Visoka medicinska i poslovno-tehnoloka kola

strukovnih studija

abac

Metode investicionog odluivanja

u sluajevima neizvesnosti

Seminarski rad

iz predmeta

Strategijski menadment

PROFESOR: STUDENT:

dr Nikola Janev Mirjana Tufegdi 8/5/2014

abac, Maj, 2017.

 Sadraj

Uvod 2
1. Definisanje strategijskog menadmenta 3
2. Proces odluivanja 4
3. Sutina i znaaj odluivanja 5
4. Kriterijumi odluivanja 8
4.1. Donoenje odluka u stanju izvesnosti 9
4.2. Donoenje odluka u stanju rizika 9
4.3. Donoenje odluka u stanju neizvesnosti 10
Zakljuak 13
Literatura 14

Uvod

Odluka i odluivanje se kao rei javljaju i koriste svakodnevno, ali kako esto u takvim
situacijama biva, te rei su u upotrebi, a da se pri tome i ne zna uvek njihovo pravo znaenje. Da

1
se radi o znaajnoj ljudskoj delatnosti (iza svake odluke stoji neka delatnost), govori i injenica
da se ve pedesetak godina neguje i razvija posebna nauna disciplina zvana teorija odluivanja.

Odluivanje, teorija odluivanja, proces odluivanja, poslovno, menadersko,

organizaciono odluivanje, odluka i sl. su rei i pojmovi koji se izuzetno esto koriste. To se ini,
kako u strunom, tako i u svakodnevnom ivotu. Svakog dana, pojedinac ili grupa, donosi
odluke, a da pri tome esto i nisu svesni te injenice. Vremenom, svakodnevnica je postala
komplikovana, pa je i posao "donoenja odluka" postajao tei, odnosno, zahtevao je sve veu i
veu pripremu.

Kada se radi o menadmentu, kojoj je posveena ova monografija, njegove veze sa

odluivanjem su viestruko znaajne. Analitiari i teoretiari menadmenta se razlikuju
meusobno po mestu gde lociraju odluivanje, ali su zato u potpunosti saglasni o njegovom
znaaju. Jedan manji broj njih, ak ide toliko daleko da odluivanje proglaava jednom od
funkcija menadmenta.

Poslovnim odluivanjem smatramo svako odluivanje izvan sfere privatnosti. I poslovno

odluivanje se moe definisati kao izbor izmeu dve ili vie alternativa reavanja problema, ali u
poslovnim situacijama.

Razlika izmeu odluivanja u privatnoj sferi i poslovnog odluivanja se ogleda u tome ko

je subjekt odluivanja tj. je li to ovek kao privatna osoba ili ovek kao predstavnik pravne osobe
odnosno kao pravna osoba.

Kod poslovnog odluivanja odluke e se odraziti na vei ili manji broj lanova
organizacije, a ponekad i na sve zaposlene, za razliku od odluivanja u sferi privatnosti
kojetangira samo dotinu osobu i eventualno njegovu uu ili iru porodicu. To je osnovni razlog
zbog kojeg je potrebno poslovnom odluivanju posvetiti puno vie panje.

1. Definisanje strategijskog menadmenta

2
 Strategijski menadment predstavlja novi, moderan pristup upravljanju preduzeem, pod
kojim se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilaogoavanja preduzea promenljivoj
okolini, u kome okolina vri permanentan uticaj na preduzee, a samo preduzee, takoe, vri
odreeni uticaj na okolinu u kojoj egizstira i kojoj se prilagoava.

Savremeni pristupi korienju menadmenta kao opte nauke o upravljanju preduzeem,

u reavanju praktinih poslovnih problema, idu u pravcu definisanja posebnih, specijalizovanih
disciplina ili pristupa u koje se mogu danas ubrojiti strategijski menadment, project
management, upravljanje promenama, upravljanje inovacijama i dr.

Strategijski menadment uvodi pojam strategije kao naina za reavanje buduih situacija
i problema, kao svojevrsnog vodia preduzea u budunost. Strategijski menadment se bavi
budunou preduzea, njegovom buduom pozicijom i poslovanjem i podrazumeva definisanje
ciljeva koje preduzee eli u budunosti dostii i pravce i naine dostizanja ovih ciljeva, to i
predstavlja strategiju.

Strategija moe da se definie kao ponaanje kada se u borbi ostane bez zaliha municije,
ali se i dalje dri vatra da neprijatelj to ne moe da oseti. Ova definicija je potekla iz vojne
terminologije, odakle pojam strategije i potie. Meutim, ovaj pojam je davno prenet i u
poslovnu problematiku gde se sve vie koristi u oblasti upravljanja ponaanjem i
funkcionisanjem preduzea u budunosti, u sklopu promenljive okoline u kojoj egzistira, i kojoj
nastoji da ostvari svoje budue ciljeve.

Danas se pojam strategija sve vie koristi u poslovnoj problematici radi usmeravanja i
upravljanja sadanjim i buduim poslovanjem preduzea. U tom smislu strategija se definie kao
svojevrstan vodi u budunost, odnosno kao nain voenja preduzea u budunost. Strategijom
se odreuju osnovni ciljevi i pravci razvoja preduzea i mesto koje e preduzee zauzeti u
budunosti.

2. Proces odluivanja

3
 Odluivanje je stalan proces, kako u privatnom tako i u preduzeu tj. Poslovnom
odluivanju. Mnoge odluke od donositelja trae puno vremena, priprema i znanja, za razlikuod
najveeg broja odluka koje su dio svakodnevnog ivota, koje donosimo spontano. U obasluaja
govori se o odluivanju kao procesu koji traje due ili krae vreme. Ako je re o svakodnevnim,
operativnim i rutinskim odlukama trajanje je to krae, za razliku od stratekihodluka koje
zahtijevaju ozbiljnu pripremu, visoku razinu znanja i odreeno due vreme

Menadersko odluivanje prethodi poslovnom planiranju, to predstavlja sloen proces

formiranja alternativa i izbor akcija, koje imaju najvee anse za postizanje uspeha ili reavanje
odreenih problema u organizaciji. Zbog velike odgovornosti koju proces odluivanja za sobom
povlai, esto se postavlja pitanje da li odluivanje treba prilagoditi stilu menadera ili situaciji.
Efikasnije je proces odluivanja prilagoavati situaciji, iako je teko menjati specifinosti, koje
su vezane za stil samog menadera.

U procesu odluivanja uvijek rjeavamo situacije koje su u pravilu konfliktne. Konflikt se

manifestira kao odnos izmeu neogranienih elja i ogranienih mogunosti. Ako ste direktor
preduzea i trebate se odluiti o buduoj strategiji preduzea tj. ui ili iriasortiman proizvoda.

Orijentacija na ui asortiman smanjuje trokove proizvodnje i ubrzava proces inovacije

proizvoda te poveava konkurentsku mo preduzea u toj proizvodnji ali poveava rizik od
izostanka potranje za tim proizvodima. Nasuprot tome, iri asortiman poveava ne samo
trokove proizvodnje ve i trokove razvoja proizvoda ali zato smanjuje rizik od smanjene
potrenje za nekim od tih proizvoda. Dakle, svaka od moguih alternativi za reavanje konflikata
odluivanja ima svoje dobre i slabe strane. Onaj koji donosi odluku u procesu vrednovanja
altrenativa mora izabrati onu kod koje su prednosti vee od slabosti.

3. Sutina i znaaj odluivanja

4
 U procesu odluivanja menader nastoji da pronae najbolje mogue reenje,
odnosno da izabere optimalnu akciju, koja uz data ogranienja, maksimizira njegovu procenu
situacije. Svaki problem, koji reava menader ima odreeni znaaj, sloenost i vreme u kome
treba da se rei. Odluke se odnose na funkcije, organizacione segmente ili menaderske nivoe.
Neke odluke su vanije, a neke manje vane, neke se odnose na strategijske, a neke na
operativne probleme organizacije.

Pre svakog organizovanja potreban je proces odluivanja. Kvalitet odluka zavise

od informacija, koje menader ima o odreenoj situaciji i njegovih linih sposobnosti da
konvertuje informacije u odluku.

Ograniavajui inilac menaderskog odluivanja je opta poslovna orijentacija i

razvojna politika organizacije. Menader, koji u donoenju odluka ne potuje poslovnu
orijentaciju, opta pravila i razvojnu politiku, ne moe dugo ostati na svojoj funkciji. O stepenu
uklapanja menadera u okruenje organizacije treba voditi rauna kod delegiranja menaderskih
obaveza i ovlaenja.

Odluke donose menaderi na svim menaderskim nivoima.

Na prvom menaderskom nivou (nivo nadzora), menaderi odluuju kako da realizuju

operativne dnevne radne obaveze pojedinih grupa ili odelenja.

Na drugom nivou menadmenta, menaderi odluuju o funkcionisanju pojedinih sektora,

odnosno funkcija organizacije. Na primer, direktor proizvodnje odluuje kako da efikasno
funkcionie celina procesa proizvodnje.

Na najviem nivou menadmenta, izvrni menader odluuje o globalnoj politici

organizacije i strategijama za njeno sprovoenje.

Najvei broj odluka menadera odnosi se na radni proces. Menaderi mogu

donositi odluke pojedinano ili grupno.

Pojedinano odluivanje moe imati tri osnovna oblika:

menader sam donosi i izvrava odluke (donosilac i izvrilac odluka su iste osobe),

5
 menader odluuje i pokree druge podreene da izvre odluke (donosilac i izvrilac
nisu iste osobe), i

menader donosi odluke i njima pokree sebe i druge.

Grupno odluivanje odnosi se na proces odluivanja, koji realizuje grupa

menadera ili menader zajedno sa svojim podreenom. Proces menaderskog odluivanja je
veoma sloen. Na jednu alternativu reavanja problema, moe da utie mnogo razliitih inilaca,
iji intenzitet i oblike delovanja teko precizno proceniti. Najvei deo odluka donosi se u
uslovim neizvesnosti i rizika. Kod velike neizvesnosti menader nije u stanju da utvrdi
verovatnou ishoda svoje odluke. Vei stepen neizvesnosti imaju odluke na samom vrhu
menadmenta. Najvei broj odluka vieg nivoa menadmenta odnosi se na okruenje i donose se
u okruenju. Za donoenje ovih odluka menaderi, esto, nemaju dovoljno informacija i zbog
toga je teko ili nemogue proveravati njihovu efikasnost i razvijati potencijalne alternative. Kod
ovakvih odluka menader ne moe da ispituje da li se odluka stvarno isplati ili ne, da li postoji
dovoljno finansijskih sredstava ili drugih resursa, koji su potrebni za njihovu realizaciju. Odluka
poslovoe o prijemu novog radnika, zbog poveanog obima posla, nema veliku neizvesnost, kao
na primer, odluka izvrnog menadera o promeni proizvodnog programa ili odluka menadera
marketinga o oblicima promocije nekog proizvoda i sadraju reklamne poruke. Za mnoge odluke
menader moe da utvrdi njihov konaan ishod. Na primer, ako direktor jednog proizvodnog
pogona treba da povea obim proizvodnje za 20 %, on moe da proverava efikasnost tri razliite
varijente, koje mu omoguavaju da ostvari poveanje proizvodnje: uvoenje prekovremenog
rada, uvoenje nove smene ili prijem novih radnika.

Dva su temeljna modela donoenja odluka:

1) klasini model i

2) administrativni model.

Klasini model je razvijen na pretpostavci loginog i racionalnog postupanja menadera.

Temelji se na sledeim pretpostavkama:

6
 - donositelj odluka deluje na ostvarenju unapred utvrenih ciljeva, pri emu su
mogui problemi precizno definirani i formulirani;
- donositelj odluka deluje u uslovima sigurnosti;
- kriterijumi za ocenu alternativa su poznati.

Klasini model odluivanja, kao normativni model, danas ima podrku brojnih
kvantitativnih tehnika uz primenu raunara, kao to su npr. stablo odluivanja, matrica plaanja,
analiza take pokria, linearno programiranje, prognoziranje i modeli operacijskih istraivanja.
Negativna strana klasinog modela su zanemarivanje nesigurnosti i rizika, te spoznajna i
psiholoka ogranienja menadera. Administrativni model polazi od pretpostavke da
racionalnost i loginost nisu uvek sastavni deo procesa odluivanja. Pretpostavke
administrativnog modela su:

- odluke o ciljevima su neodreene, konfliktne i nema konsenzusa meu

menaderima,
menaderi nisu svesni prilika i problema u okruenju;
- ne koriste se racionalne procedure ili su ograniene na jednostavne probleme;
traenje alternativa je ogranieno fizikim, finansiskim, ljudskim i informacijskim
resursima;
- menaderi su skloniji zadovoljavajuim reenjima nego optimalnim.

Administrativni model, kao deskriptivni, opisuje kako menaderi donose odluke, a ne

kako bi to trebali initi.

4. KRITERIJUMI ODLUIVANJA

7
 Proces menaderskog odluivanja realizuje se u razliitim ambijentima. Ambijenti
procesa odluivanja mogu se podeliti u tri osnovne grupe: donoenje odluka u stanju izvesnosti,
donoenje odluka u stanju rizika i donoenje odluka u stanju neizvesnosti.

Odluivanje u preduzeu bez obzira na koji se nain odluke donose, odvija se u razlicitim
okolnostima. Svaka odluka u sebi ukljuuje odreenu, veu ili manju dozu rizika.

U procesu donoenja odluka, donosilac odluka mora proceniti mogue rezultate odluke u
razliitim uslovima, ti uslovi su:

1. sigurnost

2. rizik

3. nesigurnost1

Odluka se donosi u uslovima sigurnosti kada se tano moe predvideti rezultat svake od
moguih alternativa.

Odluivanje u uslovima rizika je odluivanje u okolnostima u kojima rezultati nisu

sigurni, ali su poznate vjerovatnosti za razliite rezultate. Stepen verovatnosti da ce se neki
dogaaj desiti, rangira se od >0< do >1<, tako da je zbir svih mogucnosti >1<. Kod odluivanja
u uslovima rizika pozeljno je da donosilac odluke odredi verovatnost za svaku mogunost.
Odluivanje u uslovima rizika je uobiajena okolnost odluivanja. Verovatnost da ce se odreena
mogucnost ostvariti, odnosno da e rizik biti manji, ovisi o iskustvu, ali i o informacijama sa
kojima donosilac odluka raspolae.

Odluka se donosi u uslovima nesigurnosti, kada se uopte ne mogu odrediti verovatnosti

svake od mogunosti, odnosno kada se ne moe odrediti verovatnost za mogue rezultate. Iako
su u praksi retke situacije da se odluka mora donositi u okolnostima totalne nesigurnosti,
donosilac odluke bi mogao nastojati da, dodatnim informacijama, ovo odluivanje pretvori
barem u odluivanje u uslovima rizika. Ako nema drugih mogucnosti, potrebno je na bazi
iskustva, odnosno intuicije procjeniti subjektivnu verovatnost za svaku od mogunosti.

1V. Filipovi, M. Kosti, Marketing menadment, FON Menadment

8
 4.1. Donoenje odluka u stanju izvesnosti

Kod ovog ambijenta odluivanja donosilac odluka pouzdano zna ishod i posledice
svake alternative ili izbora. U ovakvom ambijentu menader e izabrati onu alternativu, koja daje
najvee izlazne rezultate.

4.2. Donoenje odluka u stanju rizika

Ovaj nain predstavlja stohastiki oblik odluivanja. Kod ovog ambijenta poznate
su verovatnoe dogaaja svakog izlaza. U procesu donoenja odluka menader e nastojati da
maksimizira oekivane izlazne rezultate ili minimizira oekivane rashode. Za donoenje odluka u
stanju rizika mogu se koristiti tri osnovna pristupa:

a) oekivana novana vrednost,

b) oekivana vrednost sa potpunom informacijom i

c) mogunost gubitka.2

a) Oekivana novana vrednost. Ovim pristupom se razvija tabela odluivanja sa

vrednostima plaanja (dobitka i gubitka) za pojedine alternative i verovatnoama moguih stanja.
Oekivana vrednost ,, i -te alternative (V i ) dobije se kao suma produkata njenih vrednosti i
verovatnoa, odnosno:

V ji = v 1i p1 + v 2i p2 + . . . + v mi pm (i=1,...,n)

b) Oekivana vrednost sa potpunom informacijom predstavlja oekivani ili

proseni povratak ulaganja u duem vremenskom periodu. Ako menader ima potpunu idealnu
informaciju moe doneti dobru odluku. Oekivana vrednost odluke sa potpunom informacijom
V(I) predstavlja maksimalni proizvod izlaza pojedinih stanja i njihovih verovatnoa, odnosno:

V(I) = ( max vj ) pj

2 Petkovi, T. i Stankovi, R.: Operativni i strategijski menadment, VP, aak,

2006.

9
 c) Oekivani gubitak. Minimizacija oekivanog gubitka (C j ) je alternativni
pristup maksimizaciji oekivane vrednosti. Mogunost gubitka predstavlja razliku izmeu
optimalne i ostvarene dobiti (plaanja). To je, ustvari iznos koji je izgubljen zbog toga to nije
izabrana najbolja alternativa.

C ji = ( max vj - vji )

4.3. Donoenje odluke u stanju neizvesnosti

U prethodnom izlaganju obradili smo tri osnovna pristupa za donoenje

menaderskih odluka u stanju rizika (oekivana novana vrednost, oekivana vrednost sa
potpunom informacijom i mogunost gubitaka).

Ovi pristupi mogu se koristiti samo u sluajevima, ako se moe proceniti verovatnoa
dogaaja (stanja) u okviru pojedinih alternativa. Meutim, ako menader ne moe proceniti
verovatnou stanja ili ako nisu raspoloivi podaci o verovatnoama, treba koristiti druge pristupe
za donoenje odluka. Ovaj tip probelma moe biti oznaen kao odluivanje u stanju
neizvesnosti. Osnovni kriterijumi, koji se mogu koristiti za ovaj ambijent odluivanja su:

a) maxmax,

b) maxmin,

c) izjednaene verovatnoe,

d) kriterijum realizma i

e) minmax.

a) Maxmax kriterijum

Koristi se za pronalaenje maksimalne vrednosti u okviru skupa alternativa. Prvo se

locira maksimum izlaza rezultata u odnosu na svaku alternativu i tada se uzima alternativa sa
maksimalnim brojem. Prema ovom kriterijumu odluivanja bira se alternativa sa najveim

10
dobitkom (zaradom). Ovo se moe nazvati optimistiki kriterijum odluivanja (optimistiki
pristup).

b) Maxmin

Ovaj kriterijum nalazi alternativu, koja maksimizira minimum izlaza svake alternative.
Prvo se pronalazi minimum izlaza rezultata za svaku alternativu, a onda se uzima alternativa sa
maksimalnim brojem. Prema ovom kriterijumu bira se alternativa, koja ima najmanji mogui
gubitak. Ovo se moe nazvati pesimistiki kriterijum ili pesimistiki pristup.

c) Izjednaene verovatnoe

Korienjem kriterijuma izjednaene verovatnoe prvo se izraunava prosean rezultat za

svaku alternativu, koji predstavlja zbir pojedinanih rezultata, podeljen sa brojem izlaza, a zatim
se uzima alternativa sa maksimalnim brojem. Pristup zasnovan na izjednaenim verovatnoama
predpostavlja da su sve verovatnoe dogadjaje jednake za svako stanje i da svako stanje ima istu
verovatnou.

d) Kriterijum realizma

Ovaj kriterijum sadri koeficijenat realizma ,, koji se procenjuje. Ovaj koeficijenat se

kree izmeu 0 i 1. Kada je ,, blizu 1, onda je donosilac odluke optimista. Ako je ,, blizu 0,
donosilac odluke je pesimista. Ovaj kriterijum se esto naziva i ,, teinski prosek ili ,, Hurwicz
kriterijum, ija je prednost da doputa donosiocu odluka da formira lini oseaj (procenu) o
relativnom optimizmu i pesimizmu. Za kriterijum realizma (KR) koristi se sledea relacija3:

KR = ( max u redu ) + ( 1 - ) ( min u redu)

e) minmax. Ovaj kriterijum baziran je na moguim gubitcima. Kod primene ovog

kriterijuma prvo se nalazi maksimum moguih gubitaka kod svake alternative, a onda se uzima
alternativa sa minimalnim brojem.

3 Milievic V. Strategijsko Poslovno Planiranje ,FON, Beograd, 2009.

11
 Svaki problem, koji se razvija u obliku tabele odluivanja, moe se grafiki
prikazati u obliku "drveta odluivanja". Kada se odluuje o odreenom nizu problema, onda je
"drvo odluivanja" efikasnije orue, nego tabela odluivanja. Osnovni koraci za analizu
problema pomou "drvo odluivanja" su :

definisanje problema,

crtanje "drveta odluivanja",

raspodela verovatnoa,

utvrivanje plaanja za svako mogue stanje alternative,

reavanje problema na osnovu utvrivanja oekivane novane vrednosti za svaki

vor odluivanja.

Drvo odluivanja predstavlja poseban metod u kome se realan problem predstavlja kao
stablo koje se grana u vie moguih alternativnih reenja. Primenjuje se za iznalaenje reenja
problema u uslovima neizvesnosti i rizika kod kojih problem odluivanja ima vie alternativnih
reenja.

Grafiki se moe predstaviti stablom gde grane predstavljaju alternativne pravce sa

odredjenom verovatnoom pojavljivanja, a vorovi mesto odluivanja. Na taj nain formira se
lanac povezanih i medjuzavisnih odluka koje utiu i opredeljuju osnovnu, odnosno konanu
odluku.

Zakljuak

12
 Odluivanje je stalan proces, kako u privatnom tako i u preduzeu tj. Poslovnom
odluivanju. Mnoge odluke od donositelja trae puno vremena, priprema i znanja, za razlikuod
najveeg broja odluka koje su dio svakodnevnog ivota, koje donosimo spontano. U obasluaja
govori se o odluivanju kao procesu koji traje due ili krae vreme. Ako je re o svakodnevnim,
operativnim i rutinskim odlukama trajanje je to krae, za razliku od stratekihodluka koje
zahtijevaju ozbiljnu pripremu, visoku razinu znanja i odreeno due vreme

Menadersko odluivanje prethodi poslovnom planiranju, to predstavlja sloen proces

formiranja alternativa i izbor akcija, koje imaju najvee anse za postizanje uspeha ili reavanje
odreenih problema u organizaciji. Zbog velike odgovornosti koju proces odluivanja za sobom
povlai, esto se postavlja pitanje da li odluivanje treba prilagoditi stilu menadera ili situaciji.
Efikasnije je proces odluivanja prilagoavati situaciji, iako je teko menjati specifinosti, koje
su vezane za stil samog menadera.

Sloenost, samog procesa menaderskog odluivanja, je jo jedan jako bitan faktor

koji menaderi esto pojednostavljuju. Greke u odluivanju ne mogu se odmah uoiti. Posledice
mnogih sadanjih odluka menadera, bie poznate tek u budunosti. Kvalitet odluke zavisi od
prirode i sloenosti problema o kome se odluuje, linih sposobnosti menadera i stepena
primene naunih principa odluivanja. Da bi poveao svoju efikasnost menader mora da
poznaje skup pravila, procedura i tehnika, koje vode dobroj poslovnoj odluci.

Kod poslovnog odluivanja odluke e se odraziti na vei ili manji broj lanova
organizacije, a ponekad i na sve zaposlene, za razliku od odluivanja u sferi privatnosti
kojetangira samo dotinu osobu i eventualno njegovu uu ili iru porodicu. To je osnovni razlog
zbog kojeg je potrebno poslovnom odluivanju posvetiti puno vie panje.

Literatura

13
1. V. Filipovi, M. Kosti, Marketing menadment, FON Menadment
2. Milievic V. Strategijsko Poslovno Planiranje ,FON, Beograd, 2009.
3. Petkovi, T. i Stankovi, R.: Operativni i strategijski menadment, VP, aak, 2006.
4. Jovanovi, P. (2006). Upravljanje projektom. Beograd: Fakultet organizacionih nauka.

14