Visoka medicinska i poslovno-tehnoloka kola

strukovnih studija

abac

Znaaj kontrole kvaliteta proizvoda

Seminarski rad

iz predmeta

Strategijski menadment

PROFESOR: STUDENT:

dr Nikola Janev Bojana Ignjatovi 8/29/2014

abac, April, 2017.

 Sadraj

Uvod 2
1 Pojam kvaliteta i evolucija 3
.
2 Pojam proizvoda 6
.
3 ISO 9000 sistem upravljanja kvalitetom 8
.
4 Kontrola kvaliteta proizvoda 10
.
4.1. Kvalitet proizvoda i kontrola proizvodnje 10
4.2. Kontrola kvaliteta proizvoda 13
Zakljuak 15
Literatura 16

1
 Uvod

Kontrolu moemo definisati kao proces kojim se omoguava da stvarne aktivnosti

odgovaraju planiranim aktivnostima. Zadatak kontrole jeste da omogui racionalno ponaanje i
funkcionisanje preduzea. Ulogu kontrole treba shvatiti, pre svega, kao proces koji postie, a ne
ograniava aktivnost preduzea.

Kontrola predstavlja zadatak svakog menadera. To je poslednja upravljaka funkcija

koja se sastoji u merenju i ispravljanju delova s ciljem osiguranja ispunjenja ciljeva preduzea i
njima pripadajuih planova.

Sistem kvaliteta mora da ukljui sve pojedince i da omogui uslove za spreavanje

pojave greaka tj. neispravnosti u svim delovima organizacije. Ostvarenje kvaliteta rezultata
procesa predstavlja jedan od etiri kljunih ciljeva u veini organizacija. Dok je on neto o emu
mora da brine cela organizacija, funkcija proizvodnje zaduena je odgovornou da izradi
proizvode ili usluge koji odgovaraju zahtevima potroaa. Ta se odgovornost moe ispuniti
jedino odgovarajuim operativnim upravljanjem kvalitetom tokom svih faza proizvodnje.

Opte je poznato, da na tritu opstaju samo kompanije koje poseduju sposobnost

kontinualnog i brzog prilagoavanja uslovima, koji se stalno menjaju. Drugim reima, na tritu
opstaju samo najbolji, a ne najjai ili najvei. Danas, kupac oekuje izuzetan kvalitet, dakle
ispunjenje svih njegovih potreba i elja, a istovremeno je spreman da plati samo cenu koja je
povoljnija od konkurentske.

2
 1. Pojam kvaliteta i evolucija

Kvalitet je skup svih svojstava I karakteristika proizvoda, procesa ili usluge koje se
odnose na mogunost da zadovolje utvrene ili indirektno izraene potrebe kupaca.1

Sa gledita potroaa kvalitet se povezuje sa njegovom vrednou, korisnou ili cenom.

Sa gledita proizvoaa kvalitet se povezuje sa ispunjenjem zahteva datih u

specifikacijama odnosno sa oblikovanjem i izradom proizvoda kako bi se zadovoljile potrebe
potroaa. Bez obzira na sadanje definicije kvalitet je to tokom vremena evoluirao i imao razna
znaenja.

U ranim 1900- tim godinama svodio se na kontrolisanje. Svi gotovi proizvodi bi se

kontrolisali i izdvojili neispravni.

Sa poetkom II Svetskog rata 1940 godine u primeni je statistika konrola kvaliteta.

Pioniri statistike kontrole kvaliteta; Shewhart, Dodge, razvili su ideju da je svaki proizvodni
proces podloan odreenom uticaju prirodnih varijacija (stohastikih sluajnih) promena. Te je
zbog toga posao menadera koji je zaduen za kontrolu kvaliteta da otkrije primenom statistikih
metoda stepen promena i osigura stabilnost proizvodnog procesa.

U 1960 tim godinama za kvalitet su pored proizvodnje bile zaduene i odgovorne i

ostale funkcije organizacije ime je pokrenut koncept integralne (potpune) kontrole kvaliteta.

Danas pojam kvalitet ima iroko znaenje. On ukljuuje i proizvodnju bez greaka, stalno
poboljanje i unapreenje kvaliteta proizvoda i usluga, usredsreenost na potroae. Krajnji cilj
sadanjeg pristupa kvalitetu je TQM koncept kvalitet kao zadovoljenje potrebe potroaa

Rekli smo da se pod pojmom kvalitet moe smatrati zadovoljenje potreba potroaa,
odnosno prilagoenost proizvoda ili usluga za korienje.

Prilagoenost za korienje je u vezi sa vrednou koju dobija kupac i na njegovo

zadovoljstvo proizvodom.

1 Juran, J. M. (1968): Efikasnost sistema za kontrolu kvaliteta

3
 Poto je kvalitet relativan pojam a ne neto apsolutno najbolje za pojedinca (potroaa)
zadovoljstvo istim proizvodom se razlikuje od potroaa do potroaa. Svaka osoba definie
kvalitet prema svojim potrebama.

Sa gledita proizvoaa, razlike u kvalitetu iste vrste proizvoda ne mogu se znaajno

tolerisati. Proizvoa iskazani ili uoeni zahtev kvaliteta rezultata procesa mora da specificira u
dokumentaciji i da tei stalno zadovoljavanju a ako je mogue i unapreenju zadovoljenja
zahteva potroaa.

U cilju stalnog poboljanja zadovoljenja zahteva potroaa, proizvoai treba da sve

promenljive u procesima dre pod kontrolom, da ostvare bolje razumevanje oekivanja kupaca u
emu svakako pomae razvoj i primena novih tehnologija i metoda.

Kvalitet moemo definisati kao:

1. meru ili pokazatelj koji pokazuje obim, odnosno iznos upotrebne vrednosti nekog
proizvoda ili usluge za zadovoljenje tano odreene potrebe, na odreenom mestu i u
odreenom trenutku, i to tada kada se taj proizvod i usluga kroz drutveni proces razmene
potvrde kao roba.
2. zbir svih faktora koji pruaju zadovoljstvo posedovanja i kupca ili korisnika teraju da
kupuje proizvod ili uslugu stalno iznova. Danas na svetskom tritu kvalitet igra vitalnu
ulogu u osvajanju novih trita i ouvanja postojeih. Osnovni zahtevi kupaca odnose se
na kvalitet proizvoda i usluga koji podrazumevaju pogodnost za upotrebu, pouzdanost i
odgovarajuu vrednost za uloen novac.

Meutim, obezbediti pravi kvalitet, zahteva mnogo vie od dobre reklame, obeanja ili
dobrih namera. Tradicionalni naini za postizanje visokog kvaliteta proizvoda nisu vie
prihvatljivi. Moderniji, bolji i efikasniji nain koji se danas u svetu primenjuje je uspostavljanje
sistema menadmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001:2000. Dobijanje sertifikata
omoguuje komuniciranje sa komitentima irom sveta, jer sertifikovan sistem menadmenta
kvalitetom 2

2 Philip Kotler , Upravljanje marketingom, analiza, planiranje , primena i kontrola ,

Beograd 2006.

4
Predstavlja dokaz usaglaenosti sa meunarodno prihvaenim standardom (ISO 9001:2000),
eliminie trokove proveravanja od strane buduih kupaca, poveava efikasnost organizacije u
svim njenim aktivnostima, predstavlja snaan alat marketinga koji obezbeuje efikasniju
prodaju.

Ovaj standard je primenjiv na sve aktivnosti jedne organizacije, poev od marketinga,

projektovanja i razvoja, nabavke preko proizvodnje do isporuke gotovih proizvoda.

Sistem menadmenta kvalitetom uspostavljen u skladu sa ovim standardom omoguio je

efikasnu proizvodnju, efikasno planiranje, praenje i kontrolu kvaliteta proizvoda, i omoguuje
da organizacija funkcionie tano, obezbeujui neprekidan rast nivoa kvaliteta proizvoda i
usluga.

Moderna kontrola proizvodnje u industriji, ne samo da diferencira i vri selekciju dobrih i

loih proizvoda (komada), ve i vri njihovu klasifikaciju prema stepenu kvaliteta izrade, i to
kritiki, na najvanijim takama proizvodnje (kontrolnim takama), te na temelju analize
dotadanjeg stanja proizvodnje, donosi zakljuke o kvalitetu proizvodnje i njenom programiranju
za ubudue. Na taj nain, sprovedena kontrola kvaliteta ne predstavlja samo sutu registraciju
post festum stanja, ve insistira na integralnom kontrolisanju, tj. kontrolisanju svih faza
proizvodnje.

Dakle, od ulaska elmenata proizvodnje u proizvodni proces, do stvaranja novog

proizvoda, operativno se kontroliu sve faze tog procesa. To omoguava da se u svakom trenutku
moe uticati na poboljanje ili na obustavljanje procesa proizvodnje, ime se kontrola kvaliteta
pojavljuje kao operativna aktivnost, prvenstveno usmerena na poboljanje poslovnog procesa, a
ne kao aktivnost koja samo "evidentira" postojee stanje.

5
 2. Pojam proizvoda

Proizvod je sve to se moe ponuditi na tritu, sa svrhom da izazove panju, postakne na

kupnju, upotrebu ili potronju, a ime se mogu zadovoljiti elje ili potrebe. Ukljuuje fizike
predmete, usluge, osobe, mjesta, organizacije i ideje. Takoe je deo je marketig miksa.

Trino svojstvo proizvoda je da svaki proizvod ima neko osnovno svojstvo (npr. Sat
pokazuje tano vrijeme, olovkom se moe pisati...). Pored osnovog svojstva, svaki proizvod ima
svojstva koje potroai cene i koje ga razlikuju od konkurencije.

Glavna trina svojstva proizvoda: kvaliteta, proizvodni splet ili asortiman, prodajna cena,
estetika, pakovanje i ambalaa, obeleavanje i opremanje, suvremenost, usluge potroaima,
jamstvo i servis.

Nivoi proizvoda:

Osnovni proizvod: usluge ili glavne koristi koje potroai zapravo kupuju kada
kupuju proizvod, a namenjeni su reavanju njihovih problema( ta kupac zapravo
kupuje?)
Oekivani proizvod:delovi proizvoda, razmere kavalitete, obeleja, dizajn,ime marke,
pakovanje i ostala svojstva proizvoda spojena za pruanje osnovnih koristi
proizvoda(5svojstva: nivoe kvalitete, obeleja proizvoda i usluga,stil, ime marke i
pakiranje)
Proireni proizvod: dodatne usluge ili koristi izgraene oko osnovnih i oekivanih
proizvoda(stvoriti skup koristi koje e najbolje odgovarati klijentima)

Klasifikacija proizvoda:

Potrona dobra- proizvodi krajnje potronje koji se uglavnom koriste jednom ili u vie
navrata(npr. okolada, sok, dezedorans, sapun,sredstvo za ienje..)

6
 Trajna dobra- proizvod krajnje potronje koji se veinom koristi tokom dueg
vremesnkog peridoa i uglavnom traje nekoliko godina(npr. Kuni aparati:
televizor...nameataj, prevozna sredstva:automobil,amac..itd)

Proizvodi krajnje potronje oni koje krajnji potroai kupuju za linu potronju.

a)Obini proizvod-proizvod krajnje potronje koji klijnet obino kupuje esto, na licu
mesta i uz minimalnu upotrebu i kupovni trud(slatkii,novine, brza hrana...)

b)Poseni proizvodi-proizvod krajnje potronje koji klijent u procesu odabira i kupovine

obino uporeuje s ostalim proizvodima prema prikladnosti, kvaliteti, ceni i stilu(npr.
Nametaji,odea, kuni aparati..)

c)Specijalni proizvodi- proizvodi krajnje potronje jedinstvenih karakteristika ili

prepoznatljive marke u iju je kupovinu znaajna grupa kupaca voljna uloiti poseban
trud(npr.odreene marke i tipove automobila,luksuzna dobra, odea s potpisom, usluge llekara ili
pravnih specijalista..)

d)Netraeni proizvodi- proizod krajnje potronje s kojim potroa nije upoznat ili jeste
upoznat ali nerazmilja o njegovoj kupovini(npr.ivotno osiguranje, pogrebne usluge,davanje
krvi..)

Kvaliteta proizvoda je jedno od glavnih sredstava koje marketinki strunjaci koriste za

pozicioniranje. Usko je povezan s vrednou i zadovoljstvom klijenata. U najuem smislu
kvalitet moemo odrediti kaoodsutnost nedostataka. Kvaliteta proizvoda oznaava sposobnost
proizvoda da ispuni svoje funkcije, ukljuuje celokupnu trajnost proizvoda, pouzdanost,
preciznost, lakou rukovanja i popravljanja i ostala znaajna svojstva.

7
 3. ISO 9000 - Sistem upravljanja kvalitetom

ISO 9000 grupa standarda predstavlja meunarodni konsenzus o dobrim praksama

upravljanja kvalitetom. Sastoji se od standarda i uputstava koja se odnose na sisteme upravljanja
kvalitetom.

ISO 9001:2008 je standard koji obezbeuje skup standardizovanih zahteva za sistem

upravljanja kvalitetom, bez obzira na veliinu organizacije, i to da li je u privatnom ili javnom
sektoru. To je standard u odnosu na koji organizacija moe, ali ne mora biti sertifikovana, jer
sertifikacija nije uslov standarda.

Ostali standardi iz ove serije pokrivaju specifine aspekte kao to su osnove i renik,
poboljanja efikasnosti, dokumentaciju, obuku, i finansijske i ekonomske aspekte.

Bez zadovoljnih kupaca, organizacija je u opasnosti! Da bi kupci zadovoljni, organizacija

mora da ispuni njihove zahteve. ISO 9001:2008 standard prua isprobani okvir za kreiranje
sistematskog pristupa upravljanju procesima organizacije, tako da je izlaz uvek proizvod koji
zadovoljava oekivanja kupaca.

Zahtevi za sistem kvaliteta su standardizovani. ISO 9001:2008 propisuje koje zahteve

sistema kvaliteta preduzea moraju da ispune, ali ne diktira kako oni treba da budu ispunjeni u
konkretnoj organizaciji. Ovo ostavlja veliki opseg i fleksibilnost za implementaciju u razliitim
poslovnim sektorima i poslovnim kulturama.

Standard zahteva da organizacija sama vri svoje revizije sistema kvaliteta zasnovanog na
ISO 9001:2008 standardu kako bi proverila da li se procesima efikasno upravlja, odnosno da li
organizacija ima kontrolu nad svojim aktivnostima.

8
 Pored toga, organizacija moe pozvati svoje klijente da izvre reviziju njihovog sistema
kvaliteta sa ciljem da im se prui uverenje da je organizacija sposobna za isporuku proizvoda ili
usluga koje e zadovoljiti njihove zahteve.

Konano, organizacija moe angaovati nezavisno sertifikaciono telo kako bi dobila

sertifikat o usaglaenosti sa ISO 9001:2008 standardom. Ova poslednja opcija pokazala se
izuzetno popularnom na tritu, jer nezavisna procena ima najvei kredibilitet. Sertifikat moe
posluiti kao poslovna referenca za klijente, naroito kada su isporuilac i klijent novi jedan
drugome, kao to je sluaj u kontekstu izvoza.

ISO 9000 serija meunarodnih standarda upravljanja kvalitetom stekla je globalnu

reputaciju kao osnova za uspostavljanje efektivnog i efikasnog sistema upravljanja kvalitetom.

Potreba za meunarodnim standardima veoma je izraena, jer sve organizacije deluju u

globalnoj ekonomiji, prodajom ili kupovinom proizvoda i usluga iz izvora van domaeg trita.

ISO 9001 precizira osnovne zahteve za sistem upravljanja kvalitetom koje organizacija
mora da ispuni kako bii pokazala svoju sposobnost da svoje proizvode dosledno proizvodi (koji
ukljuuju usluge), ime poveavaju zadovoljstvo korisnika i ispunjavaju vaeu zakonsku
regulativu.

Prednosti implementacije ISO 9001:2008 standarda:

sticanje i/ili uvrivanje poslovnog poverenja kod poznatih i to je jo vanije

potencijalnih klijenata;
poboljanje poslovne sposobnosti i produktivnosti;
usmerenost na ostvarivanje poslovnih ciljeva i oekivanja klijenata;
postizanje i odravanje stabilnog nivoa kvaliteta proizvoda/usluga radi
zadovoljavanja zahteva i izraenih potreba klijenata;
poveanje zadovoljstva klijenata;
pruanje uverenja da je eljeni nivo kvaliteta postignut i da se odrava;
stvaranje mogunosti za osvajanje novih trita i uveanje udela na postojeem
tritu;
dobijanje sertifikata ISO 9001 od strane akreditovanog sertifikacionog tela;
mogunost uestvovanja i nadmetanja na tenderima.

9
 Kako bi ISO 9000 serija standarda zadrala svoju efikasnost, standardi se periodino
pregledaju kako bi se implementirala novih dostignua u oblasti upravljanja kvalitetom, kao i da
bi se odgovorilo na povratne informacije korisnika.

4. Kontrola kvaliteta proizvoda

Kontrola kvaliteta je zadatak upravljanja kvalitetom kojim se proverava da li proizvod

stvarno ima one karakteristike koje se oekuju, tj. koje su navedene u specifikaciji.

Vani zahtevi kontrole kvaliteta su sljedei: strukturiranje procesa koji utiu na

konkurentnost preduzea, obezbeenje konformnosti proizvoda usvakom procesu i
podprocesu, merenje i kvantitativno izraavanje kvalitetaprocesa i podprocesa, utvrivanje
odgovornosti za potrebna merenja i ispitivanja, korienje rezultata merenja za regulaciju
procesa sa povratnom spregom.

Obezbeenje kvaliteta u uem smislu predstavlja upravljanje rizikom nastajanja

greaka. Ciljevi obezbeenja kvaliteta usmereni su ka okruenju i ka samom preduzeu.
Kupcima treba pruiti proizvode koji ispunjavaju njihove zahteve i koji nemaju greke. U
kompaniji treba otkriti greke navreme i otkloniti njihove uzroke. Neophodno je odrediti
vjerovatnou nastajanja odreene vrste greaka i pojavu greaka drati u prihvatljivim
granicama.

4.1. Kvalitet proizvoda i kontrola proizvodnje

Kada govorimo o kvalitetu proizvoda u industriji, pre svega mislimo na kvalitet

proizvoda u procesu proizvodnje, zanemarujui trenutno injenicu da li gotov industrijski
proizvod predstavlja proizvodno dobro (sredstva za rad, materijal ili komponente drugih
proizvoda) ili potrono dobro (trajno ili netrajno).

Prema Evropskoj organizaciji za kvalitet (EOQC), kvalitet proizvoda predstavlja skup

osobina kojima se ostvaruje kvalitet usluge, sa ciljem da se postigne vei kvalitet rada i ivljenja

10
oveka. U tom smislu, bitno je sagledati mesto i ulogu pojedinih parametara kvaliteta proizvoda
preko kojih se moe uticati na stvaranje kvaliteta u procesu proizvodnje, kao i na nain upotrebe
kvaliteta u procesu eksploatacije. U vezi sa tim, namee se potreba sagledavanja integralnog
kvaliteta proizvoda. Definisanje kvaliteta proizvoda u industriji, moe da vai za kompletan
proizvod, kao i za njegove delove, podsklopove i sklopove, te ako elimo da utiemo na kvalitet
proizvoda, potrebno je da izvrimo klasifikaciju svih karakteristika kvaliteta (takozvanih kota),
klasifikaciju svih elemenata, klasifikaciju podsklopova i klasifikaciju sklopova, u dve grupe:

(1) one koji direktno utiu na kvalitet i

(2) one koji utiu na kvalitet zajedno sa drugim elementima ili sa podsklopovima i sklopovima.

Na ovaj nain, moemo da utiemo na trokove koji nastaju u vezi sa kvalitetom

industrijskih proizvoda, jer emo moi da utiemo na smanjenje, na primer karta i dorade, time
to emo uoiti koje karakteristike elemenata, odnosno sklopova ili podsklopova, utiu na
funkcionalne osobine industrijskih proizvoda, na njihov vek trajanja, odravanje, ekologiju, itd.

Polazei od definicije integralnog upravljanja kvalitetom proizvoda, moemo definisati

upravljanje kvalitetom proizvoda u procesu stvaranja i u procesu upotrebe, kao i u fazi post
upotrebe. Upravljanje kvalitetom proizvoda u procesu industrijske proizvodnje (u procesu
stvaranja upotrebnog kvaliteta) moe se definisati kao zbir aktivnosti koje se preduzimaju od
ideje, do momenta kada je za proizvod utvren upotrebni kvalitet. Upravljanje kvalitetom
industrijskih proizvoda u fazi upotrebe moe se definisati kao zbir aktivnosti koje se preduzimaju
od utvrivanja upotrebnog kvaliteta, preko zadovoljenja potreba korisnika, do izlaska proizvoda
iz faze upotrebe.

Upravljanje kvalitetom proizvoda u fazi post upotrebe, predstavlja, praktino, zbir

aktivnosti koje se preduzimaju od trenutka kada prestaje upotreba industrijskog proizvoda, do
njegove reciklae, deponovanja ili unitavanja njegovih sastavnih delova, radi postizanja
ekoloke bezbednosti. Dakle, kontrola proizvodnje prati i sagledava proces proizvodnje u svim
njegovim delovima (u pripremi, tehnologiji, zavrnoj proizvodnji i eksploataciji) i treba da
signalizira korektivna reenja za otklanjanje eventualnih poremeaja. Ako se proizvodnja odvija
normalno i ukoliko daje ujednaen i adekvatan kvalitet, onda nema potrebe da se kontrolie svaki
proizvod, ve se kontroliu samo pojedini od tih proizvoda. Meutim, ako se radi o proizvodima

11
za koje je potrebno da budu u skladu sa propisima sigurnosti, i ako njihova funkcionalnost moe
da utie na rad ostalih industrijskih postrojenja, onda treba u potpunosti kontrolisati kvalitet tih
proizvoda. Kada se proizvod alje u sledeu fazu, onda odeljenje kontrole treba, na dokumentima
koji ga prate, da naznai zahtevani kvalitet tog dela proizvodnje.

Osnovni problem koji se javlja pri kontroli proizvodnje u industriji, jeste problem
heterogenosti proizvoda, jer ak i ako se radi o homogenoj proizvodnji, esto postoje makar
neke razlike u obelejima izmeu pojedinih jedinica proizvodnje (razliita obeleja, razliite
jedinice mere), kao na primer: u industriji obue, odee, u elektroindustriji i sl.

Kontrola proizvodnje, takoe, brine i o tome da li su zavreni proizvodi adekvatno

sortirani i oieni, kao i da kartirani delovi, isto tako, budu sortirani i oieni. Stanje kvaliteta
mora biti registrovano na prateim dokumentima, listama uinka, ili na samim proizvodima. Sve
ovo vai za one elemente proizvoda koji se objektivno kontroliu. Ako pak, postoji potreba da se
neki elementi proizvoda subjektivno procenjuju (povrina, izgled, boja) i ako u tome postoje
tekoe, onda se moe traiti miljenje strunjaka, radi dijagnosticiranja te vrste kvalitativnih
osobina na proizvodu, jer ukupan kvalitet proizvoda pretpostavlja znaajan stepen tehnikog
znanja njegovog stvaraoca.

Sa druge strane, ukoliko postoji objektivna potreba za eventualnim odstupanjem

proizvoda od oekivanog kvaliteta, onda o tome treba da se saglase predstavnici konstrukcionog
odeljenja, odeljenja tehnologije (proizvodnje) i kontrole proizvodnje. Pri tome, treba voditi
rauna kako e ta izmena uticati na konanu upotrebnu vrednost proizvoda i ta e to znaiti u
odnosu na oekivani kvalitet. U tom smislu, treba zahtevati ispitivanje uzoraka, kako bi se
utvrdile sve pojedinosti u vezi sa eventualnim odstupanjem.

S obzirom da je ve odavno uoeno da se stopostotni kvalitet ne moe ostvariti ni kada su

svi uslovi proizvodnje strogo utvreni i kontrolisani, da bi se spreila neodgovarajua
proizvodnja, neophodno je stalno meriti i procenjivati kvalitet proizvoda. Kvalitet proizvoda
utvruje se mernim sredstvima, odnosno merilima. Meutim, i merilo je proizvod, pa je potrebno
utvrditi i njegov kvalitet, radi ustanovljavanja da li odgovara potrebnom kvalitetu i radi
vrednovanja podataka koji se dobijaju pomou njega u procesu utvrivanja kvaliteta nekog
proizvoda. Zato se aparati i merni instrumenti u proizvodnji povremeno moraju kontrolisati, da
zbog svoje dotrajalosti ne bi pokazivali pogrena merenja.

12
4.2 Kontrola kvaliteta proizvoda

U sistemu upravljanja kvalitetom, kontrola kvaliteta proizvoda (kontrola proizvodnje, ali

i kontrola kvaliteta u fazi upotrebe i potronje industrijskih proizvoda), predstavlja jedan od
njegovih podsistema. Prema tome, radi upravljanja kvalitetom proizvoda, neophodno je obaviti
kontrolu odreenih parametara kvaliteta, kao i aktivnosti koje se obavljaju od ideje, do momenta
kada proizvod izlazi iz procesa upotrebe, odnosno potronje.

Utvrivanje ovih parametara, upravo se poverava sistemu integralne kontrole kvaliteta.

Praktino, sistem integralne kontrole kvaliteta utvruje faktore koji negativno utiu na:
projektovanje kvaliteta, stvaranje ostvarenog kvaliteta, odreivanje potrebnog kvaliteta,
utvrivanje upotrebnog kvaliteta, praenje promena upotrebnog kvaliteta u odnosu na vreme i
davanje informacija stvaraocima kvaliteta da svojim novim reenjima deluju na smanjenje ili
eliminisanje negativnog uticaja tih faktora.

Prema tome, integralna kontrola kvaliteta proizvoda predstavlja zbir svih aktivnosti i
akcija na kontrolisanju projektovanog, ostvarenog, potrebnog i upotrebnog kvaliteta. Kontrola
kvaliteta moe biti potpuna i delimina. Izbor izmeu ovih alternativa zavisie od niza isto
tehnikih faktora, s jedne strane, a zatim i od trokova sprovoenja kontrole, s druge strane. Kod
veeg broja industrijskih proizvoda postoji potreba da se svaki pojedinani proizvod podvrgne
kontroli, ali jo je vea masa onih industrijskih proizvoda kod kojih se ovaj zahtev ne postavlja
imperativno. U ovom drugom sluaju, izbor izmeu potpune i delimine kontrole, zavisie
iskljuivo od ekonomskih faktora. Delimina kontrola se najee zasniva na uzorkovanju, to jest
na kontrolisanju proizvoda "na preskok" (proizvoda izabranih za kontrolu), za koje se smatra da
mogu uspeno reprezentovati datu masu proizvoda.

U industrijskim preduzeima gde je proizvodnja diskontinuirana, kontrola kvaliteta moe

da se obavlja putem kontrole "naloga", dok se u kontinuiranoj proizvodnji kontrolie "tok" ili

13
"tempo" proizvodnje. Moe se praviti i kombinacija ova dva oblika kontrole kvaliteta. Meutim,
vano je istai, da predmet kontrole kvaliteta u industrijskim preduzeima, mogu i moraju biti svi
postupci i radnje koji na bilo koji nain utiu na kvalitet proizvoda. Razlike izmeu klasinog
(tehnikog) i integralnog oblika kontrole kvaliteta sastoje se u tome, to integralna kontrola u
sebe ukljuuje kompleksni kvalitet jednog proizvoda, to jest pored tehnikih, jo i njegove
istraivako-razvojne i ekonomske osobine.

Sutina integralnog oblika kontrole kvaliteta je, upravo u tome, da svako obeleje
proizvoda, koje moe da utie na njegov plasman, doprinosi kvalitetu proizvoda. Zato se
proizvodi mogu pratiti i inalizirati u svim delovima procesa u kome se stvaraju, kao i u
ambijentu u kome se oni realizuju, od analize trita, preko razvoja (konstrukcije i pripreme
proizvodnje), proizvodnje, do prodaje, to jest do usluge koju taj proizvod prua kupcu i
posleprodajnih usluga koje se vezuju za konkretni proizvod, kao to je servis proizvoda u
eksploataciji. Prema tome, integralna kontrola kvaliteta predstavlja sistem za integrisanje napora
svih aktivnosti, u cilju ostvarivanja kvaliteta u svim fazama poslovnog procesa u industriji, koji
bi zadovoljio korisnika konkretnog industrijskog proizvoda. U skladu sa tim, integralna kontrola
kvaliteta, u nastajanju datog proizvoda, u svakom uesniku treba da razvije oseaj odgovornosti
za kvalitet, i ona treba da je rasporeena na sve uesnike u poslovnom procesu, a merenje
pojedinane i kolektivne efikasnosti postaje zadatak sistema upravljanja kvalitetom. Sluba za
kontrolu kvaliteta mora da sarauje sa svim organizacionim celinama koje su ukljuene u
poslovne faze pre, za vreme, i posle proizvodnje, i da bude vitalno povezana sa funkcijama
provere i nadzora nad obezbeenjem kvaliteta. To je ono po emu se njena funkcija danas,
razlikuje od one ranije, koja se bazirala samo na neposrednoj tehnikoj kontroli kvaliteta.

Za kontrolu kvaliteta kupljenih proizvoda odgovoran je proizvoa, te zbog toga mora

posebnu panju poklanjati kvalitetu proizvoda (dela proizvoda) koji za njega, na primer,
isporuuje kooperant.Iz tih razloga, ponekad e kod kooperanta biti potreban izvestan stepen
akcije kontrole kvaliteta naruioca, onda kada se proizvod dostavlja osnovnom proizvoau, radi
ugradnje u konaan proizvod. Dakle, kvalitet nije samo sadran u tehnologiji i ne obezbeuje se
samo u direktnoj proizvodnji.

14
 Zakljuak

Kontrola je zadatak svakog menadera. To je poslednja upravljaka funkcija koja se

sastoji u merenju i ispravljanju delova s ciljem osiguranja ispunjenja ciljeva preduzea i njima
pripadajuih planova. Kontrola se moe definistati kao proces kojim se omoguava da stvarne
aktivnosti odgovaraju planiranim aktivnostima. Zadatak kontrole jeste da omogui racionalno
ponaanje i funkcionisanje poduzea. Ulogu kontrole treba shvatiti, pre svega, kao proces koji
postie, a ne ograniava aktivnost poduzea.

Ovim radom nastojalo se pre svega ukazati na znaaj i potrebu orjentacijena kvalitetne
proizvode/usluge u modernom poslovanju. Visok stepen kvaliteta, kako je ranije pokazano,
doprinosi kroz smanjenje trokova, lojalnost kupaca i druge faktore poveanju profita kompanije.

S obzirom na injenicu da je krajnji cilj svake kompanije rast profita, postaje jasno da je
orjentacija na kvalitet neophodna, jer predstavlja jedini put ka lojalnim kupcima koji ponavljaju
kupovinu. Funkcija kontrole kvaliteta mora biti prepoznata kao efektivan, ali i neophodan nain
ostvarivanja dugoronog rasta kompanije.

15
 Literatura

1. Juran, J. M. (1968): Efikasnost sistema za kontrolu kvaliteta;

2. Milan J. Perovi , Menadment Informatika Kvalitet , Kragujevac 2003
3. Nikoli, M.; Gligorijevi, . (2000): Ekonomika industrije;
4. Philip Kotler, Upravljanje marketingom, analiza, planiranje, primena i kontrola, Beograd
2006.
5. Todorovi, Z.: Upravljanje kvalitetom, Ekonomski fakultet, Banja Luka, 2009. Godine;

16