svedocanstva neadekvatne.
_ Razlika potencijalnog (hipoteza je verovatna) i veridickog svedocanstva
(hipoteza je istinita).
_ Iskaz je potencijalno svedocanstvo hipoteze ukoliko:
1. je on istinit
2. ne implikuje hipotezu
3. a) njegovo prisustvo cini da je hipoteza visoko verovatna
b) je veoma verovatno da postoji objasnjavalacka veza izmedu njega i
hipoteze
_ Iskaz je veridicko svedocanstvo hipoteze ukoliko pored svih pobrojanih
uslova budu ispunjena i sledeca dva:
1. da je hipoteza istinita
2. postoji objasnjavalacka veza izmedu hipoteze i iskaza o svedocanstvu
3.2.9. Kunovo shvatanje
_ Kun odrice mogucnost proveravanja teorija kakvo zastupa falsifikacionizam,
smatrajuci da ne postoje opste, nezavisne i neutralne iskustvene cinjenice
na osnovu kojih bi se mogle uporedivati teorije (paradigme) i njihov odnos prema
cinjenicama, nego da na prihvatljivost teorije presudno uticu socio-psiholoski
cinioci (kao sto je konsenzus clanova naucne zajednice).
_ Kada prekomerno naraste broj vladajucom paradigmom neresenih problema,
nastupa kriza i naucnici pocinju da ispituju i proveravaju paradigmu i da joj traze
alternativu, jer jedino paradigma odreduje sadrzaj naucnih izraza i iskaza.

3.2.10. Fajerabendovo shvatanje
_ Pri ocenjivanju teorija moramo imati u vidu ne samo jednu jedinu teoriju
nego skup alternativnih teorija.
_ Da bi jedna od alternativnih teorija bila smatrana boljom od druge,
neophodno je da:
1. objasnjava uspehe suparnicke teorije
2. pruza dopunsko potvrdivanje iskustvenim sadrzajem
_ Ne samo da iskustvene cinjenice ne mogu da posluze kao prava
kontradikcija teoriji, nego se zahteva razvoj smelih hipoteza koje su
nesaglasljive sa dobro zasnovanim teorijama i ranije utvrdenim cinjenicama.
_ Opovrgavajuce svedocanstvo ima svoj temelj u alternativnoj teoriji.
_ Znacenje izraza neke teorije odredeno je njenim osnovnim postulatima,
kojima ti izrazi pripadaju (teorijski kontekst), a ne posmatranim situacijama.
_ Ako svaka teorija odreduje znacenja izraza jezika za opisivanje posmatranih
situacija, onda nema zajednickog jezika posmatranja za razne teorije, nego
svaka teorija utice na obrazovanje svoje sopstvene iskustvene osnove. To
cini uporedivanje teorija, s obzirom na njihov odnos prema iskustvenoj
osnovi, veoma slozenim.
_ Teza o nesamerljivosti teorija, ne iskljucuje mogucnost uzajamne kritike.
3.2.11. Shvatanja o novini iskustvenog svedocanstva
_ Proveravanje hipoteze mora da bude strogo, tj. da predvida drugaciji ishod
iskustvenog svedocanstva u odnosu na ono sto se prethodno zna.
_ Verovatnoca hipoteze s obzirom na cinjenicki iskaz iskustvenog
svedocanstva i prethodno znanje veca je od verovatnoce te hipoteze samo
s obzirom na prethodno znanje.
_ Smatra se da nije svako iskustveno svedocanstvo implikovano teorijom
jednako znacajno za proveravanje teorije, nego je znacajnije novo
iskustveno svedocanstvo.
_ Ima cetiri razlicita shvatanja novine iskustvenog svedocanstva, odnosno
prethodnog znanja:
a) strogo vremensko
b) epistemicko
c) heuristicko
d) teorijsko
3.2.11.1. Vremenska novina iskustvenog svedocanstva

_ Neki cinjenicki iskaz je vremenski novo svedocanstvo za teoriju
(hipotezu) ako i samo ako je cinjenica koja se tim iskazom, nauci bila
nepoznata, tj. nije bila sadrzana u prethodnom znanju u vreme kada je
teorija (hipoteza) bila postavljena.
_ Prethodno znanje jedne teorije cini sve sto je u datoj oblasti poznato nauci
do predlaganja te teorije.
Primer: Ushicenje u slucajevima kada teorija (hipoteza) biva dramaticno potvrdena

istinitoscu
predvidanja nove, nauci do tada nepoznate, cinjenice.
3.2.11.2. Epistemicka novina iskustvenog svedocanstva
_ Epistemicka novina jeste cinjenicki iskaz koji je implikovan teorijom, a cija je
verovatnoca, pri uslovu da je hipoteza lazna i s obzirom na prethodno
znanje, mala.
_ Vremenska novina iskustvenog svedocanstva za teoriju nije dovoljan uslov
epistemicke novine tog svedocanstva za datu teoriju (neko vremenski novo
svedocanstvo moze da bude malo verovatno, a neko drugo mnogo
verovatnije s obzirom na prethodno naucno znanje).
_ Pri ostalim jednakim uslovima, iskustveno svedocanstvo vise
podrzava hipotezu ako je manja verovatnoca toga svedocanstva pri
uslovu da je hipoteza neistinita i s obzirom na prethodno znanje, tj.
ako je veca epistemicka novina toga svedocanstva za datu hipotezu.
3.2.11.3. Heuristicka novina iskustvenog svedocanstva
_ Neko iskustveno svedocanstvo se smatra novim ako i samo ako nije imalo
nikakvu ulogu u postavljanju teorije (hipoteze) niti je teorija postavljena
da bi ga objasnila, niti je ono korisceno u konstruisanju teorije.
_ Sa stanovista metodologije istrazivackih programa, cinjenice upotrebljene u
konstruisanju teorije ne mogu predstavljati iskustvenu potporu teoriji.
_ Vremenska novina iskustvenog svedocanstva za hipotezu nije nuzan, ali je
dovoljan uslov heuristicke novine tog svedocanstva za datu hipotezu.
_ Prethodno znanje je shvaceno tako da sadrzi samo do tada znane cinjenice
koje su imale heuristicku ulogu u konstruisanju teorije.
_ I stare, vec poznate cinjenice smatraju se znacajnim za proveravanje i
potvrdivanje hipoteze.
_ Vremenska novina iskustvenog svedocanstva za hipotezu nije
nuzan uslov da to svedocanstvo bude heuristicki novo za istu
hipotezu, ali nije sasvim jasno je li to dovoljan uslov.
3.2.11.4. Teorijsko shvatanje
prethodnog znanja i novine svedocanstva
_ Naucnici se koriste iskustvenim svedocanstvom da bi izvrsili izbor izmedu
suparnickih teorija.
_ Prethodno znanje za neku novu teoriju cini najbolja vec postojeca
suparnicka teorija u datoj oblasti.
_ Nova teorija implikuje, odnosno objasnjava i predvida nove cinjenice
(odnosno dobija potporu u novom iskustvenom svedocanstvu) ako i samo
ako te cinjenice nisu implikovane, objasnjene i predvidene prethodnom
teorijom.
_ Novom se ne moze smatrati iskustvena cinjenica koja je implikovana i
novom teorijom i najboljom suparnickom teorijom.
_ Mogucnosti:
1. iskustvenu cinjenicu implikuju obe teorije
2. iskustvenu cinjenicu implikuje stara teorija, ali je ne implikuje nova teorija
3. stara teorija implikuje iskustvenu cinjenicu, a najbolja suparnicka teorija implikuje
negaciju te cinjenice krucijalni osnov za izbor teorije

_ Pri ocenjivanju znacajnosti iskustvenog svedocanstva za proveravanje neke
hipoteze niposto nije dovoljno uzeti u obzir:
_ sadrzaj hipoteze i iskustvenog svedocanstva
_ njihov logicki odnos
_ odnos prema prethodnom znanju (skupu cinjenickih iskaza upotrebljenih u
konstruisanju hipoteze)
nego se moraju uzeti u obzir i
_ druge, narocito suparnicke hipoteze
_ Medutim:
_ sama heuristicka novina svedocanstva nije dovoljna da obezbedi njegovu
znacajnost za proveravanje i ocenjivanje tih hipoteza (jer ono pri tom moze da
bude implikovano svakom od tih suparnickih hipoteza)
_ da bi iskustveno svedocanstvo bilo znacajno za proveravanje i ocenjivanje
hipoteze ono ne mora da podrzava jednu a pobija druge suparnicke hipoteze
_ ni teorijska novina iskustvenog svedocanstva za hipotezu nije dovoljan uslov da
bi se svedocanstvo smatralo znacajnim za ocenjivanje hipoteze
_ Pri procenjivanju znacajnosti nekog iskustvenog svedocanstva za
proveravanje i ocenjivanje hipoteze u obzir se moraju uzeti
sve vrste novine tog svedocanstva za datu hipotezu.
_ To podrazumeva razmatranje:
1. sadrzaja iskustvenog svedocanstva
2. njegovog odnosa prema datoj hipotezi
3. njegovog odnosa prema drugim hipotezama, narocito suparnickim
4. njegovog odnosa prema drugim podacima koji ukljucuju:
_ prethodno znanje
_ informacije o izvoru i nacinu utvrdivanja istinitosne vrednosti cinjenickog iskaza
Metodologija
u strukturi metanauke
Uvod
_ Metanauka jeste zajednicki izraz za sve studije ciji je
objekt nauka i koje su organizovane na sledicim nivoima:
1. filozofskom (opsti pogled na svet, ontoloske i epistemoloske
pretpostavke, aksioloska i eticka usmerenja, filozofiju nauke
itd)
2. meta-teorijskom (teorije o teorijama i teorije o naucnom
metodu metodologija)
3. empirijskom (istorija nauka, sociologija nauka, psihologija
nauke itd)
_ Treba razlikovati i posebno tretirati odnose unutar pojedinog nivoa kao
i odnose izmedu razlicitih nivoa metanauke.
Uvod
1. Odnosi unutar nivoa metanauke
a) odnose izmedu opsteg pogleda na svet, ontoloskih pretpostavki,
epistemoloskih pretpostavki, aksioloskih i etickih stanovista i filozofije
nauke
b) odnose izmedu teorija o teorijama i teorija i metodima
c) odnose izmedu istorije nauke, psihologije nauke i sociologije nauke
2. Odnosi izmedu nivoa metanauke
a) odnos filozofskog nivoa metanauke i metateorijskog nivoa metanauke
(odnosi izmedu opsteg pogleda na stvarnost, ontoloskih pretpostavki,
epistemoloskih pretpostavki, vrednosnih orijentacija i etickih
stanovista, na jednoj strani i teorija o teorijama kao i teorija o
metodima i metodoloskih pretpostavki, na drugoj strani)
b) odnos filozofskog nivoa metanauke i iskustvenog nivoa metanauke
(posebno odnos filozofije nauke i istorije nauke, psihologije nauke i
sociologije nauke)
c) odnos metateorijskog nivoa metanauke i iskustvenog nivoa metanauke
(odnosi teorija o teorijama i teorija o metodima, na jednoj strani, sa
istorijom nauke, psihologijom nauke i sociologijom nauke, na drugoj).
1. Odnosi unutar nivoa metanauke
1a. Filozofski nivo metanauke
_ Filozofija nauke ukljucuje neke ali ne iscrpljuje sve probleme
ontologije, epistemologije, aksiologije, niti celokupni sistem covekovih
shvatanja o stvarnosti i svom odnosu prema njoj
_ Nauka pociva na nekim vannaucnim osnovama i
pretpostavkama koje se ne mogu dokazivati i proveravati sredstvima
kojima raspolaze sama nauka.
_ Postavljanje ontoloskih problema i formulisanje ontoloskih pretpostavki
neodvojivo je od postavljanja epistemoloskih problema i pretpostavki.
_ Rasprostranjeno je shvatanje da naucna delatnost polazi od nekih
ontoloskih pretpostavki i zavrsava se njima
_ Ontoloske pretpostavke su verovanja o prirodi svemira i prirodi
onoga sto on sadrzi i svojstvene su i nauci i religiji i filozofiji
_ Te pretpostavke su visokog nivoa opstosti, a njihova funkcija je da nas
usmeravaju u saznavanju i osmisljavanju proucavane stvarnosti
_ Nisu sve ontoloske pretpostavke istog nivoa opstosti, jer se neke ticu
svemira, druge zivota u njemu, trece, opet, covekove prirode, itd.
Primer: Za psihologiju, pedagogiju i sociologiju znacajne su ontoloske pretpostavke o
prirodi coveka i drustva
1a. Filozofski nivo metanauke

_ Epistemoloske pretpostavke su uslov opsteg pogleda na svet
_ Epistemoloske pretpostavke mogu da budu ontologizovane
Primer: U epistemoloskim osnovama Raselovog i Vitgenstajnovog ucenja poznatog pod
nazivom logicki atomizam sadrzane su tvrdnje da je znanje izgradeno od dalje
nedeljivih atomarnih iskaza od cije istinitosne vrednosti zavise slozeni iskazi
obrazovani od atomarnih. Istinitosna vrednost ovih potonjih odreduje se u skladu sa
teorijom korespondencije kroz culno iskustvo o svetu koji se sastoji od atomarnih
cinjenica sto je ontoloska pretpostavka nastala na osnovu navedenih
epistemoloskih pretpostavki.
_ Postavljanje, bilo ontoloskih, bilo epistemoloskih, problema i pretpostavki
pod uticajem je vrednosnih cinilaca i etickog stanovista.
_ Ontoloske i epistemoloske pretpostavke zajedno sa celovitim opstim
pogledom na svet odreduju u veoma velikoj meri:
_ koja ce se pitanja o stvarnosti postavljati
_ sta ce se smatrati znacajnim naucnim problemom koji bi trebalo resavati, ali i
pretpostavke na kojima ce se zasnivati nacin resavanja tog problema
_ nacin sticanja novih znanja metodu.
1b. Metateorijski nivo
_ Ovaj nivo obuhvata odnose teorije o teorijama i teorije o metodu
_ Ovom nivou metanauke pripada metodologija
_ Metodologija nauke je, kao i logika, zasnovana na epistemologiji
_ Metodologija se bavi proucavanjem:
_ nastanka, razvoja i saznajne vrednosti metoda saznanja
_ tehnickih postupaka naucnog istrazivanja
_ procesa i komponenti naucnog istrazivanja
_ strukture, funkcija i razvoja naucnog znanja (naucnim problemom,
naucnom hipotezom, naucnom cinjenicom, naucnim zakonom,
naucnom teorijom, paradigmom, istrazivackom tradicijom,
naucnim opisivanjem, objasnjavanjem, predvidanjem i
razumevanjem).
_ Metodologija je:
_ preskriptivna (normativna)
_ deskriptivna (opisivacka)
_ evaluativna (procenjivacka)
_ komparativna (uporedivacka)
_ Neke tehnike se opisuju, porede sa drugima, razmatraju u perspektivi,
ocenjuju i preporucuju ili ne preporucuju za date uslove, itd.
_ Za razliku od metodologije, filozofija nauke se (pored ostalog) bavi i
specificnim problemima naucnih teorija i naucnih metoda na
prevashodno preskriptivni nacin
_ Mesto metodologije nije na pocetku naucnog razvoja, nego negde u
njegovoj sredini: nijedna nauka nije zapocela jednim traktatom o
metodu, niti je ikada napredovala zahvaljujuci primeni neke metode
izgradene na cisto apstraktni nacin
_ Naucni metod ne prethodi nauci, vec da proistice iz nje

_ Apstraktna metodologija je od srazmerno male vaznosti za stvarni
razvoj naucne misli
_ Stvaran uticaj na razvoj naucne misli mnogo vise ostvaruje filozofija
(metafizika), nego iskljucivo logika ili metodologija
_ Mit o nauci kao tananoj i pazljivo uravnotezenoj kombinaciji inventivnosti i kontrole
_ Prema tom stanovistu:
_ naucnici imaju zamisli i specijalne metode za poboljsavanje zamisli
_ naucne teorije prolaze kroz test metoda i daju bolja objasnjenja sveta od onih zamisli koje
nisu prosle kroz taj test
_ Nema naucnog metoda koji jemci uspeh ili ga cini verovatnim
_ Naucnici ne resavaju probleme zato sto imaju carobnu metodologiju, nego sto:
_ proucavaju problem dugo vremena
_ prilicno dobro znaju situaciju
_ nisu beslovesni
_ neumerenosti jedne naucne skole uvek bivaju uravnotezavane
neumerenostima neke druge skole
_ Naucnici retko resavaju probleme, cine mnogo gresaka i mnoga njihova resenja su
neupotrebljiva
_ Teoretisanje o metodu i istrazivanju bi trebalo da bude uskladeno sa
principima teoretisanja o teoriji
_ Ocenjivanje vrednosti metode nemoguce je bez ocenjivanja
vrednosti teorije na kojoj je metoda zasnovana
_ Ako se na ovom metateorijskom nivou izabiraju kriterijumi za ocenjivanje
i uporedivanje teorija, onda se na visem, filozofskom nivou, u oblasti
filozofije nauke, moraju odrediti meta-kriterijumi za odabiranje
kriterijuma prema kojima se ocenjuju i uporeduju naucne teorije i teorije
o metodima (npr. teorije o metodima statistickog testiranja hipoteza)
_ Teoretisanje o teorijama se neizbezno odvija prema nekim metodoloskim
preskripcijama, normama, standardima, pa je uzajamno uslovljavanje
ovih dveju oblasti metateorijskog nivoa metanauke vrlo izrazito
_ Posmatrano sa stanovista teoretisanja o naucnim teorijama, pri
proveravanju ili ocenjivanju naucnih teorija potrebno je uzeti u obzir i
vrednost teorije na kojoj je zasnovan metod koji se upotrebljava u
testiranju teorije, jer ishod toga testiranja, umnogome zavisi od teorije
na kojoj je zasnovan taj metod
1c. Empirijski nivo
_ Istoriji nauke, sociologiji nauke i psihologiji nauke zajednicki je objekt
proucavanja - nauka, ali one o njoj postavljaju razlicita pitanja i
tragaju za odgovorima na njih
_ Ove nauke se mogu smatrati donekle komplementarnim, a izmedu njih
postoji vrlo slozena interakcija:
_ sociologija nauke i psihologija nauke imaju svoju istoriju
_ istorija nauke i sociologija nauke mogu da budu proucavane sa stanovista
psihologije nauke
_ istorija nauke i psihologija nauke mogu se posmatrati sa stanovista
sociologije nauke
_ Sve tri nauke, svojim iskustvenim podacima, doprinose povezivanju

naucne prakse sa metateorijskim nivoom i, posredno, filozofskim
nivoom metanauke
2. Odnosi izmedu nivoa metanauke
2a. Odnos izmedu
filozofskog i metateorijskog nivoa
_ Iz ontoloskih i epistemoloskih pretpostavki, uz upliv usvojenog
vrednosnog sistema i vrednosnih orijentacija, izvode se metateorijske
pretpostavke o teoretisanju i naucnim teorijama kao i metodoloske
pretpostavke
_ Metoda (metodoloske pretpostavke) je zasnovana na ontoloskim (i
epistemoloskim) pretpostavkama o proucavanom domenu (postoji
mogucnost i povratnog uticaja)
_ Stvarnost ne postoji nezavisno od metode: ona je, stavise,
proizvedena metodom
_ Opsti pogled na svet i ontoloske pretpostavke, a takode epistemoloske
pretpostavke i vrednosne orijentacije, odreduju empirijske probleme
domen, ali, u odredenoj meri, njega odreduju i izabrani i postavljeni
ciljevi, kao i drugi zahtevi i uslovi (npr. prakticki)
2a. Odnos izmedu
_ Podesnost metoda za neki empirijski domen zavisi od uskladenosti
ontoloskih i epistemoloskih pretpostavki na kojima je zasnovan
metoda sa ontoloskim i epistemoloskim pretpostavkama na osnovu
kojih su postavljeni problemi koji sacinjavaju taj empirijski domen
_ Empirijski domen nauke nije neposredno sama stvarnost nego
kompleks problema koje nauka treba da resi
_ Teorija se grubo moze shvatiti kao kompleks probnih resenja tako
postavljenih problema.
_ Jos jedan odnos izmedu filozofskog i metateorijskog nivoa treba videti
u metodoloskom sagledavanju i odabiranju problema koje je odredeno:
_ opstim pogledom na stvarnost
_ odnosom coveka prema njoj
_ ontoloskim
_ epistemoloskim pretpostavkama
_ aksioloskim ciniocima
2a. Odnos izmedu
_ Za nauku se cesto kaze da je delatnost resavanja problema, ali se jos
uvek malo govori o postavljanju tih problema,cak i u samoj
metodologiji
_ Osnovni problemi metodologije mogu se svesti na:
_ proveravanje resenja problema (kontekst opravdavanja)
_ dolazenje do resenja (kontekst otkrica)
_ postavljanje problema koji bi trebalo da se resava.
_ Filozofija nauke i metodologija se mnogo vise, iako neopravdano, bave
prvim i drugim zadatkom.

2b. Odnos filozofskog i empirijskog nivoa
_ Vaznost odnosa filozofije nauke sa istorijom nauke, sociologijom nauke
i psihologijom nauke.
_ Povezivanju filozofije nauke i istorije nauke, u velikoj meri, su doprineli
Kun, Lakatos, Tulmin i drugi mislioci.
_ Filozofija nauke bez istorije nauke je prazna; istorija nauke bez
filozofije nauke je slepa.
_ Lakatos nastoji da pokaze da:
_ filozofija nauke priprema normativne metodologije kojima se istoricari
koriste u rekonstruisanju unutrasnje istorije i posredno obezbeduje
racionalno objasnjenje rasta objektivnog znanja
_ dve takmicarske metodologije mogu da budu ocenjivane pomocu
normativno interpretovane istorije
_ ma koja racionalna rekonstrukcija istorije treba da bude dopunjena
empirijskom (socio-psiholoskom) spoljnom istorijom
_ Interna istorija je istorija odgovarajucih ideja nauke i posvecuje paznju
motivaciji istrazivaca kao i oblicima njihovih komunikacija.
_ Spoljna istorija se tice ekonomskih, socijalnih i tehnoloskih cinilaca koji
nisu neposredno ukljuceni u sadrzaj same nauke, vec samo u
objasnjavanje nekih dogadaja u istoriji nauke
_ Razlicita naglasavanja filozofske koncepcije metodologije ili istorije nauke:
_ Lakatos pridaje preveliki znacaj filozofiji, a nedovoljan istoriji nauke
_ Kun naglasava ulogu istorije i pridaje joj samostalnost u odnosu na filozofiju
_ Istorijski relativizam je gotovo sveo filozofiju nauke na deskriptivno
ispitivanje aktuelne naucne prakse, sto za posledicu ima napustanje
traganja za standardima procenjivanja.
_ Filozofija nauke mora da bude upravljena na razlikovanje nauke od
onoga sto ona nije i na razlikovanje dobre nauke od rdave nauke.
_ Filozofija nauke mora da stekne znacaj za istoriju nauke i naucnu
praksu a da pri tom ne bude apsorbovana u istoriju nauke ili u
sociologiju nauke
_ Za proucavanje nauke kao traganja za istinom potrebne su filozofska
istorija nauke i istorijska filozofija nauke.
_ Poznati su, ali ne i beznacajne, odnosi filozofije i sociologije nauke:
_ filozofija sociologije
_ kolektivno znanje
_ uticaj zajednice naucnika na usvajanje opsteg filozofskog pogleda na svet,
ontoloskih i epistemoloskih pretpostavki i vrednosnih usmerenja.
_ Slozena meduzavisnost filozofije nauke i empirijskih disciplina (istorije
nauke, sociologije nauke i, manje razvijene, psihologije nauke) nije
dovoljno proucena, a to u jos vecoj meri vazi za odnose izmedu ostalih
elemenata filozofskog nivoa i empirijskog nivoa metanauke
_ Savremena filozofija nauke, pod uticajem Koarea i Kuna, ne shvata
nauku kao objektivni opis stvarnosti (kojoj pripada i sama nauka),
nego samo kao moguce opise, zavisne od vladajuce paradigme

disciplinarne matrice cije zamenjivanje novom paradigmom proizvodi
promenu videnja stvarnosti
2c. Odnos metateorijskog i empirijskog
nivoa metanauke
_ Za teoretisanje o teorijama moraju biti uzeti u obzir nalazi istorije
nauke o naucnim teorijama i njihovom razvoju i vrednosti
_ Istorija ima svoje teorije koje su predmet metateorijskog proucavanja
_ Teoretisanje o metodu i metodologija zavisni su od istorijskih nalaza o
teorijama o metodu i razvoju naucnog metoda, a istorija nauke ima
svoj metod koji je, takode, objekt proucavanja metodologije
_ Sociologija nauke proucava sociokulturne uslove koji uticu na nacin
teoretisanja o teorijama i razvoj teorije o metodu (dok teoretisanje o
teorijama ima uticaj na teoretisanje u sociologiji nauke, a pored toga)
sociologija nauke ima svoj sopstveni metod koji je objekt teoretisanja
na metateorijskm nivou
_ Teoretisanje o naucnim teorijama se unapreduje uzimanjem u obzir
psiholoskih saznanja stecenih proucavnjem nauke, a psihologija
nauke bi trebalo da izgraduje teorije saobrazene teorijama o naucnim
teorijama
_ Saznanja psihologije nauke mogu da budu dragocena za razvoj
metodologije koja, zauzvrat, moze bitno doprineti razvoju metoda
kojima se psihologija nauke koristi
2c. Odnos
metateorijskog i empirijskog nivoa
_ Zavisnost metodoloskih pretpostavki i pristupa, od izabranog opsteg
pogleda na stvarnost, od postavljenih ontoloskih i epistemoloskih
pretpostavki, kao i od postavljenih ciljeva, moze se sagledati iz dveju
krajnjih mogucnosti:
1. Ako su usvojeni:
_ ontoloske pretpostavke prema kojima su uniformnost, stabilnost
fiksiranost bazicne, a promene kontingentne i akcidentalne (i pri tom
kontinuirane i kvantitativne naravi)
_ model coveka prema kojem je on pasivan, reaktivan i prazan
_ epistemoloske pretpostavke prema kojima je naucno znanje realno,
objektivno, izvesno, valjano, tacno, pouzdano, precizno, impersonalno,
nedvosmislena, nepristrasno, slobodno od vrednosti, progresivno samo po
sebi, egzaktno, racionalno, jasno razlucivo od drugih vrsta znanja, izrazeno
terminima precizno odredenih znacenja, a njegov razvoj kumulativan
tada su prikladni ciljevi naucne delatnosti: predvidanje,
objasnjavanje (kontigentno utemeljeno na eficijentnoj i materijalnoj
uzrocnosti) i instrumentalno preobrazavnje, zasnovani na
dovoljnim uslovima
2c. Odnos
_ Takvim ontoloskim i epistemoloskim pretpostavkama i izabranim
ciljevima nauke, odgovarajuce su sledece metodoloske pretpostavke i
pristupi: nomoteticki pristup, bottom-up pristup, elementaristicki

pristup i analiza, redukcionisticki pristup i analiza
_ Uzorni tip teorije, u takvom slucaju, je deduktivno-aksiomatski
_ Prevashodnog je znacaja testiranje teorija i hipoteza, pri cemu je
svojstven monoteorijski i holisticki pristup ocenjivanju teorija i
hipoteza
_ Uzorni tip istrazivanja je tada eksperimentalno istrazivanje u strogo
kontrolisanim uslovima
2c. Odnos
2. Ako su usvojeni:
_ ontoloske pretpostavke prema kojima su raznolikost, promenljivost i
pokretljjivost bazicne, a konstantnost kontingentna i akcidentalna
_ model coveka kao celovite, samosvesne, jedinstvene, neponovljive osobe,
svrhovitog, ne samo reaktivnog, nego i aktivnog i proaktivnog ponasanja, ne
samo heteronomnog nego i autonomnog vladanja, sa slobodom izbora, kojoj
su svojstveni internacionalnost i stvaralastvo, kao i moralna odgovornost
_ epistemoloske pretpostavke prema kojima je znanje licno, neizvesno,
problematicno, rasplinuto, imaginativno i neracionalno, katkad neizrecivo,
izrazeno terminima neprecizno odredenih znacenja
tada su prikladni ciljevi razumevanje, teleoloska objasnjenja, samorazumevanje
(pomaganje samorazumevanja), postizanje svestranog razvoja i
samodeterminacije
Odgovarajuce metodoloske pretpostavke i pristupi: holisticki i idiografski,
fenomenoloski i hermeneuticki pristup
_ Podesan vid istrazivanja tada je studija slucaja
_ U ocenjivanju tih teorija mnogo je vaznije razumevanje, nego testiranje
2c. Odnos
_ Metodoloske pretpostavke nisu izvedene samo iz
opsteg pogleda na stvarnost, ontoloskih i
epistemoloskih pretpostavki, nego su, povrh toga,
saobrazene usvojenim vrednosnim orijentacijama,
izabranim moralnim tackama gledista i
postavljenim ciljevima
NAUCNO ISTRAZIVANJE
priroda, vrste, funkcije i struktura
1.1. O znacenju izraza naucno istrazivanje
_ Ni do danas nije data zadovoljavajuca definicija izraza naucno istrazivanje:
_ ona bi trebalo da obuhvata i teorijska naucna istrazivanja
_ ne bi trebalo da svodi istrazivanje na ispitivanje hipotetickih stavova (kontekst
opravdavanja) a da se ne ispituju traganja za tim stavovima (kontekst otkrica)
_ hipoteticki stavovi ne moraju da se ticu samo pretpostavljenih odnosa izmedu
fenomena, vec da to mogu biti i egzistencijalne hipoteze o samim fenomenima
_ Istrazivanje shvati kao sistematski, kriticki, kontrolisani i ponovljivi
proces sticanja novih znanja, neophodnih (a ponekad i dovoljnih) za
identifikovanje, odredivanje i resavanje naucnih (teorijskih i
empirijskih) problema.
_ Sistematicnost: dobra uredenost istrazivanja, te obezbedivanje prirodnog i
logicnog sleda njegovog procesa
_ Kontrolisanost: sprovodenje u, sto je moguce bolje, nadziranim uslovima
kako bi se iskljucile alternativne mogucnosti
_ Kriticnost: sva vazna tvrdenja o pojavama, procesima, odnosima,
svojstvima, u oblasti koja se proucava moraju ozbiljno, iskreno i strogo
procenjivati, proveravati i obrazlagati odgovarajucim svedocanstvom
1.2. Osnovne vrste naucnih istrazivanja
_ Mnostvo je raznorodnih naucnih istrazivanja, a teskoce njihovog
klasifikovanja su velike.
_ Podele istrazivanja:
_ teorijska i empirijska (prema prirodi)
_ fundamentalna i primenjena (prema cilju)
_ eksplorativna i usmerena proveravanju hipoteza (prema funkciji)
TEORIJSKA I EMPIRIJSKA
_ Nije rec o ostroj granici izmedu teorijskih i empirijskih istrazivanja.
_ Ako su i problem koji se istrazivanjem resava i svedocanstvo teorijske
prirode ili ako su oba empirijske prirode, onda nema niceg spornog, ali ako
su oni iz razlicitih sfera, onda je razvrstavanje po pripadnosti teorijskom ili
empirijskom tipu nemoguce.
_ Empirijska istrazivanja mogu da uticu na opsti trend u razvoju teorije,
narocito zahvaljujuci pronalazenju novih istrazivackih postupaka, a ona
doprinose i pojmovnoj cistoci teorije, jer zahtevaju da znacenja upotrebljenih
izraza budu jasno odredena.
FUNDAMENTALNA I PRIMENJENA
_ Fundamentalna istrazivanja se preduzimaju radi sticanja novih znanja i
prosirivanja granica postojeceg sistema znanja o nekoj predmetnoj oblasti
_ Primenjena istrazivanja se preduzimaju radi sticanja novih znanja i
informacija neophodnih za resavanje odredenih praktickih problema u nekoj
oblasti
_ Primenjena istrazivanja imaju neposrednu prakticku usmerenost, a
fundamentalna nemaju, ali to ne znaci da je prakticka primenljivost nalaza

stecenih fundamentalnim istrazivanjima manja od nalaza primenjenih
istrazivanja
_ Ishodi fundamentalnih istrazivanja su mnogo neizvesniji od ishoda
primenjenih istrazivanja, jer se odnose na znanja vece opstosti
_ Napredak postignut fundamentalnim istrazivanjima obicno biva pracen
napretkom primenjenih istrazivanja.
_ Istorija nauke svedoci o slucajevima u kojima je primenjeno istrazivanje
neocekivano urodilo plodovima koji su usmeravali fundamentalna
istrazivanja i prosirili njegove granice
EKSPLORATIVNA I PROVERAVAJUCA ZA HIPOTEZE
_ Eksplorativna istrazivanja se preduzimaju u pocetnim proucavanjima neke
oblasti koja sadrzi veoma mnogo nepoznatog.
_ Osnovni problem koji se ovde ispostavlja je identifikacija i odredenje
problema istrazivanja.
_ Planovi, nacrti eksplorativnih istrazivanja su neformalni, gipki, prilagodljivi i
osetljivi za otkrivanje neocekivanog, iznenadujuceg i dotle nenaslucivanog
_ Iz eksplorativnih istrazivanja mogu da niknu zamisli mogucih probnih
resenja datog problema hipoteza
_ Kada identifikuju i jasno odrede problem, naucnici tragaju za mogucim,
znacajnim, probnim resenjem toga problema, koja moraju da budu
proverljiva
_ Istrazivanja koja se preduzimaju radi proveravanja postavljenih hipoteza
imaju stroze formalne nacrte od eksplorativnih
_ Pre svega, pod nekim uslovima, neocekivani, neobicni nalazi istrazivanja
mogu uticati na nastanak teorije, mogu je zaceti ili preinaciti, odnosno
prosiriti teoriju
1.3. Struktura empirijskog istrazivanja
_ Tipicne faze procesa istrazivanja preduzetog radi proveravanja hipoteza:
_ Sama analiza, kao i shematizovano predstavljanje toga procesa, neizbezno
vodi umrtvljavanju, ogrubljivanju i uproscavanju slike o problemu
_ Elementi, odnosno faze, procesa istrazivanja ne moraju uvek da budu
izdvojeni i razdvojeni onako kako se to ovde prezentuje
_ Redosled tih faza ne mora da bude kao predoceni (neke faze se tokom
nekog dela svog trajanja mogu odvijati istovremeno, a osim toga, redosled
pojedinih faza nije nepromenljiv)
_ Faze procesa istrazivanja preduzetog radi proveravanja hipoteze:
a) identifikovanje i odredivanje problema
b) odredivanje ciljeva istrazivanja
c) postavljanje hipoteze
d) definisanje kljucnih izraza
e) izvodenje logickih posledica iz hipoteze
f) izbor istrazivacke strategije i nacrta istrazivanja
g) razvijanje mernih i drugih sredstava istrazivanja
h) odredivanje osnovnog skupa i odabiranje uzorka istrazivanja
i) sprovodenje istrazivanja i prikupljanje znacajnih podataka

j) obradivanje i analizovanje podataka dobivenih istrazivanjem
k) tumacenje rezultata istrazivanja i izvodenje zakljucka
l) pisanje izvestaja o obavljenom istrazivanju
(A) IDENTIFIKOVANJE I ODREDIVANJE PROBLEMA
_ Naucno istrazivanje otpocinje zapazanjem, postavljanjem i definisanjem problema.
_ Problem svest o neznanju pitanje na koje, u sistemu raspolozivog naucnog
znanja, nema odgovora
_ Vidovi ispoljavanja problema su razliciti, a mogu i da se preklapaju kada:
_ postoji praznina u sistemu naucnog znanja
_ su pokusaji da resimo neki problem medusobno nesaglasni
_ postoji cinjenica koju na osnovu raspolozivog naucnog znanja ne mozemo da objasnimo
_ otkrijemo logicku protivrecnost u nekoj naucnoj teoriji
_ o nekoj oblasti stvarnosti ima dve ili vise medusobno nesaglasnih teorija
_ postoji nesaglasnost izmedu starih teorijskih predstava i novih naucnih cinjenica
_ itd.
_ Problemi mogu biti:
_ pretezno empirijski (ticu se neposredno predmeta, procesa i svojstava objektivne
stvarnosti)
_ pretezno teorijski (ticu se zasnivanja, razrade i razvoja samih teorija izgradenih da
daju odgovore na pitanja kojima se izrazavaju empirijski problemi)
_ Prvi korak u istrazivanju cini postavljanje, definisanje i obrazlaganje problema.
_ Jezicki oblik izrazavanja problema jeste upitna recenica, tj. pitanje.
_ Pitanje je izraz nastojanja da se:
_ otkloni ili umanji: nepotpunost, neodredenost, netacnost, neizvesnost u znanju
_ dobije novo, potpunije, odredenije, tacnije, dublje znanje.
_ Vazno je izabirati prava, vredna pitanja.
_ Izbor problema istrazivanja odreden je u velikoj meri stanovistem
istrazivaca:
_ opstim pogledom na svet
_ ontoloskim i epistemoloskim pretpostavkama
_ teorijskim stanovistem
_ vrednosnim orijentacijama
_ moralnom tackom gledista
_ Problem mora biti obrazlozen odgovarajucim teorijskim znanjima, jer svaki
naucni problem pripada nekom teorijskom kontekstu.
_ Ispravno postavljanje i obrazlaganje problema istrazivanja podrazumeva
proucavanje odgovarajuce literature.
_ Literatura se cita da bi se:
_ shvatilo sta ona o nekom predmetu proucavanja kazuje
_ dobili odgovori na unapred postavljena pitanja
_ proverili iskazi koji su u neskladu sa citaocevim uverenjima i nalazima
istrazivanja
_ Istrazivac mora da:
_ razume pitanje kojim je izrazen problem istrazivanja
_ postavi kriterijum za procenu adekvatnog odgovora
_ potrazi svedocanstvo o postojanju mogucih probnih odgovora na postavljena
pitanja
_ razume tekst na lingvistickom, semantickom i teorijskom nivou
_ cita, povezuje procitano sa osnovnim pitanjem, uporeduje procitano sa
predasnjim pokusajima resavanja tog problema, kriticki zapaza, vodi zabeleske
_ Primeri pitanja kojima je izrazen problem istrazivanja:
_ Da li su masovne migracije stanovnistva po pravilu uzrokovane egzistencijalnom
ugrozenoscu etnicke grupe?
_ Da li je novopredlozena mera monetarne politike uspesnija u otklanjanju
negativnih posledica inflacije?
_ Da li obrazovanje cini ljude tolerantnijim prema tudim verovanjima?
(B) ODREDIVANJE CILJEVA ISTRAZIVANJA
_ Ciljevi istrazivanja se izrazavaju jasnim normativnim iskazima (treba da).
_ Jasno odredenje cilja istrazivanja neophodno je za njegovu svrsishodnost.
_ Potrebno je prethodno odrediti prirodu odnosa izmedu ciljeva radi:
_ uoblicavanja uskladenih grupa i nizova ciljeva istrazivanja
_ odredivanja prvenstva ciljeva
_ Postoji nekoliko vidova odnosa medu ciljevima:
_ nezavisni (postizanje jednog cilja ne utice na postizanje drugoga cilja) i
zavisni (postizanje jednog zavisi od postizanja drugog cilja)
_ uzajamno iskljucujuci i uzajamno neiskljucivi ciljevi
_ genealoski (moguce je razlikovati osnovne ciljeve i iz njih izvedene ciljeve)
_ uporedni (mogu postizati samo istovremeno) i
sekvencijalni (mogu se postizati samo u sledu: neposredni, posredni i konacni)
_ kompozicioni (odnos celine i delova; mogu se predstaviti putem stabla ciljeva)
(C) POSTAVLJANJE HIPOTEZE
_ Kada se odabere i postavi problem istrazivanja, traga se za njegovim resenjem.
_ Hipoteza je zamisljeno, znacajno, probno, logicki i iskustveno dopustivo i proverljivo
resenje problema.
_ Hipoteza je iskaz posredstvom kojeg je izrazen postavljeni problem istrazivanja, a koji je:
_ izricit
_ jasan
_ znacajan
_ informativan
_ teorijski dobro obrazlozen
_ iskustveno proverljiv.
_ Kada se problem istrazivanja tice odnosa izmedu dveju ili veceg broja promenljivih,
hipoteza predstavlja iskaz o pretpostavljenom odnosu izmedu tih promenljivih.
_ Hipoteza se cesto formulise u vidu implikacije.
_ Neretko se, kao probna resenja problema, postavljaju dve ili vise medusobno
suprotstavljenih hipoteza.
(D) DEFINISANJE KLJUCNIH IZRAZA
_ Vazan uslov valjanosti nalaza istrazivanja jeste izricito odredivanje znacenja svih
upotrebljenih znacajnih izraza (odredenje problema, ciljeva istrazivanja i hipoteze).
_ Ali ne treba:
_ zanemariti znacaj implicitnih (kontekstualnih) definicija
_ preuvelicati znacaj operacionalnih definicija
_ izbeci bas svaku neodredenost znacenja.
_ Nekada je operacionalno odredivanje znacenja izraza kojima su izrazene promenljive o
cijem pretpostavljenom odnosu hipoteza govori, nuzan uslov iskustvene proverljivosti
te hipoteze.
_ Znacenje tih izraza se operacionalno moze odrediti putem operacija merenja i
eksperimentalnog manipulisanja.
_ Ako hipoteza govori o odnosu zavisnosti izmedu dveju ili veceg broja promenljivih, a:
_ moguce je naci zavisnu promenljivu onda se ona definise operacijama merenja, dok se
nezavisne promenljive definisu ili operacijama eksperimentalnog manipulisanja ili
operacijama
merenja
_ nije moguce naci zavisnu promenljivu, onda se i zavisne i nezavisne promenljive
operacionalno odreduju posredstvom operacija merenja.
(E) IZVODENJE LOGICKIH POSLEDICA IZ HIPOTEZE
_ Hipoteza se iskustveno proverava tako sto se:
_ dedukuje logicka posledica cinjenicki iskaz iz nje i pomocnih iskaza
_ postavlja pitanje da li je ta logicka posledica istinita ili lazna
_ utvrduje se istinitosna vrednost empirijskim istrazivanjem
_ zakljucuje o istinitosnoj vrednosti same hipoteze.
_ Treba izabrati one logicke posledice izvedene iz hipoteze koje su znacajne
za iskustveno proveravanje te hipoteze.
_ Primer:
_ Hipoteza: Nesrece nastaju slucajno.
_ Iskazi o pocetnim uslovima: Nesrece su retki dogadaji
_ Slucajni retki dogadaji se rasporeduju u vidu Poasonovog rasporeda.
_ Logicka posledica predvidanje: U velikom (reprezentativnom) uzorku ljudi, nesrece ce
biti rasporedene u vidu Poasonovog rasporeda.
(F) IZBOR ISTRAZIVACKE STRATEGIJE I NACRTA ISTRAZIVANJA
_ Izbor istrazivacke strategije zavisi od:
_ prirode postavljenog problema istrazivanja
_ izabranih ciljeva istrazivanja
_ ontoloskih i epistemoloskih i, iz njih izvedenih, metodoloskih pretpostavki.
_ Za resavanje nekih problema prikladno je strogo eksperimentalno
istrazivanje, za resavanje drugih podesno je akciono istrazivanje, ima
problema za cije resavanje je pogodna studija slucaja itd.
_ Istrazivacke strategije razlikuju se medu sobom po stepenu kontrolisanja
uslova u istrazivanju: od eksperimentalnog istrazivanja u laboratorijskim

uslovima do posmatranja (sa ucestvovanjem) u prirodnim zivotnim uslovima
i studije slucaja.
_ Osnovni razlozi kontrolisanja
_ Osim promenljivih o cijem pretpostavljenom odnosu govori hipoteza, u svakoj
istrazivackoj situaciji postoji neprebrojivo mnostvo drugih, stranih promenljivih
koje mogu imati efekat na zavisnu promenljivu ili na odnos nezavisne i zavisne
promenljive i time otezati (ili onemoguciti) sticanje jasnih informacija o tome
odnosu.
_ Da bi se moglo zakljucivati o efektu nezavisne promenljive na zavisnu, potrebno
je na neki nacin kontrolisati moguci uticaj stranih promenljivih.
_ Ako taj uticaj nije kontrolisan, moguci efekat stranih promenljivih na zavisnu
promenljivu se moze pomesati sa efektom nezavisne promenljive na zavisnu,
ako ga nezavisna uopste proizvodi.
_ Usled toga ostaje nejasno da li nezavisna promenljiva ima efekat na zavisnu
(bilo direktno ili u sadejstvu sa drugom nezavisnom promenljivom).
_ Stoga se u planiranju istrazivanja pita koje su vazne strane promenljive prisutne
u istrazivanju i koje od njih mogu imati znacajan uticaj na proishod istrazivanja.
_ Zatim istrazivac odlucuje koje ce strane promenljive nadzirati i na koji nacin.
_ Nacini kontrolisanja efekata stranih promenljivih:
a) odstranjivanjem stranih promenljivih (tako sto ce istrazivanje biti obavljeno u
laboratorijskim uslovima
b) odrzavanjem stranih promenljivih neizmenjenim tokom odredenog vremena
c) odabiranjem i rasporedivanjem eksperimentalnih tretmana na osnovu
slucajnog procesa (rendomizacija)
d) uravnotezavanjem
e) sistematskim variranjem stranih promenljivih kao da su nezavisne
promenljive
f) statistickom kontrolom (matematickim prilagodavanjem) rezultata u cilju
izdvajanja efekata stranih promenljivih.
_ Razlicite istrazivacke strategije:
_ eksperimentalni pristup
_ kvazi-eksperimentalni pristup
_ ex post facto pristup
_ razvojna studija
_ korelaciona studija i dr.
_ Svaki istrazivacki pristup podrazumeva mnostvo eksperimentalnih nacrta.
_ Razvijanje ili izbor dobrog nacrta istrazivanja je nuzan uslov celishodnog
usmeravanja procesa prikupljanja, analiziranja i tumacenja znacajnih
podataka u datom istrazivanju.
_ Osnovni zadatak nacrta istrazivanja sastoji se u tome da omoguci dobijanje
odgovora na pitanje radi kojeg se istrazivanje i preduzima.

(G) RAZVIJANJE SREDSTAVA ISTRAZIVANJA
_ Iskustvena istrazivanja su tesko zamisliva bez nekih sredstava kojima se
istrazivaci koriste u obavljanju empirijskih operacija u procesu istrazivanja
(posmatranje, menjanje i kontrolisanje nekih uslova istrazivanja, belezenje
promena, merenje i procenjivanje odredenih velicina).
_ Valjanost nalaza istrazivanja u veoma velikoj meri zavisi od svojstava
sredstava kojima se istrazivac u istrazivanju koristi.
_ Konstruisanje, razvijanje i usavrsavanje sredstava koja ce biti upotrebljena
u nekom istrazivanju cesto zahtevaju posebno istrazivanje.
_ Kada postoje vec konstruisana sredstva istrazivanja, neretko je potrebno
preduzeti probna ispitivanja da bi se ispitala njihova svojstva u uslovima
sto je moguce slicnijim onima u kojima ce biti obavljeno naumljeno
istrazivanje.
(H) ODREDIVANJE OSNOVNOG SKUPA I ODABIRANJE UZORKA ISTRAZIVANJA
_ Posto se svako empirijsko istrazivanje sprovodi na nekom uzorku, neophodno je
odrediti osnovni skup na koji bi trebalo da budu uopsteni nalazi dobijeni datim
istrazivanjem.
_ Tacno odredenje osnovnog skupa je potrebno za tumacenje i uopstavanje nalaza
dobivenih istrazivanjem.
_ Potom je potrebno odrediti nacin uzimanja uzorka tog osnovnog skupa, koji bi
omogucio uopstavanje nalaza dobijenog na uzorku, na osnovni skup.
(I) SPROVODENJE ISTRAZIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA
_ Istrazivanje se prema izabranom istrazivackom pristupu i nacrtu, kao i
prema zamisljenoj istrazivackoj proceduri, sprovodi na izabranim uzorcima
uz upotrebu odgovarajucih sredstava istrazivanja.
_ Opis istrazivacke procedure bi trebalo potanko da razjasni kako ce opsti
plan istrazivanja da bude primenjen, sta ce, kada, kojim redosledom, kako i
cime biti ucinjeno tokom istrazivanja, pocev od izbora i razvijanja nacrta
istrazivanja, preko prikupljanja podataka, sve do obrade i analize
prikupljenih podataka.
_ Taj podrobni opis trebalo bi da bude toliko jasan, tacan i iscrpan (ali, pri
tom, jednostavan i jezgrovit) da omogucava replikovanje toga istrazivanja.
(J) OBRADA I ANALIZA PODATAKA DOBIVENIH ISTRAZIVANJEM
_ Iz podataka prikupljenih istrazivanjem potrebno je odgovarajucim
postupcima obrade izdvojiti informacije radi kojih je istrazivanje
preduzeto.
_ U istrazivanjima koja se preduzimaju radi proveravanja hipoteze
plan obrade i analize podataka je unapred odreden i predstavlja sastavni
deo opsteg plana istrazivanja.
_ Pored ostalog, plan analize ukljucuje izbor odgovarajucih postupaka
statisticke analize podataka pri cemu sredisnje mesto zauzimaju postupci
statistickog proveravanja hipoteza.

_ Plan statisticke analize u toj vrsti istrazivanja moze da se razvije cim su
izabrani:
_ nacrt istrazivanja
_ merni instrumenti
_ nacin uzorkovanja
_ velicina uzorka.
(K) SPROVODENJE ISTRAZIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA
_ Rezultate dobijene istrazivanjem potrebno je protumaciti na semantickom i
teorijskom nivou.
_ Primer: rezultati statisticke analize treba sa jezika matematike da budu prevedeni na
jezik nauke na kojem su postavljeni problem istrazivanja i hipoteza, cemu sledi
tumacenje dobivenog rezultata s obzirom na izabrana teorijska stanovista u toj nauci.
_ U istrazivanjima koja se preduzimaju sa ciljem proveravanja hipoteze,
istinitost ili laznost logicke posledice se utvrduje na osnovu poredenja
predvidenog stanja stvari sa istrazivanjem nadenim stanjem stvari.
_ Ako je predvidanje nesaglasljivo sa istrazivanjem nadenim stanjem stvari,
predvidanje se smatra laznim, a u protivnom istinitim.
_ Zakljucivanje o hipotezi na osnovu nalaza da je logicka posledica izvedena
iz hipoteze lazna, odvija se prema logickom argumentu modus tollens:
_ Ako h (istinita hipoteza), onda p (istinito predvidanje).
_ Ne p (predvidanje je lazno).
_ Ne h (hipoteza je opovrgnuta).
_ Kada se predvidanje iz hipoteze ne moze izvesti neposredno, nego uz
ukljucivanje iskaza o pocetnim uslovima, onda na osnovu nalaza
istrazivanja kojim je ustanovljeno da je predvidanje izvedeno iz hipoteze
lazno, mozemo zakljuciti da je hipoteza opovrgnuta tek pod uslovom da su
iskazi o pocetnim uslovima istiniti.
_ Ako h i u (istinita h i istiniti iskazi o pocetnim uslovima u), onda p (istinito predvidanje).
_ u (istiniti iskazi o pocetnim uslovima)
_ Ne p (predvidanje je lazno)
_ Ne h (hipoteza je opovrgnuta).
_ Potrebno je razlikovati ono sto nam omogucava logicki argument modus
tollens u zakljucivanju o hipotezi od onoga sto nam dopusta epistemoloski
status premisa upotrebljenih u tom argumentu.
_ Iskazi o pocetnim uslovima mogu da budu lazni, iskaz o tome da je predvidanje
lazno moze da bude lazan.
_ stanje stvari nadeno istrazivanjem ne mora biti i stvarno stanje stvari
_ moze biti po sredi neka metodoloska greska u istrazivanju i sl.
_ Nesaglasnost predvidenog stanja stvari sa istrazivanjem nadenim stanjem stvari
nije dovoljan uslov za opovrgavanje hipoteze:
_ hipoteza moze biti istinita, ali da je istrazivanje izvedeno izvan ogranicene oblasti
njenog vazenja;
_ razlika izmedu stanja stvari nadenog istrazivanjem i predvidenog stanja stvari moze biti
mala;
_ nasa raspoloziva znanja mogu biti nepotpuna
_ nacrti istrazivanja, merni instrumenti, postupci obrade i analize podataka nesavrseni;
_ mogu postojati greske u merenju itd.
_ Nalaz empirijskog istrazivanja ne opovrgava hipotezu ako ne postoji bolja
hipoteza koju taj nalaz podrzava.
_ Ma koliko veliki bio broj slucajeva u kojima je nadeno da je predvidanje
izvedeno iz hipoteze istinito, on nece biti dovoljan da se izvede zakljucak da
je hipoteza istinita, ali se moze (privremeno) drzati da je verovatna.
_ Inace, imali bismo posla sa greskom potvrdivanja konsekvensa, u okviru
kojeg je rec istinitim premisama i laznom zakljucku.
_ Hipoteze se ocenjuju radi:
_ njihovog opovrgavanja ili potvrdivanja
_ odredivanja oblasti njenog vazenja
_ njihovog preinacenja, tj. poboljsanja
(L) PISANJE IZVESTAJA O OBAVLJENOM ISTRAZIVANJU
_ Istrazivac ima moralnu obavezu da naucnu javnost ili druge moguce
korisnike rezultata istrazivanja obavesti o:
_ problemu istrazivanja
_ postavljenim ciljevima istrazivanja
_ hipotezi
_ nacinu istrazivanja
_ rezultatima istrazivanja
_ zakljuccima izvedenim iz njih.
Tradicionalna i nova
istrazivacka paradigma
2.1. Nova i tradicionalna istrazivacka paradigma
_ Naivno istrazivanje je vrsta naseg svakidasnjeg misljenja koje je
subjektivno, te veoma podlozno greskama koje mogu poticati usled nasih
pristrasnosti, predrasuda, strepnji, konformizma i sl.
_ Ali, ljudi istrazivanje sveta uvek otpocinju ovom vrstom istrazivanja, jer je
ona je znacajan deo nase ljudske prirode, pa bi nase nastojanje da se, radi
postizanja objektivnosti, u potpunosti oslobodimo te vrste istrazivanja lisilo
bi nas nekih njenih vrednih svojstava
_ Da bi izbegla subjektivnost i greske naivnih istrazivanja, tradicionalna
istrazivacka paradigma je, tezeci objektivnosti, razvila je:
_ celokupni aparat eksperimentalnog metoda
_ kvazi-eksperimentalna istrazivanja
_ statisticki aparat proveravanja hipoteza
_ merne instrumente i drugo.
_ Resavajuci sa prihvatljivim uspehom mnoge probleme neresive za naivno
istrazivanje ovaj, objektivni pristup, uveliko osiromasuje, istrze iz prirodnog
konteksta, fragmentira, obezlicava, umrtvljuje i postvaruje predmet svog
proucavanja
_ Nova istrazivacka paradigma:
_ je zamisljena kao sinteza naivnog istrazivanja i ortodoksnog istrazivanja:
sistematsko i strogo traganje stremi ka istini, cuvajuci celovitost konteksta i
znacaj razlicitih momenata
_ mnoga su svojstva ortodoksne paradigme neprihvatljiva ili bar sporna
_ preuzima neka stanovista i zahteve tradicionalne paradigme i poostrava ih
_ prosiruje zahtev za pretrazivanjem literature znacajne za problem istrazivanja, sa
naucnih tekstova sto je uobicajeni zahtev tradicionalne paradigme na
umetnost, filozofiju, teologiju
_ se moze nazvati objektivno-subjektivnom
EMPIRIJSKO-ANALITICKE NAUKE
_ Referentni okvir koji odreduje smisao mogucih iskaza uspostavlja pravila za
konstruisanje teorija i njihovo kriticko testiranje
_ Teorije ukljucuju hipoteticko-deduktivne veze iskaza koje omogucavaju dedukovanje
hipoteza sa empirijskim sadrzajem (kad je dat skup pocetnih uslova, one
omogucavaju predvidanja)
_ Smisao predvidanja, tj. njihova tehnicka iskoristivost, uspostavlja se jedino pravilima
prema kojima primenjujemo teoriju na stvarnost
_ U kontrolisanim posmatranjima, koja cesto uzimaju oblik eksperimenta, generisemo
pocetne uslove i merimo rezultate operacija sprovedenih pod tim uslovima
_ Empirizam pretpostavlja se da su posmatranja pouzdane u obezbedivanju
neposrednog svedocanstva bez uplitanja subjektivnosti
_ Bazicni iskazi nisu proste reprezentacije stvari po sebi, vec izrazavaju uspeh ili
neuspeh nasih operacija
_ Cinjenice relevantne za empirijske nauke su prvo konstitutisane kroz a priori
organizaciju naseg iskustva u sistemu instrumentalne akcije

_ Teorije u ovim naukama razotkrivaju realnost kao subjekt konstitutivnih interesa u
mogucem obezbedivanju i sirenju akcija upravljanih povratnim informacijama
_ To je saznajni interes u tehnickoj kontroli nad objektiviranim procesima
_ Rec je o takvoj kategoriji znanja koje uvecava nasu moc tehnicke kontrole
ISTORIJSKO-HERMENEUTICKE NAUKE
_ Teorije nisu konstruisane deduktivno i iskustvo nije organizovano s obzirom na uspeh
operacija
_ Pristup cinjenicama je obezbeden kroz razumevanje smisla, a ne kroz posmatranje
_ Hermeneuticko znanje je uvek posredovano kroz prethodno razumevanje, koje je
izvedeno iz tumaceve inicijalne situacije
_ Svet tradicionalnog znacenja se tumacu razotkriva samo u obimu koji njegov vlastiti
svet razjasnjava u isti mah, a tumac uspostavlja komunikaciju izmedu ta dva sveta
_ On shvata supstantivni sadrzaj tradicije primenjujuci tradiciju na sebe i svoju situaciju.
Razumevanje smisla je upravljeno ka mogucem konsenzusu izmedu ucesnika u
okviru samorazumevanja izvedenog iz tradicije
_ To Habermas naziva praktickim saznajnim interesom, za razliku od tehnickog
saznajnog interesa
_ Interpretacije koje cine mogucim usmeravanje akcije unutar zajednicke tradicije
DRUSTVENE NAUKE
_ Metodoloski okvir za odredivanje smisla valjanosti kritickih iskaza ove
kategorije je uspostavljen pojmom samorefleksije, koji oslobada subjekt
zavisnosti od nepromisljenih pretpostavki
_ Samorefleksija je odredena emancipatorskim saznajnim interesom koji je
zajednicki filozofiji i kritickim naukama
_ Istrazivaci u drustvenim i humanistickim naukama ponekad propustaju da
prouce fenomene na smisleni nacin, te se proucavanje zbog toga sto su
izabrani naucni ciljevi predvidanja i kontrolisanja umesto na same te
fenomene usredsreduje na otkrivanje manipulativnih cinilaca koji odreduju
te fenomene (tuda metodologija)
_ Svojstven im je napor opisnog identifikovanja svakog fenomena i njegove
prirode
2.2.1. Valjanost u tradicionalnoj paradigmi
_ Valjanost oznacava najbolju raspolozivu pribliznost istinitosti iskaza,
ukljucujuci iskaze o uzrocnim odnosima
_ Postoje cetiri kljucna pitanja koja se postavljaju o eksperimentu preduzetom
sa ciljem utvrdivanja istinitosne vrednosti logicke posledice teorije
(hipoteze), te cetiri vrste valjanosti koje sa tim pitanjima korespondiraju:
a) Da li je prisutna povezanost izmedu promenljivih o cijem odnosu govori hipoteza
koja se eksperimentalno proverava? valjanost statistickog zakljucivanj
b) Da li je ispravno efekat zapazen na zavisnoj promenljivoj pripisati
eksperimentalnoj promenljivoj (ili bi ga trebalo pripisati nekoj drugoj promenljivoj,
odnosno (i) nekim drugim promenljivim)? unutrasnja (intrinsicna) valjanost
c) Da li se empirijske operacije u eksperimentu (manipulisanje, merenje) doista
obavljaju na promenljivim predstavljenim teorijskim pojmovima (konstruktima) o
kojima govori hipoteza koja se proverava, ili sa nekim drugim promenljivim?

konstruktna valjanost
d) Na koje ljude, uslove i vreme moze da se uopsti eksperimentalni nalaz?
spoljna (ekstrinsicna) valjanost
_ Kuk-Kempbelovo shvatanje o uzrocnosti, kao osnove izvodenja valjanosti:
a) uzrocnost i zajednicke promene blisko su povezani
b) napustanje starih pojmova nuznog i/ili dovoljnog uzroka, u kojima se uzrok i
posledica javljaju u samo jednom od dva stanja prisutno ili odsutno
c) tri znacajna kriterijuma za zakljucivanje o uzroku:
i. kovarijacija izmedu pretpostavljenog uzroka i posledice
ii. vremensko prethodenje pretpostavljenog uzroka i posledici
iii. potreba ukljucivanja pojma kontrole implicitno sadrzana u metodi zajednickih
promena radi iskljucivanja alternativnih tumacenja mogucih uzrocno-posledicnih
veza
d) nastojanje se da teorijska predvidanja o uzrocnim vezama budu
opovrgnuta, a ne potvrdena
e) od najveceg znacaja su oni uzrocni zakoni koji govore o uzrocima kojima je
moguce manipulisati
f) ljudi su se razvijali sa posebnom potrebom za otkrivanjem aspekta sredine
koji se mogu menjati da bi se postigla zeljena stanja
_ Kada se navedene zamisli sucele sa logikom eksperimentisanja, zapaza se
bliska korespondencija:
_ eksperimenti se smisljaju tako da se postigne kontrola nad nezavisnom
promenljivom; njima je svojstveno manipulisanje nezavisnom varijablom
_ eksperimenti cesto ukljucuju kontrolne grupe, a one doprinose iskljucivanju
drugih alternativnih tumacenja uzrocnog odnosa
_ od eksperimenta se ocekuje samo da pokaze da li neki posebni uzrok ili
ograniceni skup uzroka ima efekat, a ne da obezbedi obuhvatno objasnjenje svih
uzrocnih sila koje odreduju neki posebni ishod, niti se obicno cilja na otkrivanje
dovoljnih uzroka
_ eksperimenti su usmereni na proveravanje probabilistickih uzrocnih veza
1
2.2.1.1. Valjanost statistickog zakljucivanja
_ Valjanost statistickog zakljucivanja ima dva osnovna aspekta: i velicinu efekta:
_ statisticku snagu (da li je istrazivanje dovoljno osetljivo da omogucuje postavljanje iskaza
o
kovarijaciji promenljivih?)
_ velicinu efekta (u kom stepenu promenljive kovariraju?)
_ Pri planiranju eksperimenta znacajno je analizirati koliko je snage potrebno da bi se
otkrio efekat odredene velicine uz datu varijabilnost i velicine uzorka na kojem se
sprovodi istrazivanje
_ Obicno se analiza snage pri planiranju istrazivanja sastoji u odredivanju velicine
uzorka zahtevane za otkrivanje efekta zeljene velicine, ako su date ocekivane
varijabilnosti
_ Posle obavljenog eksperimenta analiza snage obicno sluzi da se za poznate
varijabilnosti i velicine uzoraka izracuna velicina efekta koja bi mogla da bude
otkrivena sa izabranim koeficijentom (najcesce 1 - 0.05) poverenja.

_ Ako je ocena velicine efekta niska, moze se probno zakljuciti da je eksperiment bio snazan,
pa proveravana (nulta) hipoteza moze da bude privremeno prihvacena
_ Ako je ocena velicine efekta visoka, ostaje nejasno da li izostanak kovarijacije potice usled
toga sto u stvarnosti izmedu datih promenljivih ne postoji povezanost ili usled toga sto je
eksperiment bio toliko slab da nije mogao da otkrije postojece efekte
2.2.1.1.1. Cinioci koji ugrozavaju valjanost
statistickog zakljucivanja
a) Mala statisticka snaga
Na valjanost statistickog zakljucivanja nepovoljno utice mala statisticka snaga mala
verovatnoca ispravnog odbacivanja proveravane hipoteze, cime je ujedno povecana
verovatnoca prihvatanja lazne hipoteze. Statisticka snaga zavisi od izabrane
verovatnoce odbacivanja istinite hipoteze, od toga da li je testiranje dvosmerno ili
jednosmerno, od velicine uzorka na kojem je istrazivanje sprovedeno i od odabranog
statistickog testa (jer neki statisticki testovi imaju manju statisticku snagu od drugih).
b) Ribarenje
Kada nacrt istrazivanja omogucava veliki broj razlicitih statistickih uporedivanja grupa
ili uslova, istrazivacevim traganjem za statisticki znacajnim razlikama u tim
mnogobrojnim uporedivanjima, od kojih su bar neke statisticki znacajne samo na
osnovu slucajnosti, povecava se verovatnoca odbacivanja proveravane hipoteze
kada je ona istinita i time ugrozava valjanost statistickog zakljucivanja. Ima nekoliko
nacina da se ovaj efekat predupredi.
c) Nepouzdanost merenja
Ukoliko vise slucajnih gresaka sadrze rezultati merenja zavisne promenljive, bice
veca verovatnoca neispravnog prihvatanja proveravane hipoteze i bice ugrozenija
valjanost o kojoj je ovde rec.
d) Nedoslednost u primeni tretmana
Ako vise istrazivaca u jednom istrazivanju primenjuje neki tretman na razlicite nacine,
ili ako isti istrazivac neki tretman primenjuje na razlicite nacine u vise navrata, onda
ce biti povecana varijabilnost u rezultatima merenja zavisne promenljive, a time i
verovatnoca prihvatanja proveravanje hipoteze kada je lazna.
2.2.1.1.1. Cinioci koji ugrozavaju valjanost
statistickog zakljucivanja
e) Slucajna heterogenost predmeta
Povecanje verovatnoce pogresnog prihvatanja nulte hipoteze moze da nastane i
usled toga sto se predmeti medusobno razlikuju po slucajnim ciniocima znacajnim za
merenje efekta nezavisne varijable na zavisnu, a te razlike proizvode nekontrolisanu
varijansu koja umanjuje mogucnost identifikovanja pravog efekta.
Ovaj se efekat moze nadzirati tako sto ce ispitanici biti uzimani iz homogenih
osnovnih skupova (ali se time ugrozava spoljna valjanost) ili tako sto ce znacajna
svojstva ispitanika biti pouzdano merena, a rezultati merenja biti upotrebljeni za
obrazovanje blokova ili kao kovarijate.
f) Narusene pretpostavke statistickih testova
Narusavanje pretpostavki za primenu nekog statistickog testa, takode je vazan izbor
ugrozavanja valjanosti statistickog zakljucivanja. Mada su neki testovi robusni, vecina
statistickih testova zahteva ispunjavanje odredenih pretpostavki da bi se rezultati
analize mogli ispravno tumaciti, a narusavanje tih pretpostavki povecava verovatnocu
odbacivanja istinite hipoteze ili verovatnocu prihvatanja lazne hipoteze.
g) Slucajne beznacajnosti u eksperimentalnom okruzju

Neka sporedna svojstva eksperimentalnog okruzja mogu uticati na rezultate merenja
zavisne promenljive i povecati varijansu greske eksperimentalnu gresku. Veruje se
da ovo ugrozavanje valjanosti statistickog zakljucivanja moze da se kontrolise
izborom takvog eksperimentalnog okruzja u kojem nema ovih stranih izvora varijacija
ili izabiranjem eksperimentalnih procedura koje upravljaju paznju ispitanika na
tretman i odvracaju je od okolinskih promenljivih.
2.2.1.2. Unutrasnja valjanost
_ Unutrasnja valjanost tice se odnosa izmedu istrazivackih operacija bez obzira na
to sta one teorijski reprezentuju; ona se ne tice apstraktnog imenovanja uzroka i
posledice
_ Problem unutrasnje valjanosti nije ogranicen samo na istrazivanja u kojima se
manipulise nezavisnim promenljivim
_ Zakljucci o uzrocnim odnosima imaju unutrasnju valjanost samo kada se opazene
promene ili razlike mogu sa uverenoscu pripisati specificnoj promenljivoj koju je
istrazivac identifikovao ili izolovao
_ Ako je izvesno da promenljiva X i promenljiva Y kovariraju, postavlja se pitanje da li
izmedu njih postoji uzrocni odnos, a potom i pitanje da li je X uzrok Y ili je obrnuto
_ Sticanje odgovora na prvo pitanje je teze od sticanja odgovora na drugo pitanje
_ Odnos promenljive X i promenljive Y moze da bude posredovan nekom trecom
promenljivom Z, pa je zakljucivanje o uzrocnom odnosu X i Y vrlo otezano i pogresivo
_ Sustina unutrasnje valjanosti je povezana sa izvodenjem zakljucaka o hipotezi o
uzrocnim odnosima: da nema uzrocnog odnosa onda kada on u stvarnosti postoji ili
da ga ima onda kada on ne postoji
2.2.1.2.1. Cinioci koji ugrozavaju unutrasnju
valjanost
_ Sto je vise takvih cinilaca, sto je njihov uticaj snazniji i sto je njihovo
delovanje manje razlozivo unutrasnja valjanost je ugrozenija.
_ Ako se njihov efekat ne nadzire, te strane promenljive mogu da sacinjavaju
alternativna objasnjenja dobivenog nalaza o odnosu izmedu nezavisne i
zavisne promenljive.
_ Moguce je kumulativno ili uravnotezavajuce dejstvo niza ovih cinilaca
a) Efekat istorije
Okolinski dogadaji koji se, osim delovanja nezavisne promenljive, desavaju u
vremenskom razmaku od pocetka do kraja istrazivanja, mogu da imaju uticaj na
zavisnu promenljivu ili na odnos izmedu nezavisne i zavisne promenljive i tako
dovoditi do alternativnih objasnjenja efekata zapazenih na zavisnoj promenljivoj.
b) Efekat maturacija (sazrevanja)
Procesi koji proizvode sistematske (povratne ili nepovratne) promene u ispitivanom
predmetu ili u kontekstu u kome se predmet nalazi, koji predmet cine drugacijim no
sto je bi na pocetku istrazivanja narocito istrazivanja koje duze traje (a nisu
neposredni predmet proucavanja u datom istrazivanju).
c) Efekat testiranja
Sam proces merenja moze da utice na ono sto se meri. Prethodno merenje zavisne
promenljive pre-test moze da utice na rezultate naknadnog merenja post-test.
2.2.1.2.1. Cinioci koji ugrozavaju unutrasnju

valjanost
d) Efekat instrumentacije
Promene u sredstvima i postupcima merenja i posmatranja ili promene u samom
posmatracu i ocenjivacu, kao i nacinu ocenjivanja koje nastaju tokom trajanja
istrazivanja (izmedu pretesta i posttesta) mogu da proizvedu razlike, promene u
rezultatima merenja zavisne promenljive i time ugroze unutarnju valjanost.
e) Efekat statisticke regresije
Rezultati merenja sadrze slucajnu gresku merenja, pa ce u ponovljenom merenju
rezultati merenja zavisne promenljive teziti aritmetickoj sredini. (Posto je
neverovatno da ce ti isti slucajni cinioci i na potpuno isti nacin delovati i u
ponovljenom merenju (posttestu), s dobrim se razlozima moze ocekivati da ce
(neopravdano) visoki, odnosno niski, rezultati u ponovljenom merenju teziti
aritmetickoj sredini te distribucije rezultata merenja.)
f) Efekat selekcije
Oznacava uticaj nacina odabiranja ispitivanih predmeta i njihovog rasporedivanja u
grupe, na rezultate istrazivanja. Ako predmeti u grupama koje se porede po
rezultatima merenja zavisne promenljive, nisu odabrani i rasporedeni postupkom koji
verovatnocu da ce tako obrazovane grupe biti medusobno nejednake cini najmanjom
mogucom, onda te pocetne razlike izmedu grupa mogu da proizvedu razlike,
varijacije u rezultatima merenja zavisne promenljive koje se mog pobrkati sa
razlikama proizvedenim nezavisnom promenljivom
2.2.1.2.1. Cinioci koji ugrozavaju unutarnju
valjanost
g) Efekat interakcije sa selekcijom
Nastaje kada razlicite grupe ispitivanih predmeta imaju razlicite aritmeticke sredine na
testu ciji intervali nisu jednaki. Ta interakcija se moze ispoljiti u vidu diferencijalnog
efekta plafona" kada merni instrument vise ne moze da registruje stvarni rast u
jednoj od grupa, ili efekta poda" kada je vise rezultata iz jedne grupe nego iz
drugih grupa smesteno na donjem delu skale
h) Efekat neodredenosti smera uzrocnog uticaja
Kada su odstranjene sve izgledne alternativne hipoteze kojima bi se posredstvom
neke trece promenljive Z mogao objasniti odnos izmedu promenljivih X i Y, a da pri
tom nije odredeno da li je X uzrok Y ili je Y uzrok X
2.2.1.3. Konstruktna valjanost
_ Konstruktna valjanost se tice tumacenja nalaza istrazivanja, koje
ukljucuje teorijsku
_ konstrukciju procesa u osnovi nadenog odnosa izmedu promenljivih
_ Ona se odnosi na izmesanost, pobrkanost na mogucnost da
operacije za koje se mislilo da predstavljaju poseban konstrukt uzroka
ili posledice mogu da predstavljaju ne jedan vec vise konstrukata od
kojih je svaki na istom nivou redukcije
_ Izmesanost znaci da ono sto jedan istrazivac interpretira kao uzrocni
odnos izmedu X i Y, drugi moze tumaciti kao uzrocni odnos izmedu Z i
Y ili izmedu X i V ili cak izmedu V i Z Konstruktna valjanost nije
ogranicena samo na uzrocni odnos izmedu promenljivih, odnosno
samo na konstrukt uzroka ili posledice
_ Teskoce nastaju otuda sto empirijske operacije merenja,
manipulisanja, ne omogucavaju teorijski cisto reprezentovanje

promenljivih ciji nas odnos zanima
_ Ni jedna mera ne predstavlja teorijski cisto zavisnu promenljivu
2.2.1.3. Konstruktna valjanost
_ Eksperimentalni tretmani su visedimenzionalni, pa svaki sadrzaj tretmana
beznacajan za istrazivacev teorijski argument jeste izvor potencijalne
alternativne hipoteze za teorijsko objasnjavanje nalaza o zapazenim
efektima
_ Primeri: konstruktne valjanosti
_ placebo efekat (primena laznog medikamenta u terapiji uzrokuje ozdravljenje).
_ Hotorn efekat (izmena uslova rada (+-) uzrokuje povecanu produktivnost)
_ Za postizanje odgovarajuceg konstrukta potrebna:
1) brizljiva predeksperimentalna eksplikacija konstrukta takva da su definicije
ciste i u saglasnosti sa javnim razumevanjem upotrebljenih izraza
2) analiza podataka usmerena na:
a) proveru mere u kojoj nezavisne promenljive menjaju ono sto se misli da menjaju
b) proveru da li nezavisna promenljiva varira sa merama povezanih ali razlicitih
konstrukata
c) proveru da li zavisnom promenljivom preovladavaju beznacajni cinioci
_ I konstrukt tretmana i konstrukt proishoda treba da se razlikuje od svojih
posebnih srodnika
2.2.1.3.1. Cinioci koji ugrozavaju konstruktnu
valjanost
_ Cinioci koji ugrozavaju konstruktnu valjanost ticu se operacija koje propustaju da
ukljuce sve dimenzije konstrukta ili operacija koje ukljucuju dimenzije beznacajne za
ciljani konstrukt.
a) Neadekvatna predoperacionalna eksplikacija konstrukta
Iskustvene operacije u istrazivanju trebalo bi da budu odabrane na osnovu rezultata
istancane analize sustinskih svojstava konstrukta
b) Pristrasnost mono-operacije
Pojedinacna operacija koja cilja na referent oznacen nekim teorijskim izrazom obicno
ne omogucava ukljucivanje svih dimenzija konstrukta, a pri tom ukljucuje neke za taj
konstrukt beznacajne dimenzije, pa je konstruktna valjanost umanjena ako se u
istrazivanju za neki konstrukt koristimo samo jednom operacijom
c) Pristrasnost mono-metode
Primena samo jednog metoda ugrozava konstruktnu valjanost istrazivanja
d) Nagadanje hipoteze unutar eksperimentalnih uslova
Ispitanici nagadaju eksperimentatorova ocekivanja o tome kako da se ponasaju.
Jedan od nacina da se izbegne problem nagadanja i postavljanja hipoteza, jeste
smanjivanje nivoa reaktivnosti u istrazivanju
valjanost
e) Naslucivanje ocenjivanja
Tipicni ispitanik u eksperimentu ocekuje da bude ocenjivan na neki nacin, sto deluje
kao motivaciona sila koja cini da ispitanik nastoji da se eksperimentatoru predstavi na
nacin koji vodi povoljnoj oceni njegove licnosti
f) Ocekivanja eksperimentatora
Istrazivaceva ocekivanja u pogledu ishoda istrazivanja (koja mogu biti proizvedena

privrzenoscu istrazivaca nekom teorijskom uverenju) mogu uciniti da podaci
prikupljeni istrazivanjem budu u saglasnosti sa tim ocekivanjima. Ovaj faktor moze se
umanjiti ukljucivanjem eksperimentatora koji nemaju odredena ocekivanja ishoda
eksperimenta ili navodenjem eksperimentatora na lazna ocekivanja ili posebnom
analizom podataka za eksperimentatore sa razlicitim ocekivanjima, odnosno razlicitim
nivoima ocekivanja.
g) Mesanje konstrukata sa nivoima konstrukata
Nekom neprekidnom nezavisnom promenljivom X eksperimentator moze manipulisati
tako da varira u nekoliko prekidnih, diskretnih nivoa. Istrazivac, ako X nije pravolinijski
povezana sa Y, utvrdivsi da X na nivoima jedan i dva ne utice na Y, moze zakljuciti
da X ne utice na Y, ali bi izveo suprotan zakljucak da je varirao X, recimo, do nivoa
pet. Ovo se moze ukloniti ili ublaziti variranjem veceg broja nivoa X i merenjem Y na
vecem broju nivoa.
valjanost
h) Interakcija razlicitih tretmana
Ako su isti ispitanici u eksperimentu izlozeni vecem broju tretmana, onda je tesko
razluciti efekat nekog pojedinacnog tretmana od efekata konteksta nekoliko tretmana,
cime je ugrozena valjanost o kojoj je u ovom odeljku rec.
i) Interakcija testiranja i tretmana
Uvedeni predtest cesto uvecava osetljivost, pa se opravdano postavlja pitanje da li bi
isti eksperimentalni nalaz bio dobiven i u odsustvu predtesta.
Slicno pitanje se moze postaviti i kada je rec o visekratnom ponavljanju merenja
zavisne promenljiv posle uvodenja nezavisne promenljive.
j) Ogranicena uopstljivost preko konstrukata
Tretmani ponekad mogu sasvim razlicito da uticu na zavisne promenljive; neki
tretman moze imati pozitivni efekat na jedan konstrukt i pri tom negativni efekat na
drugi.
Mada je nemoguce izmeriti sve konstrukte na koje neki pojedinacni tretman moze
uticati, uputno je ispitati kako tretman moze uticati na druge konstrukte osim onog koji
prvi pada na um u originalnoj formulaciji problema istrazivanja.
Preporucljivo je, kadgod je to izvodljivo, ukljuciti vise kriterijumskih mera.
_ Istrazivac mora kriticki da:
_ promisli kako bi konstrukt trebalo da bude definisan
_ izdvoji srodne konstrukte od kojih bi neki posebni konstrukt trebalo razlikovati
_ odluci koje bi mere ili manipulacije mogao da upotrebi za posebni hipoteticki konstrukt koji
ga zanima
_ obavi visestruka merenja ili manipulacije, kadgod je to moguce
_ predstavi manipulacije i mere u visestrukim nacinima postavki
2.2.1.4. Spoljasnja valjanost
_ Razlikovanje:
a) uopstavanje na posebne ciljane populacije osoba, uslova i vremena
b) uopstavanja kroz populacije ili potpopulacije osoba, uslova i vremena
_ Nalaz nekog istrazivanja moze da bude uopstljiv na ciljanu heterogenu
populaciju, osnovni skup, a da pri tom ne mora da vazi i za neki podskup
unutar toga osnovnog skupa.
_ Prepuno je neizvesnosti i uopstavanje nalaza istrazivanja koje je dobio
jedan istrazivac na nalaze koje bi tim istrazivanjem dobio drugi istrazivac.

Vredi postaviti niz pitanja o uopstljivosti nalaza istrazivanja s obzirom na
primenjene tretmane, sredstva istrazivanja (merne i druge instrumente) i sl.
2.2.1.4.1. Cinioci koji ugrozavaju spoljasnju
valjanost
_ Svi cinioci mogu se opisati u vidu efekata statisticke interakcije, jer se
podaci uopstavaju kako bi se formulisao nalaz istrazivanja.
a) Interakcija selekcije i tretmana
Ako u nekom istrazivanju predmeti nisu izabrani slucajnim procesom iz
ciljanog osnovnog skupa, uopstljivost nalaza tog istrazivanja bice
ogranicena na samo neke podskupove toga skupa.
b) Interakcija okruzja i tretmana
Ako se efekat tretmana menja sa promenom okruzenja, postavlja se pitanje
da li nalaz dobijen istrazivanjem u jednom okruzenju vazi i u nekom
drugom.
2.2.1.4.2. Nacini uvecanja spoljasnje valjanosti
_ Postoji nekoliko modela:
a) slucajno uzorkovanje za reprezentativni model (snazan model, podesan u slucaju
da je prethodno jasno odreden domen proucavanja, iz koga se slucajnim procesom
odabira uzorak za istrazivanje da bi se postigla reprezentativnost uzorka)
b) predostrozno uzorkovanje za heterogenost (nastoji se da se odrede ciljana klasa
predmeta, okruzenja i vremena i da se sirokim rasponom slucajeva iz svake klase
obezbedi da te klase budu reprezentovane u nacrtu istrazivanja)
c) impresionisticko modalno uzorkovanje (razjasnjavanje vrsta predmeta, uslova ili
vremena na koje se nalaz dobijen istrazivanjem namerava da uopsti, a potom
izabiranje najmanje jednog slucaja iz svake klase koji je impresionisticki slican klasi)
d) replikovanje (moguce su mnogostruke replikacije kako unutar jednog istrazivanja,
tako i kroz niz istrazivanja (kada istrazivac ili vise njih pokusava da replikuje prvobitne
nalaze koristeci se istim ili izmenjenim postupcima i sredstvima istrazivanja))
e) eksperiment u prirodnim zivotnim uslovima (istrazivanje u kojem eksperimentator
manipulise najmanje jednom nezavisnom promenljivom i sto je moguce istancanije
meri izabrane zavisne promenljive na nacin, u vreme i u uslovima koji predstavljaju
uzorke prirodno nastalih prilika)
f) metaanaliza (sistem pravila za analizu, kombinovanje i ocenjivanje neke zbirke
nezavisnih replikacija ili delimicnih replikacija metaanaliza otpocinje izborom
problema i hipoteza radi cijeg je resavanja, odnosno proveravanja, preduzet veci broj
iskustvenih istrazivanja, odredivanjem nezavisnih i zavisnih promenljivih o cijim
odnosima govore izabrane hipoteze i nastavlja se pregledom literature u traganju za
obavljenim empirijskim istrazivanjima datog problema)
2.2.1.4.2. Nacini uvecanja spoljasnje valjanosti
_ Kada se prikupe rezultati dobiveni izabranim empirijskim istrazivanjima
datog problema, primenjuju se odgovarajuci statisticki postupci za
preobrazavanje rezultata dobivenih svakim istrazivanjem u zajednicku skalu
merenja.
_ Najcesce koriscene procedure su statisticko proveravanje znacaja razlike i
odredivanje velicine efekta nadene pojedinacnim istrazivanjima.
_ Objedinjujuci na opisani nacin nalaze veceg broja empirijskih istrazivanja,
moze se znatno uvecati spoljasnja valjanost.

2.2.1.5. Relativni znacaj raznih vrsta
valjanosti
_ Posto neki nacin povecavanja jedne vrste valjanosti mogu da budu praceni
istovremenim umanjivanjem neke druge vrste valjanosti, pri planiranju
istrazivanja vazno je imati na umu relativni znacaj koji se pridaje pojedinim
vrstama valjanosti
_ Relativni znacaj pojedinih tipova valjanosti zavisi od vrste istrazivanja
_ U istrazivanjima koja se preduzimaju sa ciljem proveravanja teorijskih
hipoteza, verovatni redosled tipova valjanosti prema relativnom znacaju je
ovakav: unutarnja valjanost, konstruktna valjanost, statisticka valjanost i
spoljasnja valjanost
_ U vecini primenjenih istrazivanja taj redosled je drugaciji: unutarnja
valjanost, spoljasnja valjanost, konstruktna valjanost efekata, valjanost
statistickog zakljucivanja i konstruktna valjanost uzroka
_ Unutrasnjoj valjanosti je pripisan najveci relativni znacaj
2.2.2. VALJANOST
U NOVOJ ISTRAZIVACKOJ PARADIGMI
_ Zastupnici zamisli o novoj istrazivackoj paradigmi nalaze da se tradicionalni
pojam valjanosti tice metode, a ne ljudi, i dodaju da su od hermeneutike
naucili da metod po sebi ne vodi znanju
_ Vazan kriterijum istinitosti nekog skupa iskaza je njihova koherentnost sa
nasim iskustvom realnosti
_ Napusta se ideja da postoji samo jedna istina i smatra se da je istinitost
stvar stepena
_ Trebalo bi da naucimo da mislimo dijalekticki kako bismo stvarnost videli
kao:
_ proces
_ uvek nastajucu
_ kroz samoprotivrecni razvoj
_ stalno postajucu
_ kao nesto sto nije ni subjekt ni objekt (ujedno i nezavisnu i zavisnu od coveka)
_ Stoga se ma koji pojam valjanosti mora odnositi i na onoga ko saznaje i na
ono sto se saznaje: valjano znanje je stvar odnosa
_ Valjanost se moze uvecati kretanjem ka intersubjektivnom valjanom znanju,
kada umesto ja znam mozemo reci mi znamo
2.2.2. VALJANOST
_ Pitanje o valjanosti podataka je trostruko i ono ukljucuje:
1) opisivanje (slicno pojmu valjanosti merenja u tradicionalnoj istrazivackoj
paradigmi)
_ Mozemo li izdvojiti i opisati fenomen koji smo iskusili?
2) odredivanje cilja (slicno pojmu unutrasnje valjanosti u eksperimentalnim i
kvazi-eksperimentalnim istrazivanjima)
_ Ako sami usmeravamo promene u nacinu na koji vodimo svoj zivot, kako
mozemo biti sigurni da bas promene koje smo uveli donose ishode koje smo
zapazili?
3) tumacenje i razumevanje (jedini kriterijum valjanosti tumacenja je

intersubjektivni)
_ Kako uspevamo da se kao istrazivaci koristimo samima sobom kao
saznavaocima i istrazivacima?
2.2.2. VALJANOST
_ Heuristicke vodilje koje mogu uvecati valjanost istrazivanja:
1) Zasnovanost na kvalitetnoj svesnosti istrazivaca, koja se moze steci i razvijati
vezbanjem i praksom
2) Sistematska metoda licnog razvoja je nuzan uslov odrzavanja svesnosti istrazivaca
3) Kritika od strane drugih ljudi ustaljenih misljenja i iskustva
4) Sistematsko koriscenje povratnih informacija i visekratno obnavljanje
istrazivackog ciklusa, tokom kojih ce teorije, pojmovi i kategorije progresivno da se
sire, usavrsavaju, diferenciraju i objedinjuju
5) Uzajamni uticaj razlicitih vrsta znanja (propozicionog, prezentacionog, praktickog i
iskusenog)
6) Sistematsko koriscenje protivrecnostima (aktivno i svesno kritikovanje
raspolozivih podataka stecenih istrazivanjem, tumacenja tih podataka, kao i
zakljucaka zasnovanih na njima)
7) Konvergentna i kontekstualna valjanost (doprinos valjanosti nekom posebnom
podatku istog svojstva dobijenom razlicitim mernim instrumentima)
a) poredenje sa drugim vrstama svedocanstva za isto tvrdenje
b) prikupljanje drugih vrsta svedocanstava o istom izvoru
8) Ponavljanje istrazivanja u istom ili donekle izmenjenom vidu (razlicita videnja,
koja se mozda dopunjuju, a ne obavezno iskljucuju)
PROBLEM
ISTRAZIVANJA
3.1. Priroda i vrste problema
_ Naucno istrazivanje zapocinje uvidanjem, postavljanjem i
formulisanjem problema
_ Znacenje izraza naucni problem cesto se odreduje kao znanje o neznanju
_ Odredivanju znacenja izraza naucni problem pristupa se sa stanovista:
a) psiholoskog sadrzaja problema
_ raspolaganje odredenom kolicinom znanja i informacija o nekom predmetu
proucavanja
_ saznanje nepotpunosti raspolozivog znanja (na tu nepotpunost ukazuje saznanje o
logickom neskladu raspolozivih znanja, o netacnosti, o neodredenosti znanja)
_ stremljenje prevazilazenju te nepotpunosti koje se ispoljava kao proces uporedivanja
alternativnih pretpostavki s ciljem odgovarajuceg izbora izmedu njih
b) strukture jezickog izrazavanja problema

_ Prvi cinilac problemske situacije je osnovni, jer neznanje moze da se ispolji
samo kao saznanje nepotpunosti znanja, sto je veoma znacajno zato sto
nas usmerava u trazenju merila vrednosti problema
_ Naucni problem je takva vrsta znanja ciji predmet nije neposredna predmetna
stvarnost, nego stanje naseg znanja o toj stvarnosti
_ Oblici ispoljavanja naucnog problema:
_ primecivanje praznine u sistemu naucnog znanja
_ postojanje cinjenice koja se ne moze objasniti na osnovu raspolozivih znanja
_ logicka nesaglasljivost teorija koje se odnose na istu oblast stvarnosti
_ uocavanje protivrecnosti unutar jedne teorije
_ Naucni problemi se obicno dele u dve velike klase:
_ empirijske
_ teorijske probleme
iako bi bilo ispravnije govoriti o:
_ klasi pretezno teorijskih i
_ klasi pretezno empirijskih problema
buduci da granice nisu odsecne.
_ Empirijski problemi su problemi prvog reda: oni su ozbiljna pitanja o predmetima koji
sacinjavaju domen jedne nauke.
_ Mozemo da razlikujemo sledece vrste problema:
_ neresene (potencijalne) probleme (sve ono sto se smatra stvarnim, ali jos uvek nije
objasnjeno)
_ resene (aktuelne) probleme (probleme koje su neke teorije resile)
_ probleme anomalija (probleme koje teorija koja se ocenjuje nije uspela da resi, a najmanje
jedna
suparnicka teorija jeste)
_ Teorijski (pojmovni) problemi su pitanja visega reda o kakvoci zasnovanosti
pojmovnih struktura (npr., teorija koje su bile razvijene da daju odgovore na pitanja prvoga
reda)
_ Neka teorija moze da ima:
_ unutrasnje pojmovne probleme
_ kada teorija ima unutarnje logicke nedoslednosti ili/i
_ kada problemi poticu usled pojmovne nejasnoce ili cirkularnosti unutar teorije
_ spoljne pojmovne probleme
_ kada je jedna teorija u sukobu sa drugom teorijom za koju zastupnici prve teorije veruju da
je dobro
zasnovana (logicka neusaglasljivost dveju teorija)
_ U ovom tipu problema imamo cinjenicu koju bi trebalo objasniti, imamo teoriju kojom bi se
ona
mogla objasniti, ali nam nedostaju pomocni iskazi posredstvom kojih bismo pomocu teorije
objasnili tu cinjenicu, pa se problem sastoji u njihovom nalazenju
_ Znanje o tome da li neki skup iskaza ima iskustveno proverljive logicke
posledice zavisi od resavanja ovoga tipa problema.
_ Predmet neke nauke sacinjavaju zapravo postavljeni problemi.

_ Uspesno resenje jednog naucnog problema vodi uvidanju i postavljanju
novih naucnih problema.
_ Sirenjem sfere znanja:
_ uvecava se prostor dodira znanja sa neznanjem,
_ povecava se broj naucnih problema, koji nastaju na prostoru dodira.
_ Razvoj nauke se odvija kroz resavanje naucnih problema.
_ Nalazenje vrednog naucnog problema smatra podjednako znacajnim kao i
njegovo odgovarajuce resenje.
3.2. Jezicki oblik izrazavanja problema
_ Pod naucnim problemom podrazumeva se pitanje iz oblasti nauke na koje
se u postojecem naucnom znanju ne nalazi odgovor.
_ Osnovna vodilja u istrazivackom poduhvatu jeste upravo pitanje kojim je
izrazen problem koji se tim istrazivanjem resava.
_ Pitanje se moze shvatiti kao teznja da se:
_ otkloni ili umanji neizvesnost u raspolozivom znanju o odredenom predmetu
_ stekne novo, dublje, potpunije i tacnije znanje.
_ Prirodni jezicki oblik izrazavanja problema, odnosno nedostatka znanja koji
nastojimo da prevazidemo jeste upitna recenica, odnosno pitanje ili,
nekada, upitna formula.
_ Postoji vise vrsta pitanja:
_ elementarna pitanja
_ pitanja slozena iz elementarnih pitanja
_ hipoteticka pitanja
_ uslovna pitanja i dr.
3.2. Jezicki oblik izrazavanja problema
_ Elementarno pitanje ima dva dela: predmet i trazenje
_ Predmet jeste skup alternativa izmedu kojih onaj ko odgovara obavlja
izbor
_ Pitanja se obicno dele u dve osnovne grupe:
a) grupu pitanja koja se izrazava upitnim recenicama obrazovanim pomocu upitne
reci li i da li predmet predstavlja konacni skup alternativa
_ Primer: Da li postoji povezanost izmedu inflacije i nezaposlenosti?
b) grupu pitanja koja se izrazavaju upitnim recenicama obrazovanim pomocu
priloga: zasto, radi cega, kako, kada, gde, ili pomocu zamenica: sta, koji, koliko,
kakav predmet predstavlja beskonacni skup alternativa
_ Primer: Pod kojim uslovima denominacija ne predstavlja podstrek inflaciji?
_ Trazenje odreduje koliko je istinitih alternativa pozeljno u odgovoru i vrstu
zahteva o potpunosti i jasnoci u odgovoru
_ Shodno trazenju, odreduje se neposredni odgovor koji se sastoji iz
konjunkcije odabranih alternativa
_ Neposredni odgovor je onaj koji potpuno odgovara na pitanje
_ S obzirom na trazenje, ponekad se razlikuju:
_ snazni (trazi navodenje svih istinitih alternativa)
_ slabi oblik pitanja (trazi navodenje nekoliko ili samo jedne od istinitih alternativa)
3.3. Postavljanje i ocenjivanje problema
_ Uvidanje vrednog naucnog problema je presudno za razvoj naucnog znanja
_ Nema ostre granice izmedu uvidanja, jasnog identifikovanja, postavljanja i

resavanja naucnog problema, nego je rec o delovima istog procesa
_ Izabiranje i postavljanje problema u velikoj meri je odredeno:
_ paradigmom (Kun)
_ istrazivackim programom (Lakatos)
_ istrazivackom tradicijom (Laudan)
_ Ne zasluzuje svaki problem traganje za resenjem, pa treba razlikovati:
_ prave od prividnih
_ pravilno postavljene od nepravilno postavljenih
_ vredne od bezvrednih problema
_ Istoriji nauke su poznata istrajna, dugotrajna i uzaludna nastojanja da se rese
pseudoproblemi ili neispravno postavljeni problemi (npr, perpetuum mobile,
problem kvadrature kruga i sl.)
_ Stoga je neophodno prethodno strogo ocenjivanje problema
_ Veliki broj kriterijuma prema kojima se moze proceniti vrednost problema
_ Prirodni jezicki oblik izrazavanja naucnog problema jeste upitna recenica
_ Pitanje nije sud, vec je sud tek odgovor na pitanje
_ Medutim, neki metodolozi pitanju pripisuju iskazni sadrzaj, sto znaci da je ono
delimicno iskaz, buduci da se pitanjem moze saopstiti velika kolicina informacija
_ Posto se za pitanje ne moze reci da je istinito ili lazno u onom smislu u kojem se to
kaze za neki sud, otezano je i ocenjivanje problema izrazenog tim pitanjem,
odnosno upitnom recenicom
_ Neka dostignuca eroteticke (interogativne) logike donekle omogucavaju
zakljucivanje o tome:
_ da li je neko pitanje ispravno postavljeno (ako je moguc odgovor (T v _T))
_ a posredno i da li je pravilno postavljen problem izrazen tim pitanjem
_ Ispravnost pitanja je nuzni, ali ne i dovoljni uslov dolazenja do istinitog
odgovora
_ U osnovi svakog pitanja lezi njegova pretpostavka, tj. sud, iskaz (T v _T).
_ Postoji ogranicena mogucnost da se na osnovu istinitosti pretpostavke
pitanja posredno logicki ocenjuje pravilnost postavljanja problema.
_ Ako je pretpostavka pitanja istinit iskaz, pitanje se smatra ispravnim ili
pravilno postavljenim.
_ Pretpostavka pitanja koje spada u grupu da li pitanja je logicki jednaka
iskljucujucoj disjunkciji mogucih odgovora na dato pitanje
_ Da bi se pitanje te vrste moglo smatrati ispravno postavljenim, potrebno je da ta
pretpostavka bude analiticki iskaz, iskaz logicki istinit
_ Pretpostavka pitanja koja spada u grupu koji pitanja je egzistencijalni iskaz
_ Da bi se smatralo pravilno postavljenim, pitanje koje spada u ovu vrstu trebalo bi da ima
istinitu pretpostavku
_ Za istinitost pretpostavke pitanja kojim se izrazava problem odgovoran je
istrazivac koji je srocio pitanje.
_ Istinitost pretpostavki pitanja nije ni jedini niti dovoljan uslov pravilnosti
postavljanja pitanja i, posredno, pravilnosti postavljanja problema.
_ Jedan od bitnih uslova da pitanje kojim je izrazen problem bude pravilno

postavljeno jeste pridrzavanje sintaksickih i semantickih pravila
(prirodnog ili vestackog jezika) upotrebljenog u postavljanju pitanja.
_ Pored toga, da bi pitanje sroceno u tom smislu bilo jasno i nedvosmisleno,
neophodno je da znacenja svih izraza upotrebljenih u postavljanju
pitanja budu sto je moguce jasnije i istancanije odredena.
_ Pravilno postavljeno pitanje, takode, ukljucuje i navodenje zahteva u
pogledu naucne zasnovanosti ocekivanih odgovora.
_ Razmatranje ovih zahteva pomera paznju
od pretezno logickih ka pretezno metodoloskim
kriterijumima za ocenjivanje problema
_ Osnovni zahtevi koji se postavljaju nekom probnom odgovoru na pitanje
kojim je izrazen naucni problem:
_ proverljivost odgovora
_ zasnovanost problema
_ kolicina neizvesnosti (bogatstvo informacija)
_ prakticki znacaj resavanja problema
_ Obicno postoji vise izglednih resenja postavljenog problema.
_ Hipoteza se moze shvatiti kao moguci, probni odgovor na pitanje kojim je
iskazan problem.
_ Posto je to probni odgovor, potrebno ga je proveriti.
_ Od hipoteze se zahteva da bude proverljiva.
_ Proverljivost odgovora je veoma znacajan metodoloski kriterijum, jer
omogucava razlikovanje resivih (makar u nacelu) od neresivih problema
_ Za postavljanje problema nije dovoljno postavljanje pitanja, nego je
neophodno i obrazlaganje zasnovanosti problema
_ Problem je uvek zasnovan na nekim raspolozivim naucnim znanjima
_ Svrha obrazlaganja zasnovanosti problema jeste razgranicavanje pravog od
prividnog problema
_ Pomenuti logicki i metodoloski kriterijumi su znacajni i za postavljanje
problema i za ocenjivanje njegove vrednosti
_ Za ocenjivanje vrednosti problema su bitna i epistemoloska merila:
_znacaj koji problem ima za razvoj naucnog znanja (resenje nekih naucnih
problema moze da urodi velikim prilivom novih znanja i bude praceno naglim
napretkom u razvoju nauke)
_kolicina neizvesnosti sadrzana u problemu (jer se kolicina informacije nekog
iskaza odreduje kolicinom neizvesnosti koju taj iskaz otklanja)
_prakticki znacaj problema, a govori o plodnosti prakticke primene znanja
stecenih resenjem datog problema
_ Problem istrazivanja se odabira na osnovu ishoda ocenjivanja zapazenih i
formulisanih problema obavljenog prema navedenim kriterijumima

_ Ovde je prekomerno uproscen problem postavljanja i ocenjivanja naucnih
problema: umesto uzorka naucnih problema ovde se stvari ilustruju uzrokom
obicnih situacija pitanje-odgovor, u kojima osoba koja postavlja pitanje moze tacno
znati u cemu je sustina problema izrazenog pitanjem i moze znati skup mogucih
alternativa iz kojih treba izabrati onu koja je istinita (mada ne zna koja je takva).
_ Mala mogucnost koriscenja postignuca eroteticke logike u ocenjivanju
pitanja kojim je izrazen naucni problem.
_ U nauci je u sustini rec o traganju za teorijskim kontekstom u kojem bi
pitanje postalo dovoljno osmisljeno da bi se preobrazilo u naucni problem
_ Upitna recenica se smatra naucnim problemom ako u oblasti na koju se
pitanje odnosi postoje razradeni:
_ logicki i matematicki aparat
_ kategorijalni aparat sadrzajnog znanja
_ Te pretpostavke sacinjavaju kontekst postavljanja naucnog problema
Hipoteza istrazivanja
4.1. Priroda, funkcije i vrste hipoteza
_ Kada je postavljen i jasno odreden naucni problem, u potrazi za njegovim konacnim
resenjem, polazi se od nekog probnog resenja.
_ Problem se izrazava pitanjem kojim se traze informacije i znanja koja su:
_ nedostajuca
_ upotpunjujuca
_ utacnjavajuca.
_ Hipoteza je resenje naucnog problema koje je:
_ zamisljeno
_ jasno formulisano u iskaz
_ probno
_ znacajno (netrivijalno)
_ logicki i iskustveno dopustivo
_ teorijski dobro obrazlozeno raspolozivim naucnim znanjem
_ iskustveno proverljivo.
_ Pronalazenje hipoteze moze biti
_ intuitivno
ali su brojniji slucajevi u kojima se koristi zakljucivanje:
_ induktivno zakljucivanje opste pravilnosti iz iskaza o pojedinacnim
slucajevima
_ analosko uvidajuci analogiju izmedu ocevidno nepovezanih pojava;
_ deduktivno izvodenjem hipoteze iz teorije
_ retroduktivno po uocavanju neke nepravilnosti koju je potrebno
objasniti, traga se za hipotezom i pocetnim uslovima iz kojih

nepravilnost moze da bude dedukovana
_ Funkcije hipoteze:
_ pruzanje probnog objasnjenja (koje se moze pokazati kao ispravno)
_ predvidanje (koje, zauzvrat, omogucava proveravanje hipoteze)
_ vodenje u procesu istrazivanja (ono sto se u istrazivanju cini i nacin na koji se to
cini)
_ S obzirom na mogucnost opovrgavanja ili potvrdivanja, postoje tri vrste hipoteza:
_ univerzalne (Primer: Svi politicari su skloni manipulaciji.)
_ Ako je rec o klasi sa beskonacno velikim brojem clanova, onda takva hipoteza nikada ne
moze konacno da bude potvrdena. S druge strane, bilo bi dovoljno naci samo jedan slucaj
kontradikcije da bi takva hipoteza bila opovrgnuta.
_ egzistencijalne (Primer: Postoji najmanje jedna osoba kojoj njene paranormalne
moci omogucavaju da predskaze neke aspekte buducnosti.)
_ Ako je klasa neogranicena, ma koliki broj kontradiktornih slucajeva se navede, hipoteza ne
moze konacno da bude opovrgnuta. Dovoljno je, medutim, da se nade samo jedan slucaj da
bi ovakva hipoteza bila potvrdena.
_ verovatnosne (Primer: U zemljama jugoistocne Evrope uspesno se okonca 30%
projekata koje finansira Evropska Unija.)
_ Ne mogu da budu ni potvrdene ni opovrgnute singularnim iskazom, ali se uvodenjem nekih
metodoloskih pravila, ipak mogu uciniti opovrgljivim.
4.2. Promenljive i odnosi izmedu promenljivih
_ Mnogi istrazivacki problemi u oblasti drustvenih nauka formulisani
su tako da se ticu (nepoznatog) odnosa izmedu dveju ili veceg
broja promenljivih, a odgovarajuce hipoteze tako da govore o
pretpostavljenom odnosu izmedu tih promenljivih.
_ Promenljiva je svojstvo predmeta, osobe, stanja, procesa, dogadaja
i dr. koje moze uzeti neku vrednost iz odredenog skupa vrednosti.
_ Kriterijumi za razvrstavanje promenljivih:
_ zavisne i nezavisne
_ manipulisanju podlozne i nepodlozne
_ promenljive-moderatori
_ intervenisuce promenljive
_ hipoteticki konstrukti
_ Nezavisno promenljiva: istrazivac njom manipulise (sistematski je varira)
ili je meri da bi odredio efekat te promenljive na neku drugu promenljivu.
_ Zavisna (kriterijumska) promenljiva: istrazivac je neposredno ili
posredno posmatra i meri da bi odredio prirodu njenog odnosa sa
nezavisnom promenljivom, odnosno moguci efekat koji na nju ima
nezavisna promenljiva.
_ Promenljiva-moderator: promenljiva kojom istrazivac manipulise ili je meri
da bi odredio kako ona menja odnos izmedu neke nezavisne promenljive i
neke zavisne promenljive.
_ Intervenisuca promenljiva: unutrasnja, organska, posmatranju
nepodlozna promenljiva ciji se efekat zakljucuje na osnovu spoljasnjih
nezavisnih promenljivih (promenljiva drazi) i zavisnih promenljivih

(promenljiva odgovora).
_ Hipoteticki konstrukti: zakljuceni ili pretpostavljeni pojmovi (za razliku
od empirijskih, koji izvedeni iz opservacionih podataka neposrednom
apstrakcijom).
_ Da bi hipoteza bila jasna, nedvosmislena i iskustveno proverljiva, potrebno
je, pored ostalog, da promenljive o cijem pretpostavljenom odnosu govori
budu definisane, tj. da njihovo znacenje bude izricito odredeno.
_ Istrazivanjem koje se preduzima radi empirijskog proveravanja hipoteza
potrebno je dobiti informacije o stvarnom odnosu izmedu promenljivih
da bi se izveo zakljucak da li pretpostavljeni odnos izmedu promenljivih
o kojem govori hipoteza relativno adekvatno odgovara stvarnom
(istrazivanjem nadenom) odnosu izmedu tih promenljivih.
_ Odnos izmedu promenljivih: odnos skupova uredenih parova vrednosti
nezavisne promenljive i zavisne promenljive.
_ Pod skupom uredenih parova se podrazumeva takav skup parova u kojem
se clanovi svakog para koji pripadaju istom skupu vrednosti dosledno
javljaju kao prvi clan u paru.
_ Relacija izmedu skupova, zavisno od broja skupova, moze da bude: unarna
(n=1), binarna dijadna (n=2), ternarna trijadna (n=3) i enarna (n).
_ S obzirom na nacin na koji povezuju dva skupa vrednosti,
domen i kodomen, relacije mogu biti:
a) relacije 1:1
b) relacije N:1
c) relacije 1:N
d) relacije N:N.
_ Veoma znacajna vrsta relacija su funkcije: skup uredenih parova
vrednosti nezavisne i zavisne promenljive tako da za svakog clana
iz skupa vrednosti nezavisne promenljive (domen) postoji jedan i
samo jedan clan skupa vrednosti zavisne promenljive (kodomen). y
= f(x) (y je funkcija x).
_ Relacije u kojima se jednom clanu domena pridaje vise od jednog clana
kodomena nisu funkcije.
_ Kada se vrednosti dveju ili veceg broja promenljivih zajednicki
menjaju, onda je rec o korelaciji.
4.3. Formulisanje i ocenjivanje prihvatljivosti
hipoteze
_ Naucne hipoteze mogu se formulisati u vidu:
implikacija, egzistencijalnih, relacionih i univerzalnih iskaza.
_ implikacija hipoteticki iskaz (najcesce)
_ Primer: Ako je vece samouvazavanje studenata, onda ce biti veci i njihov uspeh.
_ Implikacijom je izrazen odnos izmedu dveju promenljivih.
_ Kada se uzme u obzir mnogostruka uslovljenost i povezanost
pojava (narocito u oblasti drustvenih nauka), hipoteze se najcesce
postavljaju tako da govore o pretpostavljenom odnosu izmedu veceg
broja promenljivih.
_ Opsti oblik hipoteze je:
Ako p1, p2, ..., pn, onda q" ili Ako p1, p2, ..., pn, onda q1, q2, ..., qm.
hipoteze
_ U traganju za resenjem nekog naucnog problema, niz zamisljenih,
mogucih resenja (hipoteze) uvek je ogranicen na neki konacni skup,
ali ni svi clanovi tog skupa nemaju jednaku vrednost, niti jednako
zasluzuju sistematsko i strogo empirijsko proveravanje u buducnosti
_ Stoga su neophodni neki kriterijumi za ocenjivanje privremene,
prethodne prihvatljivosti suparnickih hipoteza toga skupa.
_ Da bi se neki iskaz prihvatio kao hipoteza neophodno je da on bude:
_ izgraden u skladu sa pravilima jezika na kojem je srocen
_ smisaon, jasan i nedvosmislen
_ informativan
_ znacajan, teorijski dobro obrazlozen, logicki i iskustveno dopustiv odgovor
na pitanje kojim je izrazen problem.
hipoteze
_ Princip inkompatibilnosti: sto se produbljenije promatra neki problem
stvarnog sveta njegovo resenje postaje sve rasplinutije, tj. sa uvecavanjem
kompleksnosti sistema opada nasa sposobnost da postavljamo precizne i
znacajne iskaze o ponasanju dok se ne dode do praga ispod kojeg preciznost
i znacajnost postaju skoro uzajamno iskljucujuca svojstva.
_ Hipoteza treba da bude teorijski obrazlozena odgovarajucim znacajnim
svedocanstvom, pri cemu se zahteva strogo procenjivanje:
_ epistemoloskog statusa svedocanstva (istinitosne vrednosti iskaza koji sacinjavaju
posredno svedocanstvo)
_ nacina na koji je to svedocanstvo steceno
_ logickog odnosa izmedu svedocanstva i hipoteze kojoj je u prilog navedeno.
_ Hipoteza se moze obrazlagati:
_ dokazivanjem dedukovanjem hipoteze iz vec usvojenih tvrdnji koje su
ukljucene u prethodno znanje i cija je istinitost utvrdena nezavisno od
hipoteze koja se obrazlaze.
_ posredstvom skupa iskaza manje opstosti od one koju ta hipoteza ima, uz
uslov da skup iskaza hipotezu cini verovatnom u nekom znacajnom stepenu
hipoteze
_ Za ocenjivanje prethodne prihvatljivosti hipoteza koriste se isti
kriterijumi koji se koriste za ocenjivanje naucnih teorija:
_ iskustvena proverljivost
_ prethodna verovatnoca
_ smelost
_ objasnjavalacka i predvidacka moc
_ saglasnoscu sa vec usvojenim naucnim znanjima i principima
teoretisanja i dr.
_ Preliminarno prihvatanje hipoteze ne zavisi od cinjenice da li istrazivac u nju veruje ili
ne, ili, mozda, nagada da je lazna, posto ce morati da iskustveno proveri.

_ Prihvatljivost hipoteza zavisi od njene:
_ prethodne prihvatljivosti
_ ishoda iskustvenih proveravanja
_ procenu prihvatljivosti njoj suparnickih hipoteza
TIPOVI I NACRTI ISTRAZIVANJA

EKSPERIMENT I EKSPERIMENTALNI NACRTI
_ Sta je eksperiment i eksperimentalni nacrti?
_ Koje su funkcije eksperimentalnog nacrta?
_ Koje su osnovne funkcije eksperimentalnog nacrta?
_ Pregled eksperimentalnih nacrta
_ Kvazieksperimentalni nacrti
_ Ex-post-facto istrazivanja
_ Nacrti korelacionih studija
_ Razvojne studije
_ Survey
_ Akciona istrazivanja
_ Evaluacione studije
_ Studija slucaja
Znacenje izraza eksperiment
_ Eksperiment je sistematski proces sticanja iskustvenog
svedocanstva koje pokazuje efekat neke promenljive na
drugu pri cemu istrazivac
_ planski manipulise najmanje jednom nezavisnom promenljivom
_ nadzire znacajne uslove
_ opaza, meri i belezi promene zavisne promenljive33 odgovore
objekta eksperimentisanja
Elementi eksperimenta
_ X nezavisna (eksperimentalna) promenljiva (njom se u eksperimentu
planski manipulise tako da ona uzima odredene vrednosti nivoe.
_ Z strane promenljive (njima se u eksperimentu ne manipulise, iako one
mogu (pojedinacno, u medusobnoj interakciji ili u interakciji sa
eksperimentalnom promenljivom) da proizvedu efekat na zavisnoj promenljivoj:
_ sistematski (postojano u nekom smeru) ili
_ slucajno (promenljivog intenziteta i smera)
_ e eksperimentalna greska (posledica delovanja slucajnih promenljivih)
_ Y rezultati merenja (reakcije objekta eksperimentisanja na X i Z)
Vrste i izvori varijanse u eksperimentu

_ Varijacija: rezultat efekta koji nezavisna promenljiva ostvaruje na
zavisnu.
_ Varijansa: mera u kojoj se rezultati merenja zavisne promenljive
u eksperimentu razlikuju.
_ Postoje sistematski i slucajni izvor varijacija, koji daju varijanse
sa istim nazivom, a njihov zbir naziva se ukupnom varijansom.
_ Sistematska varijansa (potice od delovanja eksperimentalne
promenljive ili stranih promenljivih).
_ Eksperimentalna varijansa je sistematska varijansa proizvedena
manipulisanjem nezavisnom promenljivom.
_ Strana varijansa je deo varijanse rezultata merenja zavisne
promenljive proizveden sistematskim delovanjem stranih promenljivih.
_ Slucajna varijansa je proizvod delovanja mnogih cinilaca usled kojih
rezultati merenja odstupaju na nepravilan nacin (unutargrupna
varijansa, varijansa greske ili eksperimentalna greska).
_ Ukoliko je veca slucajna varijansa utoliko je teze odrediti efekat
nezavisne promenljive na zavisnu.
Osnovne funkcije eksperimentalnog nacrta
_ Eksperimentalni nacrt je plan prema kojem se subjekti izlazu
nivoima tretmana i prema kojem se analiziraju podaci.
_ Postoji mnostvo razlicitih eksperimentalnih nacrta.
_ Eksperimentalni nacrti su veoma podesni za proveravanje hipoteza o
uzrocnom odnosu izmedu promenljivih.
_ Da bi se zakljucilo da postoji uzrocan odnos izmedu promenljivih
neophodno je svedocanstvo o:
a) povezanosti, kovarijaciji promenljivih
b) vremenskom redosledu javljanja
c) iskljucenju alternativnih objasnjenja kovarijacije
d) zauzimanju nekog teorijskog stanovista o prirodi uzrocnosti
_ U tu svrhu nacrt istrazivanja treba da obezbedi:
1) mogucnost uporedivanja
2) manipulisanje nezavisnom promenljivom
3) nadziranje strane sistematske varijanse
4) mogucnost uopstavanja nalaza na uslove i slucajeve koji nisu obuhvaceni
istrazivanjem
_ Eksperimentalni nacrt treba da kontrolise varijansu u skupu rezultata
merenja zavisne promenljive prema nacelu:
_ uciniti najvecom mogucom eksperimentalnu sistematsku varijansu
_ uspesno kontrolisati stranu varijansu
_ svesti na najmanju mogucu meru varijansu greske.
Uvecavanje eksperimentalne varijanse
_ Eksperimentalni nacrt treba da omoguci jasno ispoljavanje varijanse
koja potice od delovanja eksperimentalne promenljive, inace je
mala verovatnoca da ce:
_ se ispoljiti njen uticaj na zavisnu promenljivu
_ taj uticaj biti izdvojiv iz ukupne varijanse
_ Razliciti postupci odabiranja vrednosti nezavisne promenljive koji treba da
uticu na uvecanje eksperimentalne varijanse:

_ postupak krajnosne vrednosti
(najcesce korisceni postupak, narocito u pocetnim fazama istrazivanja)
_ postupak optimalne vrednosti
(amortizovanje efekta primene prvog postupka (funkcijsko ponasanje)).
_ postupak nekolicina vrednosti
(podoban za pocetak istrazivanja, kada je nepoznato koje su vrednosti nezavisne
promenljive optimalne, kako bi se izbegli pogresni zakljucci o odnosu nezavisne i
zavisne promenljive)
Umanjivanje slucajne varijanse
_ Utice na ispoljavanje znacaja eksperimentalne varijanse.
_ Slucajna varijansa moze poticati od raznorodnih cinilaca
(najvazniji: individualne razlike predmeta i greske merenja).
_ Umanjivanje varijanse greske se postize na nekoliko nacina:
_ povecanjem pouzdanosti merenja (rezultati merenja oslobodeni
slucajne greske merenja)
_ agregacijom rezultata merenja (zbir skupa visestrukih merenja
postojaniji i reprezentativniji ocenitelj od nekog pojedinacnog
merenja)
_ uvecanjem uzorka predmeta ispitivanja (time se uvecava
verovatnoca da se medusobno potiru ucinci individualnih razlika
ispitivanih predmeta)
_ koriscenjem homogenih grupa predmeta ispitivanja (cime se
smanjuje varijansa greske)
_ eksperimentalnom kontrolom (znacajnih uslova eksperimenta,
cime usahnjuju neki izvori slucajnih gresaka)
Nadziranje strane varijanse
_ Svrha nadziranja strane varijanse je odstranjivanje
alternativnih objasnjenja nalaza o odnosu nezavisne i
zavisne promenljive dobivenog eksperimentom.
_ Postupci nadziranja strane varijanse:
_ dele se u dve grupe:
_ postupci koji su ukljuceni u sam nacrt istrazivanja
_ statisticki postupci
_ grupe imaju i zajednicke clanove, a cesto ih nije moguce u potpunosti
odeliti
_ Strane promenljive ciji se efekti nadziru poticu od:
a) predmeta ispitivanja
b) okoline
c) eksperimentalnog ustrojstva
d) istrazivaca
Postupci nadziranja strane varijanse
koji su ukljuceni u nacrt istrazivanja
1) odstranjivanje stranih promenljivih
a) homogenizovanjem grupe ispitivanog predmeta
b) ostvarivanjem laboratorijskih uslova
c) mehanizovanjem uslova istrazivanja
2) odrzavanje stranih promenljivih neizmenjenim

a) pretest i posttest (merenje pre i posle izlaganja delovanju nezavisne p.)
b) angazovanje istih istrazivaca tokom citavog istrazivanja
3) uravnotezavanje
a) uvodenjem kontrolne grupe
b) deljenjem eksperimentalne i kontrolne grupe radi ispitivanja:
_ u izmenjenim uslovima
_ pri postojanju vise istrazivackih ustrojstava
_ efekata uvodenja dva ili vise ispitivaca
4) primena slucajnog odabira i rasporeda (rendomizovanje) s obzirom na:
a) ispitivane predmete i njihovo grupisanje
b) redosled ispitivanja
c) izlaganje tretmanima
d) istrazivace
5) sistematsko variranje stranih promenljivih
a) koriscenjem okolinskih promenljivih kao nezavisnih promenljivih
b) protivuravnotezavanjem (predmeti se izlazu razlicitim testovima, pri cemu predasnji
uticu na potonje)
c) uvodenjem veceg broja ispitivaca koji se sistematski variraju
Ovi pristupi se medusobno ne iskljucuju i moguce ih je kombinovati.
OSNOVNI EKSPERIMENTALNI NACRTI
PREGLED EKSPERIMENTALNIH NACRTA
1) Nacrt pretest-posttest sa kontrolnom grupom
(predmeti se odabiraju i rasporeduju u grupe slucajno, kao sto se
slucajnim procesom odreduje koja ce grupa biti izlozena
eksperimentalnom tretmanu)
2) Nacrt samo posttest sa kontrolnom grupom
(jedna eksperimentalna grupa se izlaze tretmanu, a druga se tom
tretmanu ne izlaze, pri cemu se grupe obrazuju i izlazu razlicitim
uslovima slucajnim procesom)
3) Solomonov nacrt sa cetiri grupe
(kombinacija 1. i 2. nacrta, cime se objedinjuju njihova dobra, a
umanjuju losa svojstva)
A. Eksperimentalni nacrti visestrukih tretmana
_ Ovi nacrti ukljucuju najmanje tri nivoa jedne nezavisne promenljive ili
najmanje dve nezavisne promenljive.
1. nacrti potpunih blokova
(potpuno rendomizovani nacrt, nacrt rendomizovanih blokova, latinski
kvadrat, grcko-latinski kvadrat, hiper-grcko-latinski kvadrat)
2. nacrti nepotpunih blokova
(balansirani nacrt nepotpunih blokova, delimicno balansirani nacrt
nepotpunih blokova i dr.)
3. faktorski eksperimenti
(potpuno rendomizovani faktorski nacrt, faktorski nacrt rendomizovanih
blokova, potpuno rendomizovani hijerarhijski nacrt, potpuno rendomizovani
parcijalni hijerarhijski nacrt, splitplot nacrt i dr.)
4. eksperimenti analize kovarijanse
(potpuno rendomizovani nacrt analize kovarijanse, nacrt analize kovarijanse

rendomizovanih blokova, latinski kvadrat i dr.)
_ Postoje tri razlicita modela za nacrte visestrukih tretmana:
1) model odredenih efekata (svi tretmani o cijim se efektima zakljucuje
ukljuceni u eksperimentalni nacrt)
2) model slucajnih efekata (tretmani ukljuceni u eksperiment predstavljaju
slucajni uzorak iz osnovnog skupa tretmana o cijim se efektima zakljucuje)
3) model mesovitih efekata (ima nezavisnih promenljivih sa odredenim i
slucajnim efektima)
B. Kvazi-eksperimentalni nacrti
_ U kvazi-eksperimentalnim nacrtima (kao i u pravim
eksperimentalnim nacrtima):
_ manipulise se najmanje jednom nezavisnom promenljivom
_ ali nema mogucnosti da se grupe obrazuju slucajnim procesom
_ nego se za svrhe istrazivanja uzimaju vec obrazovne grupe
C. Nacrti vremenskih nizova
_ Nacrti vremenskih nizova podrazumevaju
visekratna merenja zavisne promenljive u odredenim
vremenskim razmacima na istoj grupi predmeta, sa
jednokratnim ili visekratnim umetanjem eksperimentalnog
tretmana u taj vremenski niz.
a) Nacrt vremenskog niza
(jedna grupa ispitanika u kojoj se povremeno meri izabrana
zavisna promenljiva i taj niz merenja prekida se umetanjem
eksperimentalnog tretmana, da bi u istim vremenskim razmacima
bio nastavljen)
b) Nacrt visestrukih vremenskih nizova
(dodaje se kontrolna grupa prethodnom nacrtu)
c) Nacrt jednakih vremenskih uzoraka
(samo jedna grupa ispitivanih predmeta, u cijem se jednom delu
primenjuje eksperimentalni tretman)
D. Nacrti sa nejednakom kontrolnom grupom
1) Nacrt pretest-posttest sa nejednakom kontrolnom grupom
(u drustvenim i humanistickim naukama, cesto je nemoguce
rasporedivanje ispitanika u grupe slucajnim procesom, pa se
uzimaju vec obrazovane grupe ispitanika, pri cemu slucaj
odlucuje izbor grupe koja ce biti izlozena eksperimentalnom
tretmanu)
2) Nacrt sa protivuravnotezavanjem
(u slucajevima kada je pretest neprikladan, ponekad je podesan
nacrt sa protivuravnotezavanjem) U ovom nacrtu cetiri
eksperimentalna tretmana su rendomizovanjem rasporedena na
cetiri vec obrazovane grupe ispitanika. Ovakav nacrt moze da
bude primenjen i na cetiri ispitanika)
3) Simulirani pretest-posttest nacrt
(klasicni nacrt pretest-posttest, u kojem je vrlo slab nadzor
strane varijanse nepreporucljiv)
4) Simulirani pretest-posttest nacrt sa kontrolnom grupom

(Ako eksperimentalni tretman ne mora da bude primenjen na
celokupni osnovni skup, onda se prethodni nacrt moze poboljsati
dodavanjem kontrolne grupe)
E. Ex-post-facto istrazivanja
_ Istrazivanje kojim se ispituju efekti na zavisnoj
promenljivoj nekog tretmana koji je vec delovao, iako nije
uveden od strane istrazivaca.
_ Moguce je da, u nekim prilikama, nastupanju tretmana u nekom
osnovnom skupu (osoba, organizacija) prethodi niz merenja
zavisne promenljive koja je predmet proucavanja, pa bi
produzavanjem toga niza merenja na uzorku izabranom iz tog
osnovnog skupa posle delovanja tretmana bio oblikovan nacrt.
F. Nacrti korelacionih studija
_ Obavlja se merenje dveju ili veceg broja promenljivih u nekoj grupi
ispitivanih predmeta sa ciljem da se steknu informacije o:
_ prisutnosti, smeru i stepenu povezanosti izmedu dveju promenljivih
_ povezanosti izmedu vise nezavisnih i vise zavisnih promenljivih
(visestruka korelacija ili kanonicka korelacija)
_ Cesto je tesko ili nemoguce odrediti koja je od promenljivih
nezavisna, a koja zavisna.
_ A kada je to i moguce, nacrti korelacionih studija ne ukljucuju
manipulisanje nezavisnom promenljivom.
_ Prikladni su za sprovodenje u prirodnim zivotnim uslovima.
_ Mogu da budu vrlo plodonosni u dolazenju do vrednih hipoteza,
koje mogu da posluze u razlicite svrhe:
_ da opisu odnos izmedu promenljivih
_ da utru put nekoj kauzalnoj studiji
_ da obezbede informacije za predvidanje
G. Razvojne studije
_ Sluze za proucavanje razvojnih promena tokom vremena
_ Svaki razvoj je promena, ali nije svaka promena razvoj (nego je ciklicna, reverzibilna i sl.).
_ Vrlo znacajan element razvojnih promena su stabilnost i trajnost.
_ Diskontinuitet je kvalitativna promena koja je ujedno velika i brza.
_ Postoje dva pristupa u opisivanju razvoja:
A. RAZVOJ CINI POSTOJANJE DISKONTINUITETA IZMEDU FAZA
Uzastopnost stupnjeva ima svoju unutarnju logiku jer postoji:
a) invarijabilni sled; ni jedan stupanj ne moze da bude preskocen
b) kontinuitet: svaki stupanj se izgraduje na prethodnom, ukljucuje ga, preobraca i
priprema sledeci
c) unutarnja logika svakoga stupnja, kojom se objasnjavaju njegova ravnoteza i stabilnost
B. RAZVOJ CINI NIZ GRADACIJA DUZ KVALITATIVNOG KONTINUUMA
Postoji niz metodoloskih teskoca u definisanju stupnjeva:
a) nema sigurnih, vec samo vise ili manje verovatnih znakova za neki nivo
b) ne moze se postaviti zadatak koji ce izazvati bas ono sto objasnjava neki razvojni nivo
c) nema nepogresivog nacina za razdvajanje razlicitih vrsta razvoja, a svi se oni odvijaju
istovremeno
d) nema nepogresivog metoda za razlikovanje verovatnih znakova razvojnog nivoa od

onih koji su samo u korelaciji sa njim
e) posmatrani pokazatelj moze da bude rezultat procesa na nekom drugom nivou, a ne
posmatranog
f) tesko je nekom razvojnom nivou pripisati bas neki znak, jer se i sama njegova osnova
razvija
H. Survey
_ Preduzima se sa ciljem da se ispitivanjem uzorka doznaju svojstva
distribucija i odnosa izmedu promenljivih u osnovnom skupu.
_ Njima se ponajvise koriste istrazivaci u oblasti sociologije i psihologije.
_ Ova istrazivanja dele se u dve grupe:
_ grupa deskriptivnih istrazivanja
(donosi opise distribucija proucavanih pojava i odnosa izmedu tih pojava)
_ grupa analitickih ili eksplanatornih istrazivanja
(donekle sledi logiku eksperimentalnih istrazivanja, ali su manje usmerena na
postizanje reprezentativnosti, nego na izbor podesnog uzorka za
proveravanje neke posebne hipoteze)
_ U survey spadaju: panel studija, intervju, anketa, skale procenjivanja i dr.
_ Ovoj vrsti istrazivanja svojstveni su:
_ sasvim jasno odredeni problem i ciljevi istrazivanja
_ strogi nacrti uzorkovanja
_ istancana analiza rezultata
I. Akciona istrazivanja 1/3
_ Proucavalac moze da proucava neki predmet menjajuci ga i motreci
posledice promena, bas kao sto uspeh menjanja zavisi od prethodnog
proucavanja.
Ako akciju shvatimo kao:
_ pragmaticku
_ konstituisanu sopstvenim skupom normativnih racionalnih ideala i interpretativnih
procedura
_ podloznu istrazivanju,
a istrazivanje kao:
_ teorijsko
_ konstituisano svojom smestenoscu u proceduralna pravila racionalnosti
_ nuzno nepotpuno, cime je njegov nastavak zavisan od akcije
zakljucujemo da je akciju moguce (ponekad i neophodno) povezati sa istrazivanjem
_ Kriterijumi za praksu i za sticanje znanja trebalo bi da se podudaraju
_ Narusavanje tradicionalnog odnosa teorije i prakse (praksa podrazumeva neka
teorijska nacela, ali i teorija jeste neka praksa)
a) oblikovana su da resavaju posebne prakticke probleme u veoma osobenim
uslovima
b) njihovi nalazi ubrzo se primenjuju u resavanju postavljenog problema
c) njihova svrha je poboljsanje stanja ili funkcionisanja nekog sistema
d) odlikuju se velikom primenljivoscu i prilagodljivoscu
e) i problem istrazivanja i svedocanstvo koje se dobija su iskustvene naravi
f) uzorak na kojem se istrazivanje obavlja je netipican, pa je nalaz dobiven
istrazivanjem neuopstljiv
g) u toj vrsti istrazivanja je slab nadzor ne samo nad stranim nego i nad
nezavisnim promenljivim
J. Evaluacione studije 1/2

_ Svaki program, projekat ili covekova akcija podlozan je ocenjivanju, koje ce
kao rezultat imati donosenje racionalnih odluka u vezi sa njegovim
prihvatanjem, izgradivanjem, preinacavanjem ili napustanjem, a sistematsko
sprovodenje ocenjivanja naziva se evaluacionom studijom.
_ Ocenjivanje: poredenje opazene vrednosti sa standardom
_ Evaluacione studija dele se na:
_ predodredene (usredsredene su na: postavljene ciljeve, upotrebu objektivnih
testova, standarde programa i izvestaj o istrazivanju)
_ odzivne (usmerene su na: aktivnosti programa (a manje na njegove namere),
pruzanje zahtevanih odgovora, uzimanje u obzir raznih vrednosnih perspektiva
narucilaca istrazivanja)
_ Evaluacione studije se tradicionalno dele na:
_ formativne (ocenjivanje programa koji se tek razvija, pri cemu samo
ocenjivanje predstavlja sastavni deo toga razvoja)
_ sumativne (ocenjivanje vec razvijenih programa, koje podrazumeva
sistematsko ispitivanje uspestnosti postizanja postavljenih ciljeva s obzirom na
suparnicki program
J. Evaluacione studije 2/2
_ Podesne za ocenjivanje:
_ vrednosti problema koje bi trebalo resiti
_ vrednosti postavljenih ciljeva
_ alternativnih zamisli programa, projekata ili intervencija za resavanje
postavljenog problema i postizanje postavljenih ciljeva
_ vrednosti programa ili projekta u raznim fazama njegovog izgradivanja
(formativne studije)
_ mogucnosti i nacina sprovodenja oblikovanog programa ili intervencije u raznim

situacionim i organizacionim kontekstima (studije izvodljivosti)
_ efektivnosti programa ili intervencije (sumativne evaluacione studije)
_ efikasnosti sprovedenog programa ili intervencije
_ Klasicne evaluacione studije zapostavljale ocenjivanja u toku planiranja i
nastajanja programa.
_ Neki novi program se uvodi, odnosno neka intervencija se sprovodi sa
unapred odredenim ciljem da bi se proizvele zeljene promene.
_ Nemoguce je sa izvesnoscu, a cesto ni sa velikom verovatnocom, unapred
znati da li ce i u kojoj meri novi program ili intervencija proizvesti ciljane
promene.
_ Zato je potrebno sistematsko ispitivanje da li i u kolikoj meri intervencija
(uvodenje novog programa) izaziva ocekivane promene, odnosno da li se
njom i u kojoj meri postizu oni ciljevi radi kojih je preduzeta.
K. Studija slucaja 1/3
_ Intenzivno, produbljeno proucavanje jednog jedinog
slucaja (pojave, drustvene grupe, sistema i dr.).
_ Studija slucaja se upotrebljava kao izvor:
a) opisivackih informacija
_ ilustrovanje nekih pojava posredstvom prototipskih primera
_ demonstriranje znacajnih metoda ili postupaka
_ nalazenja podrobnih objasnjenja retkih i neobicnih fenomena
_ izvor hipoteza
< Nedostaje im kontrola uslova
b) svedocanstva za proveravanje teorija
_ slabe u potkrepljivanju teorija, mogu da budu snazne u opovrgavanju
logickih posledica izvedenih iz teorije
_ uvecavanje i unapredivanje znanja u nekoj oblasti
_ resavanje problema i poboljsavanje stanja i razvoja proucavanog
slucaja
_ Studije slucaja se cesto koriste u pruzanju pomoci nekoj
organizaciji da resi svoje proizvodne, organizacione, razvojne ili
druge probleme.
_ U okviru studije slucaja se tada prikupljaju podaci o svim
aspektima zivotne istorije organizacije iz svih raspolozivih izvora.
_ Osim istorijskih cinjenica postojanja organizacije, moze se
proucavati i aspekti koji se ticu buducnosti: ciljevi, nadanja,
ocekivanja, namere, planovi i slicno, jer bas ti aspekti cesto
imaju veoma veliki znacaj za razumevanje i objasnjavanje stanja
i polozaja u kojem se organizacija nalazi.
_ Faze:
I. prikupljanje informacija o sadasnjem stanju predmeta ispitivanja i, sto je
moguce tacnije, odredivanje njegovog sadasnjeg stanja
II. prikupljanje, povezivanje i tumacenje svih potrebnih podataka o
predmetu ispitivanja i postavljanje hipoteza o pravom stanju u kojem se
on nalazi i uslovima koji su vodili tom stanju, na osnovu stecenih

informacija o slucaju i raspolozivih prethodnih znanja;
III. prikupljanje znacajnog svedocanstva za proveravanje svake od
postavljenih hipoteza kako bi se iskljucile neke pretpostavljene
mogucnosti, preinacile na odgovarajuci nacin druge i steklo uvecano
poverenje u preostale;
IV. preduzimanje odgovarajucih akcija, programa za poboljsavanje stanja i
proveravanje ucinaka toga programa.
_ Ovakve studije podrazumevaju dugotrajnu interakciju istrazivaca sa
predmetom ispitivanja.
< problematicna uopstljivost nalaza (drugi slucajevi, drugo vreme i drugi
uslovi)
< nepotpunost opisa i obrazlozenja izabiranja u svakoj fazi
MERENJE
U ISTRAZIVANJU
Sta je merenje?
_ Merenjem se povezuju:
_ teorijski izrazi upotrebljeni u formulisanju hipoteze i
_ empirijska osnova
_ Merenjem se:
_ odreduje znacenje teorijskih izraza putem operacija merenja
_ hipoteze i teorije stavljaju na iskustvenu proveru
_ omogucava:
_ definisanje promenljivih (o cijem pretpostavljenom odnosu hipoteza govori)
_ matematicka analiza podataka (koji su steceni istrazivanjem preduzetim radi proveravanja
date hipoteze)
_ Utoliko, merenje predstavlja:
_ osnov mnogovrsnih empirijskih istrazivanja, pa utoliko i
_ uslov razvoja nauke kakve poznajemo
_ Medutim, shvatanja o vrednosti merenja za nauku su krajnje suprotstavljena
(Ima istrazivaca koji misle ne mereci, ali i onih koji mere ne misleci.)
O znacenju izraza merenje
_ Predmet merenja nisu predmeti nego svojstva predmeta, kao sto su, npr.,
duzina nekog fizickog tela, tvrdoca materijala, amplituda elektromagnetnog
talasa, sposobnosti coveka i dr.)
_ Merenje je proces dobijanja mera odredenog svojstva nekog predmeta
_ Mera je broj koji oznacava obim u kome predmet poseduje dato svojstvo
_ Shodno razlikovanju dve osnovne vrste svojstava:
_ ekstenzivna (koja mogu da se dodaju tako da je moguce naci postupak da se
spajanjem predmeta koji imaju neko svojstvo dobije predmet koji to svojstvo ima u
povecanoj meri)
_ intenzivna (koja ne mogu da se dodaju)
postoje razlike u njihovom merenju.
_ Kada je rec o merenjima u oblasti drustvenih i humanistickih nauka, cesto se
naglasava da se moze govoriti o merenju u uzem i sirem smislu.
O znacenju izraza merenje
_ Merenje se shvata:
_ u uzem smislu kao pripisivanje brojeva svojstvima predmeta, dogadaja i dr. u skladu sa
odredenim pravilima
_ u sirem smislu kao bilo kakva klasifikacija predmeta s obzirom na neko svojstvo
_ Merenje se sastoji iz:
_ matematickog modela sistema brojeva i pravila za njihovo kombinovanje
_ fizickih ili empirijskih manipulacija, operacija koje se obavljaju u procesu merenja
_ U merenju se koristi:
_ sistem brojeva (apstraktni sistem)
da bi se predstavila
_ velicina, tj. svojstvo koje se meri (empirijski sistem).
_ Da bi merenje bilo moguce, izmedu ova dva sistema mora da postoji korespondencija.
Izomorfizam kao pretpostavka merenja
_ Pravila prema kojima se brojevi pripisuju predmetima trebalo bi:
_ da mogu da se predstave modelom (nekom skalom merenja)
_ da su izomorfna proceduri merenja i sistemu brojeva (koji se pripisuju
predmetima cije se svojstvo meri)
_ IZOMORFIZAM: slicnost strukture sistema brojeva i merenog empirijskog svojstva
_ Potrebno je praviti razliku izmedu:
_ informacije sadrzane u podatku, rezultatu merenja i
_ (pseudo)informacije nametnute podatku samim sistemom merenja
_ Medutim, samo je u malom broju slucajeva moguce utvrditi izomorfizam, a
ponekad je nije moguce sa sigurnoscu odrediti da li odista merimo ono sto mislimo
da merimo (sto cesto biva u drustvenim i humanistickim naukama).
_ Ovi problemi nalazu da proucavaoci pronalaze nacin odredivanja
korespondentnosti izmedu fenomena koje pokusavamo da merimo i modela
kojima se u merenju koristimo.
Posredno merenje
_ Postoji razlika izmedu dve vrste merenja:
_ neposredno (skala merenja se neposredno primenjuje na svojstvo koje se meri)
_ posredno (skala merenja se primenjuje na svojstvo koje je u poznatoj
funkcionalnoj zavisnosti sa svojstvom koje se meri; npr. temperatura i duzina
zivinog stuba)
_ Mnoga svojstva, narocito u oblasti drustvenih i humanistickih nauka,
nepodlozna su neposrednom merenju pa se njihovo merenje obavlja
posredstvom indikatora.
_ Indikator (pokazatelj) je svojstvo (promenljiva):
_ koje je dostupno neposrednom posmatranju (opazljivo)
_ koje je neposredno merljivo
_ cije vrednosti ukazuju na vrednosti nekog drugog svojstva
(najcesce nepodloznog opservacijama i neposrednom merenju),
tj. postoji poznati funkcionalni odnos izmedu tih dveju velicina

_ Slabe strane posrednih merenja:
_ intenzivnije se otvara problem izomorfizma
_ veca podloznost greskama
Osnovna svojstva binarnih relacija
1. konverznost (relacije su konverzne ako je jedna relacija istinita kadgod je istinita i druga)
_ npr., relacija vece nego, relacija prethodi
2. refleksivnost
a) refleksivna (ako je svaka individua u relaciji sa samom sobom, onda je ta relacija
refleksivna)
_ npr., isto kao, podudarno sa
b) irefleksivna (ako nijedna individua ne moze da bude u toj relaciji sa samom sobom)
_ npr., relacija vece nego, biti prethodnik
c) nerefleksivna (relacije koje nisu ni refleksivne ni irefleksivne)
3. simetricnost
a) simetricna (relacija izmedu x i y koja, takode, vazi izmedu y i x)
_ npr., istovremeno sa, isto kao
b) asimetricna (relacija koja nikada ne vazi u suprotnom smeru)
_ npr., biti tvorac, vece nego
c) nesimetricna (relacije koje nisu ni simetricne ni asimetricne)
4. tranzitivnost
a) tranzitivna (relacija koja kadgod vazi izmedu x i y i izmedu y i z, takode vazi izmedu x i z)
_ npr., implikuje, vece nego
b) intranzitivna (relacija koja ni u kom slucaju kada vazi izmedu x i y i y i z, ne vazi izmedu x
i z)
_ npr., biti otac, polovina od
c) netranzitivna (relacije koje nisu ni tranzitivne ni intranzitivne)
Nivoi merenja i njihova matematicka svojstva
_ Svaka binarna relacija iz svake od navedenih grupa svojstava uzima po jedno
svojstvo tako da relacije mogu imati razlicite kombinacije svojstava.
_ Sve relacije koje imaju svojstva da su refleksivne, simetricne i tranzitivne, nazivaju se
relacijama ekvivalencije (npr., relacija isto kao).
_ Sve relacije koje imaju svojstva da su irefleksivne, asimetricne i tranzitivne nazivaju
se relacijama redosleda (npr., relacija veca nego).
_ Teznja ka izomorfizmu sistema brojeva sa svojstvom stvarnosti koje zelimo
da merimo upucuje na razlikovanje najmanje cetiri nivoa (skale) merenja koja se
medusobno razlikuju prema matematickim svojstvima:
a) nominalni nivo
b) ordinalni nivo
c) intervalni nivo i
d) nivo kolicnika (razmera)
A. Nominalni nivo merenja
_ najprimitivniji (najmanje informativan)
_ predstavlja klasifikaciju objekata prema merenom svojstvu
_ brojevi koje se pripisuju objektima ne izrazavaju kolicine, vec samo sluze za
oznacavanje, tj. razlikovanje objekata i klasa objekata
_ postavlja se zahtev:
_ da svi clanovi iste klase budu oznaceni istim brojem

_ da ne bude dve klase oznacene istim brojem
_ izmedu klasa objekata ne postoji numericka relacija
_ redosled kojim se brojevi pripisuju objektima nije znacajan
_ njeno osnovno matematicko svojstvo je relacija ekvivalencije (isto kao: a je ili
jednako b, ili nije jednako b), pa za nju vaze sledeca tri formalno-logicka svojstva:
1. refleksivnost: a je jednako a
2. simetrija: ako je a jednako b, onda je b jednako a
3. tranzitivnost: ako je a jednako b i b jednako c, onda je a jednako c
B. Ordinalni nivo merenja
_ visi (informativniji)
_ primenjuje se kada se u objektima mogu otkriti razliciti stepeni merenog svojstva
_ objekti imaju redosled prema obimu u kojem poseduju mereno svojstvo
_ brojevi oznacavaju razlicite kvantitativne vrednosti, ali ne u apsolutnom stepenu,
vec samo kao redni brojevi (relativan polozaj pojedinacnog objekta u sledu s obzirom
na to svojstvo)
_ osnovna matematicka svojstva su:
_ relacija ekvivalencije (koja vazi unutar klase)
_ relacija vece nego (izmedu ma koje dve klase), za koju vaze formalno-logicka svojstva:
1. irefleksivnost: za ma koje a nije istina da je a vece od a
2. asimetrija: ako je a vece od b, onda b nije vece od a
3. tranzitivnost: ako je a vece od b i b vece od c, onda je a vece od c
_ intervali izmedu rangova su nepoznati
_ Kritika:
_ Rasprostranjeno uverenje da na ovom nivou merenja nema opravdanja za primenu operacija
sabiranja,
oduzimanja, deljenja i mnozenja.
_ Tom uverenju protive se neki autori, tvrdeci da je ordinalna skala odgovarajuca ako se
pretpostavi da
svojstva vece nego ili manje nego definisu neki latentni konstrukt koji lezi u osnovi, sto
je cest slucaj u
drustvenim naukama.
C. Intervalni nivo merenja
_ osnovna matematicka svojstva su:
_ relacije ekvivalencije
_ vece nego
_ izmedu intervala skale mora da postoji jednakost razlika (rastojanje izmedu
dve tacke na skali se moze odrediti kvantitativno, pa operacije sabiranja i oduzimanja
pruzaju dodatne informacije o merenom svojstvu)
_ nema prirodne nulte tacke, nego je ona (kao i jedinica merenja) proizvoljna
(stoga, nulta tacka ne znaci odsustvo svojstva koje se meri)
_ Osnovna formalno-logicka svojstva su:
1) simetrija: ako je a jednako b, onda je b jednako a
2) komutativnost: ako su a i b realni brojevi, onda: a + b = b + a i ab = ba
3) supstitucija: ako a = b i a + c = d, onda b + c = d; ako a = b i ac = d, onda bc = d
4) asocijacija: ako su a, b i c realni brojevi, onda: (a + b) + c = a + (b + c) i (ab)c = a(bc)
D. Nivo kolicnika ili razmera

_ najvisi (najinformativniji)
_ ima sve osobine intervalne skale
_ zahteva odredivanje prirodne nulte tacke (tada objekat nema mereno svojstvo)
_ brojevi na skali kolicnika predstavljaju kolicine merenog svojstva (dopustene su sve
aritmeticke operacije sa rezultatima merenja)
_ Izbor odgovarajuceg nivoa merenja:
_ zavisi od prirode svojstva koje se meri
_ utice na informativnost podataka dobijenih merenjem (ona raste od nivoa A do nivoa D)
_ utice na izbor statistickih postupaka obrade i analize podataka dobijenih merenjem
_ Merenja u drustvenim naukama se pretezno obavljaju na prva tri nivoa merenja (A, B i C).
Greske merenja
_ Osnovni izvori gresaka merenja:
_ merni instrument (nesavrsenost instrumenta instrumentalne greske)
_ procedura merenja
_ osoba koja meri (nesavrsenost cula licne greske merenja)
_ uslovi u kojima se obavlja merenje
_ objekat cije se svojstvo meri
_ Dve osnovne vrste gresaka merenja (nezavisno od njihovog izvora):
_ sistematske (cija aritmeticka sredina, pri povecavanju broja merenja ka beskonacnom, tezi
nekoj granicnoj vrednosti razlicitoj od nule)
_ slucajne (cija aritmeticka sredina pri povecavanju broja merenja ka beskonacnom, tezi
granicnoj vrednosti koja je jednaka nuli)
_ Posredstvom ovih dveju vrsta gresaka, mogu se definisati dve znacajne karakteristike
merenja, odnosno mernih instrumenata pouzdanost i valjanost merenja.
Valjanost merenja 1/3
_ Valjanost merenja je proporcija prave varijanse znacajne za svrhu sa kojom je
merenje obavljeno.
_ Osnovni pristupi ocenjivanju valjanosti nekog mernog instrumenta:
_ analizom sadrzaja instrumenta
_ povezivanjem rezultata merenja dobijenih tim instrumentom sa postignucima u
nekom znacajnom empirijskom kriterijumu i
_ ispitivanjem obima u kojem se njime meri neki konstrukt
_ Saobrazno tome, razlikuju se tri osnovne vrste valjanosti:
_ sadrzajna
_ empirijska
_ konstruktna
A. Sadrzajna valjanost je stepen u kojem je ukupna varijansa uzorka (mernog
instrumenta) povezana sa ukupnom varijansom moguceg osnovnog skupa
stavki (koje bi taj instrument mogao da ukljuci).
_ (npr. neki test znanja moze reci da ima sadrzajnu valjanost ako zadaci od kojih je sastavljen
sacinjavaju reprezentativni uzorak svih zadataka odredene vrste koji bi mogli da budu
ukljuceni u taj test)
B. Empirijska valjanost je povezanost koja postoji izmedu rezultata merenja nekog
svojstva dobivenih mernim instrumentom sa nekom kriterijumskom promenljivom.
_ Vrste valjanosti za empirijski kriterijum:
_ predskazujuca valjanost (povezanost rezultata merenja dobijenih nekim mernim

instrumentom
(testom, skalom, inventarom i dr.) sa rezultatima nekog buduceg merenja odredene
kriterijumske
promenljive)
_ istovremena valjanost (povezanost rezultata merenja dobijenih pomocu nekog mernog
instrumenta sa rezultatima istovremenog merenja kriterijumske promenljive)
_ Osnovni problem u studijama preduzetim radi odredivanja valjanosti za empirijski
kriterijum tice se odredivanja i merenja samog kriterijuma.
_ Postoji razlika izmedu:
_ buduceg, konacnog, pravog kriterijuma
_ raspolozivog, aktuelnog kriterijuma (usvojenog usled nemogucnosti primene pravog)
_ Aktuelni kriterijum ima tri vazna svojstva:
_ znacajnost proporcija povezanosti varijanse aktuelnog i pravog kriterijuma
_ nedostatnost proporcija nepovezanosti varijanse konacnog i aktuelnog kriterijuma
_ necistocu proporcija nepovezanosti varijanse konacnog i aktuelnog kriterijuma
_ Kriterijum koji ce biti koriscen u validacionoj studiji, trebalo bi da bude: pouzdan,
znacajan, cist, diskriminativan i prema nizu drugih, manje vaznih svojstava, prihvatljiv.
(c) Konstruktna valjanost podrazumeva:
1) postavljanje iskaza da neki meri instrument meri odredeno svojstvo
2) ukljucivanje tog iskaza u teoriju o svojstvu
3) izvodenje predvidanja iz konjunkcije tog iskaza sa odgovarajucim iskazima iz te teorije
(konstruktna validacija je moguca samo ako iskazi u nomoloskoj mrezi omogucavaju
predvidanja relacija izmedu opazljivih velicina)
4) prikupljanje iskustvenog svedocanstva potrebnog za potvrdivanje ili pobijanje
predvidanja, pri cemu su znacajni mnogi tipovi podataka: sadrzajna valjanost, empirijska
valjanost, podaci o stabilnosti, podaci o korelaciji izmedu stavki i drugi.
_ Ako je prikupljeno svedocanstvao u skladu sa izvedenim predvidanjima, onda
se merni instrument smatra valjanim.
_ Ako nije pocinjena neka metodoloska greska u proveravanju predvidanja, razlog
neobistinjavanja izvedenog predvidanja moze da bude dvojak:
_ predlozena interpretacija testa (mernog instrumenta)
_ postojeca nomoloska mreza
OBRADA I ANALIZA
PODATAKA
DOBIJENIH ISTRAZIVANJEM
O znacenju izraza podatak 1/3
_ Svrha obrade i analize podataka je crpljenje informacija neophodnih za sticanje
odgovora na pitanje zbog kojeg se istrazivanje preduzima.
_ Lat. dare = dati, datum, data = ono sto je dato, podatak
_ Podatak: upotrebljava se veoma cesto u raznim kontekstima mnostvo definicija
_ Najcesce se definise posredstvom izraza informacija, cinjenica ili pokazatelj
_ Primeri:
_ Cinjenice su dogadaji ili stanja, a podaci su njihove simbolicka reprezentacija. (Kneler)
_ Informacije su podaci koji su obradeni u oblik koji je smislen za primaoca i koji imaju
stvarnu ili
opazenu vrednost u sadasnjim ili predstojecim akcijama i odlukama. (Dejvis)
_ Podaci su deskripcije fenomena, tj. diskretne zabelezene cinjenice o fenomenima, od kojih
dobijamo informacije o svetu. (Cicricis)
_ Podaci su vrednosti pokazatelja koje odgovaraju prihvacenoj skali. (Batigin)
_ Neophodnost razmatranja odnosa znacenja ovih izraza
_ Cinjenica oznacava:
_ relativno istinit iskaz o nekom stvarnom stanju stvari
_ samo to stanje stvari
_ Podatak oznacava:
_ neki iskaz (ne neophodno istinit)
_ neki znak prirodnog ili vestackog jezika o stanju stvari (ne neophodno stvarnom)
_ ali ne i samo stanje stvari (podatak _ cinjenica)
_ Informacija oznacava:
_ vrstu podataka (ili obratno: podatak vrstu informacije)
_ neke vrste podataka, a neki podaci neke vrste informacija (logicko preklapanje)
_ upotrebljivi, obradeni oblik sirove grade podataka
_ Relativnost odnosa: ono sto za jednu osobu moze da bude informacija za drugu
moze biti tek sirovi podatak
_ Pokazatelj je svojstvo, promenljiva koja moze da uzima razlicite vrednosti iz nekog
odredenog skupa vrednosti.
_ Podatak je iskaz ili neki znak (verbalni, brojcani, ikonicki ili drugaciji) nekog jezika
(prirodnog ili vestackog), o nekom stanju stvari, kojim se:
_ tvrdi ili porice postojanje ili prisutnost nekog objekta, dogadaja, pojave
_ pripisuje ili odrice neko svojstvo objektu ili neka relacija objekta sa drugim objektima
_ tvrde ili poricu ili uporeduju vrednosti tih svojstava
_ Kriterijumi za razvrstavanje podataka:
_ izvor (npr. primarni i sekundarni relativna razlika)
_ priroda (npr. kvantitativni (razlikovanje kategorija u koje su svrstani objekti) i kvalitativni
(razlikovanje kategorija i relacije uredenosti kategorija)
_ forma u kojoj su izrazeni (npr. verbalni i neverbalni)
_ Najznacajnija svojstva podataka: pouzdanost, verodostojnost, tacnost i znacajnost
_ Podaci:
_ ne nastaju iz nicega, nego su oni plod intencije, oni se kreiraju
_ ne mogu da budu sasvim nepristrasni, neutralni i nezavisni od vremenskog, kulturnog,

teorijskog, metodoloskog konteksta
Odabiranje kriterijuma za izbor procedure
analize podataka
_ Rasprostranjenost upotrebe statistickih paketa za analizu podataka (npr., SPSS
(Statistical Packages for the Social Sciences), SAS (Statistical Analysis System),
CSS (Complite Statistical System), BDMP (BioMeDical Computer Programs) i dr.)
_ Uz to, neophodno je izabrati odgovarajuce postupke statisticke analize
_ Znacajni kriterijumi za izbor odgovarajuce procedure analize podataka:
_ broj promenljivih koje se istovremeno analiziraju
_ svrha analize ( deskripcija uzroka ili statisticko zakljucivanje o osnovnom skupu iz kojeg
je
uzorak uzet i nivo merenja)
_ vrsta pretpostavki o rasporedu osnovnog skupa kojem uzorak pripada
_ Prema broju promenljivih ukljucenih u statisticki model, izabiraju se postupci
univarijatne, bivarijatne ili multivarijatne analize.
_ U grupi postupaka multivarijatne analize razlikuju se dva podskupa:
_ saznavanje medusobne povezanosti promenjlivih unutar jednog skupa pri cemu
ni jedna promenljiva nije oznacena kao zavisna od ostalih (faktorska analiza, klasterska
analiza i multidimenzionalno skaliranje)
_ saznavanje medusobne povezanosti promenjlivih unutar jednog skupa pri cemu je
najmanje jedna iz skupa promenljivih odredena kao zavisna od drugih
_ postoji samo jedna zavisna promenljiva (visestruka regresija, analiza varijanse i
kovarijanse,
diskriminaciona analiza i dr.)
_ postoji vise od jedne zavisne promenljive (multivarijatna analiza varijanse i kanonicka
korelacija)
Kriterijumi izbora procedure za analizu podataka
_ Teorije statistickog zakljucivanja se procenjuju na osnovu sledecih svojstava:
_ vrste informacija
_ vrste teorije verovatnoce i vrste osnovnih nacela statistickog zakljucivanja
_ prirode resenja zadataka
_ Ovde ce biti reci o dve teorije statistickog zakljucivanja:
_ klasicnoj (koja filozofsku podlogu ima u usavrsenom falsifikacionizmu)
_ bejzijanskoj (koja filozofsku osnovu ima u umerenoj teoriji opravdavanja)
KLASICNA TEORIJA STATISTICKOG ZAKLJUCIVANJA
a) Informacije su iscrpene iz podataka dobijenih na uzorku osnovnog skupa
(Prethodne informacije o parametru i informacije o vrednosti posledica mogucih
odluka o prihvatanju hipoteze. Informacije se predstavljaju preko statistika ili preko
verovatnosti ili funkcije verovatnosti.)
b) Usvojeno tumacenje verovatnoce i osnovno nacelo statistickog zakljucivanja
se zasniva iskljucivo na tumacenju verovatnoce kao relativne ucestalosti u
dugom nizu. (Dobijeni podaci predstavljaju jedan od mogucih ishoda, sto se naziva
uzoracnim prostorom.)
c) Vidovi statistickog zakljucivanja
_ statisticko ocenjivanje hipoteza
_ statisticko proveravanje hipoteza

KLASICNA TEORIJA
A. Statisticko ocenjivanje hipoteza
Zakljucuje se na osnovu podataka dobivenih na uzorku, a da se ne polazi ni od
kakve pretpostavke o pravoj vrednosti parametra.
_ Kljucno pitanje je sta se o nepoznatoj vrednosti parametra moze zakljuciti na osnovu
podataka dobijenih na uzorku, pri cemu je cilj oceniti pravu vrednost parametra.
_ Ocenjivanje se odnosi na:
_ brojcane vrednosti parametra (na osnovu vrednosti izracunate iz podataka dobivenih na
uzorku
zakljucuje o pojedinacnoj vrednosti parametra)
_ interval (na osnovu vrednosti izracunate na uzorku zakljucuje da prava vrednost parametra
pripada
nekom intervalu)
_ Da bi se na osnovu podataka dobijenih na uzorku ocenila brojcana vrednost parametra,
potrebno je neko pravilo koje bi za svaki ishod u uzoracnom prostoru kazivalo koju bi
vrednost trebalo uzeti kao pribliznu pravoj vrednosti parametra ocenitelj.
_ Postoje razlicite metode konstruisanja ocenitelja (metod najmanjih kvadrata, metod
najvece verovatnosti i dr.)
_ Problem izbora o ocenitelja podrazumeva prethodno odredivanje merila izbora:
_ nepristrasnost (aritmeticka sredina uzoracnog rasporeda jednaka je vrednosti parametra)
_ doslednost (tezenje pravoj vrednosti parametra kada n tezi beskonacnom)
_ efikasnost (minimalnost varijanse)
_ dovoljnost (uzoracni raspored treba da sadrzi sve znacajne informacije o vrednosti
parametra
raspolozive u podacima dobijenim na uzorku)
KLASICNA TEORIJA
B. Statisticko proveravanje hipoteza
Polazi se od pretpostavke o pravoj vrednosti parametra.
_ Nulta i alternativna hipoteza dele parametarski prostor na dva komplementarna podskupa:
_ nulta hipoteza kazuje da prava vrednost parametra pripada nekom odredenom podskupu
parametarskog prostora
_ alternativna hipoteza kazuje da prava vrednost parametra pripada ostatku parametarskog
prostora
_ Koraci:
1. Nulta hipoteza (tj. pretpostavljena uzoracna distribucija verovatnoce) izlaze se neposrednoj
proveri.
2. Ako je proveravana hipoteza istinita, razliciti ishodi u uzoracnom prostoru imaju razlicite
verovatnoce javljanja.
3. Te verovatnoce mogu da budu deduktivno zakljucene iz distribucije verovatnoce koju
navodi proveravana hipoteza.
4. Kada se dobiju podaci sa uzorka (a oni predstavljaju jedan od mogucih ishoda koji
sacinjavaju uzoracni prostor)
postavlja se pitanje da li taj ishod iz uzoracnog prostora govori u prilog istinitosti
proveravane hipoteze ili protiv nje.
_ Raspored verovatnoce o kojem govori proveravana hipoteza deli se na:
_ oblast koju sacinjavaju ishodi cija je pojava vrlo neverovatna (oblast odbacivanja)
_ oblast koju sacinjavaju ishodi cija je pojava verovatnija od onih iz oblasti odbacivanja
(oblast
prihvatanja), pri cemu su moguca dva tumacenja:
_ proveravana hipoteza je istinita, ali se ipak pojavio jedan vrlo neverovatni ishod ili
_ manje je verovatno da se (pri uslovu da je proveravana hipoteza istinita) pojavi takav vrlo
neverovatni ishod,
nego sto je verovatno da proveravana hipoteza nije istinita (tumacenje klasicne teorije)
_ Odluka o odbacivanju ili prihvatanju proveravane (nulte) hipoteze se donosi na osnovu
toga da li dobijeni rezultat pripada oblasti odbacivanja ili oblasti prihvatanja.
BEJZIJANSKA TEORIJA
a) Informacije koje se koriste u zakljucivanju i njihovo izrazavanje (osim
informacijama dobijenim na uzorku, koriste se i raspolozive prethodne informacije o
vrednosti parametra, koje mogu da se izraze rasporedom verovatnoce na
parametarskom prostoru, kako bi se prethodni raspored verovatnoce preinacio u
naknadni raspored verovatnoce)
b) Teorija verovatnoce na kojoj se zakljucivanje zasniva i osnovna nacela tog
zakljucivanja (Posto prethodne informacije veoma retko postoje u vidu ucestalosti u
dugom nizu, prethodni raspored verovatnoce retko moze da bude izrazen
posredstvom verovatnoce kao relativne ucestalosti, pa se on izrazava tzv.
subjektivnom verovatnocom, tj. stepenima uverenosti u nastupanje nekog dogadaja
ili u istinitost nekog iskaza.)
c) Vidovi statistickog zakljucivanja
_ statisticko ocenjivanje hipoteza
_ statisticko proveravanje hipoteza
BEJZIJANSKA TEORIJA
A. Statisticko ocenjivanje hipoteza
Zakljucuje se na osnovu podataka dobivenih na uzorku, a da se ne polazi ni od
kakve pretpostavke o pravoj vrednosti parametra.
_ Koriste se i prethodne informacije.
_ Ako je odabran odgovarajuci verovatnosni model, naknadni raspored verovatnoce
sadrzi sve sto se o pravoj vrednosti parametra moze doznati iz podataka dobivenih
sa uzorka i raspolozivih prethodnih informacija.
_ Posto funkcija verovatnosti prenosi sve informacije sadrzane u podacima dobijenim
na uzorku, nema potrebe za razmatranjem uzoracne raspodele, niti za uvodenjem
merila nepristrasnosti (znacajnih za klasicnu teoriju statistickog ocenjivanja).
_ Ocenjivanje brojcane vrednosti parametra se obavlja s obzirom na velicinu koja ima
najvecu naknadnu verovatnocu, a ne ocekivanu ili tipicnu vrednost (kao u klasicnoj
teoriji).
BEJZIJANSKA TEORIJA
Polazi se od pretpostavke o pravoj vrednosti parametra.
_ Koliko je verovatan neki iskaz da prava, nepoznata vrednost parametra lezi u
odredenoj oblasti parametarskog prostora?
_ Ako podemo od toga da su postavljene dve hipoteze:
_ H1: prava vrednost parametra lezi u odredenoj oblasti parametarskog prostora

_ H2: prava vrednost parametra lezi u parametarskom prostoru izvan te oblasti
_ Iz raspolozivih prethodnih informacija zakljucuje se prethodni raspored
verovatnoce, koji:
_ hipotezi H1 pridaje verovatnocu p(H1)
_ hipotezi H2 pridaje verovatnocu p(H2)
_ Posle prikupljanja podataka sa uzorka pomocu se na osnovu tih novih informacija
preinacuje prethodni raspored verovatnoce u naknadni raspored verovatnoce
(revidira se prethodna verovatnoca hipoteze).
_ Na osnovu dobijenog naknadnog rasporeda verovatnoce koji o vrednosti parametra
kazuje sve sto je iz raspolozivih prethodnih informacija i podataka dobijenih
(eksperimentom) sa uzorka poznato mogu da se odrede naknadne verovatnoce
obeju hipoteza.
BEJZIJANSKA TEORIJA
_ Pored proveravane (nulte) hipoteze, moguce je uzeti u obzir vise alternativnih hipoteza (a
ne samo 1)
_ Obavlja se izbor izmedu:
_ skupine postupaka analize zavisnih od oblika distribucije (parametrijskih postupaka)
_ skupine postupaka nezavisnih od oblika distribucije (neparametrijskih postupaka)
_ Izbor postupaka analize i postupaka statistickog opisivanja i zakljucivanja, zavisi od:
_ nivoa merenja promenljivih koje se analiziraju
_ pretpostavki (opstih ili specificnih) o rasporedu osnovnog skupa iz kojeg je uzet uzorak
_ Mada izraz neparametrijski nije odgovarajuci, ovde ce tim izrazom biti oznaceni postupci
statisticke
analize koji zadovoljavaju bar jedan od sledeca dva uslova:
1. da je promenljiva merena i/ili da se analizovana koriscenjem nivoa merenja nizeg od
intervalnog
2. da se analiza ne zasniva na specificnim pretpostavkama o rasporedu osnovnog skupa iz
kojeg je uzorak uzet
(vec samo na opstim pretpostavkama kao sto su: raspored je neprekidan ili raspored je
simetrican).
_ Parametrijski postupak (ocenjivanja ili proveravanja hipoteze) se primenjuje:
_ ako je svrha zakljucivanje o jednom ili vise parametara
_ ako je merenje promenljivih obavljeno na najmanjem intervalnom nivou
_ ako su opravdane specificne pretpostavke o prirodi distribucije
_ Parametrijski statisticki testovi su: manje robusni i imaju vecu statisticku snagu.
_ Neparametrijski postupak (ocenjivanja ili proveravanja hipoteze) se primenjuje:
_ ako neka od pretpostavki nije odrziva, a parametrijski postupak nije robusan u odnosu na
nju
_ Posto, za odredenu istrazivacku situaciju i svrhu istrazivanja, postoje odgovarajuci
alternativni
neparametrijski postupci, potrebno je obaviti izbor izmedu njih.
BEJZIJANSKA TEORIJA
_ Posto je izbor odgovarajuceg postupka statisticke analize podataka istrazivanja znacajan

uslov
valjanosti statistickog zakljucivanja i posto nisu svi istrazivaci u podrucju empirijskih nauka
znalci
statistike, s obrazovnom svrhom je projektovan ekspertni sistem koji u interaktivnom odnosu
s
korisnikom-istrazivacem preporucuje odgovarajuce postupke statisticke analize i izgradena
mala
baza znanja za prototip takvog ekspertnog sistema
_ (Ekspertni sistem je racunarski program koji, koristeci se znanjima i procedurama
zakljucivanja,
resava teske probleme u ogranicenom, uzanom domenu i obavlja zadatke za koje se zahteva
ekspertiza coveka.)
_ Ekspertni sistem OSPAP (odabiranje statistickih postupaka analize podataka) odabira
prikladne
postupke univarijatne, bivarijatne i multivarijatne analize podataka dobijenih empirijskim
istrazivanjem.
_ Da bi odabrao odgovarajuci postupak, OSPAP istrazivacu postavlja niz pitanja:
_ o broju promenljivih koje se istovremeno analiziraju
_ o svrsi statisticke analize
_ o nivou merenja promenljivih
_ o prihvatljivosti pretpostavke normalnosti
_ o uzorku (nezavisni ili zavisni)
_ o meduzavisnosti ili zavisnosti promenljivih u slucaju istovremenog analizovanja veceg
broja promenljivih
_ o broju zavisnih promenljivih i dr.
PISANJE IZVESTAJA
O OBAVLJENOM
ISTRAZIVANJU
Svrha i pozeljne osobine izvestaja
Svrha izvestaja je obavestavanje clanova naucne zajednice o:
_ problemu istrazivanja
_ nacinu istrazivanja
_ rezultatima istrazivanja
_ zakljuccima izvedenim na osnovu tih rezultata
pa on mora da sadrzi opis sprovedenog istrazivanja koji je:
_ verodostojan
_ dovoljno iscrpan
_ sistematican
_ jednostavan (ali ne i jednoobrazan)
_ ponovljiv
Struktura pisanog izvestaja

Najcesce je osnovna struktura izvestaja o istrazivanju podudarna sa strukturom samog
istrazivanja (sto znaci da je prikladan vrsti istrazivanja na koje se odnosi).
_ (Naslov, ime pisca, sadrzaj)
_ Opsta struktura izvestaja:
_ Sazetak
_ Kljucne reci
_ Uvod
_ Nacin istrazivanja
_ Rezultati
_ Rasprava o rezultatima
_ Bibliografske informacije
_ Prilozi
A. Sazetak (Apstrakt, Rezime)
_ Svrha sazetka je tacno i veoma jezgrovito izrazavanje svrhu i sustinu sadrzaja
izvestaja, odnosno saopstavanje, a ne tumacenje, razjasnjavanje, ocenjivanje
izvestaja ili ubedivanje.
_ Osobine: skladnost, jezgrovitost, informativnost, jasnost i razumljivost
_ Sastav i sadrzaj sazetka su odredeni sastavom i sadrzajem izvestaja o istrazivanju.
_ U pisanju sazetka koriste se kljucni izrazi iz izvestaja, a sustinski delovi sadrzaja
izvestaja sazeto se prepricavaju.
_ Bibliografski informacioni sistemi po pravilu izlazu sazetke objavljenih radova
_ Razlika sazetka izvestaja o empirijskom istrazivanju i onog o teorijskoj studiji
A. Sazetak (Apstrakt, Rezime)
Sazetak empirijskog istrazivanja
_ izricito, jasno i kratko saopstavanje problema,
ciljeva i hipoteze istrazivanja
_ jezgroviti i tacan opis nacina istrazivanja:
_ tip i nacrt istrazivanja
_ uzorak ispitanika
_ sredstva istrazivanja
_ istrazivacka procedura
_ nacin obrade i analize podataka
_ pregled najznacajnijih nalaza
_ navodenje izvedenih zakljucaka i znacajnih
implikacija i primene nalaza
_ obim: do 150 reci
Sazetak teorijske studije
_ izricito navodenje teme istrazivanja, svrhe,
teze i opsega studije
_ pregled koriscenih izvora podataka
_ izlaganje zakljucaka, najvaznijih implikacija
i moguce primene rezultata
_ obim: 100 reci
B. Kljucne reci
_ Posle sazetka bi trebalo da budu navedene kljucne reci upotrebljene u pisanju
izvestaja, kako bi pretrazivanje u bibliografskom informacionom sistemu moglo da se
obavlja ne samo prema naslovima radova i imenima pisaca nego i prema kljucnim
izrazima.
C. Uvod
Opsta svrha uvoda u izvestaju o empirijskom istrazivanju je:
a) navodenje problema istrazivanja (Okosnica istrazivanja je pitanje kojim je izrazen
postavljeni
problem istrazivanja, pa je ono vodilja i kroz literaturu koja govori o prethodnim pokusajima
resavanja tog (ili srodnog) problema, u vidu njegovog postavljanja, ocenjivanja,
preformulacije i
teorijskog obrazlaganja)
b) izlaganje sazetog pregleda najznacajnijih pokusaja resavanja tog ili vrlo srodnih
problema
(Sazeti pregled znacajne literature i prethodnih istrazivanja trebalo bi da ukljuci samo
najznacajnije radove u prikaze njihove bitne nalaze, metodoloska resenja i glavne zakljucke)
c) izlaganje teorijske ili metodoloske kritike tih pokusaja (navodenje prethodnih pokusaja
resavanja treba da sadrzi najznacajnije kriticke prigovore koje su im upucene, uz nastojanje
da se
oni povezu sa preduzetim istrazivanjem)
d) postavljanje i obrazlaganje hipoteze istrazivanja (Ako je istrazivanje sprovedeno s
ciljem
proveravanja hipoteze, onda uvodni deo izvestaja o sprovedenom istrazivanju sadrzi
formulaciju
hipoteze podvrgnute proveravanju i teorijsko obrazlozenje te hipoteze)
e) postavljanje cilja istrazivanja (Navodenje ciljeva koje je istrazivanjem trebalo postici)
f) definisanje kljucnih izraza upotrebljenih u formulisanju problema i hipoteze
istrazivanja
(Treba da omoguci Ispravno tumacenje, razumevanje i ocenjivanje istrazivanja i njegovih
nalaza)
D. Nacin istrazivanja
_ Potanko se opisuje sta, kada, gde, cime i kako se u istrazivanju cini, kojim sledom je
istrazivanje obavljeno i ko su bili ucesnici u tome istrazivanju, kako
bi se moglo ispravno da se razume kako je istrazivanje obavljeno i da se oceni vrednost
nacina istrazivanja i dobijenih rezultata
a) Vrsta i nacrt istrazivanja (opisuju se opsti plan istrazivanja postavljenog problema i
upotrebljeni
nacrt istrazivanja, pa i znacajne promenljive)
b) Osnovni skup, nacin uzorkovanja, velicina uzorka (odredenje osnovnog skupa, opis
nacina
odabiranja uzorka i ukazivanje na njegova osnovna svojstva, velicinu i nacin njenog
odredivanja)
c) Sredstva istrazivanja (podaci o instrumentima, aparatima, opremi i materijalima
upotrebljenim u
istrazivanju (narocito o novim i specificnim instrumentima), ali i opis postupaka merenja
promenljivih i navodenje obrazlozenja za izbor tih postupaka)
d) Procedura istrazivanja (potpuni opis svake faze u sprovodenju istrazivanja, primenjenih
postupaka i toka istrazivanja u celosti, navodenje podataka o trajanju (pojedinih delova ili
istrazivanja u celosti) i razmaka izmedu pojedinih faza istrazivanja, te izlaganje uputstva koja
su
davana saradnicima)
e) Probna istrazivanja (ako je istrazivanju prethodilo probno istrazivanje (s ciljem provere
podesnosti nacrta, instrumenata i drugim svrhama), onda je potrebno opisati tok i rezultate
tog
istrazivanja, a ako ono nije obavljeno u celosti nego je rec samo o probnom ispitivanju nekih
sredstava istrazivanja, onda se sazeto izlazu rezultati koji ukazuju na njihove znacajne
karakteristike)
f) Analiza podataka (ukazuje se na opsti plan i na postupke statisticke analize dobijenih
podataka,
s tim da je, ukoliko su oni opstepoznati, dovoljno pobrojati ih, navodeci korisceni statisticki
paket ili
izvor iz kojeg su uzeti, a ukoliko su oni novi ili retko upotrebljavani, treba ih podrobno
opisati)
E. Rezultati istrazivanja
_ Ukratko se saopstavaju glavni rezultati, a potom izlazu dovoljno podrobno da bi se moglo
jasno da
razazna kako su tim rezultatima obrazlozeni zakljucci istrazivanja.
_ Pri odabiranju glavnih rezultata, treba se rukovoditi postavljenim problemom istrazivanja,
hipotezom i postavljenim ciljevima.
_ Na osnovu tih rezultata se zakljucuje o probnom odgovoru na pitanje kojim je izrazen
problem
istrazivanja, a radi kojeg je istrazivanje i sprovedeno.
_ Zbog toga se ponekad ovaj odeljak deli na pododeljke koji se odnose na pojedinacne
hipoteze.
_ Podaci i rezultati se izlazu dovoljno podrobno (obicno u obliku tabela i grafickih prikaza),
ali da
ovaj odeljak ne bi bio nesrazmerno veliki u odnosu na ostale i pretrpan pojedinostima,
pozeljno je
u njega ukljuciti samo najinformativnije tabele i grafikone, a sve ostalo eventualno prikazati u
posebnom prilogu.
_ Tabele i grafikoni u odeljku o rezultatima bi trebalo da budu oznaceni slovnim ili brojcanim
oznakama prema redosledu javljanja u tekstu i propraceni odgovarajucim tekstom u kojem se
ukazuje citaocu na sta da obrati paznju.
_ Rezultati bi trebalo da budu saopsteni tako da bude ocevidan odgovor na pitanje da li
podrzavaju
hipotezu.
_ Rezultati istrazivanja se ovde samo izlazu i opisuju, ali se ne tumace.
F. Rasprava o rezultatima
_ navode se glavna pitanja na koja se, kroz raspravu o rezultatima dobijenim
istrazivanjem i zakljucke, daje odgovor
_ tumace se rezultati (prvo na semantickom nivou) i medusobno se povezuju,
uporeduju sa rezultatima dobijenim predasnjim studijama, a zatim se tumace i
teorijski i s obzirom na postavljen problem istrazivanja, postavljenu hipotezu i ciljeve
istrazivanja
_ izvode se jezgroviti i jasni zakljucci o postavljenom pitanju i probnom odgovoru na
to pitanje na osnovu rezultata dobijenih istrazivanjem

_ procenjuje se valjanost zakljucivanja i izricito se kazuje i pokazuje da li se
stecenim rezultatima postizu postavljeni ciljevi istrazivanja, odnosno da li nalazi
istrazivanja pruzaju svedocanstvenu potporu proveravanoj hipotezi
_ razmatraju se ogranicenja, propusti i slabosti obavljenog istrazivanja, ali ne s
ciljem opravdavanja istrazivanja nego radi potpunijeg osvetljavanja rezultata i nalaza
dobivenih istrazivanjem i obrazlaganja potrebe za drugacijim pristupom u
predstojecim istrazivanjima
_ izlazu se osnovne implikacije nalaza za teoriju, praksu i buduca istrazivanja
G. Bibliografske informacije
_ Za navodenje koriscene literature ciji su delovi citirani, prepricani ili na drugi nacin
ukazani, usvojene su odgovarajuce konvencije.
_ Prema bibliografskim konvencijama koje su u SAD vazile do 1983. godine kada su
usvojene nove, bibliografski podaci o knjizi pisani sledecim redosledom: prezime i
pocetno slovo imena pisca, naslov knjige, mesto izdavanja, izdavac i godina izdanja.
_ Npr.: Helmstadter, G.C. Research Concepts in Human Behavior, Education
Psychology Sociology. New York: Appleton-Century-Crofts, 1970.
_ Ako se navodi clanak ili poglavlje nekog pisca u knjizi jednog ili veceg broja
priredivaca, onda je redosled podataka: prezime i pocetno slovo imena pisca, naziv
clanka ili poglavlja, ime ili imena priredivaca, naziv knjige, mesto izdavanja, izdavac i
godina izdanja.
_ Npr.: Gaines, B.R. Foundations of fuzzy reasoning u M. Gubta,G. Saridis, B. Gaines
(eds.) Fuzzy Automata and Decision Processes. New York: North-Holland, 1977.
_ Redosled bibliografskih podataka o clanku u casopisu je bio: prezime i pocetno slovo imena
pisca, naslov clanka,
naziv casopisa, volumen, broj, godina publikovanja, stranice u casopisu.
_ Npr: Feyerabend, P. More Chlothes for the Emperor's Bargain Basement (Review of L.
Laudan: Progress and its
Problems). The British Journal for the Philosophy od Science, Vol. 32 No. 1. 1981. 57-71.
_ Prema novousvojenim konvencijama, redosled bibliografskih podataka o knjizi je: prezime
i pocetno slovo imena
pisca, godina izdanja, naslov knjige, mesto izdavanja, izdavac.
_ Npr: Medawqar, F.B. (1986) The Limits of Science. Oxford: Oxford University Press
_ Bibliografski podaci o clanku ili poglavlju nekog pisca objavljenom u knjizi jednog ili vise
editora, navode se ovim
redom: prezime i pocetno slovo imena pisca, godina izdanja, naslov clanka ili poglavlja, ime
ili imena priredivaca,
naslov knjige, stranice u knjizi, mesto izdavanja, izdavac.
_ Npr: Danziger, K. (1987) On Theory and Method in Psychology u: W.J. Baker, L.P. Mos,
H.V. Rappard, H.J. Stam
(Eds.) Recent Trends in Theoretical Psychology. s.87-94. New York: Springer-Verlag
_ Prilikom navodenja clanka iz casopisa redosled podataka je: prezime i pocetno slovo imena
pisca, godina
objavljivanja, naslov clanka, naziv casopisa, volumen, broj, stranice.
_ Npr: Cohen, L.J. (1980) Some Comments of Third World Epistemology. The British
Journal for the Philosophy of
Science. Vol. 31. No.2. 175-180.
_ Ako se navodi vise radova istoga pisca objavljenih u istoj godini, onda se, uz godinu
izdanja, za pojedine naslove
navode slovne oznake: a, b, c i tako redom.

_ Kod nas se upotrebljavaju obe opisane mogucnosti navodenja bibliografskih podataka.
_ Navodenje literature ima i eticki aspekt. S tog aspekta, pored niza drugih, vazno je i
upozorenje da iz navedene
literature ne sme da bude izostavljen ni jedan korisceni rad, niti u nju sme da bude ukljucen
neki nekorisceni rad.
H. Prilozi (Dodatak)
_ U prilozima (dodatku), kada su neophodni, sadrzani su materijali (opisi instrumenata,
tabele, graficki prikazi, novi racunarski programi izgradeni za potrebe tog istrazivanja,
i dr.) neprikladni za ukljucivanje u tekst izvestaja.
_ Preporucljivo je u njih ukljuciti samo ono sto pomaze razumevanje, ocenjivanje i
replikovanje istrazivanja.
_ Tabele i graficki prikazi mogu da budu neposredno preuzeti i ukljuceni u tekst
izvestaja iz memorije racunara u koju su ulozeni koriscenjem odgovarajucih programa
za obradu i analizu podataka.
_ Treba imati na umu da cilj izvestaja nije ubedivanje nego obavestavanje, sto znaci da
bi izvestaj trebalo da bude pisan mirnim, nepristrasnim, bezosecajnim tonom i
jednostavnim, nekitnjastim stilom. (relativizam)
_ Iako nema jedinstvene preporuke za upotrebu nekog stila pisanja, mogu se uociti tri
stilisticke slabosti u studentskim izvestajima o istrazivanju i esejima:
1. licnim neformalnostima (kada pisci pisu u prvom licu jednine ili u prvom licu
mnozine, npr.: "Nase cvrsto ubedenje je da...")
2. pseudonaucnim zargonom ("Input u decije neuralne strukture...", "ljudi su dekoderi
inputa..." i slicno)
3. neodgovarajucim izborom reci
Stil pisanja izvestaja:
uredenost i neprekidnost izlaganja
_ Reci u recenicama, recenice u pasusima, pasusi u odeljcima i odeljci u vecim celinama
teksta
trebalo bi da budu uredeni u jasan, prirodan, sled i tok.
_ Tekstovi sa kratkim recenicama i pasusima jednolicni i dosadni, a oni sa dugim teski za
pracenje i
shvatanje, pa je pozeljno menjati njihovu duzinu jer to odrzava paznju citaoca i olaksava
razumevanje.
_ Duzina recenice i pasusa odredena je misaonim sadrzajem koji je pisac naumio da saopsti.
_ U svakom pasusu valjalo bi odrzati kontinuitet misli od pocetne do zakljucne recenice.
_ Pasusi bi trebalo da poseduju unutarnju uredenost, skladnost, neprekidnost i celovitost, ali i
smisaonu povezanost sa prethodecim i sledecim pasusima u nekom vecem odeljku teksta.
Kontinuitet se moze odrzati na nekoliko nacina, medu kojima su odgovarajuca upotreba
interpunkcije i reci kojima se postize povezivanje po:
vremenu (tada, sledece, zatim, posle...)
uslovljenosti (stoga, usled toga, kao posledica...)
pripadanju (osim toga, stavise, povrh svega...)
po odudaranju (iako, mada, ipak, protivno tome...)
po uskladenosti (shodno tome, saobrazno tome...).
_ Posredstvom zamenice koja ukazuje na imenicu u prethodnoj recenici, postize se ocuvanje
neprekidnosti izlaganja, a pored toga izbegava se jednolicno ponavljanje neke imenice u
susednim recenicama.

tecnost i ravnomernost izlaganja
_ Reski prekidi u izlaganju mogu da budu proizvedeni i iznenadnom promenom
glagolskog vremena unutar jednog pasusa ili, sto je jos gore, unutar iste recenice.
_ U prikazivanju relevantne literature cesto je umesno pisati u predasnjem svrsenom
ili predasnjem nesvrsenom vremenu.
_ Opis procedure istrazivanja i opis rezultata dobivenih istrazivanjem pisu se u
proslom vremenu.
_ Rasprava o rezultatima, tumacenje rezultata, zakljucci izvedeni iz rezultata
istrazivanja,
_ pisu se u sadasnjem vremenu.
_ Iako upotreba sinonima doprinosi predupredivanju jednolicnosti izlaganja, ona moze
imati nezeljenu posledicu koja se ogleda u nedoslednom pridavanju znacenja
sinonimima i nedoslednosti misaonog procesa, pa je u njihovoj upotrebi neophodan
oprez.
ekonomicnost izrazavanja i preciznost i jasnoca u
izboru reci
_ Izvestaj o istrazivanju bi trebalo da odlikuju jednostavnost i neizlisnost izrazavanja.
_ U njemu ne bi trebalo napisati nista sto je suvisno, a to znaci da treba upotrebiti samo
onoliko reci koliko je neophodno za jasno izrazavanje izabranog misaonog sadrzaja
koji bi trebalo saopstiti citaocima.
_ Reci upotrebljene u pisanju izvestaja o obavljenom istrazivanju trebalo bi da budu
brizljivo izabrane tako da njima, sto je tacnije i preciznije moguce, budu izrazeni
misaoni sadrzaji koje istrazivac ima na umu.
_ Preporucuje se obazriva upotreba zamenica jer kada nije potpuno jasno na sta koja
zamenica ukazuje iskrsava dvosmislenost ili visesmislenost u tekstu.
_ Evo, naposletku, nekoliko saljivih tumacenja nekih cesto upotrebljavanih fraza u
izvestajima naucnika o istrazivanjima, preuzetih iz metodoloske litarature:
Sta se pise.... a sta se ima na umu...
a) Odavno je poznato da...
b) Mada nije bilo moguce naci tacne odgovore na postavljena
pitanja...
c) Sistem W-PO je bio izabran kao najpodesniji...
d) Tri obrasca su bila izabrana za podrobno proucavanje...
e) Slucajno unistili tokom prikupljanja...
f) Ophodili se tokom opita sa izuzetnom opreznoscu...
g) Pokazani su tipicni rezultati...
h) Sklad sa predskazanom krivom je:
a) Odlican
b) Dobar
c) Zadovoljavajuci
d) Nije los
i) Odgovara redu velicina...
j) Ima veliku teorijsku i prakticnu vrednost...
k) Tvrdi se... smatra se...
l) Opsteprihvaceno je da...
m) Najpouzdanijim treba smatrati rezultate koje je dobio Dzons...
n) Blistav rad....
o) Sumnjiv rad...
a sta se ima na umu...
a) Nisam se snabdeo tacnim citatima
b) Eksperiment je propao, ali ja smatram da u krajnjoj liniji mogu da
iscedim iz njega clanak
c) Mogao sam da ga pozajmim gotovog od prijatelja iz susedne
laboratorije
d) Rezultati dobiveni na drugim obrascima nisu davali nikakvu
osnovu za zakljucke i bili su zanemareni
e) Ispustili na pod
f) Nisu ispustili na pod
g) Pokazani su najbolji rezultati tj. rezultati koji su saglasni sa
dogmom
h) Sklad sa predskazanom krivom je:
a) Nije los
b) Slab
c) Sumnjiv
d) Uobrazen
i) Ne ulazi ni u kakve okvire
j) Zanimljivo za mene
k) Ja smatram
l) Jos dva sjajna momka misle to isto
m) Bio sam mu mentor
n) Rad clana nase grupe
o) Neciji rad
ETIKA
NAUCNOG ISTRAZIVANJA
Naucna znanja i zloupotreba nauke
_ Fajerabend je postavio pitanje o nacinima moguce zastite drustva od nauke
_ Razlicitost zloupotreba naucnih znanja:
korenite izmene zivotne sredine
moderni ratovi
manipulacija ljudima
_ Postavlja se pitanje: Ko je kriv sto nas nase vlastito mukotrpno saznanje ne vodi
blagodeti (barem ne iskljucivo), vec nas uvodi u dosada nepoznate opasnosti?
_ Odgovornost naucnika, pronalazaca, narucilaca istrazivanja ili oni koji primenjuju znanja?
_ Krajnje pitanje: Da li je savremena nauka lisena duhovnosti, ili cak dusevnosti?
_ Doskora u promisljanjima o nauci celovita licnost naucnika niti njegov moral nisu bili
tematizovani.
_ Filozofska promisljanja nauke u poslednjih stotinak godina bila su isprva dominatno
odredena pozitivistickom orijentacijom i interesovanjima za logiku nauke, pri cemu je
nauka u celosti bila shvacena iskljucivo po uzoru na prirodne nauke.
_ U teznji za objektivnoscu i istinitoscu nauka je navodno bivala oslobodena od vrednosti i
apstrahovana od drustvenog, istorijskog i kulturnog konteksta i svakodnevnog zivota.
_ Upozorenja:
_ Hajzenberg i Bor: naucni rezultati mogu se razumeti samo ako se izraze jezikom
svakodnevnog zivotnog iskustva
_ Polanji: istinska objektivnost postize se samo spajanjem subjektivnog i objektivnog.
Povratak aksiologije u naucnu koncepciju
_ Medutim, nauka, kao i bilo koja druga covekova aktivnost ne moze da bude oslobodena
od vrednosti.
_ Iskorak filozofije nauke od pozitivizma ka post-pozitivizmu obelezen je uvazavanjem
posredne uloge koju u izgradnji nauke imaju:
tradicija
drustvena klima
vladajuce vrednosti
_ Prelaz od obrasca nauke:
od krutog logickog empirizma
preko kritickog racionalizma i realizma
na relativisticka i konstruktivisticka shvatanja o izvorima i nacinu sticanja naucnih znanja
pracen je sporom aktuelizacijom aksioloskih stanovista
_ Suprotstavljenost pozicija:
radikalni epistemoloski realizam (znanje se shvata kao relacija razuma sa stvarnoscu koja
je
nezavisna od subjekta saznanja svet je takav kakav je nezavisno od onoga koji ga
saznaje)
konstruktivizam (subjekat ne samo da ucestvuje i ugraduje se u nase poimanje stvarnosti
svet
ne postoji nezavisno od onoga ko ga saznaje, nego je on rezultat njegovog razumevanja i
delovanja)
Celovitost nauke i svestranost coveka

_ Neki autori (Haten, Kun) smatraju da nase saznanje nije u potpunosti racionalno, ma
koliko se predano tome tezilo, vec da u njoj postoje i iracionalni i nesvesni elementi.
_ Sve to govori protiv pozitivistickih teza o:
nauci lisenoj vrednosnih elemenata
podeljenoj licnosti naucnika (tradicija: opazanje i misljenje; savremenost: nagonsko,
intuitivno i
voljno; ontoloske, epistemoloske i aksioloske pretpostavke)
_ Celovita osoba saznaje i sebe i drugo (subjekte i objekte, tj. svet).
_ Nauka mora da uzme u obzir coveka kao celovito bice:
da bi bila celovita, nauka u obzir mora da uzme coveka
da bi bila produhovljena i moralno valjana
_ Ako je nauka:
ukorenjena u svet zivota
njime odredena
silovito i delotvorno menja svet
zar bi moglo da se shvati kao nevazno:
u kojem pravcu ona ide
koja su njena vrednosna usmerenja
koji su njeni ciljevi i nacini njihovog postizanja?
Slozenost problematike etike nauke
_ Da li je etika nauke, koja je pocela da se razvija tek sredinom nasega veka, kadra da sama
postavi
moralne putokaze i vodilje naucnoj delatnosti u promenljivom svetu koji prepun neispitanih i
nesaznatih
entiteta, kao i primeni saznatog u predelima neizvesnosti?
_ Bas kao sto moralno treba da logicki ne proistice iz saznajnog jeste, tako ni etika neke
posebne
nauke ne proistice neposredno iz same te nauke.
_ Etika nauke pripada filozofskom nivou metanauke, kojem pripadaju i opsti pogled na svet,
ontoloske i
epistemoloske pretpostavke na kojima se zasniva data nauka u odredenom vremenu, filozofija
te
nauke i ucenje o vrednosnom prostoru u kojem se ta nauka razvija.
_ Odnos etike i nauke je veoma slozen, buduci da mora da se posmatra u mrezi odnosa
elemenata
strukture metanauke i odnosa tih elemenata sa drugim elementima strukture same nauke.
_ I nauka i etika nauke samo su deo sireg drustvenog, istorijskog i kulturnog konteksta uopste
i trpe
snazan upliv njegovih elemenata.
_ Njihov se odnos ne moze razumeti van konteksta dinamike razvoja:
covekove kulture
same nauke i njene samorefleksije
promena shvatanja o:
smislu i sustini
formi i strukturi
ciljevima i funkcijama
razvoju i vrednostima
nauke i naucnog znanja
Delokrug etickih problema

Eticki problemi se ticu:
_ posledica primene stecenih naucnih znanja sa ciljem menjanja stvarnosti
_ procesa i nacina sticanja tih znanja (jer se ono stice akcijama i interakcijama coveka sa
stvarnoscu, a te akcije, preduzete sa ciljem sticanja novih naucnih znanja, itekako menjaju
i preobrazavaju proucavanu stvarnost)
_ problema prenosenja znanja mladim narastajima
Primer uloge nauke u obrazovanju: Tzv. naucne cinjenice predaju se vec kod vrlo ranog
uzrasta
dece i na upravo isti onaj nacin na koji su se religijske cinjenice predavale pre samo jednog
veka. Nema pokusaja da se probude kriticke moci ucenika tako da bi se on osposobio da
posmatra stvari u perspektivi. Na univerzitetima situacija je jos i gora, jer se tu indoktrinacija
izvodi
na mnogo sistematicniji nacin. Kritika nije sasvim odsutna. Tako se, na primer, drustvo i
njegove
institucije najostrije i cesto najnepravednije kritikuju i to vec na nivou osnovne skole. Ali,
nauka je
izuzeta od kritike. U drustvu u celini sud naucnika prima se sa istim pijetetom sa kakvim je
priman
sud biskupa pre ne bas tako davnog vremena. (Fajerabend)
Eticki problemi koji se ticu
procesa sticanja novih naucnih znanja
_ Polazeci od teze da je istrazivac celovita osoba, uvidamo moralnu stranu:
naucne delatnosti
izbora opsteg pogleda na svet
ontoloskih i epistemoloskih pretpostavki
teorijskog stanovista
izbora problema i ciljeva istrazivanja
u velikoj meri njima odredenih, metodoloskih pretpostavki u istrazivackoj delatnosti
_ Moralna odgovornost u nauci nije tek impersonalna ( u smislu odredenih moralno
relevantnih posledica jednog sistema znanja), nego obuhvata i svojevrsno ponasanje
kako zajednice naucnika tako i pojedinca kao dela te zajednice.
_ Naucnik treba da preuzme moralnu odgovornost i za:
izabrani pogled na svet
ontoloske
epistemoloske pretpostavke na kojima zasniva svoj istrazivacki poduhvat
_ Radikalne posledice prihvatanja razlicitih metanaucnih polazista
1. Primer:
_ ontoloske pretpostavke:
bazicnost uniformnosti i stabilnosti
kontingentnost i akcidentalnost promena
_ antropoloske pretpostavke o coveku kao:
pasivnom
reaktivnom bicu
u pocetku praznog uma
_ epistemoloske pretpostavke:
saznanje je:
nedvosmisleno
nepristrasno
vrednosno neutralno
progresivno samo po sebi
egzaktno
racionalno
jasno razlucivo od drugih vrsta znanja
izrazeno terminima precizno odredenih znacenja
prikladni ciljevi naucne delatnosti su:
predvidanje
Objasnjavanje
instrumentalno preobrazavanje
_ metodoloske pretpostavke:
nomoteticki pristup
top-down pristup
elementaristicki pristup i analiza
redukcionisticki pristup i analiza.
_ uzorni tip istrazivanja:
eksperimentalno istrazivanje u strogo
kontrolisanim uslovima
_ Istrazivac se vlada: nelicno, nezainteresovano,
neukljuceno, nepristrasno, metodicno,
skepticno, emociOnalno neutralno, u
potpunosti slobodno u istrazivanju.
_ Norme kao:
preporuke (npr., nalaganje razborite sumnje u
naucne tvrdnje i nalaze i dr.)
propisi (ne plagirati, ne podesavati nalaze
istrazivanja prema vlastitim teorijskim uverenjima
i dr.)
pocivaju na nekom sistemu vrednosti i
povezuju postavljene ideale i vrednosti sa
nacinima njihovog postizanja.
1. Primer
_ Nacela ponasanja naucnika
univerzalizam (naucnik treba da bude usmeren na sticanje znanja koje ce biti procenjivano
nezavisno od polozaja
i ugleda naucnika, od individualnih i grupnih interesa i ekonomskih, politickih i drugih
mogucih posledica kojima
moze voditi to steceno znanje)
komunalnost (steceno naucno znanje pripada ne pojedinom naucniku nego zajednici
naucnika)
nezainteresovanost (u traganju za istinom istrazivac treba da bude voden
nekoristoljubivom radoznaloscu, a ne
uvecanjem svog profesionalnog ugleda, drustvenog polozaja i materijalne dobiti)
organizovani skepticizam (upucuje istrazivaca na kriticki odnos prema rezultatima
vlastitih istrazivanja i
rezultatima istrazivanja drugih istrazivaca)
_ Naucnik je duzan da:
a) brzo saopstava kolegama rezultate svojih istrazivanja, ali da ne zuri sa publikovanjem

b) bude prijemciv za nove ideje, ali da ne podleze pomodarstvu
c) tezi sticanju takvih novih znanja koje ce kolege veoma ceniti, ali da pri tom radi ne
obaziruci se na ocene drugih
d) ulaze najvece napore da dozna radove u oblasti kojom se bavi, znajuci pri tom da erudicija
moze ometati
stvaralastvo
e) bude vrlo istancan u formulacijama i pojedinostima, ali da se kloni pedanterije koja steti
sadrzaju
f) uci od velikog znalca i da ga oponasa, ali da mu ne nalikuje; itd.
_ Ovo stanoviste razmatra nauku uopste, a nezavisno od konkretnog kulturnog i
istorijskog konteksta.
_ Naucna delatnost se odvija saobrazno nekim opstim pravilima, normama vazecim za
clanove naucne
zajednice, koja bi trebalo da obezbede sticanje verodostojnih objektivnih znanja.
_ To je ucenje usredsredeno na proucavanje profesionalnog funkcionisanja naucne zajednice,
normi,
uloga, socijalne kontrole, karijera, profesionalnih priznanja, konkurencije, prestiza itd.
2. Primer:
_ ontoloske pretpostavke:
bazicnost promena
kontingentnost i akcidentalnost uniformnosti i stabilnosti
_ antropoloske pretpostavke (covek kao):
celovito
samosvesno
aktivno, reaktivno i proaktivno
autonomno, a ne samo heteronomno
teleolosko (intencionalno i stvaralacko)
moralno odgovorno bice
_ epistemoloske pretpostavke:
neophodnost uzimanja referentnog okvira coveka
konstitutivnost i usmeravajuce dejstvo vrednosti
saznanje:
licno
neizvesno, problematicno i rasplinuto
imaginativno i neracionalno
katkad neizrecivo
izrazeno terminima neprecizno odredenih znacenja
prikladni ciljevi naucne delatnosti:
razumevanje
teleoloska objasnjenja
samorazumevanje
postizanje svestranog razvoja i samoodredenja
prikladni ciljevi naucne delatnosti:
predvidanje
objasnjavanje
instrumentalno preobrazavanje
_ metodoloske pretpostavke i pristupi:
holisticki i idiografski pristup
fenomenoloski pristup
hermeneutipcki pristup
_ istrazivac se vlada:
emotivno ukljuceno (brine za posledice istrazivanja, a ne
nepristrasno)
predano istrazivanju (a ne izolovano)
spremno na saradnju (a ne individualisticki)
partikularno (neke osobe imaju specijalno pravo na
otkrice, a ne univerzalnost)
usmeravajuce u naucno-istrazivacka delatnost (a ne
bezgranicna sloboda istrazivanja)
zadrzava pravo na kontrolu autora nad koriscenjem
otkrica (a ne samo pravo na priznanje za otkrice)
nedomisljeno (ostavlja se mogucnost zasnivanja naucnih
iskaza na nepotpunom svedocanstvu, a ne zahteva se
potpuna potkrepljenost svedocanstvom)
lojalno covecnosti (a ne samo lojalno profesiji)
strastveno u traganju za istinom (a ne samo trezveno i
hladno rasudivanje)
problematizovanje dopustivosti traganja za istinom u
odredenom podrucju stvarnosti (moralnost)
_ Norme kao:
preporuke (npr., nalaganje razborite sumnje u naucne
tvrdnje i nalaze i dr.)
propisi (ne plagirati, ne podesavati nalaze istrazivanja
prema vlastitim teorijskim uverenjima i dr.)
pocivaju na nekom sistemu vrednosti i povezuju
postavljene ideale i vrednosti sa nacinima njihovog
postizanja.
Moralna nacela i teorije moralnosti
_ Moralna nacela Nacela:
autonomija
dobrotvorenja
ne cinjenja zla
pravda
_ Teorije moralnosti:
deontoloska
utilitaristicka
etika pravednosti
_ Tim nacelima se mogu opravdavati neka specificna moralna pravila vladanja istrazivaca:
u procesu planiranja istrazivanja
u procesu sprovodenja istrazivanja
prilikom objavljivanja rezultata istrazivanja
nadgledanja njihove primene
_ Moralna obaveza istrazivaca da doprinosi sticanju i razvijanju naucnog znanja, moze da
bude i cesto
jeste u sukobu sa drugim njegovim moralnim obavezama.
_ Glavno pitanje: Kada ce neko istrazivanje biti smatrano moralno nedopustivim?
_ Naucno istrazivanje, posebno fundamentalno, je poduhvat sa vrlo neizvesnim ishodom, pa

neuspeh
takvog poduhvata u proizvodenju dobrobiti za druge nije dovoljan razlog da se taj poduhvat
proglasi
moralno neispravnim.
_ Vecina savremenih proucavalaca je uverena da nije osnovno pitanje sta istrazivac treba da
cini, vec
koje su akcije za istrazivaca dopustive.
Etika naucnog istrazivanja: vrednosti i nacela
1. ISTINA
_ 1.1 Naucnik nastoji da prosiri covekova znanja o svetu, produbljujuci ljudsko razumeva
njegovih aspekata, te da uveca
covekove sposobnosti koriscenja tog znanja za dostizanje ciljeva od vitalnog znacaja za
covecanstvo, ili od drustvenog
znacaja.
_ 1.2 Naucnik sluzi tim ciljevima, u svakoj grani nauke, delujuci u skladu sa metodama
naucnog istrazivanja u svakoj grani
i pravilima ponasanja naucne zajednice u celosti.
2. SLOBODA
_ 2.1 Naucnik sluzi ciljevima naucnog istrazivanja, zasnovanim na nacelu slobode naucnog
istrazivanja, koji je jedan od
najvaznijih izraza demokratskog uredenja.
_ 2.2 Naucnik preuzima obavezu usaglasavanja sa prakticnim ogranicenjima koja se namecu
slobodi naucnog istrazivanja
u smislu brige za ljudski zivot, dostojanstvo i slobodu.
_ 2.3 Naucnik u nastojanju da preuzme obavezu usaglasavanja sa prakticnim ogranicenjima u
polju razvoja i primene, u
meri u kojoj to zahtevaju drustvene i ekonomske prilike, a u skladu sa demokratskim
uredenjem.
3. ODGOVORNOST
_ 3.1 Naucnik snosi punu odgovornost za svako naucno istrazivanje ili eksperiment koji
sprovodi, narocito s obzirom na
njihove neposredne posledice na ljudski zivot i na covekovo telesno i dusevno zdravlje,
dobrobit, dostojanstvo i slobodu.
_ 3.2 Naucnik snosi posebnu odgovornost za takve neposredne posledice na one koji
ucestvuju u naucnom istrazivanju ili
eksperimentu kao pacijenti ili ispitanici.
_ 3.3 Naucnik pokazuje istinsku brigu za razmatranje same potrebe koriscenja zivotinja u
planiranom ili kontrolisanom
istrazivanju i eksperimentu, i za razmatranja u vezi zivota i zdravlja koriscenih zivotinja,
narocito s obzirom na
umanjivanje njihove patnje kojoj one mogu biti izlozene tokom eksperimenta i posle njega.
_ 3.4 Naucnik pokazuje odgovornost tako sto je neprekidno svestan cinjenice da rezultati
njegovog istrazivanja mogu biti
upotrebljeni u veoma razlicite svrhe, pocev od onih koje bi covecanstvu trebalo da donesu
dobrobit do onih potpuno
neprihvatljivih ili kriminalnih.
Etika naucnog istrazivanja: vrednosti i nacela

4. INTEGRITET
_ 4.1 Naucnik sprovodi svaki naucni cin u saglasnosti sa svim zahtevima naucnog metoda, u
okviru koga
on radi i to po najvisim standardima.
_ 4.2 Naucnik analizira podatke, generalizacije, eksperimente i teorije, bilo svoje ili tude,
podjednako, u
neophodnom obimu, dubini i preciznosti.
_ 4.3 Naucnik predstavlja svoje podatke potpuno, precizno, iskreno i posteno.
5. SARADNJA
_ 5.1 Naucnik deluje u okviru univerzalnog okvira naucne saradnje, zasnovanog na
zajednickim naucnim
ciljevima.
_ 5.2 Naucnik neguje naucnu saradnju odrzavajuci atmosferu otvorenosti, medusobne pomoci
I
poverenja izmedu naucnika, njihovih asistenata i studenata.
_ 5.3 Naucnik postuje individualne, kolektivne i institucionalne zasluge i, s obzirom na
naucna dostignuca
kojima je sam dao jedinstven i znacajan doprinos, moze da poseduje prava na intelektualnu
svojinu.
6. PROFESIONALNOST
_ 6.1 Naucnik se predaje svojim naucnim potragama na potpuno profesionalan nacin,
racionalno i
kontinuirano upotrebljavajuci osobena znanja, karakteristicna za njegovo polje strucnosti.
_ 6.2 Naucnik nastoji da bude u toku sa razvojem njegovog polja strucnosti i sa svakom
oblasti znanja
koja je relevantna za njegov rad.
_ 6.3 Naucnik izvlaci prakticne zakljucke s obzirom na polje etike naucnog istrazivanja iz
vrednosti i
nacela naucnog istrazivanja.
_ 6.4 Naucnik saopstava vrednosti i nacela naucnog istrazivanja svima onima koji sprovode
istrazivanje
ili eksperiment pod njegovim nadzorom, narocito studentima kako bi ih pripremio za
profesionalnu
delatnost u okviru naucne istrazivacke zajednice.
UZORKOVANJE
U ISTRAZIVANJU
Odredivanje osnovnog skupa i uzimanje uzoraka
_ Iz razlicitih razloga u ogromnoj vecini slucajeva istrazivanjem ne moze da
bude obuhvacen celokupni osnovni skup ispitivanih predmeta, nego samo
deo osnovnog skupa (uzorak), pa istrazivac na osnovu nalaza dobijenog
ispitivanjem uzorka nastoji da izvede zakljucak o celokupnom osnovnom
skupu.
_ Na osnovu nalaza dobijenog istrazivanjem, istrazivac nastoji da predvidi
slucajeve koji nisu obuhvaceni istrazivanjem.
_ Da bismo mogli opravdano da uopstavamo nalaz dobijen ispitivanjem
uzorka na osnovni skup, neophodno je da budu ispunjeni neki uslovi.
Osnovni skup
_ Svaka (bes)konacna zbirka clanova koja ima neka zajednicka svojstva je osnovni skup.
_ Osnovni skupovi se razlikuju prema velicini:
_ zatvoreni ili konacni (sadrzi konacni broj clanova)
_ otvoreni ili beskonacni (ciji clanovi nisu bili i ne mogu biti odredeni)
_ Ipak:
_ broj clanova nekih konacnih osnovnih skupova je toliko veliki da se mogu smatrati
beskonacnim
_ jedan plan uzimanja uzoraka iz osnovnog skupa (tzv. uzorkovanje sa ponavljanjem)
konacnom
osnovnom skupu moze da prida osobine beskonacnog
_ Da bi se jasno odredio, osnovni skup se definise:
a) sadrzajem (Student 5. godine)
b) obimom (Ekonomskog fakulteta u Subotici)
c) vremenom (skolske 2007-2008. godine)
_ Parametar:
_ kvantitativna velicina
_ predstavlja zbirno opisno obelezje osnovnog skupa
_ konstantan za dati osnovni skup
_ vrednost mu je cesto nepoznata i zakljucuje se posredstvom informacija stecenih
ispitivanjem uzorka
_ Zbirka rezultata celokupnog osnovnog skupa koja se moze opisati parametrima kao sto su
aritmeticka sredina, standardna devijacija, proporcija i dr., i naziva se distribucijom
osnovnog skupa.
Uzorak
_ Podskup osnovnog skupa, dobijen nekim procesom izbora sa ciljem
ispitivanja svojstava osnovnog skupa kojem pripada.
_ Kvantitativna velicina koja predstavlja zbirno opisno obelezje uzorka naziva se
statistikom.
_ Za razliku od parametra, statistika je slucajna promenljiva (velicina koja
uzima razlicite vrednosti sa razlicitom verovatnocom)
_ Ima dve vrste slucajnih promenljivih:
_ prekidne (uzima razlicite posebne, diskretne vrednosti sa odredenom verovatnocom)
_ neprekidne (uzima bilo koju vrednost iz nekog intervala vrednosti)
Uzorkovanje
_ Za ocenjivanje nepoznate vrednosti parametra cesto se koristi statistika
_ Uzorkovanje je izvlacenje (ili niz izvlacenja) pojedinacnog clana osnovnog
skupa, pri cemu ono moze da bude:
_ verovatnosno
(svaki metod odabiranja uzorka zasnovan na teoriji verovatnoce, pri cemu u svakoj
etapi odabiranja verovatnoca ma kog skupa odabranih jedinica, mora biti poznata)
prost slucajni uzorak
sistematski uzorak
stratifikovani uzorak
grupni (klasterski) uzorak
_ neverovatnosno
(nije zasnovano na teoriji verovatnoce, pa pri izvlacenju tih uzoraka nije poznata
verovatnoca s kojom neki clan osnovnog skupa ulazi u uzorak)
prigodni uzorak
kvotni uzorak
namerni uzorak
uzorak grudvi snega
Slucajni uzorak
_ konacnog osnovnog skupa (uzorak odabran na nacin koji svakom clanu osnovnog
skupa obezbeduje jednaku verovatnocu da bude ukljucen u uzorak, pod uslovom da
je on iste velicine)
_ beskonacnog osnovnog skupa
a) uzorak ciji svaki clan potice iz istog osnovnog skupa
b) uzorak ciji je svaki clan izvucen nezavisno od svih ostalih clanova
_ Dva plana za uzimanje slucajnih uzoraka
_ plan uzorkovanja sa ponavljanjem
(ukljucuje vracanje izvucenog clana u osnovni skup pre no sto se izvuce sledeci clan za
uzorak)
_ plan uzorkovanja bez ponavljanja
(ne ukljucuje vracanje izvucenog clana u osnovni skup pre no sto se izvuce sledeci clan za
uzorak)
_ Slucajevi:
_ Kada je osnovni skup veliki (a uzorak tek mali njegov deo) prakticno nema znacaja da li je
izvuceni
clan vracen u njega pre nego sto ce se izvuci sledeci clan za uzorak.
_ Kada je osnovni skup mali (tj. uzorak veliki) nevracanje izvucenog clana u skup pre
izvlacenja
sledeceg ima znacaj, jer proizvodi razliku u verovatnoci sa kojom ce sledeci clan biti izvucen.
_ Da bi se o parametru osnovnog skupa moglo ispravno zakljucivati na osnovu informacija
stecenih ispitivanjem uzorka, potrebno je da bude poznata verovatnoca sa kojom se
neki clan osnovnog skupa ulazi u uzorak.
_ Verovatnosno uzorkovanje omogucuje kolicinsko ocenjivanje greske uzorkovanja (koja
ce kasnije biti razjasnjena) i to je znacajna prednost tog vida uzorkovanja.
Zakljucivanje o osnovnom skupu na osnovu uzorka
_ Posto u mnogim prilikama nemamo mogucnosti da neposredno odredimo parametre
osnovnog skupa, o njihovoj vrednosti zakljucujemo na osnovu vrednosti statistika
izracunatih na uzorku generalizacija
_ Jedan od najvaznijih oblika induktivnog statistickog zakljucivanja

_ Medutim, zakljucak moze da bude lazan mada je premisa istinita a zakljucivanje ispravno.
_ Ako osnovni skup ima osobine uzorka (uzorak je tipican) deduktivno zakljucivanje
_ Prigovori:
a) Kako znamo da je neispitani deo osnovnog skupa kao i uzorak?
Da bismo to znali, potrebno je da znamo kakv je osnovni skup, a ako vec znamo kakav je
osnovni skup, onda
nije ni potrebno da se na osnovu uzorka zakljucuje o njemu.
Ali, ako ne znamo da je osnovni skup kao uzorak, zasto bi znanje o uzorku davalo dobre
razloge za verovanja o
osnovnom skupu?
b) Kako uzorak moze da bude tipican za osnovni skup?
Naivna teorija zakljucivanja od uzorka ka osnovnom skupu sadrzi uverenje da je uzorak, na
neki nacin, tipican za
osnovni skup, pa je proporcija u uzorku jednaka proporciji u osnovni skup kao celini.
Ako je osnovni skup beskonacan, iz njega nije moguce izvuci slucajni uzorak koji bi bio
tipican (npr., u sadasnji
uzorak ne mogu da udu jedinice osnovnog skupa koje ce tek nastati), pa za taj osnovni skup i
ne mozemo
izvlaciti neposredne zakljucke o osnovni skup na osnovu slucajnog uzorka, vec moramo
uvesti novu vrstu
premise prema kojoj je jedan osnovni skup tipican za drugi. induktivno zakljucivanje
c) Statisticka slucajnost u izvlacenju uzoraka nije ni neophodan ni dovoljan uslov za
obezbedivanje
slucajnosti u epistemoloskom smislu.
Npr., u okviru uzorka moze se nalaziti nesrazmerno veci broj clanova osnovnog skupa sa
nekim svojstvom nego
sto je to u proseku slucaj. Stavise takav uzorak se u dugom nizu uzorkovanja mora pojaviti
(statisticki slucajan,
ali episemoloski nevaljan).
Teoreme na kojima se zasniva teorija uzorkovanja
_ Zakljucivanje na osnovu uzoraka moze da da samo priblizne rezultate.
_ Teorija uzorkovanja omogucava odredivanje slucajnih gresaka u
generalizovanju od uzorka ka osnovnom skupu, odnosno zakljucivanje
velicine i verovatnoce razlike parametra i statistika.
_ U osnovi teorije uzoraka i statistickog zakljucivanja o osnovnom skupu na
osnovu uzorka su najmanje dve teoreme:
_ zakon velikih brojeva
Posto se iz nekog osnovnog skupa moze izvuci mnostvo slucajnih uzoraka odredene
velicine,
umesno je postaviti pitanje: Sta nam daje pravo da na osnovu samo jednog uzorka
zakljucujemo o osnovnom skupu?
Ako smo izvrsili ispitivanje na dovoljno velikom uzorku mozemo sa velikom
verovatnocom tvrditi da ce apsolutna razlika izmedu aritmeticke sredine uzorka i
aritmeticke sredine osnovnog skupa biti manja.
Ali na osnovu toga ne mozemo neposredno da odredimo verovatnocu pojave greske u
zakljucivanju o osnovnom skupu na osnovu uzorka (tzv. greske uzorka).
_ centralna granicna teorema
Za slucajne uzorke izvucene iz ma kojeg osnovnog skupa sa konacnom sredinom i
varijansom, uzoracna distribucija aritmetickih sredina slucajnih uzoraka bice

priblizno normalna.
_ Standardna greska manja:
a) ako je manja varijabilnost ispitivanog svojstva
b) ako je veci uzorak
Kriterijumi za izbor nacina uzimanja uzoraka
_ Osnovna svojstava ocena koje se dobijaju pomocu uzoraka:
_ nepristrasnost
(nepostojanje razlike izmedu aritemeticke sredine uzoracne distribucije i
parametra osnovnog skupa cija se vrednost ocenjuje)
_ preciznost
(obrnuto srazmerna varijansi uzoracne distribucije)
_ tacnost
(razlika izmedu prave vrednosti parametra i vrednosti ocene dobijene na
uzorku greska uzorka)
_ Nacrt uzimanja uzoraka je skup pravila i postupaka odredenog nacina
izvlacenja uzorka iz osnovnog skupa.
_ Postoje dve grupe nacrta uzimanja uzoraka:
_ nacrti verovatnosnog uzorkovanja
_ nacrti neverovatnosnog uzorkovanja
A. Nacrti verovatnosnog uzorkovanja
_ Zasnovani su na teoriji verovatnoce, zbog cega:
_ su ocene parametara osnovnog skupa na osnovu statistika nepristrasne
_ postoji mogucnost odredivanja greske uzorka
a) Prost slucajni uzorak (svakom clanu osnovnog skupa obezbeduje jednaku
verovatnocu da bude ukljucen u uzorak i uzajamnu nezavisnost izvlacenja
clanova osnovnog skupa)
b) Sistematski uzorak (dobija se izvlacenjem iz spiska clanova osnovnog skupa
na osnovu uzoracnog intervala slucajnim procesom izabere se jedan od prvih
deset clanova (spiska sa slucajnim redosledom), a potom primenom intervala i
(svaki n-ti) ostatak clanova
c) Stratifikovani uzorak (dobija se tako sto se clanovi osnovnog skupa, na
osnovu izabranih kriterijuma, prethodno podele na prirodne podskupove, tj.
stratume (cime se stvaraju homogene klase u odnosu na dato svojstvo), da bi
se iz svakog od njih izvukli nezavisni slucajni uzorci)
_ proporcionalni stratifikovani uzorak: isti procenat clanova (svaki stratum u uzorku
zastupljen je srazmerno svojoj velicini)
_ disproporcionalni stratifikovani uzorak: razlicit procenat clanova
d) Skupinski uzorak (dobija se izborom uzorka iz skupina (ciji se uzorak
prethodno izabira) u kojima pripadaju clanovi osnovnog skupa)
_ jednoetapno (ako se svi clanovi odabranih skupina ukljuce u uzorak)
_ viseetapno (ako se iz izabranih skupina dalje odabiraju jedinice koje ce biti ukljucene u
uzorak)
B. Nacrti neverovatnosnog uzorkovanja
_ ne omogucava odredivanje preciznosti uzorka (a time ni tacnosti ocenjivanja)
_ efikasno se upotrebljavaju u eksplorativnim istrazivanjima (ciji cilj nije precizno
ocenjivanje parametara osnovnog skupa na osnovu reprezentativnog uzorka)
a) Kvotni uzorak (najznacajniji nacin jasno definisan osnovni skup deli se na

podskupove prema odabranim svojstvima; odreduje se velicina svakog od tih
podskupova; odreduju se potrebna velicina uzorka i kvote (broj clanova
podskupa koje treba ukljuciti u uzorak); da bi se izbor clanova za uzorak iz
svakog podskupa prepusta slobodnom prosudivanju i odlucivanju istrazivaca)
b) Prigodni uzorak (sacinjavaju ga raspolozive jedinice (lakoca dobijana); cesto
ostaje nejasno iz kojeg osnovnog skupa uzorak potice; problematicna
reprezentativnost (nije od pomoci ni povecanje uzorka); vecina clanova
ciljanog osnovnog skupa nema nikakve izglede da bude ukljucena u uzorak;
ostaju nepoznati smer i velicina razlika izmedu vrednosti koja je nadena
ispitivanjem uzorka i vrednosti koja vazi za celokupni osnovni skup; nema
mogucnosti da se izracuna greska uzorka)
c) Namerni uzorak (zasniva se na prosudivanje istrazivaca (koji na umu ima cilj
istrazivanja); precizniji nego prigodi uzorak)
d) Uzorak sneznih grudvi (iskljucivo kada je rec o ljudima kao ispitanicima;
prvo se odabira pocetni broj ispitanika koji ce potom ukazati na nove
ispitanike koje bi trebalo ukljuciti u uzorak; prikladan za ispitivanje i
ocenjivanje svojstava koja se u osnovnom skupu retko javljaju)
Prestrojavanje interesovanja
skih istrazivanja s obzirom na nauno znanjeu poslednjem veku:
prouavanje osobenosti strukture (do 60-ih)
prouavanje razvoja i rasta
socioloska i socio-psiholoska analiza: Vitgenstajnova filozofija jezika shvatanja
Hensona, Tulmina, Kuna, Polanjija
logiko-metodoloska rekonstrukcija: Dajmovo konvencionalistiko uenje shvatanja
Popera, Lakatosa, Agasija
skih problema:
Sta je osnovna metodoloska jedinica naunog znanja (nauna teorija (tradicionalno);
paradigma ili interdisciplinarna matrica (Kun); istrazivaki program (Lakatos);
istrazivaka tradicija (Laudan))
na zajednica teoriju smatra prihvatljivom?
injenice?
usobno uporediva?
ze opravdati?
Sta se podrazumeva pod potvrivanjem teorije?
1. Shvatanje logikog empirizma1/2

ostra granicaizmeu nauke i onoga sto nije nauka (filozofija, umetnost,
zdravorazumsko misljenje, religija)
iti pristupi utvrivanju naunosti (na osnovu empirijskog svedoanstva):
enost
druge nauke mogu biti svedene
(sociologija se svodi na psihologiju, psihologija na fiziologiju, fiziologija na biologiju,
biologija na hemiju, hemija na fiziku)
konteksta otkria(psiholoske i drustvene okolnosti nastanka teorije)
konteksta opravdavanja(logika osnova opravdavanja verovanja u otkrivenu injenicu ili
prihvaenu teoriju)
1. Shvatanje logikog empirizma 2/2

u:
jezika teorije(teorijski izrazi i iskazi): velika preciznost, fiksirana znaenja
jezika iskustva(i opservacionih izraza i iskaza, koji znaenje crpu iz iskustva)
Iskustvena osnova(opservacioni iskazi i eksperimentalni nalazi):
zi za opravdavanje naunih hipoteza i teorija

Teorije:
deduktivnu strukturu, a proveravaju se tako sto se iz teorijskih postulata, aksioma,
dedukuju logike posledice i uporeuju sa opservacionim, protokolarnim, iskazima
proveravaju izolovano(monoteorijski pristup) na osnovu stepena potvrenosti
(stepena induktivne potpore koju teoriji pruza iskustveno svedoanstvo)
sve opstije (obuhvatanje stare teorije i logiki je implicira) kumulativnostrazvoja nauke
2. Poperovo shvatanje1/35
Shema rasta naunog znanja
anstva, teorija se:

nikada ne moze konano potvrditi (iz istinitosti konsekvensa implikacije sa logikom
nuznosu ne moze nista tvrditi o istinitosnoj vrednosti antecedensa)
moze opovrgnuti (iz laznosti konsekvensa implikacije sledi laznost antecedensa)
ne delatnosti je razvijanje teorija koje bi bile:
sljate
i da ih podvrgne strogoj iskustvenoj proveri (posmatranju i eksperimentima).
Naune su samo one teorije koje mogu da budu opovrgnute.
Nova teorijabi trebalo da bude verodostojnija(bliza istini), sto znai da ona:
objasnjava injenice
snjavala stara teorija
implikuje i nove proverljive posledicenezavisna proverljivost
ze shvatiti kao ureeni skup iskaza kojima se iskljuuju neka stanja
stvari, tj. tvrdi laznost nekih bazinih iskaza (opisa empirijskih injenica)
ni iskazi ine empirijski sadrzaj teorije i nazivaju se potencijalnim
opovrgateljima (jer opovrgavaju teoriju ako se pokaze da su istiniti)
Istinitost iskazakoji govore o iskustvenim injenicama nije nesumnjiva, ve se samo
konvencionalno usvaja(kao osnova za opovrgavanje teorija)
Opovrgavanjese odvija prema deduktivnom logikom argumentu modus tollens:
injeniki iskaz
injeniki iskaz la zan, onda je hipoteza opovrgnuta
e da se opovrgne, ona time biva potkrepljena i privremeno prihvaena
Mogue je uporeivanje teorija(prema stepenu potkrepljenosti)
Rast znanja:
novim, dubljim problemima
pretpostavki, opovrgavanja i privremenog prihvatanja
nije kumulativan, nego se teorije smenjuju (a ne menjaju se) permanetnost naune
revolucije
Osnovne crte falsifikacionizma:
enost na problem demarkacije (razgranienja naunog od nenaunog)
jedinstvu nauke
zavanje distinkcije konteksta otkria i konteksta opravdavanja
prirodne graniceizmeu jezika teorije i jezika iskustva
naune zasnovanosti na nespornoj iskustvenoj osnovi
Slabosti:
a)iz uvida u nespojivost teorije sa nekim iskustvenim svedoanstvom ne sledi njeno trenutno
odbacivanje
b)ne uzimanje u obzir u dovoljnoj meri suparnikih teorija
c)potcenjivanje mogunosti kumulativnog razvoja nauke
3. Kunovo shvatanje1/5
Paradigma:
opsti pogled na svet
skup opstih metodoloskih stavova
skup vrednosnih orijentacija
skup simbolikih generalizacija (zakona)
skup opstih modela (metafizikih ili heuristikih)
skup ontoloskih interpretacija, kao i opstih obrazaca resavanja problema, koji su u
odreeno vreme usvojeni u nekoj zajednici naunika.
merilana osnovu kojih se definise:
a)vrsta problema istrazivanja
b)tipovi resenja problema
c)znaaj podataka
d)upotrebljivost istrazivakih metoda, tehnika i postupaka
1.Period normalne nauke:
, kriza i nauna revolucija
e paradigme
senje njenih heuristikih mogunosti
savanje raspolozivih tehnika
savanje postojeih problema u raspolozivom naunom znanju
2.Period krize:
si
senih problema
ke mogunosti paradigme
proveravanje paradigme i trazenje alternative za nju
3.Nauna revolucija:
sava kriza tako sto dolazi do zemene
paradigme
Nova paradigma:
ava novo drugaije vienje stvarnos ti
ak i znaenje kljunih izraza
ste i nezavisne iskustvene injenice na osnovu kojih bi se mogle uporeivati
teorije ili paradigme
Paradigmaodreuje znaenje i sadrzaj naunih izraza i tvrdnji, putem odreenja:
e se smatrati znaajnim, a koja re senja prihvatljivim
injenicee biti utvrene
u hipoteza i opservacija e biti na snazi
paradigma disciplinarna matrica:
ka za delatnike unutar odreene discipline
enih elemenata koji zahtevaju pojedinanu specifikaciju
uje sledee elemente:
a)simbolike generalizacije (bazine teorijske pretpostavke)
b)modele (bilo metafizike ili heuristike)
c)vrednosti (npr., naglaseni znaaj tanih predvianja)
d)egzemplare resenja konkretnih problema koja sluze kao standardni primeri
Prigovori:
seznanost izraza paradigma (21 znaenje, 3 osnovna: metafizika, socioloska i
konstruktna)
kog jezika za teorijske rasprave izmeu zastupnika stare i nove paradigme (nema
apsolutnih promena u nauci, ve samo veih ili manjih pojmovnih modifikacija)
e paradigme tokom perioda normalne nauke
ko misljnje traje godinama
a paradigma ne ma neprikosnoveni ugled
zavanja novih teorija tokom perioda normalne nauke (istovremeno postojanje dve
ili vise paradigmi je pre pravilo nego izuzetak)
Kunova revizija prvobitnog stanovista:
ublazavanje razlika izmeu normalne nauke i revolucionarne nauke
stanjedebata u mikro-naunoj zajednici o metafizikim osnovama neke
disciplinarne matrice
stanjemogunosti zamene paradigmebez pojave prethodne krize u mikro-zajednici
naunika
ideje o mikro-revolucijama
4. Lakatosevo shvatanje1/2
Teoriju koja je jos u razvoju treba osloboditi kritike, a ne odmah je podvri strogim
proverama na osnovu iskustvenog svedoanstva ( Poper)
Tokom perioda normalne nauke ne postoji jedna jedina nekritikovana teorija ( Kun)
Standarde za ocenjivanje naunog razvoja ne bi trebalo primenjivati na jednu izolovanu
teoriju nego na celu seriju teorija povezanih u istrazivaki program.
Istrazivaki programse sastoji iz:
vrstog jezgra (osnovne pretpostavke programa, zakoni i principi)
zastitnog pojasa (skup pomonih hipoteza koje stite jezgro od opovrgavanja)
heuristika (metodoloska pravila za odabir puteva istrazivanja:
negativni heuristik:
zivanja koje treba izbegavati
sta opovrgavanje vrstog jezgra
nih hipoteza iz za stitnog pojasa
pozitivni heuristikukazuje na:
savati
ziti
ine resavanja problema
in odabira tehnika
nih hipoteza
4. Lakatosevo shvatanje2/2
zivakog programa se ogleda u nizu teorija od kojih jedna smenjuje drugu, pri
emu im je zajedniko postojano vrsto jezgro dok se razlikuju po zastitnom pojasu koji je
promenljiv.
no pitanje je: kada prihvatiti, odnosno odbaciti, istrazivaki program?
zivaki program se ocenjuje:
zeg vremena njegove evolucije (a ne u jednom kratkom periodu)
enja evolucije suparnikihistrazivakih programa prema kriterijumu
progresivnosti
zivaki program je:
sno predvia nove injenice
nego suparniki istrazivaki program
ajno otkrivenih injenica
anje empirijskog sadr zaja
snjenja:
injenica koje je otkrio suparniki istrazivaki program

zbog ega biva postepeno istisnut progresivnim suparnikim programom
Prigovor: omoguava samo retrospektivno (ne i prospektivno) ocenjivanje naunih
teorija
5. Laudanovo shvatanje1/4
Istorijsko svedoanstvo o razvoju nauke ukazuje na sledee osobenosti nauke:
a)Prelazak sa teorije na teorijuje u naelu nekumulativan: kada jedna teorija biva istisnuta
novom, ne zadrzavaju se u potpunosti ni njen logiki ni empirijski sadrzaj
b)Teorijese:
sto su potvrene iskustvenim svedoanstvom
sto imaju probleme-anomalije

c)Promene u naunim teorijamaese se tiu konceptualnih pitanjanego iskustvene potpore
d)Principi naune racionalnostikojima se naunici koriste pri ocenjivanju naunih teorija
nisu nepromenljivo fiksirani, nego se znaajno menjaju tokom razvoja nauke
e)Postoji siroki spektar kognitivnog odnosanaunika prema naunim teorijama i odluka, a
ne samo njihovo prihvatanje i odbacivanje
f)Principi proveravanja, poreenja i ocenjivanjanaunih teorija se znaajno razlikuju s
obzirom na nivo opstostidate naune teorije
g)Nauni napredak je razvoj ka njenoj veoj istinitosti, onda se nauka ne moze shvatiti
iskljuivo kao racionalna delatnostkoncept aproksimativne istinitosti
h)Koegzistencija suparnikih teorijaje pre pravilonego izuzetak, te je ocenjivanje teorija
prevashodno stvar uporeivanja
Nauni napredak: nove teorije resavaju vise problemanego stare
s nemaju resenje)
seni problemi (koje je resila bar neka teorija)
-anomalije (koje je resila neka teorija a njena suparnica nije)
snja inkonzistentnost, nesklad sa drugom teorijom i sl.)
nog napretka, ak i ako su nove teorije u odnosu na
stare:
opstije(tako da ih obuhvataju kao posebne sluajeve)
bogatije empirijskim sadrzajem
nih teorija bi trebalo obaviti cost-benefit analizu:
resenih empirijskih problemasto vei broj znaajnih
-anomalija
sto manji broj znaajnih
Istrazivaka tradicija se sastoji od skupova:
zivanja
skih i metodoloskih normi o nainima istrazivanja datog domena, proveravanja

teorije, prikupljanja podataka i sl.
zivake tradicije nisu neposredno proverljivejer:
suvise opsteda bi omoguavale specifina predvianja
sadrze skup metodoloskih pravilai normi (koji nisu proverljivi iskazi o injenikom
stanju stvari)
zivaka tradicija je povezana porodica teorijaod kojih su neke u uzajamnom
skladu, a druge, npr., suparnike, nisu.
Osnovne funkcijeistrazivake tradicije:
sve naunike u okviru te tradicije
nih elemenataneke teorije
ivanje pravila za odabiranje podataka potrebnih za proveravanje teorija
ontoloske i epistemoloske pretpostavke
sava njene
zivaka tradicija nadzivljava svoje podreene teorije, ali i sama moze da bude
odbaena
naune teorije: efikasnost u resavanju problema (u odnosu na suparnicu)
istrazivake tradicije:
enih teorija (u odnosu na suparnicu)
snjavanja i predvianja)
u efikasnosti resavanja problema istrazivake tradicije u
njenom najnovijem obliku i njene efikasnosti u nekom prethodnom obliku i vremenu)
u:
rugih oblika intelektualnih istrazivanja
sirokom moi resavanja problema i one koja tu mo nema
Prigovori:
ni problemi re savaju se tako da svojim resenjem stvaraju nove probleme
nosti merenja znaaja naunih problema pripada dalekoj budunosti
ija se prihvatljivost zasniva na njenoj moi da
resava probleme (pri emu se ta mo moze utvrditi bez obezbeivanja iskustvene potpore
njenim hipotezama)

Metodologija

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metodologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OBJASNJENJE

3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objasnjenja

_ je C statisticki relevantno za B unutar A

1. Osoba O namerava (zeli, tezi) da postigne cilj C.

_ U empirijskim naukama predvidacki iskaz:

_ svako adekvatno predvidanje je potencijalno objasnjenje.

predicenduma uvek manji od stepena verovatnoce najmanje verovatne

_ Moguce je razlikovati cetiri vrste razumevanja:

funkcionisu i da je iskljuceno delovanje takvih cinilaca kao sto su

tom se slucaju prva pojava naziva uzrokom, a druga efektom ili

b) modeli interpretacije (neke teorije)

4.3.3. Funkcije naucnih teorija 2/2

pojacavaju valjanost teorije, ali propusti tacnog predvidenja mogu

_ Metoda nauke je metoda smelih i ostroumnih nagadanja i strogih

vodile napretku nauke

_ iskustvenoj proveri (opservaciji)

_ Savremeni proucavaoci opravdano odbacuju teze o:

_ Primena naucne metode ne obezbeduje istinitost zakljucaka do

Ocenjivanje i uporedjivanje naucnih teorija

prethodno ocenjivanje teorija, a blisko su povezane sa stepenom

subjektivni cinioci moguce je uociti nepotpuni spisak karakteristika dobre

(iskustvena proverljivost teorije, smelost teorije, prethodna verovatnoca

porodice teorija koja se uzajamno podupiru.)

perspektiva: moralna, politicka, ideoloska, religijska i dr.)

3.1. Tradicionalno proveravanje teorija i hipoteza

potvrdenosti koji su konstruisani kao verovatnoca.

alternativu, jer jedino paradigma odreduje sadrzaj naucnih izraza i iskaza.

3.2.11.1. Vremenska novina iskustvenog svedocanstva

Primer: Ushicenje u slucajevima kada teorija (hipoteza) biva dramaticno potvrdena

3.2.11.4. Teorijsko shvatanje

1a. Filozofski nivo metanauke

1b. Metateorijski nivo

_ Sve tri nauke, svojim iskustvenim podacima, doprinose povezivanju

prvim i drugim zadatkom.

nego samo kao moguce opise, zavisne od vladajuce paradigme

pristupi: nomoteticki pristup, bottom-up pristup, elementaristicki

fundamentalna nemaju, ali to ne znaci da je prakticka primenljivost nalaza

i) sprovodenje istrazivanja i prikupljanje znacajnih podataka

uslova u istrazivanju: od eksperimentalnog istrazivanja u laboratorijskim

odgovora na pitanje radi kojeg se istrazivanje i preduzima.

statistickog proveravanja hipoteza.

organizaciju naseg iskustva u sistemu instrumentalne akcije

kojima govori hipoteza koja se proverava, ili sa nekim drugim promenljivim?

otkrivena sa izabranim koeficijentom (najcesce 1 - 0.05) poverenja.

g) Slucajne beznacajnosti u eksperimentalnom okruzju

2.2.1.2.1. Cinioci koji ugrozavaju unutrasnju

manipulisanja, ne omogucavaju teorijski cisto reprezentovanje

Istrazivaceva ocekivanja u pogledu ishoda istrazivanja (koja mogu biti proizvedena

jedan istrazivac na nalaze koje bi tim istrazivanjem dobio drugi istrazivac.

moze se znatno uvecati spoljasnja valjanost.

3) tumacenje i razumevanje (jedini kriterijum valjanosti tumacenja je

b) strukture jezickog izrazavanja problema

_ Predmet neke nauke sacinjavaju zapravo postavljeni problemi.

_ Nema ostre granice izmedu uvidanja, jasnog identifikovanja, postavljanja i

_ Jedan od bitnih uslova da pitanje kojim je izrazen problem bude pravilno

3.3. Postavljanje i ocenjivanje problema

objasniti, traga se za hipotezom i pocetnim uslovima iz kojih

nezavisnih promenljivih (promenljiva drazi) i zavisnih promenljivih

ne, ili, mozda, nagada da je lazna, posto ce morati da iskustveno proveri.

TIPOVI I NACRTI ISTRAZIVANJA

Vrste i izvori varijanse u eksperimentu

uticu na uvecanje eksperimentalne varijanse:

2) odrzavanje stranih promenljivih neizmenjenim

(potpuno rendomizovani nacrt analize kovarijanse, nacrt analize kovarijanse