Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbedjivanje takvih uslova na radu kojima se

smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji

pretezno stvaraju pretpostavku za puno fizicko, psihicko i socijalo blagostanje
zaposlenih.
Potreba za preduzimanjem odredjenih aktivnosti radi bezbednosti ucesnika u radu
javlja se sa prvim oblicima rada, jer je svaki rad pracen manjim ili vecim
opasnostima, ali se kao organizovana delatnost uspostavlja tek pocetkom 19.veka
kada se usavrsavanjem sredstava za rad, a narocito sa tehnickim napretkom
poznatim pod nazivom industrijska revolucija broj povreda na radu i bolesti naglo
povecava.
Prvi preokret u zastiti zdravlja zaposlenih na random mestu predstavlja socijalno
osiguranje koje je uvedeno u Pruskoj, da bi se vrlo brzo prosirilo na druge delove
Nemacke i citavog sveta. Prvi propisi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
pojavili su se u Engleskoj zakon o segrtima 1802. God.
Prva medjunarodna konferencija koja se bavila zastitom zdravlja zaposlenih odrzana
je u Berlinu.
MOR medjunarodna organizacija rada sa sedistem u Zenevi. Ima znacajnu ulogu i
zadatak da doprinosi odrzavanju i jacanju svetskog mira i poboljsanju uslova zivota i
rada. MOR obelezavaju tri osnovne karakteristike koje se iskazuju kroz neprekidnost,
univerzalnost i tripartitnost delovanja uz ucesce predstavnika nacionalnih vlada,
poslodavaca i radnika.
Nagovestajem zastite zdravlja zaposlenih u nasoj zemlji moze se smatrati Zakon o
rudnicima Despota Stefana Lazarevica. To je document o zastiti rudara i njihovih
porodica ka oi okoline rudnika u tadasnjoj Srbiji.
HTZ higijensko tehnicka zastita nastao je posle drugog svetkog rata i ugradjen je u
tadasnje propise i predstavljao samo jedan deo multidisciplinarne oblasti koja se
zove zastita na radu.
Pravo na bezbednost imaju:
1. Zaposleni
2. Ucenici i student kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu,
profesionalnoj praksi
3. Lica koja se nalaze na strucnom osposobljavanju, prekvalifikaciji i
dokvalifikaciji
4. Lica na profesionalnoj rehabilitaciji
5. Lica koja se nalaze na izdrzavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj
jedinici
6. Lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opstem interesu
7. Lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odredjenih poslova, ako
je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Poslodavac je duzan da obezbedi zaposlenom rad na random mestu i u radnoj
okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac
 je duzan da zimeni akt o proceni rizika u slucaju pojave svake nove opasnosti i
promene nivoa rizika u procesu rada.
Poslodavac je duzan da izvrsi osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav
rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angazovanja,
premestaja na druge poslove, prilikom uvodjenja noe tehnologije
Poslodavac je duzan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav
rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odredjuje i o
konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o
proceni rizika.
Zaposleni ima parvo i obavezu da se pre pocetka rada upozna sa merama
bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na random mestu na koje je
odredjen kao i da se osposobljava za njihovo sprovodjenje.
Zaposleni ima pravo:
1. Da poslodavcu daje predloge,, primedbe i obavestenja o pitanjima
beybednosti i zdravlja na radu
2. Da kontrolise svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
1. Ako mu preti neposredna opasnost po zivot i zdravlje zbog toga sto nisu
sporvedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na random mestu na
koje je odredjen
2. Ako mu psolodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled
3. Ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za
njihvoo otklanjanje.
4. Duze od punog radnog vrmeena
5. Na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bzr

Poslodavac je duzan da organizuje poslove za bzr. Poslove BZR moze da obavlja lice
koje ima polozen strcni ispit u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vise predstavnika za
BZR. Predstavnik odnosno odbor moze da daje predloge, da zahtreva od poslodavca
da preuzme odg mere za otklanjanje ili smanjenje rizika, da zahteva vrsenje nadzora
od strane inspekcije rada.

Poslodavac je duzan da odmah a najkasnije u roku od 24 casa od nastanka, usmeno

i u pismenoj formi prijavi nadleznoj inspekciji rada svaku smrtnu, kolektivnu ili tesku
povredu na radu, povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vise od 3
uzastopna radna dana.
Poslodavac je duzan da najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana
saznanja, prijavi nadleznoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno
oboljenje u vezi sa radom zapolsenog.
Za obavljanje poslova za BZR polaze se odgovarajuci strucni ispit. Ministar nadlezan
za rad resenjem izdaje licencu pravnom licu ili preduzetniku.

Rad je svesna aktivnost ljudi pomocu koje oni zadovoljavaju svoje licne i drustvene
potrebe. Pod najopstijim pojmom rada podrazumeva se svrsishodna delatnost
coveka usmerena ka ostvarivanju unapred zamisljenog cilja. Elementi potrebni za
obavljanje radnog procesa: covek koji obavlja rad, sredstva za rad, proctor za rad,
materija i sirovine ili predmeti rada, energija i tehnologija rada.

Opasnost ili stetnost je svaka situacija, stvar ili aktivnost koja potencijalno moze
izazvati stetu u vidu povrede ili narusenog zdravlja, stete imovine, narusavanja
radne okoline ili kombinacije istih. Opasnosti imaju svoje izvore, uzroke i posledice.
Izvori opasnosti i stetnosti su predmeti, materija i energija ili radni postupci i radon
mesto gde se moze desiti nezzgoda.
Uzroci opasnosti i stetnosti su stanje ili oblici delovanja materijalnih elemenata i
energije, nacin dovijanja radnog procesa i ponosanje coveka u procesu rada.
Posledice opasnosti su povredjivanje ili narusavanje zdravlja zaposlenih, ostecivanje
materijalnih sredstava i zagadjivanje radne i zivotne okoline.
Rizik je pojam koji odredjuje nivo ili stepen ugrozenosti od opasnosti i stetnosti
prisutnih na radnim mestima i u radnoj okolini u toku odvijanja radnog procesa.
Osnovni cilj Sistema BZR predstavlja smanjenje rizika na radnim mestima.

Obavljanje svakog rada je svojevrsno opterecenje za organizam, a od rada zavisi

vrsta, intezitet i trajanje tog opterecenja. Po vrsti opterecenja mogu da budu:
fizicka, psihicka i senzorna.

Fizicki rad je glavni uzrok fizickog opterecenja radom, Pod fizickim radom se
podrazumeva rad koji covek obavlja pri savladjivanju terete i otpora.. Razlikujemo
dinamicki i staticki fizicki rad.
Dinamicki rad u toku kojeg dolazi do promene polozaja kostiju za koju je misic
pripojen i koji se sa mehanickog aspekta karakterise promenom polozaja tela u
prostoru. Kod dinamickog rada redja je pojava zmaora, jer je stalna kontrakcija i
dekontakcija misica
Staticki rad je rad misica u kome nema premestanja u prostoru pa se zove i staticki
napor jer je spoljni mehanicki ucinak jednak nuli.
Staticki rad karakterise: manja energijska potrosnja u odnosu na dinamicki rad ali
brze dovodi do Zamora i premora.
Pri proceni psiholoskog radnog opterecenja uzimaju se obzir tri grupe faktora:
1. Zahtevi posla i njegove organizaciono tehnicke karakteristike: Emocionalna
stabilnost, otpornost na stress i frustracije, anksioznost, neuroticne crte
licnosti, depresivno reagovanje, samopouzdanost.
2. Socijalne promene i problem u svakodnevnom zivotu: porodicni problem,
razvod braka, smrt u porodici
3. Nepovoljni uslovi radne sredine: buka, vibracije, temperature, vlaga,
osvetljenost
Najvazniji fizicki uslovi radne sredine su klimatski uslovi i uslovi koji deluju na cula
coveka.
Klimatski uslovi su: vazduh, temperature i vlaznost.
Uslovi koji deluju na cula coveka: osvetljenje, boja, buka i vibracija. ****

Senzorni faktori radnog opterecenja

U procesu rada covek je izlozen razlicitim stimulucima(drazima) koji mogu biti:
- Direktni stimulus od masina, alata i ljudi
- Indirektni telefon radio tv

Radna sposobnost je sposobnost pojedinca za obavljanje posla koji se moze

valorizovati na trzistu rada ili sposobnost organizma da u toku rada odrzi unutrasnju
fiziolosku ravnotezu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike
ravnoteze koji su odstupili od fizioloskih vrednosti.
Opsta radna sposobnost podrazumeva sposobnost za obavljanje svih vrsta poslova
na opstem trzistu radne snage, bez obzira na sterucnu osposobljenost
Profesionalna sposobnost podrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje poslova
u oblasti usko profesionalnog opredeljenja vezano za strucnu osposobljenost i
skolsku spremu.

Obrazovanje i obuka je process prilagodjavanja zaposlenih savremenim uslovima

poslovanja.
Obrazovanje je sticanje novih i stalno prosirivanje psotojecih znanja iz primenljivih
naucnih disciplina i uspesne poslovne prakse.
Obucavanje predstavlja sticanje novih praktivnih znanja i vestina potrebnih za rad,
rukovodjenje, upravljanje i organizaciono ponasanje prema usvojenim pravilima.
Motivacija se moze definisati kao process pokretanja, usmeravanja i odrazavanja
ljudskogponasanja ka odredjenom cilju. Osnovni process motivacije zasniva se na tri
elementa: potreba, pokret, nagrada. Potreba predstavlja stanje psiholoskog ili
fizioloskog debalansa tenzije koji tezi da bude zadovoljen. Pokret je akcija koja se
preduzima da bi se tenzija uklonila in a kraju nagrada je postignuce kojim se
otklanja tenzija.
Svi cinioci ili instrumenti motivacije za rad tj motivatori mogu se kvalifikovati u dve
grupe: materijalni i nematerijalni cinioci.
Materijalni cinioci motivacije za rad: plata, penzija, mogucnost resavanja stambenog
pitanja, podela profita, vlasnistvo na akcijama
Nematerijalni cinioci motivacije za rad: rad i zadovoljstvo u obavljanju odredjenog
posla, napredovanje u karijeri, participacija u odlucivanju, harmonizacija odnosa.
Povreda na radu predstavlja neocekivani dogadjaj koji na organizam vrse faktori cije
dejstvo dolazi skoplja, a koji stoje u neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje, te
ozledjuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje.
Bez obzira na veliki broj koji mogu biti uzroci povreda na radu oni se sematski mogu
podeliti u dve vleike drupe:
1. Uzroci u kojima dominira ljudski factor
2. Uzroci koji poticu iz radne i zivotne sredine.
O znacaju ljudskog faktora pri nastajanju povrede na radu postoje brojne teorije kao
sto su:
Domino teorija koja smatra da 88% svih nezgoda nastaje nebezbednim
ponasanjem zaposlenih, 10% nebezbednim akcijama i 2% bozjom voljom.
Visestruko uzrocna teorija proizilazi iz domino teorije ali predpostavlja da za jednu
nezgodu postoji mnogo dodatnih faktrora(factor ponasanja, faktori zivotne sredine)
Teorija izlozenosti pritiscima i stresnim situacijama
Razvojna teorija licnosti
Teorija nesvesne motivacije

Faktori iz radne i zivotne sredine

Neharmonicni odnosi u porodici, losi medjuljudski odnosi u kolktivu, losa
organizacija rada, faktori radne okoline, nepostovanje upustava za obavljanje
poslova i nepostovanje preporucenih mera zastite, alkoholisanost zaposlenih.

Prevencija profesionalnog traumatizma*

Radno mesto jeste proctor namenjen za obavljanje psolova kod poslodavca u

objektu namenjenom za radne i pomocne prostorije ili u objektu namenjenom za rad
na otvorenom prosotru ili n zatvorenom, kojem zaposleni boravi ili ima pristup u
toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Radna
mesta mogu biti:
Stacionarna (fiksna) koja su vezana za fiksni objekat (proizvodni pogoni,
kancelarije, skole)
Promenljiva radna mesta gradilista, dokovi
Pokretna radna mesta terensko pruzanje usloga, komunalne sluzbe.