Гимназија „Партријарх Павле“ Београд

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Географија
ТЕМА: Аргентина

Ментор: Ученик:
Весна Матијашевић Стефан Ђорђевић

Март, 2019
САДРЖАЈ
1. УВОД.............................................................................................................3
2. ИСТОРИЈА....................................................................................................4
3. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ..................................................................................5
4. ПРИВРЕДА....................................................................................................8
5. СТАНОВНИШТВО......................................................................................10
6. ГЛАВНИ ГРАД.............................................................................................12
7. ЗАНИМЉИВОСТИ......................................................................................12
8. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................14
9. ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................15

2
УВОД
Реч “Аргентина” потиче од латинске речи аргентум што значи сребро. Када су у првој
половини 16. века шпански морепловци стигли до обала данашње Аргентине,
разменом су добили сребро од Индијанаца на ушћу реке Паране. Зато су то ушће
назвали Рио ла Плата -“сребрна река”. Исто име понела јет и шпанска колонија,која јет
обухватала данашњи простор Аргентине, Уругваја, Парагваја, Боливије и делове
Бразила. Колонија јет 1826.године прерасла у независну државу Аргентину, што значи
“сребрна земља”. Касније се испоставило да су поменуто сребро Индијанци
допремили из Боливије, а да у Аргентини уопште нема сребра. Аргентина, званично
Република Аргентина, јет држава у јужном делу Јужне Америке, на обали Атланског
океана, друга по величини на континенту после Бразила, и осма по величини у свету.
Протеже се између планинског венца Анди на западу и Атланског океана на истоку и
југу. Граничи се са Парагвајем и Боливијом на северу, Бразилом и Уругвајем на
североистоку и Чилеом на западу и југу. Аргентина полаже право на прекоокеанске
територије Уједињеног Краљевства, Фокландска острва и острва Јужна Џорџија и
Јужна Сендвичка острва. Подељена јет на 23 провинције и посебну територију главног
града.

Грб Аргентине Застава Аргентине

Главни град Буенос Ајрес

Службени језик шпански

Независност 1826

Површина 2.766.889 км2

3
ИСТОРИЈА
Подручје данашње Аргентине било јет ретро насељено пре доласка европских
колониста. Индијски народ Диагуита живео јет на простору северозападне Аргентине,
уз руб Царства Инка, а нешто источније јет живео народ Гварани. Први европљани
предвођени Америго Веспучијем долазе 1502.године. Шпанци оснивају сталну
колонију на месту данашњег Буенос Ајреса 1580.године,као део Поткраљевства Перу.
Након успостављања Поткраљевства ЛаПлата 1776. године, које јет обухватало
данашње државе Аргентину, Парагвај, Уругвај, и већи део Боливије, Буенос Ајрес
постаје важна лука.

Због производње привредних добара и из политичких разлога постепено се развија у

један од најважнијих трговачких центара у регији. Поткраљевство се ускоро распало
због унутрашњих неслагања и мањка потпоре из Шпаније када јет Наполеон Бонапарта
срушио Шпанско краљевство.

Неуспели Британски покушај инвазије оснажио јет самопоуздање становниства.

Мексико јет стекао независност 1821.године а Бразил 1822.године. Тих година
независност стичу Венецуела И Перу. Пар година касније 1826.,проглашена јет
независност Аргентине.

У другој половини 19. века Аргентина јет изузетно добро напредовала. Развија се
захваљујући модерним пољопривредним техникама и изласку на светско тржиште.
Изграђена јет железничка мрежа, а након тога је усавршена технологија расхлађивања,
Аргентина јет у Европу почела да извози велике количине смрзнутог меса. Током
економске депресије, која јет наступила после 1930.године,аргентинска привреда је
доживела пропаст, а на власти су се смењивали недемократски, диктаторски војни
режими.

Хуан Перон је 1946.године поново успоставио цивилну власт и као председник је

владао Аргентином до 1955.године,након чега је поново уследило раздобље
повремених војних диктатура. Током 1960-их година, власти покушавају да се суоче са
смањеним економским растом и социјалним проблемима. Уз помоћ присталица Перон
се враћа из прогонства и осваја победу на изборима 1973.године. Умире 1974.године, а
власт убрзо преузимају милитаристи. Држава остаје под притиском економских
проблема и растућег тероризма. То време политичког тероризма коначно се завршило

4
након што је Аргентина покушала да окупира Фокландска острва која су под влашћу
Велике Бритаиније, на којима се налазе богата налазишта нафте.

После десетодневног рата у коме је Аргентина изгубила више од 1000 живота, војска се
повукла, а наступило је раздобље веће политичке стабилности и цивилне власти.

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ
РЕЉЕФ

На западу Аргентине протежу се планински венци Анди са Аконкагвом-највећим

врхом Јужне Америке (6958м). На југу Анди постепено прелазе у степске површи
Патагонију-полупустиња,која заузима трећину површине Аргентине. Патагонија је
испресецана рекама које извиру у Андима Карактеришу је силни јужни ветрови.
Превише је сушна тако да скоро и нема дрвећа. Зато је неповољна за земљорадњу,али
је идеална за овчарство. На ову област су се одлично привикле аустралијске мерино
овце које дају квалитетну вуну. Привредни значај Патагоније је порастао после
открића нафте и гаса. На истоку од Анда, у централном делу,простиру се саване и
шуме Гран Чака на северу и бескрајна и једнолика суптропска степа-пампа,већином
претворена у пољопривредно земљиште. Нарочито је плодна и густо насељена
тзв.влажна пампа у источном делу земље, главна жито родна област Аргентине. Тамо
ранчери узгајају милионе тона кукуруза и пшенице која се извозе у многе земље света.

Слика 1. Влажна пампа

У сушнијем западном делу пампе простиру се природни пашњаци на којима пасу

велика стада говеда. По броју говеда и производњи меса Аргентина спада у сам
светски врх. Извоз меса првенствено се обавља преко луке Буенос Ајреса.

5
Равнице заузимају север и североисток земље-западно од реке Паране и у њеном
међуречју са реком Уругвај. Северни, суптропски део Аргентине покрива шумовита
саванна са врло тврдим дрветом ребрачо (што значи “сломити секиру” ), које даје
танин који се користи у индустрији коже. Сечом, обрадом И транспортом овог дрвета
бави се део становништва овог подручја.

КЛИМА

Суптропска на северу, умереноконтинентална у области око Ла Плате, хладна

континентална у Патагонији, планинска на Андима.

РЕГИЈЕ

У Аргентини се издваја 5 регија: Анди са широком подгорином, Гран Чако, Пампа,

Патагонија и Атлантско приморје.

АНДИ заузимају близу 1/3 Аргентине. Привредно најважнији простор ове регије је
подгорина, која је највећим делом сушна степа по којој гаучоси чувају стада оваца и
говеда. Бројне реке са Анда омогућиле су наводњавање и стварање низа плодних и
богатих пољопривредних оаза. У њима се гаји кукуруз, пиринач, дуван, луцерка, затим
има винограда, воћњака и плантажа шећерне трске. Од ваневропских земаља
Аргентина је највећи извозник вина. Подгорина Анда, односно њени наводњавани
предели, су после Пампе најгушће насељен простор Аргентине. Ту су се развили
градови, универзитетски центри Кордоба (800.000 становника), Мендоза и Тукуман.

ГРАН ЧАКО је тропска, сушна и ретко насељена низија на североистоку, обрасла

ретком саванском шумом. У њеном запедном делу има наводњаваних оаза, у којима се
гаје памук и друге културе.

ПАМПА је велика низија у средишњем делу земље, између подгорине Анда и атланске
обале. Она је некада била травната прерија-пампа. Лета су овде, због географске
ширине, топла, а зиме су благе због океанских утицаја. Пампа је најплоднија, најгушће
насељена и привредно најважнија регија Аргентине, регија интезивне пољопривреде и
развијене индустрије, у којој зиви око 2/3 становништва целе земље. У пољопривреди
преовлађују крупни поседи на капиталистичкој или полуфеудалној основи. У средишту
Пампе, у широј околини Буенос Ајреса, развила се велика производња поврћа и
млечних производа за потребе главног града, у којем живи више од 1/3 становништва
државе.

6
ПАТАГОНИЈА заузима простор јужно од реке Колорадо и многа острва, од којих је
највеће Огњена земља. То је хладна и сушна висораван, просечне висине око 1000м, у
којој на простору скоро 8 пута већем од Србије и Црне Горе живи око 800.000
становника. Највећи део становништва чине новији досељеници из Велике Британије-
Велшани и Шкотланђани, а има и Хрвата- на Огњеној земљи више стотина овчарских
фарми припада Далматинцима, углавном са острва Браца. Становништво се највише
бави гајењем оваца и затим риболовом и рударством. Крупни фармери имају велика
газдинства- до 300.000 хектара пашњка и до 100.000 оваца. На пољима Патагоније пасе
преко 12 милиона оваца, ција је вуна по квалитету једнака аустралијској вуни.
Земљорадња се обавља само по наводњаваним крајевима уз неке реке.

АТЛАНТСКО ПРИМОРЈЕ обухвата низијски појас Пампе и Патагоније поред

океана. У овој регији развило се више лучких градова- у приморију Пампе Буенос
Ајрес, Ла Плата, Бахиа Бланка и чувени туристички центар Мар дел Плата ( око
500.000 становника ). По површини 27 већа од Србије и Црне Горе, а има само 32
милиона становника, са 11 становника по 1 км2 Аргентина је ретко насељена земља.
Становништво је највећим делом из Шпаније и Италије. У Аргентини живи најбројнија
група становника бивше Југославије у Латинској Америци; са потомцима има их око
250.000.Индијанци ( око 30.000) су потиснути у периферне области-у Патагонију, на
Огњену земљу, Анде и Гранд Чако. У лучким градовима има и црнаца. Око 80 %
становништва живи у градовима. На неписмене отпада само око 4% становништва. На
челу државе је председник републике који се бира на 6 година.

У послератном периоду у Аргентини се развија државни капитализам-држава је

национализовала железнице, банке и нека индустријска предузећа. Преузела је
целокупан износ пољопривредних производа и почела је да гради индустријска
предузећа, па је тако постала главни носилац привредног развоја. Аргентина је
пољопривредно-индустријска земља. У пољопривреди преовлађујукрупни поседи,
обично већи 500 хектара. Земљиште крупних велепоседника обрађују закупци, а
крупних капиталистичких газдинстава најамни радници. Само око 15% пољопривредне
површине налази се у власништву ситних газдинства. Земљорадња је претежним делом
механизована, али је употреба вештачких ђубрива доста мала.

Просечни приноси биљних култура по хектару су мали- просечни принос пшенице

износи само око 1800 кг. По сточарској производњи, по производима од говеда и
оваца, Аргентина спада у прве земље света. У новије време екстензивно сточарство
које се заснива на испаши на природним пашњацима, највећим делом је претворено у

7
интензивно, шталско сточарење племенитих раса. Модерно сточарење омогућено је
производњом крмног биља, нарочито луцерке, која се гаји на природним пашњацима.
Екстензивно стчарење по природним пашњацима одржава се и даље по периферним
регијама, где то сама природа нужно условљава ( Патагонија, Анди и Гран Чако ).

Сировинска основа за развој лаке индустрије је изврсна, а за развој тешке индустрије је

доста скромна. Велика пољопривредна, посебно сточна, производња представљала је
основу за развој прехрамбене, текстилне и кожне индустрије ( млинови, кланице и
фабрике за прераду меса, фабрике коже и обуће, текстила, ланеног уља итд.). Рудна
налазишта су доста скромна. Највећи значај имају налазишта нафте у Патагонији и у
подножју Анда. Захваљујући увозу каменог угља и руде гвожђа развила се у знатној
мери црна металургија и, њеној основи, разноврсна метална индустрија. Аргентина је
једна од малог броја земаља у свету која производи и извози постројења за атомске
електране. Највећи индустријски центар је Буенос Ајрес.

Воде

Највеће реке у Аргентини су Парана, Уругвај, Парагвај, Саладо, Рио Негро, Санта
Круз, Пилкомајо, Бермехо и Колорадо.[15] Ове реке се одливају у Аргентинско море,
плитку област Атлантског океана изнад Аргентинског шелфа, неуобичајено широке
континенталне платформе. Овде се јављају две струје: топла бразилска и хладна
фолкландска струја.

ПРИВРЕДА
Аргентина има највећи друштвени производ по станоновнику и спада у средње
развијене земље. Привреда Аргентине ослања се на богате природне ресурсе, извозно
оријентисану пољопривреду и разнолику индустрију. Због политичке прошлости
бележила је велике успоне и падове. Од краја 1970-их година нагомилан је огроман
спољни дуг, а висока инфлација је достизала максимум у раздобљу 1989-1991.

Због економске кризе влада је покренула процесе либерализације,дерегулације и

приватизације. Спољни економски шокови и велика унутрашња потрошња изазвали су
све већи унутрашњи и спољашњи дуг од 1995. до коначног колапса система 2001.
године. Због везаности пезоса за долар економија Аргентине није могла да конкурише
Бразилу, а ни другим земљама које су учиниле своју робу конкурентнијом. Резултат је
био велики увоз, мали извоз и огроман дуг.

8
Земља је прогласила банкрот 2001. године. Стране банке су престале да грађанима
исплаћују уштеђевине, позивајући се на то да су аргентинска предузећа престала
отплаћивати дугове страним банкама. Економија се почела опорављати 2002. године, и
то боље него што су предвиђали. Након деценије тржишних реформи постижу се
добри резултати, нарочито у извозу, али још увек остаје проблем велике задужености.

Главна привредна грана Аргентине је пољопривреда. Пољопривреда је веома

развијена и на прилично високом ступњу, али се за усеве користе само 13% државне
територије. Преовлађује систем крупних поседа, нарочито на сточарским фармама у
области пампаса. Ту су велики поседи са преко 1000 хектара, који чине 6% свих
газдинства, захватају скоро 75% плодног обрадивог земљишта. Главни производи су:
пшеница (7,8 милиона тона), кукуруз (6,4 милиона тона), раж, овас, јечам, пиринач,
сунцокрет, ланено семе, шећерна трска и репа, памук (160 000 тона), дуван, кромпир,
соја, парагвајски чај, кикирики идр. У пределима умерене и суптропске климе
развијено је воћарство, нарочито поморанџе и лимун, онда виноградарство и
маслинарство. Центар аргентинског виноградарства је град Мендосу.

У Аргентини се добро развило и сточарство (говеда 56 милиона, овце 33 милиона,

свиње 4 милиона, коњи 3 милиона), тако да је велики извозник меса и вуне. Развијен је
и риболов (улов 384 000 тона).

Рударска производња, као и енергетика и металургија, великим делом је под

контролом државе (читава производња угља, 70% електричне енергије, 60 % челика,
50% нафте). Производња нафте је 25 милиона тона, природног гаса 10 милијарди м3.
Остали рударски производи: угаљ, гвожђе, олово, цинк, сребро, калај, бакар, злато,
манган, волфрам, берилијум, уранова руда идр.

9
Производња електричне енергије: преко 40 милијарди кwх, термоцентрале 70%,
хидроцентрале 20%, нуклеарна енергија 10%. Реке су богате водом, веома значајне за
пловидбу, а неке од њих и за хидроенергетско искоришћавање, као што је река Парана.
Главне аргентинске луке су Ла Плата, Баија Бланка као и лука Мар дел Плата, која је
уједно и највеће аргентинско летовалиште.

Развила се и јака прехрамбена индустрија (нарочито млинска, шећера, уља и кланична),

текстилна, дрвна, металургија, индустрија пољопривредних и других машина,
аутомобила, авиона, бродоградња, рафинерија нафте, хемијска, фармацеутска,
електронска, индустрија коже и обуће, гуме и цемента. Индустрија је сконцантрисана у
околини Буенос Ајреса. Аргентина је позната по нафти која се обилно експлоатише у
Патагонији. С обзиром на јаку пољопривредну основу ова се земља оријентисала на
градњу великих складишта за прехрамбену робу ( хладњаче ) , градњу млинова ,
фабрика уља , коже , обуће , текстила , док је тешка индустрија у почетку свог развоја.

Саобраћај: железничке пруге су дуге и до 34 100 км , путеви 312 000 км , од чега

близу 50 000 км ауто-путева , укључујући 4835 км Панамеричког ауто-пута.

Спољна трговина: 70-80% извозних артикала чине производи пољопривреде и

прехрамбене индустрије ( жито , ланено семе , месо , стока вуна , кожа ) , затим
машине , текстил , хемијски производи идр. Увози машине , саобраћајна средства ,
нафту , сребро , деривате и др.

СТАНОВНИШТВО
Аргентина заузима друго место на континенту по броју становника. Уз Уругвај ,
Аргентина је једна јужноамеричка земља у којој убедљиво преовлађује становништво
европског порекла. Аргентинци су мешавина различитих националних и етничких
група , доминантно потомака италијанских и шпанских досељеника који заједно чине
око 88% популације. Некада бројно домаће становништво-Индијанци народа кечуа и
ајмара-заједно са местицима чине тек 12% укупног становништва. Таласи досељавања
из многих европских земаља стигли су у Аргентину крајем 19. и почетком 20. века. То
су Немци , Французи , Британци, Ирци, Пољаци, Руси, Украјинци, Хрвати, Срби и
други, као и мањи број азијских досељеника.

10
Индијанско становништво броји око 700 000 припадника сконцентрисаних углавном у
подножју Анда, на северозападу, на југу и северу земље (област Чако). И у тим
крајевима већи утицај имају становници мешаног европског и индијског порекла који
чине 40% становништва у домородачким подручјима. Становништво које живи изван
градова углавном води порекло од шпанских освајача и јужноамеричких индијанских
народа. На пример, гаучоси- аргетински каубоји који владају пампасима, прави су
пример сеоског становништва.

Слика 2. Гаучо у традиционалној одећи

Природни прираштај је висок (11 промила) али ипак међу најнижим у Јужној Америци.
Становништво је неравномерно распоређено. Већина становника живи у источном
делу земље. У самом Буенос Ајресу живи више од трећине укупног становништва.
Аргентина има највише урбаног становништва у Јужној Америци (90%). Највећи
градови су Буенос Ајрес (12 милиона становника), Кордоба (1,4 милиона становника),
и Розарио (1,3 милиона становника). Међу религијама преовладава католичка
вероисповест коју држава подупире иако то није службена религија. Осим католика,
постоји и већи број припаника јеврејске верске заједнице и протестаната.

11
ГЛАВНИ ГРАД
Буенос Ајрес је главни град Аргентине. Насељавају га углавном потомци досељеника
из Италије и Шпаније али има и оних који су пореклом из Француске, Енглеске,
Немачке, Парагваја, Сирије. Доњи град Буенос Ајреса је префињен и софистициран као
неки европски град, са својим широким авенијама, предивном архитектуром и низом
кафића дуж калдрмисаних уличица. Град су градили француски, шпански и
италијански имигранти и Портенос, важи још увек више за европски него
јужноамерички град. Путници који шетају кроз зелене паркове и булеваре, могу на
тренутак да забораве и да им се учини Да су у Мадриду, Паризу или Милану.

Улична структура, организована као мрежасти модел, чини Буенос Ајрес лаким за
обилазак а најбољи начин да истражите град и упознате његов карактер јесте печице.

Буенос Ајрес је откривен на обали Рио де ла Плата 1570. године и назван је по

заштитнику морнара као добар ветар или буен акре. Град је био неразвијена и заостала
колонија читавих 200 година све док Шпанија није сконцентрисала пажњу на напредак
свог Перуа. У току овог периода Буенос Ајрес постаје напредни центар за
кријумчарење између Јужне Америке и Европе. Овако бурна историја није могла да
угуши неукротив дух Портеноса који је сазидан од страсти, шарма и усталасаности.

ЗАНИМЉИВОСТИ
Аргентина је 1913. године била десета најбогатија земља на свету. Сада се налази на
54. месту. Главни град Аргентине је Буенос Аирес док је традиционално аргентинско
пиће је чај мате а најпознатији аргентински плес је танго надалеко познат и у свету.
Док се највиши врх у Аргентини налази на планини Аконкагви и висок је 6.959 метара.

1. Ова држава се деценијама суочавала са ужасном хиперинфлацијом. У једном

периоду годишња инфлација била је чак 5.000 одсто.

2. У Аргентини се 2001. године променило пет председника за десет дана.

3. Политичке партије у овој држави имају своје марке пива. Чувени аргентински
фудбалер Диего Марадона има своју религију коју су основали његови обожаваоци.

4. У Аргентини постоји област у којој се говори велшки језик. Овај аргентински

велшки има свој сопствени дијалект.

5. Један аргентински фармер провео је деценије правећи шуму у облику гитаре у знак
сећања на своју преминулу супругу.

12
6. Између 1974. и 1983. у Аргентини је нестало око 30.000 људи. Већину је побила
војна хунта која је тад владала земљом.

7. Шпанци су стигли око 1516. а Аргентина је извојевала независност тек 300 година
касније. Мали народи који су били староседеоци у тој области изумрли су од
европских болести, а данашње становништво Аргентине великом већином има
европско порекло.

8. Популарни плес танго настао је крајем 19. века покрај естуара Рио де ла Плата који
је природна граница између Аргентине и Уругваја.

9. Аргентински карикатуриста пореклом из Италије, Кирино Кристијани, аутор је

првог анимираног филма на свету.

Фудбал је најпопуларнији спорт, а фудбалска репрезентација Аргентине једна је од

најуспешнијих на свету. Поред Француске и Бразила, једина је успела да освоји три
најзначајнија светска такмичења: светско првенство, Куп конфедерација, и златну
медаљу на Олимпијским играма. Такође, четрнаест пута је освајала Амерички куп,
шест пута златну медаљу на Панамеричким играма и бројне друге трофеје.
Аргентински фудбалери Алфредо ди Стефано, Дијего Марадона и Лионел Меси
спадају међу најбоље играче свих времена. Хуан Мануел Фанђо је петоструки светски
првак у Формули један. Победио је на 102 од 184 међународне трке, и сматра се једним
од највећих аутомобилиста икада. Познатији аргентински представници ауто-мото
спорта су и Оскар Алфредо Галвез, Хуан Галвез, Фроилан Гонзалез и Карлос Ројтеман.

13
ЗАКЉУЧАК
Аргентина је много више Европа него наш родни Балкан, јер Буенос Ајрес када је
грађен, сваки камен је доношен из Европе. Највећи део града је идентичан Паризу,
остатак личи на Барселону, а има и потпуних Баварских квартова где вам чини да сте у
Минхену. Аргентина је копија Европе.

По ономе што сам прочитао о Аргентинии схватио сам да је прошла кроз веома
страшан и ружан период, који ће се увек памтити. Иако су је нападали,са свих страна,
разни економски и политички проблеми она се чврсто држала. На крају се са свим тим
проблемима изборила и почела да напређује, што је мене посебно фасцинирало.

По сликама могу видети да је прелепа земља са многим знаменитостима које треба

видети. Мислим да је Буенос Аирес један од најлепших градова света јер је рађен по
угледу многих светских градова.

14
ЛИТЕРАТУРА
1. Мирко Грчић, Стеван Станковић, Љиљана Гавриловић, „Географија за 3 разред
гимназије“ Београд
2. Владимир Ђурић „Географија“, Београд
3. www.wikipedia.org
4. www.svetpedija.com

15