Miletska skola Prvi filozofi pojavili su se u Joniji, grckoj provinciji na obalama male Azije.

U najvecem polisu na tom podrucju koji se zvao Milet. O njihovoj filozofiji znamo samo iz fragmenata, koji su sacuvani u delima kasnijih autora. U filozofiji Miletske skole vide se neke opste odlike nacina misljenja grka tog vremena. Grci su verovali da se materija javlja u cetiri oblika kao: vatra, vazduh, voda i zemlja. Verovali su da je kosmos uredjen i da njime vlada vrhovni zakon, sudbina ili pravda koja se nalazi iznad bogova. Cesto se pominjalo da je na pocetku bio haos, koji se u kasnijem razvoju pretvorio u kosmos. Posebno vazan bio je princip da nista sto postoji ne moze odjedanput nastati ni iz cega, odnosno da bice ne moze nastati iz ne bica. Iako je jednostavan ovaj princip je imao vazne posledice . Posto nista ne nastaje iz nicega (ne bica) onda se promene koje se dogadjaju i kojih su svu svesni, moraju objasniti tako da u tim promenama nesto ipak ostaje stalno i ne menja se kroz te promene. To sto se kroz promene ne menja prvi filozofi su zvali fizis(priroda stvari) A Aristotel kada govori o njihovoj filozofiji koristi termin arhe (poclo ili pronaclo prirode). Prvi medju filozofima Miletske skole bio je Tales-, jedan od legendarnih sedam mudraca. O njemu postoje brojne legende: da je prvi posetio Egipat i izmerio visinu piramide na osnovu duzine senke, da je iz Egipta u Grsku doneo prva znanja iz geometrije, Da je predvideo pomracanje sunca itd. Tales je rvi filozof jer je prvi odgvoorio na zagonetku sta cini sustinu prirode? . On je kao pocelo prirode izdvojio jedan od cetiri oblika materije vodu. Od vode se sve sastoji, ona nikad ne propada nego samo uzima razlicite oblike, ona je ono sto ostaje stalno u svakoj promeni. Jos je mit govorio da su stvari i ziva bica nastali iz vode, a Talesov razlog da tvrdi isto bio je u tome sto je voda neophodna hrana svemu. Tales je video i da voda menja agregatna stanja, tako da se njenim hladjenjem mogao objasniti nastanak vazduha i vatre. Poslednji u nizu filozofa miletske skole bio je Anaksimen- (6 vek p. n. e.) koji je slican talesu po tome sto ponovo uzima jedan od 4 elementa za pocelo.Sada je to vazduh.Ponovo je izabran element neophodan za zivot,koji kako se cini obuhvata zemlju i postoji u neizmernoj kolicini.Anaksimen pored zagrevanja i hladjenja uvodi i zgusavanje i razredjivanje kao nacin putem kojeg od vazduha mogu da nastanu ostale materije.Aristotel je sve prve filozofe nazvao fizizcari zato sto je kod njih jedna materija igrala kljucnu ulogu u njihovom objasnjenju sveta. Za filozofiju su znacajni jer su prvi pokusali da objasne mnostvo stvari u prirodi necim jednim sto su dakle trzili jedinstvo u prirodi. Heraklit iz Efesa Jonski polis Efes proslavio je filozof Heraklit. On je uz Pitagoru prvi poceo upotrebljavati termin filozof o cemu svedoci sledeci njegov fragment: Ljudi koji vole udrost valja da mnogo toga znaju. Pri tome Heraklit je cenio samo ono znanje koje je bitno ili sustinsko a ne mnogo znalastvo Mnogo znalastvo ne uci pameti. Heraklit se odrekao kraljevskog prestola u korist brata i s prezirom se odnosio prema svojim sugradjanima. Ucenje o logosu Na osnovu 126 autenticnih fragmenata koji su sacuvani iz Heraklitovog spisa o prirodi moze se zakljuciti da je temelj njegove filozofije ucenje o logosu (logos=istina, mera, zakon, govor, razum) Od termina logos potice i ime logike filozofske discipline koja se bavi ispravnim i istinitim misljenjem. Svet ima svoj logos koji filozofi desifruju pomocu valjanog i istinitog govora. Jedan od bitnih stavova Heraklitove logike i teorije saznanja jeste uvid po kome su oci i usi rdjavi svedoci ljudima koji imaju varvarske duse. Heraklit tvrdi da cula varaju i da priroda voli da se skriva. U svetu neprekidnog

nastajanja i nestajanja prema normi koju predstavlja logos postoji put razdora koji radja deobe ali i put sloge u kome se naizgled unisteni elementi skupljaju. Za Heraklita nastajanje je rezultat smenjivanja radjanja i smrti i uvek je kruzno. Uprkos vecnom ratu unutar kosmosa kao celine zahvaljujuci kojem se menjaju, kvaliteti svih pojedinacnih bica, njihova ukupna kolicina ostaje ista. Rec je o krivenoj uskladjenosti sveta nedostupnoj za nasa cula. Razumsko sagledavanje sveta pomaze nam da shvatimo smisao stalnog rasta i propadanja u prirodi, tok venog kruzenja stvari koje nam ne dopusta da dvaput udjemo u istu reku. Hereklit kaze: Onima koji zagaze u jedne iste reke stalno druga i druga voda pritice. Covekovo postojanje je jedan stalni rat osnosno opasnost i rizik. Pitagora i pitagorejci Svojim ucenjem o matematicko geometrijskom razlaganju kosmosa na brojeve i brojne odnose, pitagorejci su znatno uticali na ukupno helensko drustvo. Oni su bili naj uticajniji predstavnici shvatanja po kome su geometrija i matematika osnovna orudja i uzor istinitog znanja. Grci su podrazumevali da je kosmos pravedno, odnosno zakonito geometrijski uredjen prostor. Ljudsko saznanje upravo u matematici i geometriji nalazi sigurne i nedvosmislene orjentire za praktican zivot (moralan zivot). Iznad ulaza u Platonovu akademiju pisalo je: Neka ne ulazi niko ko ne zna geometriju dok je sam Platon govorio da Bog uvek stvara na geometrijski nacin. Pitagora je prvi za sebe rekao da nije mudrac vec samo filozof tj ljubitelj mudrosti. Nasuprot ucenju Milecanja koji insistiraju na jednom jedinstvenom korenu svega, pitagorejci smatraju da je prapocelo dato u mnozini i da su to brojevi. Brojevi su dakle ono najmudrije sustina, princip i uzrok svih stvari. Osnovni elementi brojeva kod pitagorejaca jesu parno i neparno. Parno (neograniceno) se izjednacava sa vazduhom ili prazninom, cija svaka deoba daje isti rezultat : novu prazninu i tako u beskraj. S druge strane deoba ogranicenih stvari mora se zavrsavati mora imati granicu, ta granica jeste ono sto nema delova: tacka, linija, ravan. Zato su pitagorejci brojeve kao korene bica shvatali na prostoran-geometrijski nacin. Onako kako je uredjen kosmos (geometrijski) tako treba urediti licnu i kolektivnu egzistenciju. Pitagorejci su svoja filozofska stanovista kombinovali sa religijskim nasledjima istoka. Verovali su u besmrtnost i seobu duse, koja dobija zivotnu formu (covek, zivotinja ili biljka) u zavisnosti od moralnog ponasanja u prethodnom zivotu. Smrt povezuje kraj jednog zivota sa pocetkom drugog Kritika tradicije Ksenofan Ksenofan tvrdi da je Bog samo jedan i da je nemoguce da bogova ima vise. U njegovoj filozofiji Bog se izjednacava sa celinom svemira takva slika sveta naziva se panteizam. Za Ksenofana Bog je sferican i nopomican, on je svemocan i kao takav nije ni konacan ni beskonacan. Bog je nerodjena stvarnost kosmosa ili prirode i nema nikakva licna obelezja. Ksenofan je trvdio da o stvarnoj prirodi stvarnosti tj o tome kakav je svet zaista niko pa cak ni on sam ne moze nista sa sigurnoscu da tvrdi. Ksenofan ce reci da istinski mudar covek treba da se uzdrzi od svakog konacnog suda. Sile ljubavi i mrznje Empedokle Empedokleova filozofija smatra da postoje cetiri osnovna elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja. Oni predstavljaju osnov za sve drugo mnostvo koje nalazimo u prirodi. Medjusobno se stalno sjedinjavaju u jedno da bi se potom rastavljali. Sve to na osnovu naizmenicnog dejstva sila ljubavi i mrznje. Sila privljacenja jeste ljubav, a sila rastavljanja mrznja. Ljudski svet se nalazi na sredini puta izmedju

vladavine ljubavi i potpune mrznje. Kao i Pitagora on iskreno veruje u seobu dusa. Smatra da dogadjaju iz naseg sadasnjeg zivota jesu posledica necinjenja dobra ili zla u proslim zivotima. Otuda vodeci racuna o svom delovanju u sadasnjem zivotu pripremamo se za buduci. Nacelo uma Anaksagora Anaksagora smatra da je bice jedno i nepromenljivo. Za njega propadanje tj promena je isto sto i menjanje stvari. U principu nista zaista nepropada tj ne nastaje vec se sve stvari manjeju kroz medjusobno mesanje i rastavljanje. Kada Anaksagora kaze sve stvari on govori o homeomerijama beskrajnim nedeljivim i nepromenljivim osnovnim cesticama bica. Kao Glavni sastojci bica homeomerije su stvarne klice ili ceme svih stvari i nalaze se u beskraju mnostvu kombinacija od kojih nastaju pojedinacne stvari. Red ili harmoniju medju homeomerijama obezbedio je beskonacan i suvereni um. On je izvrsio vec pominjanu prvobitnu intervenciju zahvaljujuci kojoj se stvaraju odnosno izdvajaju sva pojedinacna konkretna bica. Um postoji sam za sebe apsolutno je cist , sveznajuci i svemocan.