Dr. Jova Miloradi je roen 06.1959.

godine
u Rumi. Od 1963. godine i u Sremskoj
Mitrovici, gde je zavrio lovnu kolu i
Gimnaziju. Diplomirao je Ekonomskom
fakultetu u Beogradu
12. godine. Poslediplomske studije
rio na Pravnom fakultetu u
Novom lu, a doktorirao je na
Agroekonomskom eru
Poljoprivrednog fakulteta u
Novom du sa temom
Ekonomski efekti guranja u
poljoprivredi i prehrambenoj
ustriji AP Voj vodine. Poslovnu
karijeru joeo u FCP Matroz
Sremska trovica, a od septembra
1986. godine lno zaposlen u
Zajednici osiguranja ovine i lica
Srem Sremska Mitrovica.
msformacijom osiguranja
imovine i lica 90. godine sistem
ZOIL-a postaje oniko drutvo
osiguranja i reosiguranja DOR
NOVI SAD. Od 01.01.1999.
dine radi kao direktor u DDOR-
u Novi d AD,Glavna filijala
Srem Sremska trovica.
Od 01.09.2008. godine profesor
loradi je predsednik Upravnog odbora i
ineralni direktor osiguravajue mpanije
AS neivotno osiguranje
I.o.Beograd.
Pred svojih redovnih poslovni h
aveza ,veliki deo svog vremena je posvetio
unom radu u prosveti.
Objavio je dvadeset naunih radova,
:asopisima i na strunim simpozijumima
zemlji i inostranstvu i dve zajednike i tiri
samostalne knjige : Osiguranje u
roprivredi, Sremska Mitrovica 2004. dina;
Uvod u osiguranje i ivotna iguranja,
Novi Sad 2006 godina (Mrki ,Zarkovi
N. i Milorai J.); 'siguranje, Sremska
Kamenica 2006. dina; Osnovi
osiguranja,Beograd 2006. dina Univerzitet
Singidunum FFMO uleji P., Vujovi R.,
Mrki D., irkovi N., Raeta J. i Miloradi
J.); konomika osiguranja, Beograd 2010.
idina; Tehnologija osiguranja, Beograd
HOgodina.
TEHNOLOGIJA OSIGURANJA

Prof. dr Jova MiSoradi

Beograd, 2010.
Prof.dr Jova Miloradi TEHNOLOGIJA OSIGURANJA

Izdava: PARTENON .Beograd

ZAIZDAVAA:
Momilo Mitrovi, direktor i glavni i odgovomi urednik

Recezenti
Prof. dr Boris Marovi Prof. dr Neboja arkovi

tampa: EUROOFFICE, BEOGRAD

Tira: 1000 2010. godina

ISBN 978-86-7157-525-6

CIP - KaTajiorH3au,Hja y ny6jiHKan,HjH

HapoaHa HJiHOTeKa CpHje, Beorpaa

368( 075.8 )

MII.IOPA;Un. Jona. 1959-

Tehnologija osiguranja / Jova Miloradi, -
Beograd : Partenon, 2010 (Beograd :
Eurooffice). - 370 str. :graf. prikazi, tabele ;
25cm

Tira 1.000. - Napomene i bibliografske

reference na kraju knjige.

ISBN 978-86-7157-525-6

a) OcHrvparbt'
COBISS.SR-ID 178805516
Sadraj
PROFDR JOVA MILORADI............................................................................................
.5
TEHN OLOGIJA OSIGURANJA...............................................;.......................................
.5
1. POJAM, SVRHA I ZADACI OSIGURANJA...................................................
.7
1. 1 POJAMI SVRHAOSIGURANJA....................................................................
1.2 ZADACIOSIGURANJA............................................................................ . 7
1. 2. 1. Osnovni zadaci osiguranja............................................................................. .9
/. 2. 2 Dodatni zadaci osigaranja............................................................................................ .9
11
2. ELEMENTII OSNOVNIPOJMOVIOSIGURANJA..........................................
2. t.RlZIK................................................................................................................. 15
2. 1. 1. Shvatanje i priroda rizika............................................................................... 15
2. 1. 2. Podela rizika...................................'.......................................................................... 15
2. I. 3. Osigmijivost rizika....................................................................................................... 16
2. 2. PlitiMI.IA omVHANM..................................................................................................... IX
2. 2. I. donus - rnalus.............................................................................................................. 19
2. 2. 2. Franiza..................................................................................................................... 21
2. 2. 3. Tehnicki rezultat.......................................................................................................... 21
2. 3. OSIGURANI SLUAJ................................................................................................ 21
2. 4. SUMAOSIGLJRANJA................................................................................... 23
3. VRSTE IPODELA OSIGURANJA.................................................................... 24
3.1 VRSTKOSIGIJRANJAU NAS........................................................................ 27
3. 1. 1. Zivolna osiguranja......................................................................................... 27
3. 1. 2. Neivotna osiguranja.................................................................................................. 27
3. 2 OSIGURAN.TE IMOVINEI OSIGURANJE LICA............................................. 28
3.3. STETOVNO OSIGURANJE I SVOTNO OSIGUR.AN.TE.......................................... 28
3.4. NAINI PODELE.................................................................................................. 29
4. UGOVOR O OSIGURANJU.............................................................................. 30
4.1. ZAK.1 IIJKNJH IJGOVORAOOSIGIJRANJU............................................
32
4.1.1.....................................................................................................................................K
ad je ugovor zakljueti........................................................................................... 32
4. 1. 2 Zakljuivanje ugovora o osiguranju u ime drugog lica be.z ovlaenja............ 32
4.1.3.....................................................................................................................................O 34
siguranje za tvdi raitn ili za raun koga se lie..................................................... 35
4.1.4.....................................................................................................................................O 35
baveze osiguranika, odnosno ugovaraa osiguranja.............................................. 45
4.1.5.....................................................................................................................................O 48
baveze osiguravaa............................................................................................... 49
4.2. TRAJANJEIPRESTANAK OSIGURANJA...................................................... 51
4.3. ZASTARELOST KOD UGOVORA O OSIGURANJU....................................
51
5. OSNOVNIIDRUGIDOKUMENTIU OSIGURANJU.......................................
. 53
5. 1 POLISA OSIGURANJA..................................................................................
5.2. LIST POKRIAIDRUGIDOKUMENTIU OSIGURANJU........................................ 55

NEIVOTNA OSIGURANJA............................................................................................ . 56

6. OSIGURANJE LICA OD POSLEDICA NESRENOG SLUAJA . 56

. 57
(NEZGODE) . 57
. 58
6. 1 POJAM.............................................................................................................
. 58
6. 2 SPOSOBNOST ZAOSIGURANJE..............................................................................
. 58
6, 3 PO.IAM NESRKNOG SLUAJA............................................................................
. 59
6. 4 TRAJANJH OSIGURANJA.........................................................................................
. 59
6. 5 OBAVEZE OSIGURAVAA........................................................................................
. 60
6. 5. 1 Poetak i prestanak......................................................................................................
. 60
6. 5. 2 Obim obaveze osiguravaa...........................................................................................
6. 5. 3 Ogranienje obaveze osiguravaa................................................................................
6. 5. 4 lskljuenje obaveze osiguravaa...................................................................................
6. 5. 5 Plaanje premije..........................................................................................................
6. 6 OBAVEZE OSIGURANIKA, ODNOSNOKORISNIKAOSIGURANJA...................................................61
6. 7 USLOVIREALIZACIJE UGOVORA...........................................................................................................61
6. 7. 1 Prijava osigurartog sluaja..........................................................................................................................61
6. 7. 2 l.iplata asigurane sitme................................................................................................................................ 63
6. 7. 3 Zastara potraivanja.................................................................................................................................... 65
6. 8 KOI.KKTIVNO KOMBINOVANO OSIGURANJK LANOVA SINDIKALNIH ORGANIZACIJA OD
POSLEDIC A NESRENOG SLUAJA- NEZGODE.......................................................................................66
6. 8. 1 Princip solidarnosli......................................................................................................................................67
6. S. 2 Osigurani sluajevi.....................................................................................................................................67
6. S, 3 Zakljuenje osiguranja.................................................................................................................................68
6. 8. 4 Likvidacija teta........................................................................................................................................... 68
6. S. j Dokazna dokumentacija................................................................................................................................ 69
POTREBNA DOKAZNADOKUMENTACIJA ZALIKVIDACIJU TETA......................................................70
6. 8. 6 Isplata osigurane sume.................................................................................................................... 73
7. DOPUNSKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.................................................................................74
7. 1 OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURAN.IE..............................................................................74
7. I. 2NAELA OBAIEZNOG ZDRAVSTIENOG OSIGURANJA.............................................................................. 77
7. I. 3 NAJZNAAJN'IJI SISTEMIOBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA.................................................78
7. I. 3. 2 Beveridge-ov (Liberalni) sistem nacionalnog osiguranja.............................................................................82
7. 1.3.4 Semakov model (Sistem socijalistikog zdravstvenog osiguranja)................................................................82
7. 1. 3. 5 Trini ( komercijalni) sistem - Privatno zdravstveno osiguranje uSAD.......................................................83
7. 1. 4 TIPOVISAIEEMENIHSISTEMA ZDRAVSTfENOG OSIGURANJA.................................................................84
7. 2 DOPUNSKO (DOBROVOLJNO)ZDRAVSTVENO OSIGURANJE...........................................................86
7. 2. 1ISPLATE U SLUAJU OPERACIJE..................................................................................................87
7.2.2 ISPL4TE USLUAJU TEIH BOLESTI..........................................................................................................88
8. PUTNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE..........................................................................................90
8.1 OSNOVNIPOJMOVI............................................................................................................................90
8.2 KONCEPCIJAIPRIMENA...................................................................................................................91
9. OSIGURANJE POLJOPRIVREDE......................................................................................................99
9.1. STANJF, U OSIGURAN.TU POI TOPRIVREDE U NAOJ ZF.MLJT........................................99
9.2. VRSTE POLJOPRIVREDNIH OSIGURANJA...................................................................................99
9.2.1.............................................................................................................................Osiguranje biljne proizvodnje
..............................................................................................................................................................100
9.2.2............................................................................................................................................Osiguranje ivotinja
............................................................................................................................................................. 109
9.2.3................................................................................................................. Osiguranje odpreldda poljoprivredne
proizvodnje...........................................................................................................................................114
10. OSIGURANJE KREDITA..................................................................................................................116
10.1. POJAMIVRSTE KREDITA........................................................................................................................116
10. 2 ULOGA, ZNAAJIRAZVOJ OSIGURANJAKREDITA...............................................................118
10. 3 VRSTE KREDITNIII OSIGURAN.TA......................................................................................................121
10. 3. 1 Del-credere osiguranje.........................................................................................................................121
I. 3.2. Kaucijska (garancijska) osiguranja................................................................................................ 122
10. 3. 3 Osiguranje poverenja ili osiguranje od prevare........................................................................................... 124
10.4 UGOVOR O OSIGURANJtJ KREDITA............................................................................................125
10. 4. 1 Premija osiguranja.................................................................................................................................... 130
10. 5 MEUNARODNAIDOMAAKREDITNAOSIGURANJA....................................................................137
10. 5. 1 Osiguranje izvoznih kredita........................................................................................................................138
10. 5. 2 Funkcija osiguranja izvoznih kredita........................................................................................................... 142
10. 5. 3 Predmet ugovora o osiguranju izvoznih kredita...........................................................................................143
10. 5. 4 Osiguranje rizika naplate potroakih kredita.............................................................................................145
10.6 PERSPEKTIVE RAZVOJA KREDITNILIOSIGURANJA U SRBIJI.......................................................147
10. 6. 1 Neophodni uslovi za razvoj kreditnih osiguranja.............................................................................149
II. OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA..............................................................................................152
11.1 OSIGURANJE VLASNIKA, ODNOSNO KORISNIKA MOTORNIH I PRIKLJUNIH VOZILA OD
ODGOVORNOSTI ZA TETU PRIIN.IENT.J TREIM LICIMA - OSIGURANJE OD AUTO-
ODGOV ORNOSTI.............................................................................................................................155
 11. 1. 1 UVODNENAPOMENE. ZNAAJIRAZVOJ OSIGURANJA OD AUTO-ODGOVORNOSTI..............155
11. 1. 2 PREDMt T OSIGURMUA..........................................................................................................................157
11. 1. 3 POLISA OSIGURIAVA OD AUTO-ODGOVORNOSTl................................................................................158
11. 1.4 ISKUUENJEIZ OSIGUR/INJA. GUBITAKPRAI 'A IZ OSIGUR/INJAIOBAVEZE OIGUMNIKA164
11. 1. 5 OBAVHZEOSIGURAVAA........................................................................................................................ 167
11. 1. 6 THRITORIJALNO IAENJE OSIGURANJA..............................................................................................168
11. 1. 7 PRKKID OSIGURANJA ODAUTO-ODGOVOKNOSll...............................................................................170
11. 1. 8 PERSPEKTllH OSIGURANJA OD AUTO-ODGOVORNOSTI....................................................................170
11.2 KASKO OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA.....................................................................173
11. 2. 1PREDMET OSIGURANJA......................................................................................................f..................174
11. 2. 2 OBMPOKRIA OSIGURANJA.................................................................................................................174
11. 2. 3 OBRAUNPREMIJE..................................................................................................................178
12. AKVIZICIJA IMOVINSKOG OSIGURANJA..................................................................................183
12.1 POLISA OSIGURAN.TA IMOVINE............'..........................................................................187
12.2POSTUPAKISPOSTAVLJANJA POLISE OSIGURANJA IMOVINE.......................................................202
12. 3 POTPISIVANJEIFAKTURISANJE POLISE..................................................................................228
13. OSIGURANJE IMOVINE.......................................................... ......................................................231
13.1 OSIGURAN.TEINDUSTRI.TF...........................................................................................................231
13. 1. 1 Osiguranje maina ad loma i nekih drugih opasnosti....................................................................231
13. 1. 2 Osiguranje objekata u izgradnji......................................................................................................233
13. 1. 3 Osiguranje obje.kata u montni............................................................................................................235
13. 1.4 Osiguranje opasnosti od prekida rada usled poara i drugih opasnosti (omano osiguranje)......................236
13. 1. 5 Osiguranje od odgovomosti iz delatnosti................................................................................................ . .238
13. 1. 6 Osiguranje fllmskih preduzea....................................................................................................................241
13. 1. 7 Garancjsko osiguranje................................................................................................................................241
13. 1.8 Osiguranje elektronsldh raunara, procesora i slinih ureaja.....................................................................243
13. 1. 9 Osiguranje uskladVstenja robe u hladnjaama............................................................................................244
13. 1. 11 Osigtiranje imovine elektroprivrednih preduzea.......................................................................................246
13. I. 12 Osiguranje graevinskih objekata i opreme na ugovoremt vrednost......................................................... 247
13. 1. 13 Osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi od.opasnosti poara i nekih drugih opasnosti................................249
13. 1.14 Osigurarije imovine sa promenjivom sumom osiguranja.............................................................................249
13.2 OSIGURANJE CIVILA............................................................................................................ 250
13. 2. 1 Osiguranje odpoara i nekih drugih opasnosti (civil i industrija)............................................................... 250
13. 2. 2 Osiguranje od provalne. krae i razbojni 'stva............................................................................................255
13. 2. 3 Osiguranje. slakla odloina......................................................................................................................... 257
13. 2. 4 Osigiiranje. domainstva............................................................................................................................258
13. 2. 5 Osiguranje sportskih, umetnikih i slinih priredaba od atmosferskih padavina..........................................260
13. 2. 6 Osiguranje stvari izlagaa na sajmovima....................................................................................................261
13. 2. 7 Osiguranje imovine elezniko-transportnih preduzea....................................................................261
14. TRANSPORTNA OSIGURANJA.....................................................................................................264
14. 1 POJAMIULOGA TRAN SPORTNOG OSIGURANJA.................................................................264
14.2 PRIVREDNIZNAAJ OSIGURANJA TRANSPORTA...........................................................264
14. 3 VRSTEIPODELATRANSPORTNOG OSIGURANJA...................................................................266
14. 4UGOVOR O OSIGURANJU.......................................................................................................................268
14. 4. 1 Vrste ugovora o osiguranju....................................................................................................................... 268
14. 4. 2 Zakljuivanje ugovora o osiguranju............................................................................................................269
14. 4. 3 Polisa osiguranja....................................................................................................................................... 269
14. 4. 4 'transporlni rizik....................................................................................................................................... 272
14. 4. 5Stete u transportnom osiguranju..................................................................................................................274
14. 4. 6 Franiza (integralna i odbitna)...................................................................................................................274
14. 4. 7Znaaj pomorskog osiguranja.................................................................................................................... 275
14. 4. 8 Osiguranje drumskog i eleznikog transporta............................................................................................277
14. 4. 9 Osiguranje robe ii vazdunom saobraaju...................................................................................................280
14. 4. 10 Osiguranje potanskih poiljaka....................................................................................................281
15. POSTUPCII FAZE U OBRADITETA............................................................................................ 283
15. I PRTJAVAIEVIDENTIRANJE TF.TA............................................................................................283
1 5. 2 IJ VIAJ I PROCENA TETA..................................................................................................................284
15. 3 LIKVIDACIJATETA.....................................................................................................................285
15.4 KONTROLA TETA U POSTUPKU LIK VIDACIJE....................................................................2S6
 15.5 ODOBRENJEIISPLATA TETA.......................................................................................................281.
IVOTNA OSIGURANJA..................................................................................................................................302
16. IVOTNO OSIGURANJE..................................................................................................................303
16.1 FUNKCI.TAI PRIVREDNIZNAAJ OSIGURANJA Z.I VOTA....................................................302
16. 2 TEHNIKE OSNOVE OSIGURANJAIVOTA............................................................................302
16. 2. 1 Tablice smrlnosli........................................................................................................................................303
16. 2. 2 Obraunska kamatna stopa.......................................................................................................................303
16. 2. 3 Trokovi provoenja osiguranja.................................................................................................................303
16. 2. 4 Matematika rezerva..................................................................................................................................304
16. 3 ODLIKE...........................................................................................................................................304
16.4VRSTE...........................................................................................................................................................305
16. 4. 1 Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda....................................................................................................305
16. 4. 2 Individualno i kolektivno osiguranje...........................................................................................................306
16. 4. 3 Osiguranje za sluaj smrti, oivljenja, meovilo ili sa utvrdenim rokom isplale........................................306
16. 4. 4 Osiguranje kapitala i osiguranje rente.......................................................................................................307
16. 4. 5Lino osiguranje i osiguranje u korist treih lica........................................................................................307
16. 4. 6 Zakljuenje i elementi ugovora..................................................................................................................308
16. 4. 7 Prijava starosti osiguranika................................................................................................................., 308
16. 4. 8 Posledice neplaanja premije.....................................................................................................................308
16. 4. 9 Osiguranje treeg lica................................................................................................................................309
16. 4. 10 Kumuliranje naknade i osigurane sume....................................................................................................309
16. 4. 11 Rizici isldjueni iz osiguranja..................................................................................................................310
16. 4. 12 Otkup osiguranja......................................................................................................................................312
16. 4. 13 Predujam................................................................................................................................................. 312
16. 4. 14 Zalaganje polise.......................................................................................................................................312
16. 4. 15 Zastarelost potraivanja...........................................................................................................................313
16. 4. 16 Rizik u osiguranju ivota.............................................................................................................313
17. DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE...............................................................................315
17. 1. OSNOVNE PRETPOSTAVKE I PRAVCI RAZVOJADOBROVOLJNOG PENZI.TSKOG
OSIGURANJA
IJSRBTJI...............................................................................................................................................................315
17. 2 NAF.LA DOBROVOLJNIH PKNZIJSKIH FONDOVA............................................................319
17. 3 KLJUNIPOJMOVI SISTKMADOBROVOLJNOG PKNZIJSKOG OSIGURANJA............................320
17. 4DRUTVOZA I IPRAVi.JANJK.................................................................................................................322
17. 5 DOBROVOLJNI PENZI.TSKI FONDOVI...............................................................................................331
17.6 PENZIJSKIPLANOVIIPOVLAENJE RASPOL AGAN.TA AKUMULIRANIM SREDSTVIMA
.............................................................................................................................................................344
17.7 KASTODIBANKA.............................................................................................................................347
17. 8 FUNKCIJANARODNE BANKE SRBI.1E................................................................................................349
 PREDGOVOR

Knjiga Telmologija osiguranja namenjena je.pre svega studentima osnovmh.diplomskih

akademskih studija Univerziteta Educons.Fakulteta za Usluni biznis i Fakulteta Poslovne
ekonomije.Uradena je prema planu i programu za predmet Osiguranje.

Naslov knjige je proiziao iz injenice da je u materijalu koji je obraden utkano praktino znanje 1
dugogodinje iskustvo.te da su dali tehnoloki postupci izrade polise u imovinskun osiguranjima i kod
osiguranja AO i AK kao i kod likvidacije teta.

Porcd osnovnc namcnc knjigc da budc udbcnik.aulor smatra da ona moc da poslui svima onima
ija je poslovna karijera r ezana za posao osiguranja.bilo kroz naunu ili posebno praktinu dclatnost.

Knjiga je nastala kao plod dugogodinjeg istraivakog rada t praktinog iskustva autora.kao 1
radova drugih priznatih autora iz zemlje i inostrnnstva.

Osiguranje.nauno posmatrano. izjednaava rizike na prilivalljivi nivo gde se oni alomiziraju.Zato

sa stanovita nacionalne ekonomije predstavija generator privrednog razvoja i mstituciju od izuzelnog
znaaja za ekonomsko funkcionisanje svake savremene drave.

Ideja vodilja u koncipiranju ove knjige je bila da se osnovna znanja iz. oblasti osiguranja
sublimiraju u praktian rad na izradi polisa koji jc i opisan u pojedinim dclovima.

Ovom prilikom izraavam svoju iskrcnu zahvalnost za svcsrdnu pomo u radu na pojcdinim
poglavljima ove knjige prof.dr.Draganu Mrkiu i prol'.dr.Neboji arkoviu.

Takode.deo s\'Og bogatog znanja i iskustva su ugradili u ovu knjigu moji prijatelji i saradnici:
Darko Pravik.Aleksandar Mitrovi.Dragoljub Mijalkovi.Nenad Kei.Vladimir Pavlovi.Zdenko
ffodoba.Aleksandar Vukov 1 mnogi drugi na emu irn svesrno zahvaljujem.

Autor
1. POJAM, SVRHA I ZADACI OSIGURANJA

1. 1 POJAM I SVRHA OSIGURANJA

Koren rei osiguranje predstavlja pride\' siguran (ilalijanski sicuro, lalinski securus). Za tuicu siguran rnoe se navesti ak
pet srpskih istoznanica: bez.kedtto. jamano. pouzdano. zacelo, svakakoPa ipak. odomaeni izraz postalo je osiguranje.

Rc osiguranjc u strunom smislu i sv akodncvnom govom ima nckoliko znacnja:

U osnovnom smislu, ono podrazumeva pri\Tednu, uslunu delatnost koja titi oveka i njegovu imovinu od posledica de-
avanja brojnih opasnosti. Na taj nain se obezbeduje neophodna sigumost u privredi i drutvu u celini.
Pod osiguranjcm sc podrazumc\ a i zakljucni ugovor o osiguranju.
Ovaj izraz obuhvata i pojam osiguravajueg drutva kao preduzea koje se u svorn poslovanju mora pridr.avati ustaljenih
naela struke.
Kada se kae osiguranje, u nekim sluajevima se rnisli na vrstu osiguranja.
Pod ovirn pojmom moe se podrazumevati i svota osi-guranja koju osigurava isplauje osiguraniku na ime naknade tete.

Kroz razliite vidove pokria, odnosno vrste zatite, delatnost osiguranja je prisutna u svakodnevnom ivotu. Pravna lica i
pojedinci izloeni su neprekidnoj mogunosti deavanja opasnosti koje mogu prouzroko\ati tetu. Osiguranje predsta-vlja jedan od
najvanijih vidova obezbeenja od takvih dogaaja i predstavlja ekononrsku nunost svakome ko vodi rauna o bezbe-nosti u
poslovanju i svakodnevnom ivolu.

Osiguranje se rnoe posmatrati s tri stanovita, odnosno ono ima tri sastavna dela: ekonomski, pravni i telmiki.
Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se eli ostvariti - tu je re o zadacima osiguranja: posredna i neposredna zatita osi-guranika.
odnosno njego\re imovine kao osnovna svrha. zatim sle-de razvojna, socijalna uloga i drugo. Pravni vid podrazumeva ureenje
izuzetno brojnih pravnili odnosa koji nastaju u osigu-ranju, poevi od njegovog zakljuivanja pa do isplate naknade tete. dok je
tehniki onaj deo koji ureuje fvmkcionisanje osiguranja posmatranog kao posebni mehanizam za procenu tei-ne rizika, njihovo
izravnavanje u prostoru i vremenu. proraun premije. sve to uz upotrebu najsavremenijih statistiko-mate-matikih i drugih metoda.

Poslovanjc prcduzca u savrcmcnoj trinoj privrcdi bcz oslanjanja na zatitnc fondovc iz osiguranja ne rnoe se ni zami-
sliti. Naknadama teta nastalim tokom procesa privreivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice omo-
guavajui joj savladavanje ekonomskih posledica tetnih doga-aja. Kod pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takoe se
reavaju pitanja njihovog zbrinjavanja.

oveka i njegovu zajednicu od davnina su ugroavale najra-zliitije opasnosti pretei da ih imite, povrede. ugroze i-vol.
zdravlje ili imovinu, dovodei u pitanje ak i njihov opsta-nak. Razni
 oblici zalite koji su primenjivaiu morali su se neprekidno usa\ra\ali budui da su naslajale i no\e
opasno-sti, odnosno rizici. Sem potrebe za zatitom sopstvenih dobara od clemcntarnih nepogoda ili od
tuih radnji. javljala se i potreba za zatitom od posledica sopstvenog delovanja kojim se mo/e naneti teta
tuim (ili i svojim) dobrima. Pojedinac sopstvenim snagama nije mogao obezbediti ovakvu zatitu. Stoga
sc vrio rano u razvoju ljudskog drutv'a pojavila ideja organizo-vanja ncophodnc zatite preko mehanizma
kojim e pojedinci, ugroeni istom opasnou. svojim naturalnim ili, kasnije. novanim doprinosima
obezbediti naknadu onima koje opasnost pogodi.

Poetoi oblici zatite Ijudima koje je pogodila nesrea (bolest ili smrt hranioca porodice, nastanak
radne nesposo-bnosti. unitenje imovine posle poara i slino) btli su zaje-dniki prilozi i pomo zajednice
- rodbine, sela ili plemena. U ovakvim, vie ili maiije slabo organizovanim akcijama, mogu se pronai
izvesni tragovi savremenog osiguranja.

Danas je osiguranje, prevalivi nekoliko milenijuma ra-zvoja i. proavi vie faza, visokorazvijena
drutvena delat-nost, ekonomska ustano\a koja nadoknauje tete nastale usled dejstva ruilakih
prirodnih sila, nesrenih sluajeva i mno-gih drugih dogaaja. Ono obeibeuje ekonomsku zatitu osi-
guranicima, pravnim i fizikim licima, od tetnih de-jstava i poremeaja do kojih dolazi nastankom
osiguranog slu-aja ili ostvarenjem osiguranog rizika Pojmovi kao opasnost. rizik. teta. odteta
neposredno su povezani s pojmom osigu-ranja koji u sebi nosi ideju sigurnosti. Premda ovo opte zna-enje
sasvim dobro llustmje svrhu osiguranja, kod njega se u sa- vremenim uslovima ne radi sanio o sigurnosti.
ve i o jo neknn veoma vanim iniocima, na primer, o doprinosu postojanosti privrednog i drutvenog
procesa uopte.2

U sutini, osiguranje predstavija udruivanje lica izlo-enih istoj opasnosti s ciljem da zajedniki
poducsu tctu za koju sc tmaprcd zna da c. prema tcoriji vcrovatnoc. zadcsiti samo nckc od njih. Osnova
osiguranja lei, dakle, u naelu uza-jamnosti. Njegov tentelj je zajednica korisnika ili vlasnika prcdmcta
osiguranja koji pojcdinano mogn prctrpcti tctu od osiguranih opasnosti. Preko osiguranja se
izjednaavaju i izra-vnavaju rizici na prihvatljivom. lako podnoljivom nivou. Atomiz.iranjc rizika. to jcst
njihovo razbijanje na mnot\ o osi-gm'anika. odnosno usitnjavanjc krupuili teta na, u prenosnom smislu,
bezbroj malih, predstavlja tehniku sutinu osiguranja.

U lileraturi se moe naii na niz tumaenja i odredaba osiguranja. Recimo. priznati nemaki
teoretiar Peter Koh na-vodi da osiguranje slui zatiti od tetnih posledica odre-enih dogaaja.' 1 Po
Fridhelmu Nikelu osiguranje je ,.fma-nsijska usluga zasnovana na jemstvu da e se pokrili rizici i u
odreenim sluajevima izvriti novana nadoknada4.

Tumaenja su razliita zavisno od toga da li ih daju ekonomisti. pra\nici. telmiari osiguranja

(aktuari), ali i u zavisnosti od karaktcristika drutveno-politikog sistcma o ijcm sc osiguranju radi. Zbog
toga se za svaku definiciju osi-guranja moe istai da je relativna te da nije opte-prih vatljiva.

Brojni su sluajevi u kojima ppjcdinac moc obczbcdi-ti ostguravajuu zatitu. Osiguranjc pokriva
i najtee gubitke kao to su smrt ili trajni gubitak radnih sposobnosti ugovaraa osiguranja - osiguranika ili
lanova njegove poroice. Kori-stei mogunosti osiguranja ovek vie ne rnora da se prepusti sliluji
posmatrajui kako poar. popla\a. krada 1 slino bespo-\ralno unilavaju njcgoui intovinu ili ljudske zivote.

1
5
Na o\ aj nain iskazuje se in razumnog pojedinca koji sa visokim stepenom odgovornosti \odi ekonomske
poslo\e. ali 1 ispunjava moralnu dunost kao ovek svestan svojih odgo\ornosti. Sa-vremeni o\ 7ek danas je
primoran. na prinier, da se kree u saobraaju. da koristi raziiitc tehnikc spravc pri obavljanju
profesionalnc dclatnosti ili u slobodno vrcrne. Iz tih akti-vnosti moe doi. uprkos najveoj panji, do teta
nekom licu ili imovini. Brojne mogunosti za osiguranje oslobaaju ovcka od straha za poslcdicc njcgovih
radnji kako prcma scbi tako i prcma svima ostalima.5

1. 2 ZADACI OSIGURANJA
U teoriji se mogu sresti razliiti prisUtpi ulozi osi-guranja. Obino se kao osnovni zadaci navodc
posrcdna i nc-posrcdna ckonomska zatita ljudi i njihove imovinc. a kao do-datni zadaci razvojna uloga
osiguranja, podrka drutvenom blagostanju i jo neki.

1. 2.1. Osnovni zadaci osiguranja

1. 2. 1. 1. Posredna ekonomska latita

Od svojih prapoetaka, pa sve do danas, kljuni zadatak osiguranja jeste posredna ekonomska
zatita osigurane imovine i lica od brojnih opasnosli. odnosno rizika koji ih ugroavaju. Ova uloga
ispoljava se naknadom nastalih teta ili isplatom osiguranih iznosa onima koje pogode osigurane opasnosti.

Znaaj ove funkcije potpuno je razumljiv jer su obezbeenje oveka. privrede i drutva u celini
preduslov njihovog opsta-nka i napretka. Zbog te vitalne potrebe drutvena zajednica je i stvorila
osiguranjc kojc danas doprinosi naporinta za ouvanjc ovckovc cclovitosti. zdravlja. radnc sposobnosti.
obezbeenje boljih uslova rada, unapreenje privree i, uopte. potpoma.e sve radnje usmcrcnc ka
izgradnji boljcg ivota i ukupnog naprctka pojcdinca i drutv'a u cclini.

Ovaj osnovni zadatak tehniki se ispoljava tako to se novani gubici manjeg broja osiguranih
lanova raspode-ljuju na celokupnu zajednicu osiguranika pa nekolicina onih koji su pretrpeli tele dobijaju
nadoknadu iz fonda stvorenog putem doprinosa, odnosno premija koje plaaju svi lanovi.

Iz prirode raznih opasnosti proizlazi da ovek, i kad naj-vie primenjuje mere sprca\anja
ostvarenja rizika i suzbijanja njihovih nepovoljnih posledica. nije u stanju da u potpunosti otkloni. odnosno
urnanji sve tete i nesrene sluajeve. Meu-tim, i tu je pronaeno odgovarajue reenje. Kao vaan
dodatak neposrednoj postoji i posredna zatita, a to je osiguranje u uern smislu. Re je ne vie o tehnikoj,
ve o ekonomskoj zatiti koja je u oiglednom punom opledrulvenom interesu. Ustanovom osiguranja
koja dejstvuje po sebi svojstvenom mehani-zmu unapred se organizuje obnova unitenog dejstvom stihije. 6

Osiguravai putcm prcduzctih mcra ili prcporukama za njihovo prcdu/imanjc u znaajnoj mcri
utiu na smanjcnjc tcta. u smislu njihovc ucslalosti i obinta. Putcm osigtuanja tctc sc unianjuju
neposredno na slcdei nain:7

1. Procena premije. Time to e traiti vee premije kod rizika s ioijim obelejima. a manje kod
dobrih rizika, osi-guravai mogu navesti osiguranika da unese poboljanja. to e uticati na tete. To se
jasno moe v ideti kod. na primcr. osiguranja od po.ara. gde ugradnja dobre protivpoame opre-me. kao
to je sisteni protivpoarnih rasprskivaa. donosi znaajnu povlasticu u vidu smanjene premije.

1
6
 2. Provera i nadzar. Osiguravai esto proveravaju prosto-rije koje su predloene za osiguranje i
njihovi obueni nad-zornici daju preporukc u vezi sa sigurnosnim i drugim merama. Kada se te mere
sprovedu. njiliov uticaj se ogleda u nianjoj verovatnoi nastanka tcta. a i ako se dese. manje su ozbiljne.
Slino je i sa ureajima i drugim postrojenjima. Recimo. prilikom ugovaranja osiguranja postoji veorna
detaljan program za redovan pregled kotlova i slinih ureaja. 0\ im kontrolama se obezbeuje da oprerna
bude u dobrom stanju, ime se znaajno smanjuje verovatnoa da do teta doe.

3. Delovanje strunjaka za tete i havarije. Ovi stru-njaci. koji rade za osiguravae ili nezavisne
organizacijc. upoljavaju sc kada do tcta doc. ali oni takoc lmaju nc-proccnji\' uticaj. davanjcm
prcporuka. i na sprcavanjc njihovog ponovnog nastanka.

4. Organizacije i udnenja osiguravaa. Postoje u raznim oblicima t njihov savelodavni posao i posao
vocnja statistike konkrctno pornac u smanjcnju tcta.

Osiguranje neposrednu zatitu pma. kako je gore ista-knuto. samo. ali i u sklopu napora drugih
drulvenih inilaca. Ovakva zatita sprovodi se primenama brojnih ntera i postupaka koji se mogu podeliti
u dve velike grupe: mere spreavunja de-avanja tetnih dogadaja i mere suzbijanja njihovih te-tnih
posledica. Tu ulogu osiguravajua drutva obavljaju po-gotovo ukoliko su kod njili tmapred predviena
izdvajanja sred-sta\a za tu namenu osnivanjem fonda preventive koji se namiruje iz dela bruto premije.

Ljudi su oduvck nastojali da smanjc broj tctnih dogadaja sluajnog karaktcra. to znai uslovljenih
stihijom ili ne-sreom. U tome su esto postizali veoma dobre rezultate. Mere spreavanja, to jcst
prcventivnc ntcrc prcdstavljaju postupkc i srcdstva zalitc pomou kojih sc nastoji prcduprcditi nastanak
tetnog dogaaja ili barern smanjiti takva mogunost. Njihov je cilj otklanjanje i umanjivanje uzroka koji bi
dor'eli do oteenja ili unitenja imovine. odnosno do nastanka nesrenog sluaja kod ljudi. U zavisnosti od
grane osiguranja. ove mere rnogu biti razliite: podizanje nasipa pored reka. kopanjc kanala. gradnja kua
otpornijih prcma poaru i zcmljotrcsu. izgradnja to bczbcdnijih prevoznih sredstava i puteva. unapreenje
odgo\a-rajuih mera pri radu, vakcinisanje i druge zdravstvene rnere. \ reterinarske mere za zatitu ivotinja
i tako dalje. Posebno mesto u merama predostronosti pripada oveku, koji paljivim postup-cima i
oprezom mo.e izbei mnoge opasnosti i tete.

Svakodnevni .ivot pokazuje da se, uprkos najsavremenijim preventivnim merama. obrazovanju.

obuci i uklanjanju subjc-ktivnih slabosti, ncpanjc. nemara tc ncznanja, tctc i ncsrcni sluajevi ipak esto
dogaaju. Neretko se u odreenom sluaju rnoe uLrditi itav splet razliitih
okoliH'sii kojc su oncmoguilc da se leta sprei. odnosno opasnost olkloni.

Medutim i lada. u asu nastanka tete. delovanje oveka ne prestaje jer se on bori nastojei da
s[iasc Ijudske ic ote i intovinu koji se jo mogu sauvati. Pod merama suzbijanja, to jest represivnim
merarna podrazumevaju se postupci zatite pomou kojih se nastoji umanjiti teta ako je tetni dogaaj ve
nastupio. Njihovo prcduzimanje temelji se na naelu zajednike koristi i obaveza kako osiguranika tako 1
osiguravaa.

Postoji vie zakonskih odredaba iji je predmet preduzi-manje mera suzbijanja. Meusobna prava i
obaveze iz ove oblasti ureduju, takoe. uslovi osiguranja kao sastavni deo ugovora o osiguranju. Ukoliko
osiguranik ne izvri svoju obavezu, a za to nema opravdanja. odteta se umanjuje za nastalo por'eanje
tete.

Mere spreavanja i suzbijanja izuzetno su znaajne sa sta-no\ita obezbedenja oveka i njegove

imovine. Ekonomski te-tni stihijski dogaaji esto se ne deavaju po ovekovoj volji ili pod njegovim

1
7
uticajem. Sloga on barem moe. prnnenom ovih mera. smanjiti tete koje optereuju celokupnu drutvenu
za-jednicu. Jasno je da u zatiti lica i imovine najvanije mora biti njihovo neposredno obezbedenje - merc
sprea\anja i suzbijanja.

1. 2. 2 Dodatni zadaci osiguranja 1. 2. 2. 1 Razvojna uloga

Posebnost osiguravajueg preduzea kao finansijskc orga-nizacije i opta svrha delamosti

osiguranja, odrcuju reim stvaranja. koricnja I raspolaganja srcdstvima. Da bi moglo da odgovori svojim
obavezama. bez obzira na vreme i visinu naslale tele, osiguravajue clrutvo mora ruspolagati
odredenim namenskim sredstvima, odnosno fondovima.

Uz svoju osnovnu ulogu, zatitu imovine i lica. osiguranje ima i izuzelno znaajnu razvojnu ulogu.
Ona proistie iz injenicc da sc prcmije u osigiuanju plaaju unaprcd, a da sc nadoknada tcta vri onako
kako nastaju. Naroito kvalitctna srcdstva za ulaganjc na fmansijska trita i u razvojnc programe
predslavlja novac iz fondova ivotnih osiguranja koji ima dugorona svojstva.

Prikupljena. privremeno slobodna sredstva ulau se u reprodukcijski proces irne se. esto
pojedinano srazmerno malim iznosima premije prikupljenim od osiguranika daje svojstv'o krupnih
novanih sredstava. Osiguravajua drutvu to ine najpre prodajom polisa osiguranja kao posrednih fman-
sijskih instrumenata, stvarajui novane fondove iz sredstava koja u tom trenutku prestavljaju viak kod
brojnih pravnih i fizikih lica. Nakon toga. prikupljena sredstvn usmera-vaju preduzeima kod kojih je
prisutan manjak. odnosno potreba za novcem u zamenu za njihove izvome finansijske instrumente. 8
Novana uloga osiguranja pogotovo je vana za zemlju koja oskudeva u kapitalu, kao to je sluaj kod nas.

Strateko opredeljenje svake osiguravajue organizacije koja tei da opstane na tritu i pojaa
konkurentsku sposobnost mora biti neprekidno uveavanje sredstava. Uz proirenje portfelja osiguranja,
vaan nain poveanja iznosa sre-dstava. u stabilnim ekonomskim uslovima, jeste i pravilno. odnosno
svrsishodno ulaganje dela sredstava osiguranja.

Raz\ijena ftnansijska trita obeleavaju ustanove kao to su osiguravajua drutva, zatim

1
8
 pcn/ijski i ulagaki fondovi.9 One se uobiajeno nazivaju ustanove ulagai. Nasu-prot njima. znaaj
pojedinaca, takozvanih malili ulagaa, daleko je slabiji. to je privreda razvijenija, znaaj osiguranja kao
ustanove ulagaa je vei jer izrneu rasta dratvenog proizvoda zemlje i tranje za osiguranjem postoji
upra\o srazmenia povezanost.

Na ovom mestu je zanimljivo islai podatak da je u razvijenom svetu osiguranje, zajedno s

penzijskim fondovima, izvor dve treine dugoronih sredstava na tritu kapitala. 10

Zbog posebnosti i izuzetno velikih novanih mogunosti osiguravajue delatnosti. mnoge zemlje
zakonskim i prateim propisinm ureduju, odnosno ogruniavaju ulaganje sredstavu osiguranja (utvruju
se procenti po oblicima plasmana, zabrane i ogranienja za neke A rste ulaganja u inostranstvu.
neophodnost dobijanja dozvola za izvesne oblike plasmana u inostranstvu i slino).

Stroiji nadzor nad ulaganjima osiguravajuih prcduzca odavno jc prisutna u praksi SAD.
Kanade i drugih zemalja. U Velikoj Britaniji je zakonodavac dao veu slobodu - od osiguravaa ivota. kao
ubedljivo najvanijih za plasman srcd-stav a osiguranja. zahtcva sc da prihodc od plasmana dre na
posebnim raunima, ne odreujui unapred posebne oblike ulaganja i njihove odnose. Ipak. drava i ovde
zadrava pravo da. po potrebi. intervenie i odredi ogranienja po pilanju uvanja i vrsta plasmana. 11

Pojedine drave SAD, uredujui poslotanje drutava za ivotna osiguranja. najee ograniavaju
postotak sredstava usmeren u obine deonice na manje od 10% aktive (neke drave 20%). Istovremeno se
ograniavaju ulaganja u obveznice i pre-lerencijalne deonice. Obino je dozv 7oljeno investiranje 5% u bilo
koji tip hartija predvidenih zakonom. Dnitvn za nei-votna osiguranja u SAD imaju vie manevarskog
prostora. Njima se odreuje donja granica ulaganja u obveznice i hipotekarne kredite. Cim je zadov ;oljen
minimum, osigurava moe rasporeivati sredstva po svom izboru u dozvoljena ulaganja. 12

U odnosu na prcthodni zakon. koji jc turo urcivao pitanja ulaganja sredstava osiguranja. sada
vaei Zakon o osiguranju Republike Srbije iz 2004. tome posveuje nekoliko, uglavnom opirnih
lanova.13

Obraena su pitanja ulaganja telmikih rezervi i garantne rezerve osiguravajueg drutva.

Tehnike rezerve sluc za pokrie obaveza iz poslova osiguranja. Garantna rezerva slui kao obezbeenje
trajnog izvravanja osiguravaevih obaveza.

Tano su odredem pojedini oblici imovine u koje se mogu ulagati sredstva tehnikth rezervi i
najmanje jedne treine garanme rezcrve kako bi se to bolje ouvala njihova stvama vrednost. Ti oblici su
sledei:
hartije od vrenosti izdate od strane drave. narodne banke, meunarodnih finansijskih organizacija
ili hartije od vrednosti za koje jemi neki od navedenih subjekata,
deonice. obveznice ili druge dunike vrednosne hartije koje su predmel kupoprodaje na domaem
tritu hartija od vrednosti,
obveznice ili druge dunike vrednosne hartije koje nisu predmet kupoprodaje na tritu hartija od
vrcdnosti (ako jc izda\ alac pravno licc sa scditcm u zemlji),
deonice kojinta se ne trguje na tr.itu hartija od \Tednosti (ako ih je izdalo pravno lice sa
seditem u zemlji i ako su lzdate u skladu sa zakonom).
ulaganja kod banaka sa seditem u zemlji.
nekretmne. Treba napomenuli da se nekretnine mogu smalrali ulaganjem samo ako su upisane u
zemljine knjige i ako odbacuju prinos. Ovo drugo podrazumeva da osiguravajue drutvo u ulaganja moe
ukljuiti samo nekretnine koje izdaje ili koje priprema za skoranje izdavanje ili prodaju. Nepokretnosli
koje drutvo koristi za svoje potrebe ne mogu se smatrati ula-ganjima u navedenom smislu.

Takoe. predvieno je da Narodna banka Srbije propisuje ogranienja pojedinih oblika ulaganja
srcdstava. kako kod tchmkih rezcrvi. tako i kod garantnc rczcn c. OA o jc uinjeno u skla-du sa
odgovarajuom smemicom Evropskog saveza.
Sredst\'a drutva za osiguranje ulau se. po pravilu, u Republici Srbiji. Zakonsku novmu
prcdstavlja mogunost da sc u inostranstvu uloi do jcdnc pctinc osiguravacvog osnovnog kapitala. 1^ Da
bi se ostvarila o\ a mogunost. drutvo pre toga rnora obezbediti saglasnost Narodne banke Srbije.

1. 2. 2. 2 Potpora drustvenom hlagostanju

Osiguranje pma izuzetno znaajnu podrku ukupnom blagostanju u drutvu. Sto je ova dclatnost
razvijcnija, manjc su obavcze dravc, odnosno njcnih fondova socijalnog osiguranja prcma Stanovnitvu.
Iz toga razloga svaka dobro ureena drava tei da u to vcem obimu podstakne ckonomsku zatitu koju
prua osiguranjc kako bi to vic smanjila pritisak na drav nc fondovc ko ji u savremenim okolnostima
neprekidno jaa usled sveopteg starenja stanovnitva. Dr.ava ak mo.e u izvesnim sluajevima i snositi
deo premije ili davati poreske olakice ugovaraima osiguranja.

Ekonomski i pravno sredene drave ne pruaju porno. ili to ine u srazmerno malorn obiniu kod
tela nastalih usled opasnosti koje se u potpiuiosti polcrivaju komercijalnim osigu-ranjem. S druge strane,
drava bi trebalo da pomogne kod teta koje se osiguravajuom zatitom nisu ntoglc pokriti. Zbog loga
savremena drava raznim merama podstie razvoj osiguranja ljudi i njihove imovine prenosei na ovm
delatnost sve vei deo tereta ispoljavanja najrazliitijih rizika.

Neposredni uticaj i doprinos ustanove osiguranja unapre-denju uslova ivota i rada ispunjava sc
svakoditevno kroz novanc nadoknadc nastalih tcta, odnosno isplatc osigtuanih svota u svini grananta
osiguranja. Stoga je dalji razt'oj ove delatnosti jedan od vanih inilaca priv'redne siguntosti i obczbcenja
drutvenc zajcdnice.

Prisustvo socijalnog inioca posehno se moie uoiti u osiguranju lica - kod osiguranja ivota,
dobrovoljnog pcnzijskog i zdravstvenog osiguranja. tc osiguranja od nczgodc. Ovim grananta osiguranja,
vodi se briga ne santo za sadanjost, ve i budunost stanovnitva kada su sredstva za ivot najpotrcbnija.
Ustanova osigiuanja stara se na taj nain o socijalnim potrcbama graana uporcdo sa dravom koja
sprovodi obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje.

ivotno osiguranje inta obeleja namenske tednje i po-drke standardu kada su mogunosti za
privreivanje i zara-ivanje ntanje zbog starosti, onemoalosti i nesposobnosti za rad. Stoga sredstva iz.
o\og segmcnta poslovanja osigura\aa imaju poseban trelman. ureden zakonskim i pratcim propisima.

Povoljan uticaj na drutveno blagostanje zapaa se i kod tmovmskih osiguranja. Recimo, kod
obaveznog osiguranja od auto-odgovomosti titi se interes vezan za oveka i imovinu. posebno ugroen u
savremenim uslovima naglog razvoja tehnike. saobraaja i naraslih opasnosti koje iz toga proistiu. Slino
je kod opteg osiguranja od odgovomosti. gde se pravinom i brzom nadoknadom obezbeuju oteena
trea lica. to je. oigledno, u punom drutvenom interesu.
1. 2. 2. 3 Doprinos sputavanju rasta cena

Osiguravaeve obaveze za naknadu teta i isplatu osigu-ranih iznosa uvek nastaju sa izvesnim
vremenskim pomakom u poreenju sa uplatom ptemija u osiguravajui fond. Iz toga razloga ulaganje u
osigtnanje uvek znai odgodenu potronju. Ovo je posebno istaknuto kod ivotnih osiguranja gde novana
sredstva ne ulaze odmah u potronju pa ne stvaraju pritisak na rast cena.
Sredstva iz osiguranja igraju tako vanu ulogu i u suzbijanju mogueg bujanja cena. 0\a uloga
poscban znaaj moc imati u zcmljama u razvoju, odnosno u tranzicijskim zcmljama u kojima se inflacija
neretko javlja u ozbiljnijoj veliini, s nepovoljnim posledicama po privredni proces i ivotni standard. 10
Uinak uticaja osiguranja na cene je utoliko vci to jc vci njcgov' prodor (ucc osiguranja) u bruto
domaem proizvodu.17 1. 2. 2. 4. Uspostavljanje sigurnosti i poverenja

Osiguranje potponiae ostvarenje poslovnili poduhvata. Poznato je. na primer. da nijedan mudar
industrijalac ncc ra-zmiljati o ulaganju vclikih svota novca u izgradnju novog pogona bcz odgovarajueg
jemstva ili obezbedenja. Ukoliko obezedenje pulem osiguranja nije ugovoreno, jedno od tilt jerrislava nioe
biti u obliku znaajnog rezervnog fonda. kako neka teta ne bi prouzrokovala finanstjski slom. Osigmanje
svojim psiholokim dcjstvom omoguava oslobaanjc ovih rczcrvi za dalje inve-stiranje i razvoj, ime se
unapreduju industrija, trgovina i druge grane.

Ovaj clcmcnat sc oiglcdno nc smc potccniti ni kod sluajeva gdc su manji novani iznosi u
pitanju. Za pojedinca je, recinto. izuzelno vano da zna da e ivotnim osiguranjem obezbediti naslcdnikc u
sluaju prcrane smrti. Radi sc o iniocu kojcg jc oiglcdno tcko proccniti. ali su njcgovc prednosti i te
kako izvesne.

Poslovni svct ima brojne koristi od povcrcnja kojc niu osiguranjc pma. Da ncrna osigttranja.
mnogi poslovni poduhvati nikada nc bi bili ni zapocti. poto bi njihovi pokrctai teko rizikotali novani
ncuspeh zbog. na printcr, mogunosti izbijanja poara. U uvodu jcdnog starog zakona u vezi sa osigu-
ranjcm prevoza, kac sc da je svrha osiguranja da sc svi trgovci. a pogotovo oni ntlai. navcdu da
bczbrinijc i slobodnijc ulazc u poslovne poduhvatc.
2. ELEMENTII OSNOVNI POJMOVI OSIGURANJA

U osnovne inioce, to jest elemente osiguranja ubrajamo rizik, premiju osiguranja, osigurani
sluaj i sumu osiguranja.

2. 1. Rizik

2. 1. 1. Shvatanje i priroda rizika

Rizik je osnovni inilac, osnovna prelposlavka. bez ega osiguranje ne bi ni moglo postojali. 18 Ima
niz razliitih shvatanja rizika. to podrazumeva da ne postoji njegovo opteprihvaeno tumaenje, odnosno
odredba.

U svom osnovnom znacnju rizik jc opasnost od nastanka ekonomski ili drutveno tctnog
dogaaja koji podrazumeva osiguravaevu obavezu da nadoknadi tetu. odnosno isplati osiguranu svotu u
skladu sa uslovima osiguranja. U najveem broju siuajcva ekonomska tctnost prisutnija jc kod neivotnih
a drutvena kod ivotnih osiguranja. premda granicu izmeu ove dve VTSte tetnosti nije uvck jednostavno
povui. U ckonomskoj tcoriji pojam rizika obuhvata dvc ravni: 1. vcrovatnou nastupanja i 2. teinu
posledica nekog dogaaja.19
 Pod rizikom se esto podraz.umeva i sam dogaaj koji e svojim nastupanjem izazvati tetu:
poar, poplava, krada, eksplozija. sudar i mnogi drugi. Na ovom mestu je vano istai da je. kada se rizik
ostvari, tada vc rc o odrcenom osiguranom sluaju.

U praksi pod rizikom se podrazumeva i predmet osiguranja, kao to je. na primer. lice za koje je
zakljueno osiguranje od posledica nesrenog sluaja, zgrada osigurana od poara, brod i terel koji se
prevozi i tako dalje. U ovorn srnislu u teoriji i praksi osiguranja govori se o dobrom i loem riziku." 0

Da bi sa osiguravajucg stanorita rizik postojao, ncopltodno je da ima nckoliko odrcdnica: 21

Mora biti mogu, oslvariv. kao to je, recimo, izbijanje poara ili sudar vozila (ukoliko
je njegovo deavanje neostvarivo, ne moe biti ni rizika ni osiguranja).
Njcgovo nastupanje trcba da izaziva ekonomsku ili drutv'cnu tctu (dogaaj koji nijc
tctan, koji nema ckonomsko-drutvene posledicc nije zanimljiv sa stanovita osiguranja).
Mora se desiti u budunosti (osiguranje je nitavo ukoliko je u trenutku njegovog
zakljuenja osigurani sluaj ve bio nastao. ili u nastupanju, ili je bilo sigurno da e se dogoditi).
Rasporeivanje rizika u vremenu i prostoru. Stalislikim melodama utvrduje se
poslojanje pravilnosti u pojavi rizika u razliitim delovima odredenog prostora u razliito vreme.
Osiguravajuu zatitu je uloliko lake sprovesti ukoliko se rizici ponavljaju, to ravnomemije rasporedeni
lokom trajanja osiguranja na lo irern podruju. Nasuprot tome. opasnosti koje odjednom pogadaju sve
objekte i lica i usredsreene su na ue podruje daleko se lee pokrivaju osiguranjem (na primcr, rizik
zemljotresa, atomski rizik i slino), premda jc i to na dananjcm stcpcnu razv'oja osiguranja mogue.
Prostomo i vremensko rasporedivanje rizika omoguava prostorno i vremen-sko i/.ravnavanje rizika kod
osiguravaa. odnosno slvaranje sred-stava potrebnih za pokrie njegovih obaveza. Stvaranjcm proslorno to
irc zajcdnicc rizika, sa to veim brojcm objckata izlocnim istovrsnim ili srodnim rizicima. omoguava sc
njiliovo lakc i potpumjc prostorno izravnanjc. Vremcnsko izravnanjc je potpunijc i ravnomcrnijc ukoliko
jc pcriod trajanja osiguranja dui (rccimo. dcsct i vic godina).
Na veliinu rizika utie vei broj inilaca. Medu njima se istiu naroito sledei: 22

vrsta opasnosti (poar, poplava, bolest, smrt. pad letelice...),

fiziko-tehnika obclcja prcdmcta osiguranja (drvcna zgrada. zgrada od tvrdog
matcrijala, zgrada mcovitc gradnje...),
vrednost predmeta osiguranja i, s tim u vezi, iznos preuzete obaveze,
duina trajanja osiguranja,
mesto na kome se nalazi predmet osiguranja.

Svi navedeni. kao i drugt inioci, obuhvataju se jednom vrednou: premijom osiguranja - to
je vei rizik, i premija e rasti. Veliina rizika iskazana premijom najee se ne odreuje pojedinano,
ve se nieri statistiki za veu grupu opasnosti iste vrste na osnovu odredenih pokazatelja kao to su
tete. Sem statistikih metoda koriste se i procene strunjaka za rizike koji obraduju sve vane inioce
od ntogueg uticaja na naslanak i visinu tele.

2. 1. 2. Podela rizika

Rizici se dele. odnosno grupiu po razliitim zajednikim svojstvima. Naime. vrste rizika koji
se javljaju u osiguranju veoma su brojne. Stoga su i oni po teini izuzetno razliiti. Jedno od osnovnih
pravila u osiguranju glasi: ,,za vei rizik, vea i premija. To znai da je rizik kao vaan inilac
osiguranja i jcdno od osnovnih polazita za izraunavanje prcmijc.
 Neke opasnosti su se tokom vrentena smanjivale. Tako je danas, zahvaljujui razvoju medicine i
poboljavanju ivotnih uslova u celini. pomerena navie granica smrlnosti, pogotovo u razvijenim
zemljama. Nasuprot tonte, neki rizici su se poveavali (na primer, opasnost od deavanja saobraajne
nezgode), a javljaju se i novi, recitno, tete od azbesla ija je upotreba zabranjena, ali su posledice
dugotrajne. Samo u SAD se procenjuje da neizmirene tete od udisanja azbestnih vlakana pre nekoliko
decenija. kada je zabranjena njihova upotreba. iznose 108 milijardi dolara. 2

Ljudi su oduvek nastojali da smanje broj tetnih dogaaja sluajnog karaktera, to znai
uslovljenih stihijom ili nesreom. U tome su esto poslizali veoma dobre rezultate, kao, na primer. u zatiti
zgrada od poara. primenom veterinarskih mera za zatitu stoke i slino. Sve te mere spreavanja i dalje se
ivo razvijaju na naunoj osnovi. Poslednjih decenija razvoj posebne naune i praktine grane. upravljanja
rizicima, takoe je dao nemcrljivi doprinos smanjivanju broja teta.

Mere spreavanja ne mogu biti jednako uspene kod svih rizika. Naime, postoje objektivm rizici
(na koje ovck nc moe da utic) i subjcktivni rizici (koji zavisc od ovekovog ponaanja). Prvi se
ostvaruju ne santo bez ovekove volje, nego i, po pravilu, bez ikakve veze s njegovim delovanjem i
ponaanjem. Za njih su, verovalno, najbolji primeri zemljolrcs. sua. oluja ili grad.

Subjektivni rizici odraavaju uticaj oveka na os .varcn je osiguranog sluaja. On moe svojim
postupcima i preduzimanjem zatitmli mera spreiti uzrok koji izaziva tetu. ali takode rnoe svojorn
nepanjom. nemamou. ili ak i naniemo sam prouzrokovati ostvarenje opasnosti. Subjektivna strana vrlo
je znaajna za ocenu rizika. a njen uticaj zavisi od vrste osiguranja i obima u kome ljudski inilac tnoe
uticati na veliinu rizika. Poboljavanje subjektivne strane rizika se u osiguranju podstie, recimo,
odobravanjem popusta na premiju, a ako je ona slabija od proseka, naplauje se poveana premija ili
ugovara vii osiguranikov samopridraj. U krajnjem sluaju, ukoliko je subjektivni rizik isuvie izraen,
osigurava e odbili zakljuenje ugovora.24

Poslenjih decenija svc je uoljiviji izuzetno veliki uticaj oveka na jainu i vrstu rizika.
Opasnosti koje donose prirodne nepogode (tajfuni, orkani, oluje) i koje se smatraju objektivnim, poslednjih
godina dobrim delom je prouzrokovao ba sam ovek. Iz toga se izvodi zakljuak kako se sve vie briu
nekad vrste granice izmeu objektivnog i subjektivnog rizika.
Na promenu ovih granica ovekovo ponaanje utie direklno i indirektno, kao i svesno i nesvesno.
Odavno je poznat svestan uticaj koji se zasniva na naunim saznanjima i dostignuima i merarna
spreavanja i sntanjivanja teta. Recimo, ureenjem vodotoka i poumljavanjem ovek moe da utie na
smanjenje rizika poplave, izgradnjom zalivnih sistema na suu i tako dalje.

S obzirom na postojanost njihovih svojstava, napravljena je podela na stalne i promenljive rizike,

koja je od velikc vanosti sa svakog od osnovnih stanovita osiguranja (tehniki, ekonomski, pravni). Stalni
su oni rizici kod kojih izglei za ostvarivanje ostaju neprotnenljivi tokom itavog trajanja osiguranja.
Tipini primeri su poar, grad ili saobraajni udesi (pretnda oni mogu sezonski da se menjaju, recimo,
tokom leta, godinjili odrnora i slino). Ovakvi rizici svojom uestalou omoguuju da se ustanovi stalna
prcmija koja odgovara pravoj teini opasnosti.''5

Kod promenljivih rizika mogunosti za njihovo deavanje opadaju ili rastu tokom trajanja
osiguranja, ponekad i iz dana u dan. Recirno, rizik za dobijanje neke bolesti naglo se poveava tokom
epidemije. Ili, naknadnim podizanjem benzinske pmnpe uz zgradu osiguranu od poara oigledno se
poveava rizik. Promenljivost rizika tipina je za ljude, ali i ivotinje, motoma vozila (promenom njihove
starosti menja se i rizik). kao i kod nekih opasnosti zavisnih od posebnih okolnosti, na primer, ratai i
politiki rizici.

U knjigama iz oblasti upravljanja rizicima i osiguranja redovno se sree podela na iste i

pekulativne rizike.2'1 isti rizici su oni koji podrazumevaju mogunost nastanka gubitka, ali ne i dobitka.
Na primer, vlasnik motornog vozila pokriven auto-kasko osiguranjem suoen je sa opasnou od sudara i
oteenja ili unitenja svoga vozila. Ako se suar desi, pretrpee novanu tetu. Ukoliko ne dode do sudara,
vlasnik nee ostvariti nikakav dobitak pa e njegov novani poloaj oslati nepromenjen. Rizici koji se
uobiajeno osiguravaju predstavljaju iste rizike, ali naravno nisu ni svi isti rizici osigurljivi.

Nasuprot njima, pekulativni rizici mogu proizvesti kako gubitak tako i dobitak jer su povezani sa
promenama cena i drugih kategorija koje prate poslovanje. U ovu grupu najee spadaju poslovni rizici -
veina ulaganja, ukljuujui berzanska. Na pekulativne rizike utiu promcne kamalnih slopa, cena slranog
novca, cena poljoprivrednili proizvoda. ruda i drugih sirovina. Veina ovakvih rizika nijc osigurljiva.
prcmda je vano istai kako nije uvek mogue jasiio razgraniiti isti od pckulativnog rizika.

Narcdna podela polazi od optosti ispoljavanja, pa tako postojc opti i pojedinani rizici. Opti
rizici pogaaju celinu ili bareni znaajan deo privrede, drutr'a, odnosno drave. Dobar primer su prirodnc
ncpogodc ili ratovi. Pojcdinac ili preduzec ncma uticaja na uzroke ovakvih opasnosti, stoga je u procesu
upravijanja rizicima teite na smanjivanju uinaka njihovog ispoljavanja. Pojedinani rizici uglavnom
utiu na pojedina lica tako da oni do izvcsne rnere mogu da iii kontroliu, to ostavlja vei broj mogunosti
tokom organizovanja procesa upravljanja rizicima. 27

U teoriji osiguranja rizici se takode posmatraju kao neraspodeljivi i raspodeljivi. Neraspodeljivi

rizici pogaaju sve ili gotovo sve ljue na isti nain i u isto vreme tako da se ne rnogu rairiti na zajednicu
rizika koja e njihovom raspodclom podeliti ukupni terct tctc. Primcr bi mogla biti svetska ekonomska
kriza koja pogaa sve uesnike na tritu i celokupno stanovnitv'o. Raspodeljivi rizici se deavaju na
pojedinim mestima 1 kod pojedinih ljudi, odnosno preduzea. Zbog toga se njihov teret nroe podeliti na
brojne osiguranike koji su svi izloeni istoj opasnosti, u skladu sa zahtevima lehnike osiguravanja. Primeri
za raspoddjive rizike su brojni. recimo, poar. krada ili lom rnaina. 28

Takoe je interesantna podela na nemerljive i merljive rizike. 29 Posebno obeleje nemerljivih

opasnosti je njihova gotovo potpuna neizvesnost Kao dobar prinier nemerljivog, a samim tim i
neosigurljivog rizika esto se navodi poslovni rizik. Rukovodioci u preduzeu se uobiajeno nalaze u
poloaju da donose poslovne odluke u uslovima vee ili manje neizvesnosli. To je sluaj pogotovo kada su
odluke povezane sa kretanjima na tritu. Recimo, rizici pogrene procene budueg kretanja ccna sirovc
nafte ili drugih stratekih sirovina su nemerljivi pa se nikako ne mogu preneti na osiguravaa.

Neophodno je istai kako je neizvesnosl rizika sa osiguravajue-tehnikog stanovita iskljuena

jedino kod dovoijno velikog i dovoljno uravnoteenog portfelja osiguranja. To znai da su rizici merljivi
jedino u okviru zajednice, a nikako samo kod pojcdinca. Tek u tom sluaju tcret opasnosti koje prete
imovini ili licima moe se prebaciti na osiguravajue drutvo.
2. 1. 3. Osigurljivost riziika

Ekonomska i pravna sigumost privrede i stanovnitva zahtevaju tano odreivanje opasnosti koje
mogu biti pokrivene osiguranjem. Drugaije reeno, od mnogobrojnih rizika koji ugroavaju neki predmet
ili lice potrebno je jasno razgraniiti koji od njih rnogu biti obuhvaeni osiguranjem, koji su osigurljivi, a
koji ne.

U teoriji su detaljno razracna pitanja podobnosti, odnosno prikladnosti nckog dogaaja za

osiguranje. Pojam prikladan za osiguravanje mia i svoju suprotnosl - neprikladan za osiguravanje Poto se
ova dva izraza nieusobno iskljuuju. izmeu njih se mora povui to jasnija crta.

Postoji vie merila koja pomau da se odredi da J< uopte postoji prikladnosl za osiguranje -
osigurljivost kako sa pristrasnog tako i sa nepristrasnog stanovita. Ta merila ipak ne treba posmatrati kao
apsolutna, ve pre kao idealne standarde koji u praksi nisu uvek dostignuli. Cak i odsustvo nekog od njih,
koje odbija komercijaine osiguravae, ne spreava. na primer, dravnu vlast da ponudi neke vidove zatite
iz oblasti socijalnog osiguranja.

Postojc rizici koji nisu ni podobni ni ncpodobni. Oni se nalazc u razdcinoj. sivoj oblasti. Za
svakog od njih postoje osiguravai koji taj rizik smatraju prihvatljivim za osiguranje, kao i oni koji ga
smatraju ncprilivatijivim. Zato se ova oblast moe zr ati prclazno ili mcupodrajc.

Kao posledica istraivanja merila podobnosti za osiguravanje dolazi se do brojnih naela, pravila
ponaanja i preporuka o merama koje e dovesti ili do proirenja prislrasne oblasli podobnosli lli do
promene kritinih rizika na taj na-in to e oni dospeti to je mogue vie u pristrasnu oblast osiginljivosli.

U preduzeu se pogotovo niora posvetiti izuzetna panja tome koje su opasnosti osigurljive. a koje
ne. Uz osigurljive, sreemo se i sa neosigurljivim rizicima, bilo da su neposreno vezani za poslovodstv'o
(odlukc iz razliitih poslovnih oblasti), ili da ih ono ne rnoe nadzirati (tclmoloki, socijalni, politiki
rizici). odnosno da potiu iz prirodne okoline (klima. crpljenje i nestaica prirodnih resursa). 11

2. 2. Premija osiguranja
Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovara osiguranja duan da plati nakon
zakijucnog ugovara o osiginanju, odnosno nakon to je potpisao polisu osiguranja.

U Zakonu o obligacionim odnosima utv'ruje se dunost plaanja i primanja premija. vreme i

meslo plaanja premije kao i posledice neisplate premije, lo e biti obrazloeno u sledeim pogiavljima

U Zakonu o osiguranju utvrena je struktura premije osiguranja. Premija osiguranja se sastoji iz

funkcionalne premije i rcijskog dodatka. Funkcionalna premija sastoji se iz tehnike prcmijc. a moe da
sadri i doprinos za preventivu ako je uraunat u premiju osiguranja. Telmika premija, kao osnovni deo
premije, slui za plaanje teta. ugovorenih surna osiguranja i druge namene u skladu sa uslovima
osiguranja. Doprinos za preventivu koristi se za sprovoenje mera u cilju spreavanja i suzbijanja rizika
koji ugroavaju imovinu i lica. Reijski dodatak se koristi za pokrie trokova sprovoenja osiguranja.
 Bitno je naglasiti da je drutvo za osiguranje duno da na kraju obraimskog perioda. utvrdi
tehnike rezerve za pokrie obaveza iz obavljanja poslova osiguranja. Pri tome je drutvo za osiguranje
koje obavija poslove jedne ili vie vrsta ivotnili osiguranja duno da tehnike rezerve utvrdi za prenosne
premije. rezervisane tete, uee u dobiti i matematiku rezervu. dok je drutvo za osiguranje koje obavlja
poslove jedne ili vie vrsta neivotnih osiguranja. duno da utvrdi telmike rezerve za prenosne premije,
rezervisane tete i izravnavanje rizika. Pri tome, prenosne premije obrazuju se izdvajanjcm iz ukupne
premije osiguranja na kraju tekueg obraunskog perioda, odvojeno za svaku vrstu osiguranja, srazmemo
vremenu trajanja osiguranja. U najkraem, prenosne premije su deo premijc koji se koristi za pokrie
obavcza iz osiguranja kojc nastaju u narednom obraunskom periodu.

Shodno novom Zakonu o osiguranju, rezerve za uee u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji
osiguranici imaju pravo po osnovu uea u dobiti iz ugovora o osiguranju ivota, ako su osiguranici
prihvatili da uestvuju u riziku deponovanja i uiaganja sredstava tehnikih rezervi.

Matematika rezerva je telmika rezerva drutva za osigu-ranje namenjena izmirivanju buduih

obaveza po osnovu ivotnog osiguranja, koja se izraunava posebno za svaki ugovor o osiguranju ivota.
tako to se vrednost obaveza iskazuje u vreme izra-unavanja matematike rezerve.

Rezerve za izravnavanje rizika obrazuju se na teret rashoda drutva za osiguranje, posebno za

svaku vrstu neivotnih osiguranja i koriste se vremensko izravnavanje toka tela u pojedinim vrstama
osiguranja.

. Opte prihvaeno je da premija osiguranja predstavlja cenu koju ugovara osiguranja treba da plati
osiguravau nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, kako bi mu imovina. imovinski interesi, odnosno
neld drugi predmet osiguranja bili osigurani.

Jedna od kljunih obaveza dmtava za osiguranje je da na osnovu aktuarskih naunih metoda

utvrdi visinu potre-bne premije koju ugovara osiguranja treba da plati. Visina premije se utvruje na
osnovu posebnih dokumenata koji se nazivaju tarife. U usiovima trine konkurencije visina premije
predstavlja jedan od kljunih elemenata za opredeljivanje ugovaraa osiguranja kod kog drutva za
osiguranje e da zakljui ugovor o osiguranju. Stoga je utvrivanje premije jedan od najsloenijih poslova
u osiguranju. Sa jedne strane moraju se ispuniti svi zakonom predvieni uslovi vezani za propisanu
strukturu premije, odnosno moraju se obezbediti dovoljna sredstv'a za naknadu teta, ali se mora biti i
konkurentan sa visinom premije na tritu.

Prilikom odreivanja pojma premije, ukazaemo i na pojmove bonusa, malusa, franize, kao i
tehnikog rezultata.

Pravo na bonus, ili bonifikaciju, je pravo na snienu premiju u narednom periodu trajanja
osiguranja. najee za narednih godinu dana. koliko je najee vremenska vanosl polisa osiguranja.
Koliki je bonus i kako se stie tj. pod kojim uslovima, regulie se posebnim uslovima osiguranja koji su
razliili za pojedme grane. ali I vrste osiguranja. Za razliku od bonusa. postoji i pravo osiguravaa da za
naredni period trajanja osiguranja ugovarau osiguranja obrauna uveanu premiju osiguranja u vidu
posebnog doplatka (malusa). 1 ovaj vid obraunavanja uveanja premije, regulie se posebnim uslovima
osiguranja i razlikuje se u zavisnosti o kojoj se grani. odnosno vrsti osiguranja radi. Postojanje bonusa i
malusa je potpuno opravdano. s obzirom da predstavlja ozbiljnu motivaciju za ugovaraa osiguranja da
uva sopstvenu imovinu, preduzima mere da ne doe do osiguranog sluaja, jcr c na taj nain stci pravo
da za istu surnu osiguranja plati manju premiju. Odnosno. takvim svojim odnosom prema osiguranoj sf\ rari
izbei e mogunost da osigurava. za isti iznos sume osiguranja zarauna uveanu prcmiju.

Pitanje bonusa i malusa. tj. uslovi pod kojim se oni obraunavaju i u kojim iznosima, predstavlja
jednu od komponenti konkurentnosti na tritu osiguranja ali i mogui oblik nelojalne konkurencije na ta
emo ukazati u daljem izlaganju.

2. 2. 2. Franiza

Pod franizom se podrazumeva ugovoreni iznos uea osiguranika u naknadi tete. U uslovima
osiguranja sc dcfmic da ako jc ugovorcno da osiguranik sam snosi jcdan dco tctc, tj. ako je prcdvien
ugovoreni samopriraj (franiza). naknada e se. ako nastupi osigurani sluaj. utvrditi tako da na
osiguranika otpada deo tete u visini ugovorenog samopridraja.

Franiza se ne pretpostavlja, ve se rnora ugovoriti. Predstavlja stimulativan instrument zatite

imovine, s obzirom da je osiguranik. u principu, znatno paljiviji sa osiguranom stvari kada je svestan da e
deo tete. ukoliko do nje doe, sam snositi. U pojedinim uslovima se predvida mogunost plaanja
odgovarajueg doplatka na prermiju koju moe da plali ugovara osigmanja da se ne bi primenjivala
traniza u sluaju naknade tete. U zavisnosti od toga na koji naiir osiguranik uestvmje u tcti, postoje
tzv. integralne franize (osiguranik uestvuje u tcti samo do odreenog ugovorcnog apsolutnog iznosa);
tzv. odbitna franiza (osigurava uestvuje u naknadi samo ako je teta prela odrccni ugovoreni apsolutni
iznos i to samo za taj dco) i tzv. proporcionalna franiza (osigurava uestvuje uvek u odreenom procentu
u teti).

2, 2. 3. Tehniki rezultat
Tehniki rezultat je jedan od najvanijih pojmova u praksi osiguranja. UtvTeni tehniki rezultat
je bitan I za osiguravaa i osiguranika. Osigurava, dugorono posmatrano. ne moe da posluje sa
negativnim tehnikim rezultatom. s obzirom da to znai da je iznos koji isplauje po osnovu teta vei od
iznosa koji naplauje po osnovu premija osiguranja. Pored toga, na osnovu analitiki posmatranog
oslvarenog tehnikog rezullala, osigmava defmie svoju poslovnu politiku. Stoga se telmiki rezultat prati
sa vie aspekata, a najee iskazuje po granama osiguranja (imoviua, usevi i plodo\i. nioloma \ o-iila.
iransporl i kredili. ivot i nezgoda). unutar grana po odredcnint vrslama (npr. kod motornih vozila posebno
se iskazuje za osiguranje od autoodgo\ omosti. posebno za osiguranje auto-kaska). po sektorima vlasnitva
(za osiguranje dmtvenog i za osiguranje privatnog sektora). za svakog pojedinanog osiguranika. Za
osiguranika je takoe va.nO da prati ostvarcni tehniki rezultat kako bi prilikom zakliucnja ugo\ora o
osiguranju. izabrao optimalno osiguravajuc pokric. Porcd toga. u zavisnosti od postignutog tehnikog
rez.ultata u odreenim granama osiguranja. z.a s\akog osiguranika sc odobravaju bonusi u obliku snicnja
prcmijc. odnosno malusi u obliku doplatka na premiju (npr. kod osiguranja maina od loma i nekih drugih
opasnosti. tehniki rezultat se utiruje pojcdinano za svakog osiguranika. a na osnovu ostvarcnog
tclmikog rczultata u poslcdnje tri godinc obraunava se bonus ili malus za naredni period osiguranja).

U praksi postoje dva osnovna oblika tehnikog rezultata - tekui tehniki rezultat i merodavni
telmiki rezultat.
 U praksi osiguranja tekui tehniki rezultat se izraunava tako to se iznos likvidiranih teta u
tekuoj godini podeli sa iznosom fakturisane telmike premije u tekuoj godini i tako dobijeni iznos
pomnoi sa 100. Pri tome se dobija odgovarajui procenat kojim se iskazuje postignuti tehniki rezultat.
Optepriln aena fonnula za izraunavanje tekueg tehnikog rezultata glasi:

1 i kvidi ratt tete tekucegodi ne no_o -

fakturisam tehnickapremijatekucegodine

Naglaavamo da se kod izraunavanja tekueg tehnikog rezultata ne uzimaju u obzir isplacnc.

vc samo likvidiranc tctc. Takoc sc nc uzima u obzir ncplaena. vc samo fakturisana pretnija. Stoga jc
znaajnije utvrditi visinu merodamog tehnikog rezultata koji se dobija kada sc iznos merodavnih teta
podeli sa iznosom merodavne telmike premije i ponmoi sa 100, a to sve rezultira odgovarajuim
procentom. Dakle. opte prihvaena fonuula za izraunavanje merodavnog tchnikog rezultata je:

merodavnetete
----------------------------------------------100=%
merodavnatehni ckapremij a

Pri lome je vano naglasiti da se do tznosa merodavnih teta dolazi tako. to se saberu iznosi
rezervisanih teta prenetih iz pretliodne godine i iznosi prijavljenih i likvidiranih teta iz tekue godine i od
tog zbira oduzmu iznosi prija-vljenih a nelikvidiranih teta u tekuoj godini. koje su rezervisane na kraju
godine. Do iznosa merodavnc prcmijc sc dolazi tako to sc sabcrc prcnosna prcmija iz prethodnc godine i
fakturisana premija u lekuoj godini i od toga iznosa oduzme prenosna premija koja se na kraju godinc
prenosi u narednu godinir

Jedan od najveih problema u praksi za osiguravae je naplata premije osiguranja. usled oteanih
uslova privrcivanja, a poscbno nclikvidnosti. Stoga sc znaajan dco ukupnc fakturisanc premije
kompenzira sa likvidiranim tetama ili naplauje u robi. umesto u novcu. Istakli smo prcthodno jo uvck
ncdovoljan udco prcmijc osiguranja u ukupnom drutvcnom proizv odu Srbijc i Crne Gorc.'4
Jedan od kljumh elemenata osiguranja je osigurani sluaj. Osigurani sluaj se dcfinie kao
budui. neizveslan 1 nezavistan od iskljuive \ olje ugovaraa osiguranja, dogadaj s obzirom na koji se
zakljuuje osiguranje. Stoga se utvruje da je ugovor o osiguranju nitavan ako je u asu njegovog
zakljuivanja ve naslao osigurani sluaj. ako je bio u naslupanju ilije izvesno da e nastupiti. lli je ve tada
bila prestala mogunost da on nastane. Meutim ako je ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen
odreden period koji prethodi zakljuivanju ugovora. ugovor e biti nitavan santo ako je u asu njegovog
zakljuivanja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani sluaj ve dogodio. odnosno dajc vc tada
bila prcstala mogunost da sc on dogodiU

Eventualno nastupanje osiguranog sluaja i zakljuivanje povodom toga, ugovora o osiguranju

predstavlja uopte osnovnu logiku postojanja delatnosti osiguranja. Bez povremenog nastupanja osiguranih
sluajeva ne bi irnalo ni smisla zakljuivati osiguranje.

Nastupanjem osiguranog sluaja osigurava je duan da isplati naknadu lli svotu odreenu
ugovorom u ugovorcnom roku koji nc moc biti dui od 14 dana. raunajui od dana kada jc osigurava
dobio obavetenje da se osigurani sluaj dogodio. Ukoliko je za utv'rivanje postojanja obavczc
osiguravaa potrcbno izvcsno vrcmc. ovaj rok poinje tci od dana kada jc ntvrcno postojanje njegove
obaveze i njen iznos.
 Naslupanjem osiguranog sluaja nastaje teta. Opte-prihvaeno je da se pod letom podra/.umeva
gubitak. odnosno sma-njene imovine (tzv. intovinska teta) ili povreda linog dobra, zdravlja. asti, ugleda.
(tzv. neimovinska teta). Imovina je predmet osiguranja, u tzv. imovinskim osiguranjima i retki su izuzeci
koji predv idaju da se pojedine vrste imovine ne niogu osigurati. to znai da nastupanjem osiguranog
sluaja dolazi do unitenja ili oleenja imovine. Meulim. osiguranjem lica nije obuhvaeno
nadoknaivanje neimovinskih teta koje se odnose na povredu asti. uglcda. ali jcsu onc kojc sc odnosc na
zdravljc ukljuujui i smrt, to c poscbno biti obrazlocno.

Imovinska teta se uglavnom javlja u dva oblika - kao stva-ma teta. kada dolazi do unitenja ili
umanjenja imos ine i izgubljene dobiti pod kojorn se podrazunteva gubitak one imovinske koristi koja ne
postoji. ali koja bi nastala u redovnim. uobiajenim okolnostima i samim tim bi uveala imovinu oteenog
da nije dolo do tetnog dogaaja. hnovinska osiguranja upravo imaju funkciju nadoknaivanja imovinskih
teta i to uglavnom stvamih leta. a pod odredenim okolnostima i izgubljenu dobit (npr. kao omanog
osiguranja). U Zakonu o obligacionim odnoshna definisano je da se pri utvrivanju iznosa tete uzima u
obzir izmakli dobitak samo ako je to ugovoreno (l. 925. stav 5).

tete na imovini kao predmetu osiguranja mogu biti totalne i delimine. Totalna teta nastaje kada
je predmet osiguranja uniten. Shodno vaeim Uslovima u sluaju unitenja osigurane stvari (totalna tcta)
ili kada sc osiguranc stvari po ugovom o osiguranju smatraju unitcnim (tzv. ckonomska totalna teta) ili u
sluaju unitenja sUari kao izvora opasnosti kod osiguranja odgovornosti. ugot or o osiguranju prcstajc u
momcntu unitenja navcdenih stvari. 't!
 U sluaju nastanka delimine tete. predmel osiguranja je oteen. ali nije imiten. le ugovor o
osiguranju ostaje na snazi. I u Zakonu o obligacionim odnosima je uU reno da ako se u loku istog perioa
osiguranja dogodi vie osiguranih sluajeva jedan za drugim. naknada iz osiguranja za svaki od njih
odreuje se i isplauje u potpunosti. s obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenja za iznos
ranijc isplacnih naknada u tom pcriodu (l. 925. stav 6).

U stranoj teoriji u praksi se koristi veliki broj naziva za razne vidove teta. od kojih emo navesti
samo neke.j7

2. 4. Snma osiguranja

Pod sumoni. to jest sr otom osiguranja podrazumeva se iznos definisan u zakonu lli ugovorom o
osiguranju. odnosno polisi osiguranja, koji je gomja granica obaveze osiguravaa prilikom naknade tcte.

Interesantno je da se u Zakonu o obligacionim odnosima upotrebljava termin ,,s\'ota osiguranja.

ali se u praksi nmogo vie koristi termin ..suma osiguranja. U Uslovima osiguranja sunta osiguranja se
definie kao iznos na koji je stvar. odnosno imovinski interes osiguran. Predstavlja maksimalnu obavezu
osiguravaa koji ne podlee revalorizaciji, osim ukoliko se to izriito ne ugo\ ori.

U osiguranju lica. u sluaju nastanka osiguranog sluaja. osiguraniku. odnosno korisniku

osiguranja se isplauje osigurana suma koja je nezaobilazni, tj. bitan element kod zakljuivanja ugovora o
osiguranju. Pri tomc, nijc bitno kolika jc stvarna tcta niti sc ona utvrujc. Visina osiguranc suntc jc
odvojena od stvarno prctrpljcnc.tctc koja sc. u krajnjcm sluaju, nc rnoe prccizno ni utvrditi, s obzirom
da teta nije ni na-stala na imovini nego na licu, tj. osigurani sluaj se ostvamje kada dode do gubitka
ivota, onosno zdratlja. U ovorn kontekstu istiemo da se vtIo esto meaju termini ..suma osiguranja
i ..osigurana surna. Naglaavamo. termin ..suma osigvnanja treba da se koristi u imovinskim
osiguranjima, a tcnnin ..osigurana suma u osiguranju lica.

Opteprihvaeni stav je da se naknada tete u imovinskim osiguranjima odrcuje u odnosu na tri

osnovna elementa - siunu osiguranja. visinu prelrpljene tete i vrednost osigurane stvari. Pri tome. visina
naknade tete ne sme da pree iznos pojeinano ni iznos sutne osiguranja, ni visinu pretrpljene tctc. ni
vrcdnost osiguranc stvari. I dok jc prilino ujcdnacno shvatanjc da visina naknadc tctc nc moe da prede
vrednost osigurane stvari, niti visinu stvarno pretrpljene tete, suma osiguranja, kao gornja granica obavczc
osiguravaa u odnosu na osigtiranika u praksi sc ponckad dovodi u pitanjc, ukoliko nastupi osigurani
sluaj.

Napominjemo da se, ukoliko se dovede u pitanje suma osiguranja kao lhnit obaveze osiguravaa
ozbiljno dovodi u pitanje iitav sistem osiguranja. Suma osiguranja, teorijski posmatra- no. nije bitan
elemenat ugovora o osiguranju. ali je nespomo veoma vaan. Naglaavamo da je suma osiguranja jedan od
najva-nijih ugovomih odredbi, na koje se bazira veliki deo imovinskih osiguranja. Najprimenjeniji vid
osiguranja - osiguranje na ugovorenu vrednost - bazira se upra\o na injenici da osigu-ranik utvruje
vrednost osigurane stvari, koja ne mora a bude jednaka stvarnoj vrednosli osigurane stvan. pa se shodno
tome utvrduje suma osiguranja. Primenjujui premijsku stopu iz la-rife na ulvrdenu sumu osiguranja.
dolazi se do visine premije. Upravo u ovako utvrdenom nainu visine sume osiguranja i prenrije svoju
primenu nalazi princip jednakosti davanja i osiguravaa i ugovaraa osiguranja. Naime, to je vea suma
osiguranja, tj. gornja obaveza osiguravaa vea je i premija koju treba da plati ugovara osiguranja i
obrnuto.

Nadovezujui se na polazni stav da je suma osiguranja vaan elemenat ugovora o osiguranju i

predmet dogovora osiguravaa i ugovaraa osiguranja, sledi i zakljuak da se tako koncipirana suma
osiguranja mora potovati prilikom naknade tete, s obzirom da su i osigurava i ugovara osiguranja znali
lli morali znati da je suma osiguranja gomja granica obaveze osiguravaa kod naknade tete. Nairne. realna
je pretpostavka da bi ugovarau osiguranja, da je ugovorio veu surnu osiguranja, bila isplaena i vea
naknada tete. ali bi tada platio i veu premiju. Opreeljujui se za manju suinu osiguranja nego to je
vrednost osigurane stvari. najee zato da bi platio manju premiju, ugovara osiguranja je morao znati da
e mu. u sluaju nastanka osiguranog sluaja. biti isplaen i manji iznos naknade tete nego to je iznos
realno pretrpljene tete. Svesno ugovaranje podosiguranja od strane ugovaraa osiguranja postaje sve ea
pojava u uslovima ekonomske recesije. Sa druge strane, osiguravau nije interes da zakljuuje osiguranje
na sumu osiguranja koja je nia od stvarne vrednosti osigurane stvari. s obzirom da time dobija pravo na
manju premiju. a u sluaju nastanka osiguranog sluaja isplauje manje iznose naknade tete od realno
nastale tete, lo nije dugoroan interes osiguranja kao delatnosti.

Skreemo panju i na to da i sam naziv druge ugovome strane - ugovara osiguranja - na koji
upuuje i Zakon o obligacionim odnosima namee zakljuak da se osiguranje ugovara, a ne da mu se saino
pristupa. Takoe se ne bi smela poistoveivati suma osiguranja koja se primenjuje u imovinskom
osiguranju sa sumom osiguranja koja se primenjuje kod obaveznog osiguranja odgovomosti, vlasnika
motomog vozila ili vazduhoplova z.a tete priinjene treim licima. U prvom sluaju se radi o elementu
koji je predmet ugovaranja. a u dmgom se radi o elementu koji je odreen imperativnim nonnama. Stoga se
u praksi rnora izriito voditi rauna o torne da je suma osiguranja ugovorena, a ne odreena od strane
osiguravaa te je stoga, ukoliko doe do sudskog spora, treba i potovati. U ovom kontekslu bilno je
podsetili da visina lele i visina naknade tete, odnosno odtete, Jiisu isti pojmovi. Idealno bi bilo da su
navedeni iznosi identini, to oni i jesu, ukoliko je ugovoreno osigu-ranje sa sumom osiguranja koja
odgovara vrednosti osigurane stvari. Medutim, u praksi to esto nije sluaj. to ne daje pravo da se u praksi
ignorie suma osiguranja ugovorena slobodnom voljom ugovornih strana.

Naravno da prilikom nadoknaivanja tete iznosi suma osiguranja i isplaene naknade tetc ne
moraju da budu isti, ak i kada je u pitanju totalna teta. Naime, ukoliko se zakljui osiguranje na
ugovorenu vrednost, sa ili bez koeficijenta korekcije, ali sa primenom koeficijenta rasta cena (npr. na malo)
kojom se uveava i suma osiguranja i premija osiguranja iz meseca u mesec. tada se u sluaju nastanka
osiguranog sluaja uzima u obzir uveana suma osiguranja, to je prethodno regulisano ugovorom. Takoe,
ako je ugovoreno osiguranje sa tzv. promenljivonr sumom osiguranja, pri eniu se uz plaanje uveane
premije suma osiguranja iz meseca u mesec uveava za ugovoreni koeficijent, tada se, takode, mora voditi
rauna o onoj sumi osiguranja koja vai u rnesecu kada se dogodio osigurani sluaj. U oba navedena
sluaja se ne radi o odstupanju od principa da je suma osiguranja gomja granica obaveze osiguravaa, ve
upravo o potovanju tog principa, pri emu se, samo zbog jednogodinjeg trajanja ugovora o osiguranju
daje mogunost realne zatite imovine u uslovima inflacije, primenom odgovarajueg koeficijenta.
I dok je kod osiguranja lica. nakon to su se stekli ugovorom defmisani uslovi, osiguraniku.
odnosno korisniku osiguranja isplauje osigurana sunia. kod osiguranja imovine situacija je sloenija.
Nainie, osigurava je obavezan da ugovarau osiguranja nadoknadi tetu. ali samo do visine definisane
sume osiguranja, koja mora biti upisana u polisi osiguranja. Dakle, sa jedne strane ne mora se uvek isplatiti
iznos celokupne sumc osiguranja, jer je iznos naknadc iz osiguranja shodno ugovoru csto manji od
utvrenog iznosa sume osiguranja, mti sa druge strane, naknada iz osiguranja rnora odgovarati visini
stvarno prctrpljcnc tete, s obzirom dajc ugovara osiguranja zakljuio takav ugovor o osiguranju, na
osnovu kojeg je visina smne osiguranja nia od stvarne vrednosti osigurane stvari.
 3. VRSTE I PODELA OSIGURANJA

3. 1 Vrste osiguranja u nas

Zakon o osiguranju Republike Srbije, slino iskustvima mnogih razvijenih zemalja, osiguranja dcli na ivotna i neivotna.
Svaka od ovih grupa daljc se rava na vei ili manji broj vrsta osiguranja.

3. 1.1. Zivotna osiguranja

ivohia osiguranja, prema naim propisima. dele se na sledee wste:

osiguranje ivota,
rentno osiguranje,
dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota,
dobrovoljno penzijsko osigmanje,
druge vrste ivotnih osiguranja.

Osiguranje ivota je vid pokria kojim se osigurava obavezuje da e, na osnovu placnih premija osiguranja, isplatiti
osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za sluaj srnrti odreene osobe (osiguranika ili drugog osiguranog lica), odnosno
za sluaj doivljenja odreenog vremena, to jest ugovorenog broja godina. U savremenim uslovima ugovarau osiguranja se
najee jednim ugovorom - meovitun osiguranjem - nude oba vida obezbeenja.

Rentno osiguranje je posebna vrsta ivotnog osiguranja kod kog se naknada iz osiguranja javlja u obliku ugovomo ulwdene
redovne rente, tokom odredenog razdoblja ili doivotno. Uplata premije moe biti u vidu jednokratne svote ili, jo ee, tokom
veeg broja godina. Ugovorena visina rente moe biti stahia, rastua lli opadajua. Njena isplata, koja je najee mesena. otpoinje
ili odmah po uplati ukupne premije ili nakon odreenog broja godina. Kod osiguranja rente mogue je prilagoavanje eljama
ugovaraa osiguranja i u vezi sa plaanjem premije i kada je re o isplati rente, to je razlog postojanja velikog broja njegovih oblika.
Rentno osiguranje se nadopunjuje sa dobrovoljnim pcnzijskim osiguranjem jer imaju istu osnovnu svrhu - obezbeenje sredstava
neophodnih za ivot u poznijem ivotnom dobu.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dopunu obaveznom penzijskom osiguranju. Njime osigurana lica dodatno
obezbeuju sebi i lanovima porodice vee prihode. Sem toga, lica neobuhvaena obaveznim osiguranjem mogu na taj nain
posebnim ulaganjima pribaviti potrebnu zatitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje zasniva se na uplati doprinosa odreenih prema
ekonomskim merilima u cilju prikupljanja potrebnih sredslava, imajui u vidu procenjeno trajanje korienja prava osiguranika,
visinu penzija i drugih davanja iz osiguranja kao posledice nastanka oncsposobljenosti posle pretrpljenog nesrenog sluaja ili
bolesti, visinu prinosa od ulaganja i slino.

Izmedu rentnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja, uz izvesne slinosti, ima i razlika. 39

Ako se desi da osiguranik umre tokom razdoblja uplate premije za rentno osiguranje, uplaeni iznos se vraa njegovim
naslednicima. Renta se, nasuprot penziji, ne nasleuje. To znai da ukoliko osiguranik umre u toku primanja rente, isplata se
obustavlja.
Kad je re o dobrovoljnom penzijskoni osiguranju, ukoliko osiguranik umre tokom uplaivanja premije, njegov naslednik
e polagati pravo na penziju onako kako je odreeno ugovoront, odnosno zavisno od stanja prikupljenih sredstava na linom raunu.
U sluaju da osiguranik prima doivotnu penziju, i njegov naslednik e je primati doivotno. Ako se, pak. odluio da je prima na
odrceni rok, naslcdniku e biti isplaivana do istcka toga roka.
 Iz svega navedenog se rnoe zakljuiti da dobrovoljno penzijsko osiguranje prua vie pogodnosti osiguraniku, te je stoga,
za isti nivo davanja. skuplje u odnosu na rentno osiguranje.

3. 1. 2. Neivotna osiguranja
Zakon o osiguranju navodi devetnaest vrsta neivotnih osiguranja, od kojih izdvajamo najvanije:
Osiguranje od posledica nezgode (ukljuujui osiguranje od po\Teda na radu i profcsionalnih oboljcnja). Ono
pokriva: isplatu ugovorcnih osiguranih svota, dclova osiguranih svota i naknadu ugovorenih trokova (1) kao i isplatu zbog posledica
povreda ili oteenja zdravlja, odnosno zbog smrti puhiika (2).
Dobrovoljno zdravstv'eno osiguranje Ono obuhvata: je-dnokratnu novanu naknadu zbog osiguranikove
nesposobnosti za rad (1), naknadu ugovorenih trokova leenja (2) i spoj ove dve naknade (3).
Osiguranje motomih vozila. Radi se. zapravo, o kasko-osiguranju. Njime su pokrivene tete na motomim vozilima
na sopstveni pogon (osim inskih vozila za koje postoji posebno osiguranje) i na vozilima bcz sopsU'enog pogona, a ukljuen je i
gubitak tih vozila.

Osiguranje imovine od poara i dmgih opasnosti. Ono pokriva tete na imovini usled poara. eksplozije. oluje i
ostalih prirodnih nepogoda. atomske energije. klizanja i sleganja tla. Iskljuene su tete na saobraajnim sredstvima (motoma, mska
vozila, vazduhoplovi i plovila) za koje postoje posebna osiguranja.
Ostala osiguranja imovine. Obuhvataju imovinske tete zbog loma maina, provalne krae, loma stakla, grada.
mraza i nekih dmgih opasnosti.
Osiguranje od odgovomosti zbog upotrebe motomih vozila. Ono obuhvata sve vrste odgovornosti zbog korienja
motornih vozila na sopstveni pogon na kopnu. ukljuujui odgovornost prilikom prevoza.
Osiguranje od opte odgovomosti za tetu. Njime su pokrivene ostale vrste odgovornosti (sem odgovomosti usled
upotrebe kopnenih vozila, letelica i plovila).

3. 2 Osiguranje imovine i osiguranje lica

Polazna taka ove podele je zamisao da se osiguranja, sa stanovita predmeta osiguranja i opasnosti koje im prete, mogu
podeliti u dve oblasti: s jedne strane, u pokrie rizika koji ugroavaju same ljude (osiguranje lica) i, s drage strane. u pokrie rizika
koji prete njihovoj imovini (imovinsko osiguranje).

Kod osiguranja imovine plaanje naknadc tctc podlee dvostmkom ogranienju: 40

s jedne strane. zbog naela plaanja tano odreene i utvrene tete. koje zahteva to je mogue tanije utvrivanje visine
tete i iskljuenje mogunosti za bogaenjem zbog zakljuenja osiguranja,
s druge strane, zbog visine ugovorene svote osiguranja koja ograniava gornju granicu plaanja odtete.
U sluaju kada sc vrednost osiguranja (osigurana vrednost) inoc utvrditi. ona ima uticaja u sluaju tete usled mogueg
podosiguranja, i to na sledei nain: ako je svota osiguranja ispod vrednosti osiguranih stvari, onda se teta isplauje sanio u
srazmeri izrneu svote osiguranja i osigurane vrednosti (srazmemo umanjenje plaanja odtete). Ukoliko se, meutim, osigurana
vrednost nc moe utvrditi (na prirner, kod osiguranja od odgovornosti), onda se ovo naclo ispoljava tek kada teta premai svotu
osiguranja, jer taj njen deo koji prekorauje granicu treba da snosi sam ugovara osiguranja.

Osiguranje lica obuhvata one vidove osiguranja s pokrivenim rizicima koji neposredno ugroavaju ovekov ivot ili telo:
osiguranje ivota. osiguranje od nesrenog sluaja. zdravslveno i bolesniko osiguranje, penzijsko osiguranje. Svaka od ovih
osnovnih vrsta pojavljuje se u nizu oblika, a postojc i njihova spajanja i meuoblici.

Opta svojstva osiguranja lica su sledea:41

 opasnost pokrivena osiguranjem ostvaruje se na osiguranikovoj linosti kao na. uslovno reeno, predmetu koji se ne
rnoe iskazati kroz materijalnu vrednost,
stoga cilj osiguranja lica ne moe biti naknada tete, ve isplata unapred ugovorene osigurane svote i
materijalni interes nije uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja.

Osiguranje lica se moe podeliti na premijsko i socijalno obezbeenje. Od osiguranja imovine razdvaja se polazei od
njihovih brojnih razlika sa gledita osiguravajue tehnike, te ekonomskog i pravnog stanovita.

3. 3. tetovno osiguranje i svotno osiguranje

Uvaavajui naelo zadovoljavanja stvame ili zamiljene polrebe kada se desi osigurani sluaj i osigurava ue u obavezu
plaanja odtete, postoje tetovno osiguranje i svotno osiguranje. tetovno osiguranje pokriva stvarnu potrebu posle naslale tete.
dok se u svotnom osiguranju primenjuje naelo pokria zamiljene potrebe.

tetovno osiguranje ili osiguranje od teta je izraz kojirn se u teoriji i praksi osiguranja obcleavaju one granc osiguranja
ija je svrha da sc osiguranik poslc gubitka stvari lli nastanka odgovomosti stavi koliko je to mogue u isti poloaj u kom se nalazio
pre nastupanja tih dogaaja. Osiguravajua zatita se sprovodi prerna naelu pokria stvarno nastale potrebe, dakle, sarno radi
naknade tete prouzrokovane nekini osiguranim dogaajem. Osiguranik iz nastale tete ne moe izvlaiti korist. odnosno bogatiti se.
tetovno osiguranje, takode. obeleava injemca da je \ isina odlete trostruko ograniena: visinom svote osiguranja,
vrednou osiguranog predmeta i visinom tete. U osiguranje od teta spadaju ugiavnom imovinska osiguranja - svi oblici osiguranja
stvari i osiguranja imovinskih interesa, Izuzetno. tetovno osiguranje obuhvata i neka osiguranja lica (na primer, osiguranje od
bolnikih trokova).

Svotno osiguranje predstavlja zajedniki pojam za sve oblike osiguranja kod kojih su osigurane svote neophodno navedene
i ugovorene, unapred procenjene, i kao takve u celini predstavljaju utvrenu osiguravaevm obavezu, a ne samo granicu odtete. Da
bi do isplatc dolo, neophodno je da osiguranik dokae da je nastupio osigurani sluaj. bez bilo kakvog dokazivanja o zbivanju
nekakve tete.42

U svotna osiguranja spadaju osiguranje ivota. razni oblici osiguranja dnevne naknade. te, najveim dclom. i osigruanje od
nezgodc. Proizlazi da se osiguranja lica uglavnom svrstavaju u svotna osiguranja, premda se s njima ne mogu u potpunosti
poistovetiti. Kod svotnog osiguranja vano je ncpostojanje odtctnih svojstava jcr jc obim tcte bilo nemogue, bilo veonra teko
ustanoviti. Stoga se neki opti propisi, obavezni kod tetovnih osiguranja (o poosiguranju, viestrukom ili dvostmkom osiguranju, o
subrogaciji). ovde izuzimaju.

3. 4. Naini podele

Osiguranje se danas pojavljuje u mnogobrojnim oblicima. To namee potrebu lijegovog razv'rstavanja i grupisanja po
odreenim zajcdnikim svojstvima. Svrha podela jeste olakavanjc prouavanja i primene teorijskih i praktinih reenja sa
ekonomskog. pravmog i tchnikog stanovita za odreene vrste osiguranja.

Budui da ima izuzctno irok obuhvat, osiguranje se dcli na osnovni veeg broja mcrila. Podclc takoe zavise od privrednog
ustrojstva zemlje i ustrojstv'a samog osiguranja. Uz brojnost razvrstavanja. istie sc i njihova promenljivost zbog stvaranja novih
grana osigmanja kojc pokrivaju potrebc novih oblasti privrednih i drutvenih odnosa. 43
 Iz brojnih podela u knjigama i drugim izvorima mogu se navesti sledea najea merila:
da li je re o ivotnim ili ostalim osiguranjima - iv'otna i neivotna osiguranja,
prema predmelu osiguranja - osiguranje hnovme i osiguranje lica.
da li se prilikom naknade tete polazi od stvarne ili zamiljene potrebe - tetovno osiguranje i svotno osiguranje,
prema mestu ispoljavanja rizika - pomorsko, kopneno i vazduno osiguranje.
prcrna nainu nastanka osiguranja - dobrovoljno osigiuanje i obavezno osiguranjc.
na osnovu naina izravnavanja rizika - osiguranje. saosiguranje i reosiguranje,
polazei od broja osiguranili lica - pojedinano osiguranje i zajedniko osiguranje,
prcma svojstvima osiguranika - osiguranje pravnih i osiguranje fizikih lica,
prema nainu organizovanja - premijsko osiguranje i uzajamno osiguranje,
na osnovu stepcna meanja, to jest uplitanja drave - socijalno osiguranjc i osiguranje koje posluje na trinim
naelima - komercijalno osiguranje.
Ravni podela takode mogu biti razliite. Tako se sreu brojni na/ivi: grupa. podgrupa. grana. vrsta. podvrsta, oblik
osiguranja i slino. Nivoi podcie zavisi od njcnc svrhc, to jcst namene. Vano jc istai da nc postoji optcprihvaeno raz-vrstavanje
pojavnih oblika u kojima sc osiguranjc javlja.

Nijedna od navedenih podela nije konana, a i praksa ih stalno dopunjav a. One se ak i ne podudaraju kod pojedinih
istraivaa u istoj zemlji. Iz najrazliitih podela izdvaja se itav niz \Tsta, odnosno grana osiguranja.
 4. UGOVOR O OSIGURANJU

Ugovor o osiguranju je defiuisan u Zakonu o obligacionim odnosima. ali i u Zakonu o pomorskoj 1 imutranjoj plovidbi i
Zakonu o obligacionim i osnot nim matrijalno-pravnim odnosima u vazdunoj plot'idbi. Mi ento se u daljem izlaganju pre svega
pozivati na osnovni. po sadrini zakon. u kojem se defmie ugovor o osiguranju. a to je Zakon o obligacionim odnosima.
Napominjemo da je ugovor o osiguranju defmisan u glavi XXVII, ali da i za njega vae osnovi obligacionih odnosa (opti deo) kao
sastavni deo Zakona o obligacionim odnosima.

Zakon o obligacionint odnosima sadri u Glavi XXVII koja se oduosi na osiguranje u Odeljku 1. opte odredbe koje su
zajednike za imovinska osiguranja i osiguranja lica i u ovorn delu e predmet razmatranja biti te odredbe zakona.

4.1. ZAKLJUENJE UGOVORA O OSIGURANJU

Ugo\or o osiguranju je jedan od znaajnijih ugovora naeg pravnog prometa i regulisan je veoma detaljno odredbama
Zakona o obligacionim odnosima. s tim da se te norme ne odnose na plovidbcna osiguranja za kojc vai poscban Zakon o pomorskoj
i unutranjoj plovidbi iz 1977. godine.44 na osiguranje potraivanja - kredita i na reosiguranje. Po svojoj pravnoj prirodi to je
dvostrano-teretni ugovor. aleatoran. u principu formalan, adhe-zioni. sukcesivan i ugovor meusobnog poverenja.

U Zakonu o obligaciomm odnosima sc dcfmic ugovor o osiguranju kao ugovor kojim sc obavezuje ugovara osiguranja da,
plati odreeni iznos orgamzaciji za osiguranje (osiguravau). a osigurav'a sc obavczujc da. ako sc dcsi dogaaj koji prcdstavlja
osigurani sluaj. isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, odnosno ugov'orenu svotu, lii uini neto drugo. 45

4.1.1. Katl je ugovor zakljuen

Zakon o obligacionim odnosima je predvideo sistem autonomije volje stranaka u pogledu zakljuenja ugovora o osiguranju.
Ugovor o osiguranju sc smatra zakljuenim kada ugovarai potpiu polisu osiguranja ili lisl pokria. 1'1 Iz napred navedenog
proizilazi fonualni karakter ugovora o osiguranju. s. obzirom dajc punovaan tck kada sc potpie polisa osiguranja ili list pokria.
Prcnta lome. saglasnost volja osiguravaa i ugovaraa osiguranja bez potpisa polise ili lista pokria nije dovoljua da bi sc ugovor o
osiguranju zakljuio.

Mogue je i neformalno zakljuenje ugovora o osiguranju u situaciji kada osigurava prihvati pismenu ponudu ponudioca,
odnosno kad istu izriito ne odbije u predvienom roku. 47 Znaajno je da ponuda mora bili uinjena pismeno jer usmena ponuda ne
obavezuje.48 Pismena ponuda za zakljuenje ugovora o osiguranju uinjena osiguravau vezuje ponudioca za vrerne od osarn dana
od dana kada je ponuda prispela osiguravau, ako mje odreden krai rok, a ako je polreban lckarski pregled, onda za vreme od
petnaest dana. Meutim. ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on r rri predloeno
osiguranje, smatrae se daje prihvatio ponudu i daje ugovor zakljuen. Pri tome se ugovor srnatra zakljueninr kada je ponuda
prispela osiguravau.49

Zakon predvida mogunost da osigurava predvidi uslovima osiguranja da u odredenmi sluajevima ugor'orni odnos iz
osiguranja rnoe nastati i samim plaanjem premije. 50
 U tom kontekstu. zanimljivo je uporediti opte odredbe o zakljuenju ugovora sa odredbanta kojc sc odnosc na zakljuenjc
ugor'ora o osiguranju. Optc je pravilo da ukoliko ponucni uti. to nc znai daje prihvatio ponudu. Stoga m odredbe da e se utanje
ponuenog smatrati kao pnhvatanje ugovora. datc u ponudi nemaju pravno dejstvo. Meutim, za zakljuivanjc ugovora uoptc vai
jedan znaajan izuzetak od prednje navedenog pravila. a to je da. ukohko su ponudilac i ponueni u stalnoj poslovnoj vezi u pogledu
odreene robe na koju se inae odnosi ponuda, tada se utanje ponuenog srnatra prihvatom ponude. ukoliko ponudu nije odrnah ili
u ostavljenom roku odbio. Tada vai pravilo daje ugovor zakljuen u trenutku kada je ponuda stigla ponuenom. Na osnovu
izloenog. nioe se uoiti daje navedeni izuzetak posebno naao primenu kod zakljuivanja ugovora o osiguranju. s obzirom da se
jasno odreuje da e se smatrati daje osigurava prihvatio ponudu i daje ugovor zakljuen ako u roku od osam dana ili manje nije
odbio ponudu koja ne odslupa od uslova pod kojiina on vri predloeno osiguranje. Oigledno se stalo na stanovite da osigurava
profesionalno obavlja delalnost osiguranja 1 da raspolae sa dovoljno mogunosli da uvck odgot ori na ponudu koja mu se upuuje
od potencijalnog ugovaraa osiguranja. Bihro je istai da navedeno pravilo vai samo u sluaju kada je ponuda upuena osiguravau.
ali ne i kada osigurava upuuje ponudu potenci-jalnom ugovarau osiguranja. Drugim recima, utanje ugovaraa osiguranja ne
rnoe da dovede do zakljuenja ugovora o osiguranju.

Osnovno jc pravilo da zakljucnjc ugovora o osigmanju prati i potpisivanje i izdavanjc polisc. Meutim. postavlja se pitanje
da lije mogue zakljuiti ugovor o osiguranju. a da se pri tome ne izda polisa osiguranja. U Zakonu sc takva mogunost dajc. pri
crnu sc nc odustajc od drugog principa - da se mora platiti premija osiguranja. Dakle. ako su uslovima osiguranja pred-vieni
sluajevi u kojima ugovorni odnos iz osigmanja nastajc samim plaanjcm prcmijc, tada sc nc izdajc polisa. Ovdc se radi o izuzetku
od pravila, da je ugovor o osiguranju formalan ugovor. U praksi se osiguranja bez polise zakljuuju kod obaveznog osiguranja
putnika u javnorn saobraaju od posledica nesrenog sluaja. Tako putnik kupovinom vozne karte u javnom saobraaju automatski
zakljuuje i ugovor o osiguranju, a da rnu se pri tome ne izdaje polisa, to bi, s obzirom na ogroman broj praktino zakljuenih
osiguranja. bilo i nemogue i neracionalno.

Drugi sluaj u pralvsi je vezan za kolektivno osiguranje stanova putem tzv. objedinjene naplate. Tu se mesena premija
osiguranja nalazi na samoj uplatnici za trokove stanovanja i svaki vlasnik ili korisnik stana koji sc dobrovoljno oprc-dcljujc da uz
stambcnc trokovc plati i premiju osiguranja. po-staje i osiguranik, a da mu se takoe ne izdaje polisa osiguranja.

Fonnalni karakter ugovora o osiguranju dominantan je i u svetu. 51 No, poslednjih godina u razvijenijint zemljamaje sve
ea praksa zakljuivanja ugovora o osiguranju i putem telefona. Takvu praksu erno razmotriti na printeru poslovanja kotskog
osiguravajueg drutva "Direct Live'U' Pomenuta osiguravajua kompanija je meu prv'ima u Velikoj Britaniji odstupila od strogo
fonnalnog karaklera ugovora o osiguranju. primenjujui zakljunanje osiguranja molorniii \o/ila telefo-noin. Rezultat takve prakse je
daje 1990. godine jedna od osam polisa za osiguranje automobila bila zakljuena na ovaj nain. dok su ve 1996. godine od deset
polisa - tri polise bile zakljuene putem telefona. Trokovi sprovoenja osiguranja su znatno smanjeni. tako daje. pre svega zbog
korienja i ovak\ og naina zakljucnja osiguranja, prcmija za ovu vrstu osiguranja smanjcna z.a oko 15 odsto.

Pomenuta osiguravajua kompanija je vrlo brzo "omoguila zakljuivanje ugovora i u drugim granama osiguranja. Prema
podacinra iste kompanije u 1996. godini jedna etvrtina od ukupnog broja tz.v. individualnih osiguranja. ukljuujui osiguranje
domainstva, automobila i trokova leenja. bila je zakljuena putem telefona. u poredenju sa svega 1 1 odsto u 1990. godini.

Ubrzo jc uvcdena praksa da sc i postupak likvidacijc tcta obavlja tclcfonom. Jcdna od najveih konkurcntnih prednosti na
tritu osiguranja ovog osiguravajueg drutva je upravo injenica da se veina odtetnih zahteva reava telefonom i da se. po
pravilu, naknada tete isplauje, takoe. lstog dana.

Pojavom Inlemeta omogueno je da se ugovor o osiguranju zakljuuje korienjem ovog medija. stoje u praksi i
iskorieno. Tako je najvee kinesko osiguravajue dmt\ o ponudilo preko Intemela zakljuenje vie jednostavnih osiguranja od
nezgode. Zainlereso\ ani treba da ispune obrazac na njeb strani i da poalju potvrdu SMS-om i ugovor je zakljuen. Preko Tnte-meta
se vri i brza i efikasna likvidacija leta. U radio-nicama za popravku vozila se vri digitalno snimanje teta na vozilu to se prenosi
preko Tnterneta osiguravau koji odmah obrauje predmet. Ovom metodom su svi zaovoljni i osigurani-ci i radionice i osiguravai.
Na ovaj nain se obrada teta svela na 25 rninuta . a trokovi procene su smanjeni za 60%. 53

Neophodno je da se prate savremeni tokovi u delatnosti osiguranja u razvijenijim zemljama kako bi se. kada se steknu
uslovi i u naoj praksi. neki od njih primenili.

4. 1. 2 Zakljuivanje ugovora o osiguranju u ime drugog lica bez ovlaenja

Pravilo je da ko zakljui ugovor o osiguranju u ime drugog lica. a bez njegovog ovlaenja. odgovara osiguravau za
obaveze iz ugovora sve dok ga onaj u ije je ime ugo\or zakljuen ne odobri. Pri tome zainteresovani moe odobriti ugovor i poto se
dogodio osigurani sluaj. Ukoliko je odobrenje odbijeno. ugo\ara osiguranja duguje premiju. i to za period osiguranja u kome je
osigurava obaveten o odbijanju odobrenja. Pri tome. takoe, za obaveze iz osiguranja ne odgovara lice koje zakljui ugovor o
osiguranju bez ovlaenja, a ujedno je obavestio osiguravaa da istupa bez ovlaenja u ime i z.a raun drugog/ 4

Moe se konstatovati da se kod zakljuivanja ugovora o osiguranju u ime dragog lica bez o\'laenja. u stvari radi o primeni
instituta optcg ugovornog prava o tzv. poslovodstvu bcz usluga.
4.1.3. Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie

U Zakonu je propisano daje u sluaju osiguranja za tui raun ili za raun koga se tie. obeveze plaanja premije i ostale
obaveze iz ugovora duan da izvrava ugovara osiguranja. BiPro je da on ne moe vriti pravo iz osiguranja. ak 1 u sluaju kada
dri polisu. bez pristanka lica iji je mteres osiguran 1 kome ona pripada Pri tome, ugovara osiguranja nije duan da preda polisu
zainteresovanom licu dok mu ne bude nadoknaen iznos kojije platio na ime premije osiguravau, kao i iznos na ime trokova
ugovora. Ujedno. ugovara osiguranja ima pravo prvenstvene naplate tih potraivanja iz dugujue naknade, kao i pravo da zahteva
njihovu isplatu neposredno od osiguravaa. Takode. osigurava rnoe istai svakom korisniku osiguranja za tudi raun sve prigovore
koje po osnovu ugovora ima prema ugovarau osiguranja. '

U sluaju zakljuenja osiguranja za Pii raun ili za raun koga se de. bitno je navesti da postojc tri razliita lica.
Osigurava iji sc stadis u principu nc mcnja zato stojc zakljucno osiguranje za dii raun lli za raun koga se tie. Status mu se ne
menja, jer njegov a osnoMia obaveza i dalje stoji da u sluaju nasdipanja osiguranog sluaja isplati naknadu tete. a zadrava svoje
osnovno pravo na premiju. Karakteristika ovakvog naina zakljuivanja ugovora je u tome to, pored ugovaraa osiguranja kao
drugog lica koje je zakljuilo osiguranje i ija je obaveza da plati premiju osiguranja osiguravau. postoji i tree lice, a to je tzv.
korisnik osiguranja. koji, i pored toga to nije zakljuio ugovor o osiguranju. ima prava IZ tog ugovora. s obzirom dajc ugovor
zakljuen za njcgov raun.

Istiemo stav u kome se precizno naglaava razlika izmeu korisnika osiguranja kod osiguranja za dii raun i korisnika
osiguranja kod osiguranja zakljuenog u korist treeg lica. Prema ovom shvatanju ugovor o osiguranju u korist deeg lica ne
zakljuuje se za raun tog treeg lica. kao stoje lo sluaj kod ugovora o osiguranju za tudi raun ili za raun koga se tie. te se jasno
razlikuje od ugovora o osiguranju koji jedno lilce zakljuuje u ime drugog i z.a raun drugog lica (uz ovlaenje ili bez ovlaenja
tog drugog lica). Dok se u odnosima iz ugovora o osiguranju za tui raun ili za raun koga se tie pojavljuju tri lica. u odnosima iz
ugovora o osiguranju koje jedno lice zakljuuje u svoje nnc I za s\roj raun ili u tuc intc i za di raun pojar ljuju se samo d\ a lica. 56
 4.1.4. Obaveze osiguranika, odnosno ugovaraa osiguranja

4.1.4.1. Obaveze u momentu zakljuenja ugovora

Prilikom zakljuenja ugovora ugovara osiguranja je u obavczi da prijavi sve okolnosti koje su mu poznate ili mu nisu
mogle ostad nepoznate a od znaaja su za ocenu rizika 7 To su one okolnosti od kojili zavisi da li c biti zakljuen ugovor o
osiguranju i pod kakvim uslovima bi sc zakljuio jer su iste od uticaja na obirn pokria i visinu premije. Ova obaveza je preduslov da
bi ugovor o osiguranju uopte bio zasnovan na valjanim osnovama.

Osiguranik je u obavezi da tano odgovori na pitanja iz upitnika, ukoliko mu takav upitnik osigurava doslavi i da prui i
druga dodatna obavetenja koja su niu poznata a o kojima nema pitanja

u upitniku. Takodc je u obavc/.i da omogui osiguravau da se uveri da li su tano prijavljene svc okolnosti koje su od
uticaja za ocenu ri/ika i ukoliko osigurava iskoristi ovo pravo moe se smatrati daje bio upoznat sa okolnostima koje se mogu
utvrditi normalnim pregledom.51' Ukoliko ugovara osiguratija ne prijavi sve okolnosti od znaaja za ocenu rizika. tada se ne moe
na objektivan nain utvrditi teina rizika. izvriti njcgova pravilna kvalifikacija, odrcditi sumu osiguranja. prav ilno izraunati
premija, a samim tim ni pravilno izvriti procena i likvidacija tete. Stoga je uobiajeno da sc pre preuzimanja rizika izvri
takozvano snimanjc rizika. a da sc u toku trajanja osiguranja po potrebi vri revizija rizika, to treba zajedno da vre osigurava i
ugovara osiguranja.

Medutim, ako se ipak desi da se ova obaveza od strane ugovaraa osiguranja ne izvri. tada je kljuno pitanje da lije
namemo uinjena netana prijava ili preutkivanje ili je dolo do nenamerno netanih ili nepotpumli prijava.

Ukoliko je ugovara osiguranja namerno nainio netanu prijavu ili preutao neku bitnu okolnost. a osigurava daje za iste
znao ne bi zakljuio ugovor o osiguranju. ugovor je ruljiv. Smatra se da se u ovakvim okolnostima ugovara osiguranja posluio
prevarom da bi uaveo osiguravaa da zakljui ugovor o osiguranju. tako da se ugovara osiguranja ne moe koristiti osiguravajuim
pokriem iz takvog ugovora."1

Osigurava moe, ako proceni da mu je to u interesu, da trai ponitaj ovako zakljuenog ugovora kao i da trai plaanje
premije za period do raskida ugovora i ima pravo da zadri do tada naplaenu premiju. Pri tom osigurava rnora dokazati da su
ispunjeni uslovi za ponitaj ugovora i daje osiguranik uinio prcvaru koja je bila u uzronoj vczi sa zabludom osiguravaa, jcr nc
mora svaka netanost uticati na miljenje osiguravaa o obimu rizika. U praksi je osiguravau teko da dokae prevaru osiguranika.
osim kada je oigledna.61
U sluaju da u roku od tri mcscca od dana saznanja za razlogc mljivosti osigurava nc zatrai ponitaj ugovora nastaje konvalidacija
ovako zakljuenog ugovora.

Dmgaija je situacija kada sc uini ncnamcrna nelanost ili ncpotpunost prijave. U sluaju da je do netanosti ili
nepotpunosti prijave dolo bez namere od strane ugovaraa osiguranja. osigurava. u roku od mcscc dana od dana saznanja. moc da
bira da li c da raskine ugovor ili da osiguraniku predloi poveanje premije srazmerno veem riziku. Ako ugovara osiguranja ne
prihvati poveanje prcmijc ugovor sc smatra raskinutim po samom zakonu. U tom sluaju, ugovor prcstajc po istcku etmaestog
dana od dana kada je osigurava svoju izjavT.i o raskidu saoptio ugovarau osiguranja. Ukoliko, pak, osigurava predloi da se
premija povca. raskid nastupa po samom zakonu. ako ugovara osiguranja ne prihvati predlog u roku od etraaest dana od dana
kada je primio obavetenje osiguravaa.

Prilikom raskida ugovora u ovakvoj situaciji osigurava je u obavezi da osiguraniku vrati deo premije koja se odnosi na
period za koji se ugovor raskida (teorija deljivosli premije). Prilikom odreivanja naknade ista se smanjuje u srazmeri i/.nieu stope
plaene premije i premije koju je trcbalo platiti prcma stvarnom riziku, ako sc dogodi osigurani sluaj prc nego to jc utvrcna
nctanost ili nepotpunost prijave ili posle toga ali pre raskida ugovora, odnosno pre postignutog sporazuma o povcanju prcmijc. 63
Prelhodno izloena pra\ila o posledicama netane prijave ili preutki\ anja okolnosti od znaaja za ocenu rizika primenjuju
se i u sluajevima osiguranja zakljuenih u ime i za raun drugog. ili u korist treeg. ili za tui raun. ili za raim koga se tie. ako su
ova hca znala za netanost prijave ili preutkivanje okolnosti od znaaja za ocenu rizika. 1

Bilno je islai da se osigurava nemoe pozivali na prava po osnovu netanosti ili nepotpunosti prijave ukoliko je sani bio
nesavestan jer su mu ove okolnosti u momentu zakljuenja ugo-vora bile poznate ili su mu mogle biti poznate lli ako ih je saznao za
vreme trajanja osiguranja a on sc nijc konstio zakon-skim ovlaenjima. Logino je da se osiguravau koji je u kra-jnjem sluaju
prislao na te okoluosti. ne priznaje pra\'o na poni-tenje, pravo na raskid ugovora. odnosno pravo na poveanje pre-mije osiguranja,
koja inae pripadaju osiguravau u prethodno navedenim sluajevima.

4.1.4.2. Ohavezaplaanjapremije

Osnovna i najvanija obaveza ugovoraa osiguranja iz ugovo-ra o osiguranju je obaveza plaanja premije. 06 Plaanje
prcmije osiguranja je obaveza ugovaraa osiguranja. a nc osiguranika, s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek biti ista hca.
Naime, najee je ugovara osiguranja ujedno i osiguranik, ali s obzirom da to ne nrora biti sluaj. istiemo daje kod ugovora o
osiguranju. pored osiguravaa, druga ugovoma strana ugovara osiguranja. Premiju moe platiti ugovara i on je dunik u pogledu
plaanja premije. ali je osigurava duan da primi isplatu premije od sv'akog lica koje ima pravni interes da premija bude plaena. a
to moe bili i osiguranik- korisnik. osiguranja ili pribavilac osigurane stvan. 6

Ugovonie strane slobodnom voljom ugov araju dospelost plaanja premije saglasno odredbama ZOO. Moe se ugovoriti da
se premija plaa odjednom i tada vai pravilo da se plaa prilikom zakljuenja ugovora, osim ako se ugovori da se plaanje izvri u
nekom kasnijem trenutku.58 Ugovome strane se mogu opredeliti da se premija plaa u ratama, odnosno odreenim rokovima. Kod
viegodinjih ugovora o osiguranju obino se ugovara dan na koji svake godine dospeva obaveza plaanja premije, a kod osiguranja
ivota redovno se unosi klauzula da se ugovoreni iznos premije plaa svakog meseca.

Ugovorne stranc mogu propustiti da u polisi oprcdclc dospclost prcmije i u tom sluaju vai pravilo daje ugovara
osiguranja duan da plati premiju odjednom i to prilikom zakljuenja ugovora. Bitno jc da u polisi - ugovoni o osiguranju prcmija
budc navcdcna. odnosno vrcdnosno odrecna ili odreena tako da se prema podacima koji su navedeni u samoj polisi moe sasvim
precizno ista odrediti. Ovo je neophodno jer je premija jedan od bitnih elemenata ugovora o osiguranju i ne moe u polisi stajati
umesto iznosa premije va.ea tarifa" jer u tom sluaju e se smatrati da premija nije jasno odreena niti odrediva pa bez iste nema
ugovora o osiguranju i ovakav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. 69

Pod mestom plaanja premije podrazumeva se daje to mesto u kome ugovara osiguranja ima svojc scditc, odnosno
prcbiva-lite, ako ugovorom nijc odrccno ncko drugo mcsto. 70 U praksi postoji itava lepeza naina plaanja premije. Po pravilu.
tanro gde su iznosi premije manji, kao stoje, npr. visina prcmijc osigmanja odgovornosti vlasnika motornog vozila za tctc priinjene
trcim licima, premija se plaa odjednom, i to odmah prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju. Meutiin, u uslovima rccesije, pada
ivotnog standarda iz konkurcnlskih razloga, e-sto sc od stranc osiguravaa omoguava da se premija i u drugim vrstama osiguranja
plaa u vie rata. Praksa je takoe daje kod

najznaajmjih vidova osiguranja. kao io su osiguranje gradeMn-skili objekala i opreme na ugovorenu vrednost ili osiguranjc
/.aliha na flotantnoj osnovi od opasnosti od poara, ugovora plaanje premije na godinjem mvou. a plaa u d\ anacst mese-nili rata.
 Pored navedenih naina. kada se plaanje premije vezuje za mesene rate. razlozi racionalnosti nalau da se plaanje
premije vezuje za platene mogunosti ugovaraa osiguranja. Tako je ve ustaljena praksa da se plaanje premije u grani osiguranja
useva vezuje za skidanje letine. odnosno premija se plaa nakon obavljene setve. ili berbe.

Bitno je naglasiti daje u uslovima inflacije. a pogotovo hiperinflacije, plaanje premije odjednom neprimereno interesima i
osiguravaa i ugovaraa osiguranja. Naime. plaanje premije esto postajc teko ispunjiva obavcza za ugovaraa osiguranja, a sa
drugc strane osigurava ncma rcalnih mogunosti da sauva realnu vrednost premije u uslovinra enormno visoke inflacije i stalno
niih kamata od visinc inflacijc. Stoga sc pristupa zakljuivanju osigmanja na ugovorcnu vrcdnost. uz primenu koeficijenta rasta
cena na malo za iji iz.nos se uveava i mesena premija i suma osiguranja. a to garantuje da c, bcz obzira kad nastupi osigurani
sluaj. tcta biti placna u rcalnom iznosu. Dakle, i kad se ugovori plaanje u vie rata, postoji mogunost da su te rate nejednake,
odnosno da se menjaju u zavisnosti od rasta mcrodavnog kocficijcnta.

Bez obzira na to za koji model plaanja premije se osigurava i ugovara osiguranja opredele, nain plaanja premije treba
konstatovati na samoj polisi osiguranja ili u posebnom sporazumu koji regulise nain, odnosno dinamiku plaanja premije. U
sadanjim uslovima premija se esto plaa puteni kompenzacije (dugujua premija sa likvidiranim tetama), ali i u robi. odnosno
pruanjem usluga.

Plaanje premije predstavlja odloan uslov za nastupanje dejstva punovano zakljuenog ugovora o osiguranju 71 kada je
ugovara osiguranja preuzeo obavezu da premiju plati prilikom zakljuenja ugovora, a osiguravajue pokrie nastupa narednog dana
po plaanju premije tako da na sam dan plaanja premije osiguranik ne uiva osiguravajue pokrie. Osigurava ne duguje nikakvu
naknadu ni svolu ukoliko se dogodi osigurani sluaj nakon zakljuenog ugovora o osiguranju a pre nego stoje ugovara osiguranja
platio premiju. U sudskoj praksi je bilo sporova po ovom osnovu i odluke su donoene u korist osiguravaa. 72

Obavcza osiguravaa pomje narcdnog dana od dana uplatc prcmije ukoliko jc ugor orcno da se premija plaa prilikonr
zakljuenja ugovora,7 a ako se plaa kasnije, osiguravajue pokrie poinje od dana odrccnog u ugovoru kao dana poctka
osiguranja.74 Daklc, nc postoji obavcza osiguravaa da plaa naknade teta i pored toga stoje zakljuen ugovor o osiguranju, ukoliko
se ne plati premija osiguranja, a ugovorom jc predvicno da sc ona ima platiti prilikonr zakljuenja ugovora, odnosno odmah.
Naglaavamo daje re samo o osiguranju u koje je predvieno plaanje premije prilikom zakljuenja ugovora. U ovom sluaju,
dakle, vai jcdnostavno pravilo da ako nerna premijc. ncrna ni naknade tete.
Mogue je da se ugovori da osiguravajue pokrie ponc da tee bez obzira to prcmija nijc plaena. odnosno pre nego to
osiguranik plati premiju, s obzirom daje to u interesu osiguranika. Ukoliko je ugovoreno da se premija plaa posle zakljuenja
ugovora, tada obaveza osiguravaa da isplati naknadu ili svotu odreenu ugovorom poinje od dana koji je odreen u ugovoru kao
dan poctka osiguranja. Ukoliko jc ugovorcno da se premija plati nakon zakljucnja ugovora. a da oba\cza osiguravaa da isplati
naknadu poinje od dana odreenog u ugovoru kao dana poetka osiguranja, osigurava nosi osiguravajuc pokric i ako prcmija
nijc placna ukoliko nije osiguraniku upulio opomenu za plaanje dospele premije. 7r

Ukoliko ugovara osiguranja ne plati premiju koja je dospela posle zakljuenja ugovora niti to uini drugo zainteresovano
lice, ugovor o osiguranju prestaje, po samom zakonu, po isteku roka od tridesel dana od dana kada je ugovarau osiguranja upueno
preporueno pismo osiguravaa sa obavetenjem o dospelosti premije. ali s tim da taj rok ne moe istei pre nego to protekne
trideset dana od dospelosti premije. Sa izuzetkom osiguranja ivola, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu, u svakom
sluaju, ako premija ne bude plaena u roku od godinu dana od dospelosti. 70

U naem prav'u ne postoji suspenzija pokria u sluaju neplaanja dospele premije koja je preovlaujua u pravu zemalja
Evropske unije.77 Posledice neplaanja premije osiguranja o roku je mogunost da osigurava trai raskid ugovora o osiguranju u
skladu sa zakonskim odrcdbama, 78 i naplatu dune premije sa zateznom kamatom zbog docnje u plaanju, 79 s tim da nae pravo ne
ostavlja osiguranika automatski bez pokria samom injenicom da nije platio dospele premije osiguranja. 80

Ako sc oprcdcli da trai od osiguranika da plati premiju saglasno l. 913 ZOO i da, ako osiguranik u ostavljenom roku ne
ispimi obavezu, eli da raskine ugovor o osiguranju, osigurava mora prvo osiguraniku ispostaviti fakturu za plaanje, a potom
uputiti preporueno pismo sa pozivom osiguraniku da u odrccnom roku plati prcmiju. Ovakvo stanovitc sud jc zauzco s obzirom
dajc odredba l. 913. stav 3. ZOO ustanovljena u korist osiguravaa i da on jasno mora iskazati svoje opredcljcnje da li eli ili nc da
odri ugovor na snazi81 za sluaj da osiguranik ne plati premiju po fakturi. 87

U sluaju da se osiguravao opredeli da odri na snazi ugovor o osiguranju iako osiguranik ne plati premiju, docnja
ugovaraa u plaanju premije dovodi do prestanka ugovora o osiguranju po samom zakonu. 8j ako osiguranik ne plati prenriju godinu
dana od dana dospelosli. Osigurava ima pravo da zahteva isplatu premija dospelih u toku godine za koju je nosio osiguravajue
pokrie do dana raskida ugovora.84
Ako osigurava nijc raskinuo ugovor i nije traio putcm suda naplatu prcmije a dogodio sc osigurani sluaj ima mogunost
da kompenzuje dugovanu premiju sa naknadom iz osiguranja odnosno dugovanom svotom. 89

Kada je zakljuen viegodinji ugovor o osiguranju sa rokorn trajanja duim od pet godina. s obzirom da sc isti zakljuujc
pod povoljnijim uslovima za osiguranika sa poscbnim popustima u visini premije i nainima plaanja, predvieno je da se ovaj
ugovor nioe otkazati pre isteka roka na koji je zakljucn tck po protcku roka od pet godina od njcgovog zakljucnja. 86 Ako
osiguranik raskinc ugovor pre zakonom dozvoljenog roka u obavezi je da osiguravau naknadi tetu koju je ovaj imao zbog
prevremenog raskida ugovora koja se ogleda u povraaju odobrenih popusla. i u obavezi je da plati premiju za sve ono vreme za koje
nije niogao legalno raskinuti ugovor.

Ugovor o osiguranju koji je zakljuen za viegodinji period u sluaju neplaanja premije ne mora prestati nakon proteka
roka od godinu dana saglasno l. 913 st.4 ZOO. ukoliko osigurava saopti osiguraniku da oslaje pri ugovoru jer na laj nain
suspenduje posledice neplaanja prennje i ima pravo da trai naplatu premije za ceo period trajanja osiguranja. Ukoliko osigurava
ne suspenduje pravne posledice neplaanja premije pismenim obavetenjem osiguranika ugovor e prestati po samorn zakonu nakon
proteka roka od godinu dana od dana dospelosti premije.87

Kod ugovora o osiguranju ivota osigurava nerna pravo da trai naplatu premije sudskim putcm. 88 ali moe traiti raskid
ugovora ako ugovara osiguranja ncplati premiju u naknadno ostavljenom roku od 30 dana. Ako je premij aplaena za period krai
od tri godine srnatra se da je osiguranik odustao od ugovora o osiguranju, a osigurava nije duan da vrati uplaene premije
osiguranja.89 Osigurava nema pravo na raskid ugovora o osiguranju ivota ukoliko je premija plaena najmanje za tri godine. ali
ima pravo na kapitalizaciju. odnosno smanjenje svote osiguranja srazmerno plaenim premijama.

Na ugovore o kolektivnom osiguranju zaposlenih od posledica nesrenog sluaja ne primenjuju se odredbe l. 945 st. 1
ZOO. jer se ova odredba odnosi samo na osiguranje ivota, tako da u sluaju ncplaanja premije osigurava ima pravo da kod ovog
ugovora trai naplatu prcmijc sudskim
. 90
putem.
Kada ugovara osiguranja kasni sa ispimjenjem svoje obaveze osiguravau pripada i pravo na zatcznu kamatu, i to za pcriod
od dana dospclosti plaanja prcmijc pa svc do njcnc isplatc.

Ve smo napomenuli da se u praksi esto primenjuje kompenzacija izmeu osiguravaa i ugovaraa osiguranja, a na bazi
dugujuc premije i naknadc iz osiguranja. I na kompcnzaciju u osiguranju primenjuje se opte pravilo o kompenzaciji. Dakle, dunik
moe prebiti potraivanje koje ima prcma poveriocu sa onim to ovaj potraujc od njcga, ako oba potraivanja glasc na novac ili
druge zamenjive stvari istog roda i ako su oba dospela. 91 Pri tome prebijanje (kompenzacija) ne nastaje im se stcknu uslovi za to,
ncgo jc potrcbno da jedna strana izjavi dmgoj da vri prcbijanjc. Poslc izjave o prebijanju, smatra se da je prebijanje nastalo onog
asa kada su se za to stekli uslovi.

Kako se kod ugovora o osiguranju i osigurava i ugovara osiguranja pojavljuju u ulozi i poverioca i dunika. prestanak
meusobnih obaveza moe nastati i na osnovu promene poverioca. odnosno promene dunika, to inae ima veliku primenu u praksi.
Dakle, i osigurava i ugovara osiguranja se rnogu pojaviti kao poverioci, odnosno dunici. Stoga se izmeu njih, ali i treeg lica,
moe sprovesti cesija, odnosno ustupanje potraivanja ugovorom.

Pri tome, poverilac moe ugovorom zakljucnim sa trcim licem na njega prcncti svojc poUaivanje, izuzev onog iji je
prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivd prenoenju na drugog. Ugovor
o ustupanju ncma dcjstv'o prcma duniku ako su se on i poverilac dogovorili da ovaj nee moi da prenese potraivanje na drugoga,
ili to nee moi bez dunikovog pristanka.92
Za punovanost prenosa polraivanja nije potreban pristanak dunika. ali je ustupalac duan da obavesti dunika o
izvrenom ustupanju. Ispunjenje izvreno ustupaocu pre obavetenja o ustupanju je punovano i oslobaa dunika obaveze. ali samo
ako nije znao za ustupanje, mae obar eza ostaje i on je duan da je ispuni prijemniku. Pri tome, prijemnik ima prema duniku ista
prava koja jc ustupalac imao prcma duniku do ustupanja, a dunik moc istai prijcmniku. porcd prigovora koje ima prema njemu. i
one prigovore koje je mogao istai ustupaocu do asa kada je saz.nao za
93
ustupanjc.

U praksi se i osigurava i ugovara osiguranja mogu nai u postupku viestrukog ustupanja, odnosno vieslruke cesije.
Dakle. i tu vai pravilo po kojem. u sluaju da je poverilac ustupio isto potraivanje raz.nim licima. potraivanje pripada prijemniku
o kome je ustupalac prvo obavestio dunika, odnosno koji se prvi javio duniku. 94

I osigurava i ugovara osiguranja koji se pojavljuju u svojstvu i poverioca i dunika, mogu biti subjekti cesije. ali i
postupka promene dunika. Promena dunika se u naem pravnom sistemu
javlja u tri vida, kao:

a) preuzimanje duga.
b) pristupanjc dugu.
c) preuzimanje ispunjenja.

S obzirom da se u praksi osigurava i ugovara osiguranja pojavljuju u postupku promene dunika. na osnovu kojeg
reguliu medusobna prava i obaveze. naveemo u najkraim crtama najznaajnije odredbe koje se tiu preuzimanja duga,
pristupanje dugu i preuzimanje ispunjenja.

Preuzimanje duga vri se ugovorom izrnedu dunika i preuzimaoca na koje je pristao poverilac. Preuzimanjem duga
preuzimalac stupa na mcsto prcanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze. Izmedu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza
koja je do tada postojala izmeu prcanjcg dunika i poverioca."

Pristupanje dugu nastaje ugovorom izmeu poverioca i treeg lica kojim se ovaj obavezuje povcriocu da e ispuniti njegovo
potraivanjc od dunika, a trec lice stupa u obavezu porcd dunika. 97

Preuzimanjc ispunjenja se vri ugovorom izmcu dunika i nckog treeg lica kojim sc ovaj obavezuje prema duniku da
ispum njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.98
 4.1.4.3. Obaveze u toku trajanja osiguranja

Nakon zakljuenja ugovora o osiguranju moe da doe do promene rizika. to nije neobino, posebno kada se ugovor
zakljuuje na period od godinu dana ili dui. Ugovara osiguranja je u obavezi da obavesti osiguravaa o svakoj promeni okolnosti
koja moe biti od znaaja za ocenu rizika.

Ugovara osiguranja je duan da bez odlaganja obavcsti osiguravaa o poveanju rizika, ako je rizik povean nekim
njegovim poslupkonp a ako se poveeanje rizika dogodilo bez njegovog uea, duan je da ga obavesti u roku od etmaest dana od
trenutka kada je za to saznao.

Kada je u pitanju osiguranje imovine, ugovara osiguranja je duan da obavesti ugovaraea o svakoj promeni okolnosti koja
moe da bude od znaaja za ocenu rizika. a to se odnosi na promenu vrednosti osigurane stvari, premetanje stvari sa jednog mesta
na drugo. promene na stvarnim pravima na stvarima. promena naina korienja stvari i drugo. Kada je u pitanju osiguranje lica
obaveza prijave postoji samo ako je rizik povean zbog toga sloje osigurano lice promenilo zanimanje.

Ako je poveanje rizika tak\ o da osigurava ne bi zakljuio ugovor daje takvo stanje postojalo u momentu zakljuenja ugor
ora. on mo.e raskinuti ugovor.

Ukoliko je poveanje rizika lakvo da bi osigurava preuzeo isti ali uz veu premiju, on moe ugovarau da preloi novu
stopu premije, a ako ovaj to ne prihvati u roku od etmaest dana od prijema predloga nove stope ugovor prestaje po samom zakonu.

Ugovor o osiguranju ostaje na snazi i osigurava se vie ne moe koristiti ovlaenjima da predloi ugovarau osiguranja
novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ta ovlaenja ne iskoristi u roku od mesec dana od kada je ma na koji nain do-znao za
poveanjc rizika, ili ako jo pre istcka toga roka na ne-ki nain pokae da pristaje na produenje ugovora (u Zakonu se kao primeri
takvog pristajanja navode primanje premije. isplate naknade za osigurani sluaj koji se desio posle tog poveanja). 99
Mogue je da se osigurani sluaj dogodi pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika. Pravilo je da ako se
osigurani sluaj desi pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika llt postojc obavctcn o povcanju rizika. ali pre ncgo
stojc ugovor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovaraem osiguranja o poveanju premije. dolazi do smanjenja naknade, u srazmeri
izmcu plaenih premija i premija kojc bi trcbalo platiti u odnosu na povcani rizik.

Konzistentno principu o obavezi obavetavanja osigura-vaa da je rizik povean, predvieno je da u sluaju kada se
smanjenje rizika dogodilo posle zakljuenja ugovora o osiguranju. ugo\ ara osiguranja ima pravo da zahteva odgovarajue
smanjenje premije i to raunajui od dana kada je o smanjenju premije obaveslio osiguravaa. Ukoliko osigurava ne pristane na
smanjenje premije. ugovara osiguranja rnoe raskinuti ugovor.1"1

U praksi osiguravajuih drutava odobravaju se posebni popusti, prvenstveno prilikom osiguranja maina od loma i nckih
drugih opasnosti. zbog mirovanja ili znatno manjcg angaovanja niaina. Naime. logino je da su. usled bitno smanjenog obima rada,
maine manje izloene riziku loma. tc se, shodno optem principu o smanjivanju prcmijc kada se nosi smanjeni rizik, odobravaju 1
posebni popusti na ime mirovanja. odnosno njihovog manjeg angaovanja. U sluaju da osiguranik rcsi da maine kojc miruju
aktivira to se smatra povcanjcm rizika i duan je da o toj okolnosti obavesti osiguravaa.
Osiguranik je u obavezi da u cilju zatite osigurane imovine preduzima odreene zatitne mere i da se kao dobar privrednik
stara o svojoj imovini bez obzira da li je to duan da ini u smislu uslova osiguranja ili u smislu propisanih mera zatite. Ukoliko se
ne ponaa na taj nain osiguranik moe da izgubi pravo na naknadu iz osiguranja potpuno ili delitnino. 102
 4.1.4.4. Obaveze kad nastupi osigurani sluaj

Kada nastupi osigurani sluaj osiguranik je u obavezi da preduzme sve lo je u njegovoj moi da se teta to je mogue vie
smanji, a osigurava je u obavez.i da osiguraniku naknadi trokove nastale u preduzimanju ovih aktivnosti ak i onda kada su
nastojanja osiguranika ostala bez uspeha. Ako osiguranik ne ispuni ovu svoju obavezu bez opravdanja, obaveza osiguravaca se
smanjuje za onoliko za koliko je naslala vea teta zbog nepreduzimanja rnera spreavanja, s tim da je na osiguravau teret
dokazivanja uzrone veze izmeu nepreduzimanja aktivnosti osiguranika i nastupanja vcc tete.

Osiguranik je u obavezi da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog sluaja u roku od tri dana od dana kada je saznao
da je osigurani sluaj nastupio. Kod osiguranja ivota se ovaj rok ne primenjuje s obzirom na prirodu osiguranog sluaja. Prijava se
vri u pisanom obliku i ako je tetu prvo prijavio telefonom mora prijavu pismeno potvrditi.

U sluaju da osiguranik propusti da prijavi osigurani sluaj u roku, ne gubi pravo na naknadu. odnosno ugovorenu svotu, ali
ima obavezu da osiguravau naknadi tetu koja je u uzronoj vezi sa takvim proputanjem i koju osigurava mora dokazati. 103 Iznos
tete koju u takvoj situaciji osiguranik treba da primi ntoe biti umanjen za iznos tete koju je osigurava pretrpeo. 104

Pod odredenim uslovima ukoliko neispotuje svoju ugovornu obavezu naina prijave i utvrivanja nastupanja i obinta
osiguranog rizika osiguranik moe izgubiti pravo na naknadu iz osiguranja. 1' Kada je osigurani sluaj nastupio zbog loga sloje
osiguranik bio u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom narkotikih sredstava, a uslovima osiguranja koji su sastavni deo ugovora o
osiguranju je predvieno daje iskljuena obaveza osiguravaca u takvom sluaju, osiguranik iz kolektivnog osiguranja nezgode gubi
pravo na naplatu osigurane sume ukoliko je stanje alkoholisanosti direktno uticalo na nastanak tete. 106

Uslovima osiguranja moc biti predvicno da osiguranik inta obavezu da porcd osiguravaa obavesti i nadleni dravni
organ o nastupanju osiguranog sluaja i ukoliko ne ispotuje ovu obavezu duan je da osiguravau naknadi tetu koja zbog tog
proputanja nastupi.107

Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja odnosi se na osiguranika, a ne na ugcnaraa osiguranja. Vic pula
smo islakli da su ugovara osiguranja i osiguranik najee islo lice. ali da to ne tnora uvek da bude sluaj. U situaciji kada su to
razliita lica, obaveza je osiguranika da obavesti osiguravaa o nastupanju osiguranog sluaja. s obzirom daje on zainteresovan da
prijavi nastupanje osiguranog sluaja. jere njevnu. a ne ugovarau osiguranja teta biti isplaena.

S obzirom da postoji mogunosl zakljuivanja ugovora o osiguranju u korist treeg lica, gde se kao subjekat pojavljuje i
korisnik osiguranja, to se ne nioe poistovetiti sa ugovaraem osiguranja i osiguranikom, naglaavamo da u tom sluaju korisnik
osiguranja ima obavezu da obavesti osiguravaa o nastupanju osiguranog sluaja. Naime, korisnik osiguranja je, u ovom sluaju.
najzainteresovaniji da prtjavi nastupanje osiguranog sluaja, s obzirom da njemu treba da bude tsplaena naknada tete.

Ugovorom o osiguranju, najcc sc to ini uslovima osiguranja, moc sc prcdvidcti kako sc osiguranik mora starati o
predmetu osiguranja kako se ne bi usled nepravilnog korienja poveala mogunost nastupanja osiguranog dogaaja. Za sluaj da
se osiguranik ne ponaa u skladu sa preuzetom obavezom i ako se njegovi radnici. printera radi. odnose nemamo i sa gmbom
nepanjom, osigurava nije duan da naknadi tetu koja je nastala usled takvih propusta osiguranika. *

Mogue je da osigurava i osiguranik ugovorom predvide posebne uslove koje osiguranik ntora da ispotuje da bi ostvario
pravo na naknadu iz osiguranja, odnosno da uslovima budu pred- viene situacije koje iskljuuju obavezu osiguravaa. Tako u slu-
aju kada je vozilom upravljalo lice bcz vozakc dozvolc a uz sa-glasnost osiguranika. osigurava ima pravo rcgrcsa prema osi-
guraniku - vlasniku vozila za iznos isplaen po osnovu nastalog tetnog dogaaja koji je nastupio, ukoliko je ugovoKim ili uslovima
prcdvicno dajc u tont sluaju odgovoran osiguranik.1119

Prerna zakonu110 i stavu sudske prakse iskljuena je odgo-vomost osiguravaa u sluaju kada osiguranik ili njegov brani
drug namemo izazove osigurani sluaj.111

Pravo na rcgrcs od lica koje je tctu prouzrokovalo motornim vozilom i nakon ncsrcc napustilo mesto nezgode osigurava
ostvamje samo ako ovo lice ne dokae da nije upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola ili opojnih droga i da nije napustilo rnesto
nezgode radi izbegavanja utv rivanja stepena alkoholisanosti. 112

Da bi osigurava ostvario pravo regresa prema osiguraniku koji je vozio pod dejstvom alkohola mora se na nesumljiv nain
utvrditi daje postojala uzrona veza izineu alkoholisanosti vozaa i nastanka tete. Ako se utvrdi ova veza smatra se daje ugovara
osiguranja prekrio odredbe ugovora. o osiguranju i u obavezi je da osiguravau isplati iznos koji je on isplatio treem licu po
osnovu prctrpljene tctc.llj Ne smatra sc da su prckrcnc odrcdbc ugovora o osiguranju ukoliko jc brani drug osiguratiog lica
uprav'ljao vozilont u alkoholisanom stanju. tako da u tom sluaju po stavu suda osigurav'a nema pravo rcgrcsa. 114

lako e pitanje utvrivanja visine tete, odnosno likvidacije biti posebno razmotreno. u ovom konlekstu etno napomenuti
jedan od kljunih stavova vezanih za utvrdivanje osnova za naknadu lete i njenu visinu. Naime, obaveza je osiguranika. a u
izvesnim sluajevima korisnika osiguranja, da dokae daje osigurani sluaj nastupio, kao i daje teta koja je nastala posledica
nastupanja rizika koji je preuzet osiguranjem. Osiguranik. odnosno korisnik osiguranja. treba da prui dokaze na osnovu kojili e se
u posebnom postupku koji spro\odi osi-gurava uurditi \isina tete. Dakle, posloii obaveza osiguranika da dokae i da se osigurani
sluaj desio i aje nastupila tetn. Nastupanje osiguranog sluaja, kao ni nastupanje tete. se ne pretpostavlja. ve se dokazuje.

Sumirajui obaveze osiguranika istiemo da su nitavne odredbe ugovora kojc pred\idaju gubitak pra\a na naknadu ili svotu
osiguranja. ako osiguranik posle nastupanja osiguranja ne izvri neku od propisanih ili ugovorenih obave/a. 1"
Od ovog pravila treba razlikovati sluajeve kada se naknada iz osiguranja umanjuje zbog propusta osiguranika da uini
odrccnc radnje. Daklc, umanjivanje naknadc iz osiguranja je mogua. a u principu ne i gubitak prava na naknadu ili svotu
osiguranja.

4.1.5. Obaveze osiguravaa 4.1.5.1. Obavez.e u momentu zakljuenja ugovora

Prilikom zakljucnja ugovora o osiguranju osigurava je u obavczi da osiguranika upozna sa optim i posebnim uslovima
osiguranja16 I da mu ih mui. Ovo je neophodno jer je ZOO lanom 142 rcgulisao da opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su
joj bili poznati u momcntu zakljucnja ugovora, a lan 902 ZOO obavezuje osiguravaa da upozori osiguranika da su opti i posebni
uslovi sastavni deo ugovora o osiguranju i da osiguraniku preda njihov tekst, s tim da na polisi niora biti konstatovano daje ova
obaveza izvrena. U sluaju da su na polisi odtampani uslovi smatra se daje obaveza izvrena preajom kopije polise.

Posledica neispunjenja ove obaveze osiguravaa je nemogunost pozivanja na odredbe uslova u pogledu iskljuenja
obaveze osigurat aa u odredenim siluacijama zbog nepotovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se uslovi tada ne smatraju
sastavnim delom ugovora o osiguranju.117

U praksi je mogue da se osiguranik pozove na okolnosl da osigurava nije ispotovao ovu svoju obavezu, a smatra se da
ak i u sluaju daje na polisi konstatovano da su uslovi urueni to nije do\'oljan dokaz da je ova obaveza i izvrena. U sudskom
postupku je na osiguravau da dokae da je uruio uslove osiguraniku i ako to ne dokae sudovi se opredeljuju da u tom sluaju
osiguranik nije vezan uslovima koji mu nisu bili poznati u momentu zakljuenja ugovora.
 Prilikom zakljuenja ugovora i izradc polisc osigurava mora voditi rauna da usaglasi sadraj polise sa uslovima
osiguranja. a ukoliko eli u konkretnoj situaciji da u nekom delu odstupi od uslova osiguranja tada u polisi rnoe to predvideti. 118

Ukoliko u toku trajanja ugovora o osiguranju osigurava izmeni uslove oni e se primenjivati na ugovorc koji su zakljucni
prc njihovog smpanja na snagu samo u sluaju kada je to povoljnijc za osiguranika. 119

Osiguravaa vezuju uslovi osiguranja koji su sastavni dco ugovora o osiguranju i u obavczi jc da ih ispomje jer sadr.inu
ugovora o osiguranju opredeljuju opti i posebni uslovi osiguranja. 12"
Vlogue je da se uslo\ima osiguranja ugovore drugaija reenja u odnosu na zakonska u pogledu trajanja i dejstv'a ugovora o
osiguranju i tada se primenjuju u sluaju spora reenja predviena u uslovima. 121

Osigurava je u obavezi da osiguraniku preda polisu osiguranja. Polisa osiguranja predstavlja pismeno o ugovoru o
osiguranju koje u vidu formalnog ugovora osigurava daje na potpis ugovarau osiguranja. Iako je uobiajeno i potrebno da se
prilikom zakljuenja ugovora osiguraniku da na potpis polisa mogue je da i kada ona nije sainjena ugovor bude na snazi ukoliko je
u pitanju viegodinje osiguranje. Sud je zauzeo stav da je polisa osiguranja isprava o zakljucnom ugovoru o osiguranju koja sadri
sve bitne elemente ugovora o osiguranju ali da nije ugovor o osiguranju. U konkretnom sluaju je zakljuen viegodinji ugovor o
osiguranju i nije bila izdata polisa za tekuu godinu. ali je sud smatrao daje ugovor o ostguranju pmiovaan i daje zahtev za isplatu
osigurane surne osnovan.122 Ako je ugovor o osigurattju zakljuen na neodreeno vTenre . ugovarai ne moraju svake godine
potpisali novu polisu.123

4.1.5.2. Obaveze u toku trajanja osiguranja

Osiguravajua drutva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni za isplatu teta osiguranicima i da ove rezerve
osiguranja odravaju na odredenom nivou izdvajanjem sredstava za njihovu popunu i adekvatnim plasiranjem sredstava. Na taj nain
osigurava obezbeuje trajno izvravanje obaveza po osnovu zakljuenih ugovora o osiguranju. Putem saosiguranja i reosiguranja
rizika koji su vei od samopridraja osigurava prua izvesnost ugovarau osiguranja da e rnoi u sluaju potrebe da izvri svoju
ugovomu obavezu.124

Osigurava ima pravo da vri kontrolu preduzimanja preventivnih rnera koje je u obavezi da preduzima osiguranik. U
praksi se deava da osigurava preuzme na sebe ugovorom obavezu da nabavi odreenu oprcmu za potrebe osiguranika. a u cilju
preduzimanja preventivnih rnera, ili da pak odobri odreena sredstva po\ ratno ili bezpovTatno za ovu namenu osiguraniku i u tom
sluaju je osigurava u obavezi da ovu obavezu ispuni.

Ukoliko osiguranik izgubi polisu osiguranja osigurava je u obavezi da mu na njegov zahtev izda kopiju polise.

4.1.5.3. Obaveze kad nastupi osigurani sluaj

Osnovna obaveza osiguravaa sastoji se u isplati naknade tete ili ugovorene svote. Ta obaveza je konzistentna obavezi
ugovaraa osiguranja da plati premiju osiguranja.
 Po prijavi osiguranika da je nastupio osigurani sluaj osigurava je u obavezi da izvri uvidaj radi utvrenjn tete i procenu
tete. Na osnovu izvrene prijave tete i procene koje doe na njegovom motornom vozilu i tokom poeknog roka od 30 dana posle
isteka ugovorenog vremena osiguranja.
Osigurava je u obave/,i da u zakonom ili ugovorom odreenom roku isplati osiguraniku naknadu. ZOO je predvideo da
osigurava ovn obavezu mora da izvri u ugovorenom roku koji nemoe biti dui od 14 dana i koji se rauna od dana kada je
osigurava dobio obavetenje da se dogodio osigurani sluaj. 12' U sluajevima u kojima je potrebno neto due vreme da se utvrdi
obim i visina tcte ZOO jc prcdvidco da rok poinje da tcc od momcnta kada jc utvrcna obavcza osiguravaa i utvren iznos
obaveze.126 Pri tome, ako iznos osiguravaeve obaveze ne bude utvren u roku od ctrnaest dana od kada jc dobio obavctcnje da sc
osigurani sluaj dogodio, tada jc osigurava duan, na zahtev ovlaenog lica, da isplati iznos nespornog dela svoje obaveze na ime
predujma.127

Kako postoje dve mogunosti raunanja roka za isplatu na-knade ili ugovorene svote, tj. od dana kada je osigurava dobio
obavelenje da se osigurani sluaj dogodio i od dana kada je utvreno poslojanje oba\'eze osiguravaa r visina iznosa naknade.
istiemo" da se u praksi za jednostavnije osigurane sluajeve ve-zuje prvi naiu raunanja roka, a za sloenije osigurane slua-jeve,
gde treba prikupiti brojne dokaze o naslupanju osiguranog sluaja i visini lete. primenjuje se drugi nain raunanja roka.

Napontinjemo da je obaveza osiguranika, odnosno korisnika osiguranja, ne samo da prijavi nastupanje osiguranog sluaja
nego i da prui dokaze daje on zaista nastupio i da je obuhvaen osiguranjem, kao i da prui dokaze za utvrdivanje visine nastale
tete. Ukoliko osiguranik. onosno korisnik osiguranja kasni sa izvrenjem svojih obaveza, objektivno se kasni i sa izvravanjem
osnovne obaveze osiguravaa da isplali naknadu osiguranja ili ugovorenu svotu. Drugim recima. treba razlikovati situaciju kada
osigurava kasni sa izvravanjem sv'oje obaveze da nadoknadi tetu ili isplati ugovorenu svotu, od situacije kada osigurava
objektivno nije u mogunosti da ispimi svoju obavezu. stoga to osiguranik. odnosno korisnik osiguranja nije prethodno ispunio
svoju .obavezu. a stoje pretpostavka da i osigurava ispuni svoju.

Osigurava koji ne ispotujc ovu svoju obavczu blagov-rcmcnomc duan da plati zakonsku zateznu kaniatu zbog padanja u
docnju1"8 i da naknadi svaku drugu nastalu tetu na osnovu optih pravila obligacionog prava zbog ncblagovremenog ispunjcnja
obavczc.129
Kada osigurava padne u docnju zbog ncisplatc tctc saglasno lanu 278 stav 2 ZOO. ukoliko je ugovoreno da osigurava
plaa naknadu a ne ugovorenu svolu. i ako je teta koju je poverilac - osiguranik pretrpeo vea od iznosa koji bi dobio- na ime
zatezne kamate. poverilac ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade tete. Steta se moe ogledati u gubitku vrednosti
odreene stvari koju poverilac nije rnogao usled docnje dunika da pribavi ili u kakvom drugom gubitku. 11" U takvom sluaju visina
naknade iz osiguranja e se, prema stavu sudske prakse, odmeriti prerna vrednosti osigurane stvari u weme presudenja. "

Ukoliko sud zakljui, cenei svaku situaciju za sebe prema okolnostima svakog konkretnog sluaja, da je osigurava
odgovoran za prolongiranje plaanja zbog toga to je odugovlaio sa izwenjem dunosti pribavljanja dokaza o uzroku tete i njenoj
visini, za weme za koje je prolongacija trajala, obavezae osiguravaa da isplati kamatu i naknadu tete zbog docnje u isplati
naknade iz osiguranja.112

Kada je u vreme zakljuenja ugovora o potpunom kasko osiguranju u polisu osiguranja uneta visina potpune naknade tete
sa odreenim iznosom tadanjih dinara, osigurava je u obavezi da

osiguramku lsplali novani lznos na mie potpune naknade lete koja se obraunava prema cenarna na dan vetaenja.
Isplatom tete na ovaj nain se ne kre odredbe ugovora ve se na pravian nain potuju, tako da suprotno ponaanje osiguravaa
predstat'lja nepotovanje odredbi ugovora.133
 Osiguranik moe da odbije da mu osigurava isplati naknadu iz osiguranja jer nije zadovoljan visinom ponudene nakirade i
ako se u sporu ulvrdi da osiguranrk nije bio u pravu, osigurava nije u obavezi da plati naknadu za tetu koju je osiguranik pretrpeo
zato to mu naknada nije odmali isplaena, jer osigurava nije kriv za zadocnjenje u isplati tete. 134

Osigurava ne moe odbiti da isplati tctu pozivajui se na uslovc osiguranja prema kojima on nemora da plaa tetu koju je
prouzrokor'ao njegov osiguramk vozei vozilo u alkoholisanom stanju, jer pravila osiguranja reguliu samo odnosc izmeu
ugovaraa osiguranja, tako da jc osigurava duan da isplati naknadu ili svotu odreenu ugovorom oteenom licu u ugovorenom
roku kada se dogodi osigurani sluaj.135

Nepotovanje odredbi ugovora u osiguranju postoji i ukoliko osigurava odbije da isplati tetu zbog postojanja ratnih uslova
ukoliko nije dokazano daje nastala teta direktna posledica rala. Sud je pruio zatitu osiguraniku smatrajui da optepoznate
okolnosti o ratnim dejstvima nisu dovoljan osnov za oslobadanje odgovomosti osiguravaa u smislu l. 931 ZOO i da postoji
obaveza osiguravaa dai u svakom konkretnom sluaju dokae daje teta direktua posledica ratnili dejstava.

U sluaju da u predvidenitn rokovima njje rnogue da se ulvrdi taan obim obaveze osiguravaa na zahtev ovlaenog lica
osigurava e isplatiti deo nespomo utvrenog iznosa obaveze na ime akontacije-predujma. 17 Visina predujma je razliita u svakom
konkretnom sluaju i zavisi od vrste osiguranja i tete. Ukoliko zakasni sa ispunjenjem ove obaveze osigurava je u obavezi da
osiguraniku plati zateznu kamatu.

Ako je ugovara osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani sluaj namerno ili prevarom, pravilo je da osigurava
nije obavezan ni na kakva davanja, a suprotna ugovorna obaveza nema pravnog ejstva. '

Bitno je istai i da protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog dmgog lica koje se na nju poziva, osigurava moe
istai sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zakljuio ugovor o osiguranju. Samo izuzetno, protiv
zahteva treeg lica u sluaju dobrovoljnog osiguranja od odgovornosti i zahteva nosioca odreenih prava na osiguranoj stvari, ije je
pravo prelo po samom zakonu sa unitene iii oteene stvari na naknadu iz osiguranja, osigurava moe istai samo prigovore koji
su nastali pre ncgo to se dogodio osigurani sluaj. 13

4.2. TMAJANJE I PRESTANAK OSIGUMANJA

Kako se osigurani sluaj moe desiti odnrah nakon to jc zakljuen ugovor o osigrrranju ili odmah po isteku ugovora od
izuzetne je vanosti da se tano odredi poetak i prestanak dejstva osiguranja.
Pravilo je da ako drukije nije ugo\oreno. ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejslvo poev od dvadeset ctvrtog asa dana
koji je u polisi oznaen kao dan poetka trajanja osiguranja, pa sve do istcka poslednjeg dana roka za kojije osiguranje ugovoreno. 141

Ako rok trajanja osiguranja nije odreen ugovorom. svaka strana ntoe raskinuti ugovor sa danont dospelosti prentije.
obavetavajui pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca prc dospelosti premije.

Meutim, ako je osiguranje zakljueno na rok dui od pet godina. po isteku ovog roka svaka strana moc. uz otkazni rok od
cst meseci, pismcno izjaviti dntgoj strani da raskida ugovor, pri cniu se ugovoront ne ntoe iskljuiti pravo svake strane da raskine
ugovor. Navedeno pravilo se ne odnosi na osiguranjc ivota. 14' Sud jc pntio zatitu osiguravau iji jc viegodinji ugovor o
osiguranju sa osiguranikom naruiocem javne nabavke bio na snazi u momentu raspisivanja konkursa. Osigurava se opredelio da
trai naplatu premije i da ugovor odri na snazi jer je bila u toku trea godina osiguranja i nisu se bili stekli zakonski uslovi za otkaz
viegodinjeg ugovora o osiguranju. Sud je obavezao osiguranika da plaa prvom osigura-vau premiju osiguranja sve dok se ne
steknu uslovi da se ugovor otkae. a osiguranik je ostao u obavezi da plati premiju osigu-ranja i po novom ugovoru o osiguranju koji
je zakljuio putem konkursa.143
 Ukoliko doe do steaja ugovaraa osiguranja, osiguranje se nastavlja, ali svaka ugovoma strana ima pravo da raskine
ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja sleaja. U lom sluaju steajnoj ntasi ugovaraa osiguranja pripada deo
plaene premije koji odgovara preostalom vremenu osiguranja. U sluaju steaja osiguravaa, ugovor o osiguranju prestaje po isteku
trideset dana od otvaranja steaja.144

4.3. ZASTARELOST KOD IJGOVORA O OSIGURANJU

Posebnost ugovora o osiguranju, u odnosu na dmge ugovore, uoava se i kad je u pitanju institut zastarclosti. Naimc. u
Zakonu o obligacionim odnosinta zastarclost sc dcftnic uoptcno, to znai da se ta univerzalna pravila printenjuju i na ugovor o
osiguranju, ali rokovi zastarelosti za ovaj ugovor su utvreni posebno. To znai da opta pravila koja se odnose na zastarelost. kao
npr. zastoj, prekid zastarevanja, neposredno se primenjuju i na ugovor o osiguranju.

Opti jc princip da zastarclou prestajc pravo da sc zahtcva ispimjenjc obavcza i da ono nastupa kada protekne zakonom
odreeno vreme u kotne je poverilad tnogao da zahteva ispunjenje obaveze.

S obziront da je ugovor o osiguranju ugovor u kojem se obe strane pojavljuju kao poverioci, potrebno je sagledati obe
pravne situacije, tj. kada osiguravau prestaje pravo da zahteva obavezu plaanja premije od strane ugovraa osiguranja. odnosno
kada ugovarau osiguranja, osiguraniku ili korisniku osiguranja prestaje pravo da zahteva obavezu plaanja naknade tete od strane
osiguravaa.
U Zakonu jc oredeno da polraivanja ugovaraa osiguranja. odnosno treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju
7.a pet godina. a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine. raunajui od prvog dana posle proleka kalendarske godine u kojoj je
potraivanje nastalo. Ako zaiiiteresovano licc dokae da do dana odredenog 11a prethodno navedeni nain nije znalo da se osigurani
sluaj dogodio, zastarcvanjc poinje od dana kada jc za to saznalo. s tim da u svakom sluaju potraivanjc zastareva kod osiguranja
ivota za deset, a kod ostalih za pet godina od da-na odreenog na pretliodno navcdcni nain (l. 380. stav 1 i 2.).

U Zakonu o poniorskoj i unutranjoj plovidbi, takoe je na specifian nain utvren rok zastarelosti, a na slian nain kao i
u Zakonu o obligacionint odnosima. Naime, utvrdeno je da potraivanja iz ugovora o osiguranju zastarevaju u roku od pet godina, s
tim to zastarelost poinje da tee od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je to potraivanje nastalo (pravilo isto kao
i za ostale ugov'ore o osiguranju). U Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi utvreno je i jedno izuzce od prethodno navedenog
pravila, a to je da ukoliko je u pilanju potraivanje naknade za doprinos u zajednikoj havariji ili nagrade za spaavanje, tada rok
zastarelosti poinje da tee od dana kada su utvrdeni doprinosi i nagrada koje treba da plati osiguranik (l. 728. stav 2.). lnae, za
potraivauja nastala iz osnova osiguranja u pomorskoj i unitranjoj plovidbi. rok zastarelosti je pet godina.

Uoavamo razliku u pogledu naina utvrivanja kada zastarelost poinje da tee u odnosu na obaveze uopte i u odnosu na
obaveze koje proizilaze iz ugov'ora o osiguranju. Osnovno je pravilo da zastarelost poinje da tee prvog dana posle dana kada je
poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. ako zakonom za pojedine sluajeve nije neto drugo propisano (lan 361. stav
1). Medutim, kod ugovora o osiguranju zastarelost poinje da tee raunajui od prvog dana posle proleka kalendarske godinc u
kojoj jc potraivanjc nastalo, odnosno ako zaintcrcsovano licc dokac da do dana odreenog na prethodni nain nije znalo da se
osigurani sluaj dogodio, tada zastarevanje poinje da tee od dana kada je za lo saznalo.

Takoe istiemo da jc spccifinost ugovora o osiguranju ivota dola do izraaja u odnosu na druge ugovore o osiguranju i
kod instituta zastarelosti, s obziront da su utvreni razliiti rokovi zastarclosti za osiguranje ivota u odnosu na ostala osiguranja.
 Utvreno je, takoe, da kada u sluaju osiguranja od odgovo-mosti treeg, oteeno lice zahteva naknadu od osiguranika. ili
je dobije od njega. zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana kada je oteeno Ilice trailo sudskim
putem naknadu od osiguranika, odnosno kada gaje osiguranik obeletio. Neposredan zahlev treeg oteenog lica prema osiguravau
zastareva za isto vrente za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu. '

to se tie potraivanja osiguravaa definisano je da ona zastarevaju u roku od tri godine. Zastarcvanje potraivanja koje
pripada osiguravau prcma trcem licu odgovornom za nastupanje osiguranog sluaja poinje da tee kada i zastarevanje
potraivanja osiguranika prema tom licu i navrava se u istom roku (l. 380. stav 3,4.5,6.). 146
5.1 POLISA OSIGURANJA

Najvaniji dokumentu delatnosti osiguranja je polisa osiguranja (engl. insurence policy. nent.
Versichemngsschein). Stoga se i u Zakonu o obligacionim odnosinta defmie obavezna sadrina polise. U
polisi ntoraju biti navedeni: ugovome strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaen
osigurajem, trajanje osiguranja i period pokria, svola osiguranja ili izjava daje osiguranje ncogranieno.
prcmija ili doprinos. daturn izdavauja polisc t potpisi ugovornih strana. 147 S obziront da su obavezni
elementi taksativno navedeni. jasno je da polisa osiguranja nije punovana. ako nedoslaje ncko od
navcdcnih clcmcnata.
U Zakonu je takoe, odreen obavezan sadraj polise osiguranja ivota. Pored sastojaka koje
ntora imati svaka poiisa. u polisi osiguranja ivota ntoraju biti sadrani: inte i prezinte lica na iji se ivot
odnosi osiguranje. datum njegovog roenja i dogaaj ili pak od koga zavisi nastanak prava da se zahteva
isplata osigurane svote. 4S
Za razliku od Zakona o obligacionitn odnosinta, gdc su taksativno navcdcni obavezni clcmcnti
polise. u Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi odreuje se da polisa treba da sadri sve odredbe iz
zakljucnog ugovora o osiguranju149 ali sc nc navodc striktno kao u Zakonu o obligacionim odnosima, svi
obavezni elementi. S obzirom na specifinost transportnog osiguranja, a posebno pomorskog osiguranja i
osiguranja u unutranjoj plovidbi jasno je zastoje ugovomim stranama u ovoj grani osiguranja ostavljeno
vie prostora za neophodnu fleksibilnost i kada je u pitanju sadrina polise.
U Zakonu o obligacionim odnosima definie se da prema sporazumu ugovaraa, pohsa rnoe
glasiti na odrecno licc, po narcdbi ili na donosioca (lan 902. stav 6.), dok sc za polisu osiguranja i\ota
odrcujc da rnoc glasiti na odrccno licc ili po narcdbi, ali nc moc na donosioca (l. 943. stav 2.), to je
jasno s obzirom na prirodu osiguranja ivota.
Uobiajetio je da polisa u praksi ima dva dela. Prvi, koji se moe nazvati zakonski jer sadri
elcmente koji su definisani u Zakonu. Bez tih elemenata polisa nije punovana. Drugi deo je operatirno-
tehniki i ima pomono-pratei karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo polisc. U
pomenuti opcrativno-tehniki deo spadaju bitni podaci o predmctu osiguranja. dopunske opasnosti pod
uslovom da su ugovorene, razni doplatci, popusti i napomene koji rnogu biti vrlo znaajne (po pra\ ilu sc
odnosc na nain plaanja. iskljuenja nekili rizika, ugovaranjc nekih klauzula).
Zakonom nijc propisan oblik u komc sc sainjava polisa, ali sc u praksi izdajc na obrascu koji kao
tipski sastavljaju osiguravai za pojedine vrste osiguranja.
U pogledu pravne prirode polise u teoriji nema jedinstvenog stava. Prema jednom shvatanju
osnovni smisao polise osiguranja u naem pravu je da predstavlja dokaz o zakljuenju i sadraju ugovora o
osiguranju. Po istom stavu polisa predstavlja i posebnu vrstu legitimacionog papira kojirn se najee
legitimie osiguranik ili korisnik osiguranja prema osiguratelju prilikom zahteva za naknadu tete zbog
naslupelog osiguranog sluaja.1'0

Prcma drugom tcorijskom stavm, polisa osiguranja sc pojavljujc u razliitim svojstvima, kao
dokmnenat razliite pra\ne snage. U izvesnim sluajevima ona predstavlja fonnu ugovora o osiguranju. tj.
forrnu kao bitan elemenat pravnog posla (AD SOLEMNITATEM). Kada to nije sluaj, ona tnoe
predstavljati samo obino dokazno sredstv'o o zakljuenom ugovoru. odnosno o postojanju i
sadrini ugovora o osiguranju. Nekada je i \ ie od toga - moe predstat Ijati sredslvo legitunacijc ukoliko sadri tzv. legitimacionu
klau/ulu na osnovu koje dobija svojstvo kvalifikovanog legitimacionog papira ilt pak ispravu o ditgu. Najzad. ntoe se pojaviti kao
hartija od vrednosti. M

Da i u samom Zakonu o obligacionim odnosima nije najjasnije i/vrcno defmisanje staje ugotor o osiguranju. a la polisa
osiguranja pottrduje i kljiina odredba Zakona da je ugovor o osiguranju /akljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja ili list
pokria. Ukoliko bi prihvatili najrasprostranjenije shvatanje daje polisa dokaz o zakljueenju i sadrini ugovora o osigttranju proi/alo
bi daje ugovor o osiguranju zakljuen kada ugovarai osiguranja potpiu dokaz o zakljuenju t sadrini ugovora o osiguranju, to
nije potpmio precizno. Postavlja se pitanje da li to znai da kada se ugovor o osiguranju potpie, a takvih ugovora u praksi ima. a jo
nije potpisana polisa, da u stvari ugovor nije zakljuen. Striktno tumaei Zakon proizalo bi da t pored potpisanog. tj. zajkljuenog
ugovora on ipak nije zakljuen sve dok se ne potpie polisa osiguranja ili list pokria.

Javlja se dilema da li to znai da polisa osiguranja ima veu pravnu snagu od potpisanog ugovora. Drugim recima da lije
mogue da dokaz o zakljuenju t sadrini ugovora itna veu pravnu snagu od satnog ugovora. Ove diletne iznosimo zato to se u
praksi ponekad zakljuuje i ugovor o osiguranju i potpisuje se posebna polisa. odnosno list pokria. stoje po naem miljenju t
dozvoljeno i logino, jer se mnogi odnosi izmedu osigurar aa i ugovaraa osiguranja ne mogu regulisati satno polisom. odnosno
listoin pokria. Drugim rechna i ugovor t polisa imaju svoje furtkcije i sntisao svog odvojenog postojanja, pogotovu kada su u
pitanju sloeniji odnosi iztneu ugor'ornih strana.

U praksi sc najcc nc zakljuujc ugovor. vc samo polisa osiguranja. Mislimo da tada polisa zamenjuje ugovor, ali da ni
onda nije satn ugovor, ve samo njegova pistnena fortna. U tom sluaju bi mogli teorijski tumaiti daje ugovor o osiguranju usmeno
zakljuen. alt daje izdata i potpisana polisa osiguranja kao dokaz o zakljuenom ugovoru i njegovoj sadrini.

Da bi se izalo iz ove sloene situacije mislimo da ima osnova za razmiljanje i o tome da se urnesto tennina ugovor (kada
ga netna u pismenoj fonni) koristi tennin posao osiguranja. ili sarno osiguranje, to bi konkretno znailo daje osiguranje zakljueno
kada osigurava i ugovara osiguranja potpiu polisu ili list pokria. Drugim recinia. najjasnija je situacija kada se prvo zakljui
ugovor o osiguranju. pa tek onda potpie polisa ili lisl pokria. kao dokaz o sadrini ugovora (ukoliko postoji ugovor u pismenoj
fonni. a smatramo da bi obavezna pismena fortna morala da postoji kao uslov za punovanost ugovora. tada ncma potrcbc da sc
polisa trctira i kao dokaz o zakljucnom ugovoru).

U svakoin sluaju. smatramo pogrenim odreenje da polisa osiguranja predstavlja ugovor o osiguranju u piuiotn smislu
tog pojtna. Dakle, polisa osiguranja tnoe da bude satno pismena forma ugovora, ali ne i ugovor: dokaz o postojanju i sadrini
ugovora. alt ni u tom sluaju polisa nije ugovor o ostguranju.

U praksi sc zakljuuje ugovor sa viegodinjim trajanjcm u kojem sc dcftmu mcusobna prava i obaveze ugovornth strana
za period od, po pravilu. deset. pet itd. godina. Smisao tih ugovora je da sc ugovara osiguranja obavczujc da c svoju imovinu.
imovinske intercsc i zaposlcnc osigurati u viegodinjem periodu (jpo pravilu na deset godina), s tim da mu osigurava odobrava
odgovarajui popust na ukupnu premiju. Takvi ugovori podrazuntevaju da se svake godine potpisuju polisc osiguranja za period
vaenja od godinu dana.
Ve smo istakli da je ugovor o osiguranju zakljuen kada ugovarai potpiu polisu osiguranja lli list pokria. Dakle. ve iz
zakonskog odredenja proizilazi daje list pokria dokumenat koji zamenjuje polisu osiguranja. ali koji nakon potpisivanja itna
potpuno istu pravu vanost kao i polisa.

U Zakonu se takoe odreuje da polisa osiguranja moe biti privremeno zamenjena listom pokria u koji se unose bitm
sastojci ugovora (lan 902. stav 2). Iz navedene odredbe uviamo da list pokria. iako u momentu potpisivanja ima istu pravnu snagu
kao i polisa, ipak ima santo altemativni karakter u odnosu na polisu. Lisl pokria se iz.daje po pravilu. nakon zakljuenog ugovora o
osiguranju, a pre izdavanja polise. s obzirom da ne postoje svi poznati relevantni podaci da bi se samila polisa (npr. polrebno je
vreme da se utvrdi vrednost osnovnih sredstava od kojih zavisi visina premije, da bi se sagledali rizici). List pokria se izdaje esto i
u situaciji kada jedan osiguranik menja osigurav'aa. Tada novi osigurava. izdaj ui list pokria. odmah preuzima novog osiguranika
u svoj portfelj uz klauzulu da e nostli rizik u visini i obimu prerna nainu zakljuenog osiguranja sa prethodnim osiguravaetn. a pri
tonte osiguramk ima kontinuitet u osiguranju. Naglaavamo da poetak trajanja osiguranja je onaj koji je defmisan u lislu pokria
bez obzira to e se naknadno potpisati polisa osiguranja. S obzirom da list pokria ne sadri brojne obavezne i pratee elemente
koje sadri polisa. logino je da trajanje lista pokria ne treba da bude dugo. U praksi je trajanje lista pokria najee do dva
meseca.

Mcutim. postavlja se pitanje ta sc dcava sa osiguranjcni, ako u ducm pcriodu (npr. godinu dana) list pokria ne bude
zamenjen polisom osiguranja. Ukoliko je trajanje osiguravajueg pokria rcgulisano do tog vrcmcna (po pravilu sc produava
vaenje lista pokria ili sc istckom jcdnog izdaje naknadni list pokria), smatramo daje osiguranje u tom periodu postojalo, s
obzirom da, i pored ozbiljnog propusta koji sc sastoji u neizdavanju polise, postoje clcmenti na osnovu kojih sc rnogu utv rditi
elementi bitni za postojanje osiguranja. Takav pristup baziramo na optern principu privrednog prava da ugovore, koji nisu u
suprotnosti sa zakonom, optim i posebnim uslovima poslovanja. poslovnim obiajima, sa odreenim manama. a uz nedvosmisleno
jasno izraenu volju ugovomih strana da zasnuju ugovorni odnos, treba odrati.

Pored polise osiguranja i lista pokria u osiguranju se pojavljuju i drugi dokumenti kao stoje certifikal osiguranja, "slip" i
"covernote".

Certifikat osiguranja nerna vei znaaj u naem osiguranju. Izraz certifikat najee se vezuje za ugot'or o kontroli robe, gde
predstavlja ispravu sa nalazima o izvrenoj kontroli. Meutim. postoje certifikati i kod drugih ugovora robnog prometa.

Certifikat osiguranja u pravnom pogledu, nije polisa osiguranja nego samo potvrda daje odredeno osiguranje sklopljeno. ali
se u praksi. certifikal prima kao i sanra polisa, naroito ako je u pitanju certifikat osiguranja, koji je ispostavilo drutvo za osiguranje.
U istom teorijskom stavn koji nar odimo istie se znaaj jo jednog dokumenta - potvrde o sklopljenom osiguranju ije ispostavljanje
se pokazalo u praksi veonta praktino i efikasno. zato to za razliku od polise osiguranja u znatnoj meri smanjuje telmiki posao,
iziskuje manje podalaka-delalja, to nije sluaj kod istavljanja polise osiguranja. 152
..Slip" je dokument koji se koristi. pre svega u anglo-saksonskom pravu. Po svom karakteru predstavlja dokumenat koji ima
elemente i ponude za zakljuenje ugovora i lista pokria. Slip sastavlja posrednik (broker) u osiguramkovo ime i u njemu se nalaze
svi bitni podaci o riziku koji se eli osigurati. Dok se ne potpie slip" ima karakter ponude za osiguranje. a nakon sklopljenog
sporazuma posrednik jcdan primcrak zadrava za scbc a drugt dajc osiguravau. Uobiajcn jc u transportnom osiguranju i uveden je
iz praktinih razloga.1

Cover notc" jc dokumcnat koji. na osnorai clcmcnata Slipa" posrcdnici u osiguranju (brokeri) ispostavljaju. Predstavlja
beleku o pokriu na osnovn koje oni obavetavaju osiguranika daje pod deliminim uslovima zakljucno osiguranjc, odnosno
rcosiguranjc. kao i o udclu pojcdinih osiguravaa u njemu. Cover note" je dokumenat kojim se u praksi potvruje daje osigurava,
odnosno rcosigurava (rctroccsionar) prihvatio uslove iz slipa" i dajc saglasnost za pokric tog rizika. 154