Do Heraklita ne moemo doi. Ni do Efesa - grada u kome je on iveo.

Tamo gde je
grad bio, postoje samo ostaci. Ruevine nam pokazuju da je Heraklitov grad doiveo ono to
je filozof postavio u svojoj kosmologiji kao temelj sveta. Sve je u promeni i sve nestaje u
vatri.
U svoje vreme, Efes je bio prelepa i mnogoljudna zajednica, prava metropola. "Bee
to monumentalna scenografija divnih graevina i mramornih ulica koje su u zelenoj i pi-
tomoj dolini uz more, gradili strpljivo, uporno i polagano Hititi, Egejci, Rimljani i Vi-
zantinci u prostoru od dva hiljadugodita; (...)."1 Sve je zapoelo naglo jedne noi, u "(...)
trenutku poto je uzviica koja se nad gradom nadvija i zove Pion, zaigrala kao razjareni lav
jer su podzemne sile rastavljale Vulkanovo carstvo i delile planine Koresos na dva dela." 2 U
snanom i kratkom zemljotresu nestala su prelepa zdanja ovog grada, pretvorivi se u haot-
inu ruevinu: Celzijusova biblioteka, Arkadieva avenija, Odeon, Konstantinovo kupatilo,
Serapisov hram. "Poar, taj pritajeni pratilac podmuklih zemljotresa i taj akal Vulkanovih
lavova, trajao je jo sedam dana dok se sve nije utialo i smirilo pokrivajui se zanavek
pokrovom grobne tiine, i tako se u jednoj sedmici sruila dva milenijuma nepovratno."3
Kada se sve stialo, Efes je liio na pozornicu neodreenosti, kao ahovska tabla sa poruen-
im figurama. Sve je bilo izmeano: helenski frizovi, korintski kapiteli, vizantijski trupci,
rimski lukovi, ostaci grubih krstova sv. Jovana Efekog. U toj neopisivoj gomili kamena i
fragmenata, jedino su arheolozi i istoriari mogli da pogode ta je na emu stajalo.

"Samo je mramor ostao beo i samo je u njemu tu i tamo ostalo uklesano po

neko malo neobjanjivo omega, poslednje slovo azbuke za koje nisam mogao da
dokuim kada je urezano, pre zavrnog ina kao neka davna procena i slutnja, ili
posle, kao taka na eksodus tragedije."4

Pokazalo se, po kozna koji put ( na primeru Heraklitovog Efesa), da se nered i zbrka
mnogo lake stvaraju od reda. Poredak u Efesu je stvaran dva milenijuma, da bi sve to nes-
talo vrlo brzo. Red se i ne moe napraviti sa bilo kojim figurama, dok je to mogue u
sluaju nereda. To nam pokazuju razbacani predmeti i ostaci na mestu gde je nekada bio
Efes.

1
Aleksej Brki, PRILOG ZA JEDNU TEORIJU GRADA, RO Kulturni centar, Vrnjaka Banja, 1981., str.
159.
2
Isto, str. 159.
3
Isto, str. 160.
4
Isto, str. 159 - 160.

129
 II GRAD5

"Jednom izgubiti tlo! Lebdeti! Lutati! Biti lud! To je spadalo u raj i

uivanje ranijih vremena dok nae blaenstvo lii na blaenstvo brodo-
lomnika koji je stupio na kopno i obema nogama staje na staro vrsto tlo
- zauen to se ono ne koleba."6

A. ZEMLJA

1. Elementum i stoicheion

Elementum je latinski prevod grke rei stoicheion ( U sva-

kodnevnom govoru, danas, pod elementom se podrazumeva ona poslednja stvar koja stoji u
osnovi neega. Slino znaenje ove rei, moemo nai i u naunom jeziku. ak je i
prevashodni cilj nauke da, u svom istraivanju, doe do tog poslednjeg u analizi neega. 7

"U pozadini rijei stoichein stoji rije j

/) - 'red', 'niz', 'vrsta' - i () - 'ii u redu' - te
/'postavljati u red'. Sve je to u vezi sa /-'gaziti', 'pri - na - stu-
pati', 'ii jedan za drugim', 'ii u redu' - i odgovara sanskritskom stighnoti - 'stupiti
na', 'popeti se' ( upor. nae stignuti, njem. steigen od got. steigan ). Sve ove rijei
se izvode iz korjena steigh. Otuda to stoicheion, najpre znai 'ono to je u nizu' tj.
'jedan' neki iz niza, a potom dobija znaenje slovo ( u nizu alfabeta ); (...). Grko
stoicheion Latini su preveli sa elementum, najprije u znaenju slovo, a kasnije i u
svim ostalim grkim znaenjima (...)."8

a. Kratak pregled u odnosu na mislioce

Platon je, ini se, prvi meu starim filozofima upotrebio re stoicheion da bi oznaio
ono to predstavlja sastojak svemu ostalome. 9 Definitivno znaenje rei stoicheio daje Aris-
totel. On kae: "Naelo (SD ) naziva se ono od ega se kao od prvog prisutnog
togod sastoji, a to se vrstom ne moe dijeliti u kakvu drugu vrstu, (...)."10 Osnovni sastojci,
po Aristotelu, ako se i dele, onda su i delovi iste vrste ( npr. deobom vode dobijamo vodu ).

5
"Poreklo grada je neizvesno, budui da je vei deo njegove prolosti zakopan ili izbrisan, te se ne moe
rekonstruisati, a teko je ocjeniti kakva e biti njegova budunost." Lenjis Mumford, GRAD U HISTORIJI,
Naprijed, Zagreb, 1988., str. 5.
6
F. Nie, VESELA NAUKA, str. 76.
7
O slinom znaenju rei element, nam govore i renici: "ELEMENT. - Lat. elementum, empl. surtout au plur.
( elementa ) pour designer : 1. les connaissances rudimentaires; 2. les composants ultimes des shoses et du
langage ( les lettres de l alphabet ). Les ljuatre elements. Les Elements d Euclid. Der. : elementaires ( les cor-
puscules elementaires du noyau d2e l atome; traite elementaire). Paul Foulljuie, DICTIONNAIRE DE LA
LANGUE PHILOSOPHILJUE, Presses Universitaires de Frances, Paris, 1982, str. 206.
8
Bogoljub ijakovi, MYTHOS, PHYSIS, PSYCHE, str. 262 - 263.
9
"U Platonovim razmatranjima prirode ljudskog saznavanja prvi put je upotrebljena re stoiheia ( elementa )
kao oznaka za sastavne delove svakog mogueg sadraja, ili grae iz koje se sastoji neko ve oblikovano
bie." Branko Pavlovi, FILOZOFIJA PRIRODE, Naprijed, Zagreb, 1978., str. 210.
10
Aristotel, METAFIZIKA, 1014a,25

130
"Slino i oni koji govore o naelima ( ili pratvarima) tjelesa nazivaju tako stvari u koje se
tijela krajnje dijele, a koje se ne dijele dalje u one drugom vrstom razliite. A bilo da su te
jedno ili pak vie, nazivaju ih pratvarima."11 Prvi filozofi, po Aristotelu, polaze od pramate-
rije ( elementum ), kao jedinog uzroka i elementa svega postojeeg. Stagi-
ranin kae:

"Od prvih mislioca veina je samo one tvarne vrste smatrala poelima
svih stvari. Jer ono od ega su sva bia, te od ega prvo nastaju i u to se na kraju
raspadaju, emu bivstvo preostaje dok se mijenja u trpnostima - to kau da je
pratvar i poelo bia; zbog toga misle kako nita ne prestaje i nita ne propada, jer
se takva narav uvijek zadrava."12

Malo dalje, Aristotel e objasniti kako se dolazi do ovakvog shvatanja na primeru

mislioca koji je prvi, u tom smislu, zapoeo.

"Meutim, svi ne dre isto to se tie mnoine i vrste toga poela, nego
Tales ( zaetnik takve filozofije) kae kako je to voda ( zbog ega je i izjavljivao
da zemlja pluta na vodi ), doavi moda do te pretpostavke jer je video da je
hrana svemu vlana i da sama toplina nastaje iz vlage i po njoj ivi ( a ono iz ega
to nastaje to je i poelo svega ) - dakle, od toga je izveo tu pretpostavku i zbog
toga to sjemenje svih stvari ima vlanu narav i to je vlaninama voda poelo
naravi."13

Kako je kod ovih prvih filozofa pramaterija, u isto vreme, poslednji sastojak ili
graa svih stvari i uzrok svega postojeeg ili uzrok nastanka samih stvari i svetskog poretka,
to e kod njih biti izjednaeno arche i stoicheion. Zato ih Aristotel, u tumaenju shvatanja
ovih prvih filozofa, svesno izjednaava. "Sastojci su denotativno isti sa naelima, ali nemaju
isto, ve samo sinonimno znaenje." 14 Jer, Aristotel ( to smo ve naveli na poetku
predhodnog poglavlja) govori o sloenom statusu samih naela. Naime, "(...), Aristotel se
pita da li rodovi ( ) ili unutranji delovi ( ) na koje se bivstvujue stvari
razlau, jesu naela () i sastojci ( ) stvari ( Met. 995b 27 - 9 ; 998a 20 -
998b 13 )."15 Za njega, gradivni sastojci nisu isto to i unutranji razloni delovi. Ovi delovi
su npr. oblik, tvar, itd.
Ideju da etiri elementa ( elementum, stoicheion ), koji ine praosnovu svega posto-
jeeg ili 'koren svih stvari' , od kojih nastaje vidljivi poredak stvari - kosmos, nalazimo kod
Empedokla.16 Ako je verovati Aristotelu, i Empedokle je bio spreman da vatru suprostavi

11
Isto, 1014a, 25, 30,
12
Isto, 983b, 5, 10,
13
Isto, 983b, 20, 25,
14
Slobodan unji, ARISTOTEL I HENOLOGIJA, str. 213.
15
Isto, str. 213.
16
"Anaksimen i Diogen postavljaju da je zrak prvotniji od vode te da je on najvema poelo od svih jed-
nostavnih tjelesa. Hipas iz Metaponta i Heraklit iz Efesa misle to o ognju, a Empedoklo, dodavi spomenutima
zemlju kao etvrto, govori tako o etiri pratvari ( jer - prema njemu - one uvijek ostaju i ne postaju, osim po
mnogoi i maloi, dok se spajaju u jedno ili odvajaju od jednog )." Aristotel, METAFIZIKA, 984a, 5, 10.
Ili, u fragmentu iz Empdokleovog speva O prirodi, stoji: "etiri, najpre pouj, postoje korjeni svega: blistavi
Zeus, ivototvorna Hera, i Aidonej, Nestis to suzama svojim za smrtne napaja vrelo." Diels, 31 V 6.
"Stihijni sastojci su zapravo korijeni (), a predstavljeni su u udnoj alegorezi kao boanstva:
'Zeus blistavi 'je vatra,' Hera ivotonosna 'je vazduh,' Aidoneus 'je zemlja,' Nestis 'je voda'." Bogoljub ija-
kov, MYTHOS, PHYSIS, PSYCHE, str. 266.

131
ostalim stihijama. 17 Za razliku od njega, Heraklit 18 niti u jednom fragmentu ne kae da su
voda, vatra, vazduh i zemlja ono to stoji kao praosnova - arche postojeeg. Heraklit, u ve
navedenom fragmentu, govori o tome da iz vatre sve nastaje i sve, posle odreenog perioda
vremena, propada u nju 19. Insistirajui na onom dynamis, kao temljnom svojstvu posto-
jeeg, Heraklit se ne izjanjava po pitanju materije, koja svojom venou garantuje bilo
koji nastanak. "(...), to jest dosledno, vrsto ili fiksno utemeljenje u jednom ili prvom poelu
( elementu ) supstanci ( za Heraklita SD) jednostavno nije mogue."20 On, nastajanje i pro-
padanje posmatra kao ono veno, tj. dynamis je arche. Svet je poput ive vatre. 21 Ili, "'Sa-
mostojnost' kozmikog poretka svijeta uvjek iznova zapoinje u sopstvenom isijavanju u
'tmini' noi svijetova stvari. Obasjana ovim izvornim 'svijetlom' svijeta kao kozmosa trajan-
ja, 'sama stvar moe u tom trenutku izbiti na vidjelo, (...)."22 Uzimajui vatru, vodu, zemlju
i vazduh u tom veitom ciklusu ( a ne nekakvu drugu materiju ), Heraklit ih, ipak, implicite
progalava prvim materijama. Sve se moe uzeti kao vatreno, vodeno, vazduasto i zem-
ljano, uz stalnu promenu jednog u drugo. I ovek je vatren, voden, vazduast i pzemljan, tj.
kako Platon kae: "Ono to je nastalo mora biti telesno i samim tim vidljivo i opipljivo, a
bez vatre nita vidljivo ne bi moglo nastati, niti ita opipljivo bez neega vrstog, niti ita
vrsto bez zemlje.23

b. Mesto zemlje kao stihije

Moda e ovo razmiljanje, koje sledi, biti nadasve problematino, ali jo kod Ta-
lesa, prvog filozofa, zemlja ( kao stihija ) gurnuta je u drugi plan. S' tim zanemarivanjem
zapoeo je i "zaborav" zemlje. Danas se pod zemljom podrazumeva jedan grumen
svemirske tvari, kao planeta Zemlja. Mi boravimo na njoj uzimajui ( radei ) od nje, sve to
nam treba. Toliko je postalo normalno da ovek hoda po zemlji, da je to izbeglo bilo kakvoj
upitnosti.
Moemo se upitati: Zato je do toga dolo? Ako pogledamo stara verovanja, onda se
vidi da je, u njima, zemlja bila jedno od prvih boanstava. U grkoj mitologiji ( poto smo
ve u okvirima ove tradicije ), zemlja Gea je, posle Haosa i Hronosa, ono izdiferencirano
boanstvo koje sledi. Gea i Nebo ( Uran ) raaju sve ostalo. Tako stoji i u Orfejevom
pevanju: "Djeca Geje ( Zemlje ) i Urana ( Neba ) bili su Okean i Tetija, (...),"24 a zatim

17
Aristotel kae: "Dakle, Empedoklo - nasuprot preanjima - prvi je uveo razdiobu toga uzroka, ne postavivi
jedno poelo kretanja nego dva i protivna. Uz to je prvi govorio o etiri takozvana prapoela tvarne vrste ( ali
se ne slui etirima, nego kao da su samo dva, postavljajui oganj sam za sebe, a njemu oprene zemlju, zrak i
vodu kao jednu narav. To se moe dokuiti prouavanjem njegovih stihova." Aristotel, METAFIZIKA, 985a,
30, 985b.
18
"Nae pak elejsko pleme, poevi od Ksenofana i jo prije ( usp. B 6 Phileb. p. 16 C D ), videi samo jedno
u onome to se naziva sve, nastavlja priu u tom smislu. Ali jonske i sicilske Muze ( Heraklit i Empedoklo )
kasnije rasudie da je najsigurnije to oboje isprepletati i govoriti da je bie i mnotvo i jedno a da ga dri na
okupu mrnja i ljubav. 'Ono naime to se razjedinjuje, neprestano se sjedinjuje' (...), ( podvukao SD )." Diels,
31 V 29.
19
Po M. Markoviu, "Vatra ivi smru zemlje, vazduh ivi smru vatre, voda ivi smru vazduha, zemlja ivi
smru vode." fr. 76.
Kod Heraklita i grka je prisutna ta ciklina ili kruna vizija sveta. Kako kae ani Vatimo: "(...) jedna od
najrasprostranjenijih i panje vrednih vizija modernizma je zapravo ona po kojoj je modernizam "istorijska
epoha", suprotstavljena antikom mentalitetu kojim dominira naturalistika i ciklina vizija svetskog toka."
ani Vatimo, KRAJ MODERNE, str. 7.
20
Milorad Belani, POLEMOS, Zbornik Novi nihilizam, Dom omladine, Beograd, 1996., str. 65.
21
"Kako bi netko mogao ostati skriven pred onim to nikad ne zalazi." Diels, 22 V 30.
22
eljko Pavi, ZBILJNOST I STVARNOST, Hrvatsko folozofsko drutvo, Zagreb, 1989., str. 37.
23
Platon, TIMAJ, NIRO Mladost, Beograd, 1981, str. 71.
24
Diels, 1V, 8.

132
nadolaze svi ostali bogovi i stvari. Slino je i kod Hesoida: 111 "Zista najpre nastade Shaos,
a potom Gaia irokih prsa, uvjek sigurno sjedite svih <'stvari' > (...)." 25
Postoji vie razloga zato je zemlja, kao stihija, odgurnuta u drugi plan. Jedan
razlog je, prelazak grka na gradski nain ivota. Gradski ivot ljudi se ne zasniva, i ne zavisi
direktno od zemlje. Zemlja tu prestaje biti "aksioloki infinitiv" 26 Gradski ivot zavisi od
ovekovih duhovnih sposobnosti radi rukovoenja i voenja politikog ivota. Gradski
ivot, kao centrirajua stvar, rodie filozofsko - metafiziki nain miljenja ( zaborava ot-
krivenosti bia ), koji poiva na snazi duha i uma. Zemlja e biti znaajna u onoj meri ukol-
iko duh poiva na njoj. Tako i kod Platona, ali i kasnije, zemlja je centar sveta jer je
sredite kosmike due - ona je telesno sredite svemira ( Timaj 36e ). Zatim, druge stihije
su "ee" i nekako prisutnije kao elementarnost ( recimo: vatra, voda ili vazduh - vetar ).
Zemlja kao majka mogla je samo da trpi nae koraanje po njoj i sve ono to s njim ide - sa
naim pohodom po zemlji, 27 ( u smislu otelotvorenja naih duhevnih sposobnosti ).
Prvi filozof - Tales, odluio se za vodu kao stihiju. I zemlja e zavisiti od vode, jer:
"Aristotel. de caelo B 13. 294a 28 Drugi (kau ) da lei na vodi ( sc. Zemlja ). Preuzeli smo
tu vrlo staru (tvrdnju ) koju je, kau, izrekao Tales Mileanin, da ( Zemlja ), budui da pliva
stoji kao drvo ili neto drugo takvo (...)."28 Ili: "Simplicije de cael 522, 14 Navodi ( sc.
miljenje ) Talesa Mileanina koji kae da Zemlja pliva na vodi kao drvo ili neka druga
stvar koja pliva na vodi."29
Tradicionalno se govori o etiri elementa: o zemlji, vodi, vazduhu i vatri, mada niko
od ranih grkih filozofa - posle Talesa, zemlju nee smatrati ozbiljnim naelom stvari, osim,
moda, Ksenofana. On kae: "Iz zemlje sve dolazi i sve se u zemlju vraa" ( frg. 27 - Diels,
21B ). Ili, "to se raa i raste sve je zemlja i voda." (frg. 29 - Diels, 21B ). I Aristotel govori
o tri elementa, kada je re o starim misliocima - o vodi, vatri i vazduhu:

Kako naravoslovci kau, postoje dva naina. Prvi postavljaju jedno kao
tijelo koje je podmet, - ili jedno od ono troje ( SD, u fusnoti stoji: voda, zrak, og-
anj ) ili togod drugo koje je gue od ognja a rijee od zraka - a zatim tvore
ostale stvari nainjajui mnotvo s pomou gustoe i rjetkoe (...).30

Meutim, u svojoj vrstini i ovek, kao takav, stoji 31 na zemlji - zemlji kao tlu. On je
oslonjen na zemlju, da bi svaki njegov iskorak tim osloncem bio mogu, i mogu na mnogo

25
Iz B. ijakovi, MYTHOS, PHYSIS, PSYCHE, str. 88. A prema : Hesoid, THEOGONY, etidet njith Prolo-
gomena and Commentary by M. L. NJest, Oxford 1966.
26
To su vrednosti kojima se vrednuje, gde one same imaju neprocenjivu vrednost i stoje izvan odnosa vredno-
vanja. Videti: Stenjart NJ. Greenchurch, THE AXIOLOGICAL INFINITIVE, I - III, Cambridge University
Press, 1991. Takav "aksioloki infinitiv" je kod Aristotela srea: "(...) ono to je princip i uzrok svega dobra
smatramo za nesumnjivo vredno i boanstveno (...)." NIKOMAHOVA ETIKA, BIGZ, Beograd, 1980., str. 26.
27
Taj zaborav zemlje u potonjim periodima bie jo vei, da bi u naem vremenu to zaboravljanje (
neuvaavanje - nebriga), imalo katastrofalne posledice za oveanstvo, ivot na zemlji i samu planetu. U os-
novi hrianskog uenja ( Zapad je hrianska civilizacija ), stoji negacija zemlje. Tako: "Tragini pogled na
zemaljsku 'dolinu ovekovu, od Avgustina je nasledio rani protestantizam. Evo kako je taj pogled izrazio Kal-
vin: 'Jer ako je nebo naa domovina, ta je onda zemlja ako ne mesto izgnanstva? Ako odlazak iz sveta jeste
stupanje u ivot, ta je onda svet, ako ne grobnica? (...). Tako da, ako bi zemaljski ivot mogao da se uporedi
sa nebeskim, on bi nesumnjivo morao da bude prezren i bez ikakve vrednosti.'" Genadij Georgijevi Majorov,
FORMIRANJE SREDNJOVEKOVNE FILOZOFIJE, Grafos, Beograd, 1982. U poglavlju o Avgustinu: Svet i
ovek, str. 284, fusnota 22, str. 419.
28
Diels, 11A,14
29
Isto, 11A,14
30
Aristotel, FIZIKA, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1987., 187a, 10 - 15.
31
Re - glagol, stajati, ne koristimo (u ovom sluaju) da bi oznaili stajanje, u smislu mirovanja na jednom
mestu, ve u smislu oslonca na zemlju, i u najirem moguem smislu, (slino opstajanju). Moramo praviti
razliku izmeu stajanja i opstajanja, pri emu, opstajanje upuuje na borbu za opstanak i (u svojoj kartografiji)

133
naina32. Tako, oslanjajui se na zemlju, na nain stajanja, on moe "stanovati" na toj zem-
lji. Stajati na zemlji, koraati, je i, gaziti zemlju ili tlo,33 moda zato znai, biti u onom ele-
mentarnom prvom - moguem ( elementum - stoicheion - stihija ), jer, u osnovi rei, stoi-
chein stoji i znaenje gaziti ( /), gaziti zemlju i govoriti, hraniti, odgajati,
izdravati, itd.34
ovek, stojei na zemlji u iskoraku, moe da misli. Na zemlji kao tlu pranjavom,
blatnjavom ili bilo kakvom, on misli stojei. Misliti se moe samo na zemlji, kao tlu. Poto
ne moe stajati na vodi, vazduhu ili vatri ( iako je u dodiru sa njima ), on ne moe na njima
ni misliti. Najvea "blizina" ( Nahnis ) 35 je izmeu oveka i zemlje, zemlje kao tla.

s. ta je zemlja?

Ovo pitanje je, za nas, danas, jedno od fundamentalnih pitanja. Jer, u odgovorima na
ovo pitanje, lei naa budunost i na opstanak. Nikada nije bio alarmantniji, za oveka,
Zaratustrin poziv "brao moja, ostanite verni zemlji"36, nego to je to u dananjem vremenu.
Ako zemlju shvatimo samo kao planetu u astronomskom smislu, onda je sasvim
normalno da teimo ka drugim planetama da bi i njih izrabili. Otuda, postaje razumljiva
tehnika usmerenost i nauna elja da se otkriju nove planete, sline ovoj naoj. Zemlju, uz-
eti samo kao element ( elementum ), znai moi razloiti je i uiniti nevanom tvari ( neto
to je predruno ) za oblikovanje svega to nam je potrebno.37 Na taj nain, i ako otkrijemo i
nastanimo i druge planete, ostaemo uvek bez zaviaja. Zemlja jeste za nas element, ali ne u
onom analitiko - naunom smislu, ve u smislu naeg jedinog sveta. Ona jeste jedini svet
ako na njoj boravimo uvajui taj svet.38 Umee uvanja je u lepoti ivljenja na zemlji.

podrazumeva, preivljavanje i bioloki stav. Opstajanje, upuujui na borbu za opstanak, hipostazira momenat
ivota - kartografiju koja ne vidi teritorijalnost zemlje i ono najelementarnije za nas - stajati na zemlji.
Opstajanje fokusira ivot, vodi ka pitanju smisla ( da mi privremeno boravimo na zemlji a da nam je cilj tamo
negde ) i onome ta je ivot, tj. ka viim sferama (nunost opstanka po svaku cenu ), i time zapostavlja ono
bitno nae boravljenje - stajanje na zemlji.
32
Sve to ovek izrauje napravljeno je od zemlje. Zemlja se preokree, oblikuje, topi, sa zemljom se igra, na
zemlji se igra. Sve je zemljano.
33
Ono to je najsumornije i dehumanizovano do kraja, je gradsko tlo po kome koraamo i gazimo. Danas, to
sumorno je crni asfalt. On nas odbija. Na pogled je, dobar deo vremena dok koraamo, usmeren na tlo; na
pusto i crno tlo koje ne moe izazvati nikakve misli. Ono je potpuno prazno u svojoj tmini.
34
"Etimologija latinskog elementum polazi od korjena al -, ije je osnovno znaenje 'hraniti' (
upor.j= 'ne - sit' ), a u vezi je s alo ( 'hraniti', 'odgajati', 'izdravati', kao i 'poveati', 'rasti' )
alimentum ( 'hrana' ). Dakle latinski elementa, koje izvorno sadri ideju neega to drugom slui kao hrana,
zgodno je posluilo da oznai smisao grkog stoicheia kao osnovnih ( stihijnih, elementarnih ) sastojaka iz
kojih je neto sainjeno i na koji se moe razloiti." B. ijakovi, str. 263.
35
"'Osmatrajui strpljivo, mogue je uvideti da su blizina i prvobitno kazivanje kao sutina jezika jedna te ista
stvar'. Podruja sveta o kojima je ovde re i koja ine Geviert (etvorstvo, SD ) jesu: zemlja i nebo, smrtnici i
boanska bia. Proces u ijem toku se re razbija i nestaje nije upuivanje na stvar nego kolociranje stvari u
blizinu, u kvadrat, na podruje sveta kome pripada." ani Vatimo, KRAJ MODERNE, str. 71.
36
Nie, TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA, Grafos, Beograd, 1980., str. 14.
37
"Rastavimo li je razumno mjerei brojeve titraja, ode ona. Ona se pokazuje samo ako ostane neraskrivena i
neobjanjena. Zemlja tako svako prodiranje u sebe puta da se na njoj samoj raspri. Svaku samo raunarsku
nametljivost ona puta da se obrati u neko razaranje. Nosilo ovo pred sobom i privid neke vladavine i napretka
u liku tehniko - znanstvenog popredmeivanja prirode, ovo gospodstvo ipak ostaje jedna nemo htenja. Ot-
voreno rasvetljeno kao ona sama pojavljuje se Zemlja samo gde biva uvana i sauvana kao bitno ono neot-
vorljivo, to uzmie pred svakim otvaranjem i tj. stalno se dri zatvorenom." M. Heidegger, IZVOR UMJET-
NIKOG DJELA, str. 26.
38
"Svijet je sebe otvarajua otvorenost irokih putanja jednostavnih i bitnih odluka o sudbini nekog povjesnog
naroda. Zemlja je niim pritjenjeno proizilaenje stalno sebezatvarajueg, i na taj nain sklanjajueg. Svijet i
Zemlja bitno su meusobno razliiti, a ipak nikad odvojeni. Svijet se temelji na Zemlji. A Zemlja proima svi-
jet." Isto, str. 26 - 27.

134
Umee uvanja je put ili hodanje po zemlji na nain teritorije i tla. U tom koraanju, mi
gradimo svet.

2. Put

"Ali rei poljske staze uju se samo dotle dok ima ljudi koji, u njenom podneblju
roeni umeju da je sluaju. Oni imaju sluha za njeno poreklo i ne veruju smicalicama.
Uzalud se ovek trudi da svojim planiranjem dovede zemlju u sklad, ako on sam nije u
skladu sa govorom poljske staze."39
Stajati na zemlji je uvek, onaj neartikulisani uslov za bilo koju artikulaciju. Mi
moemo stajati ( koraati, sedeti, leati, itd. ), a da ne mislimo o tom stajanju na tlu. Ali,
moemo li misliti a da nismo na tlu? ini se, uz nekoliko primedbi, da to nije ostvarljivo.
Mi moemo sumnjati - dovoditi u sumnju sve unutar naeg miljenja, odbacivati ono to
nam ula poruuju, ali smo svojim telom i nainom opstajanja, ipak u zemaljskoj stvarnosti.
Jer, "(...) ne moemo sumnjati u tle po kome hodamo ili toplotu i svetlost dana, ne moemo
poricati zalogaj hleba niti gutljaj vina (...)"40 Ponekad, kada ula utihnu, umu se ini da je
sve nekakav duh. Meutim, um je uvek iniciran kao "um tela". Iniciran strastima, nagonima
i obuzet zemaljskim.

"(...) sami smo obuzeti moi Zemlje, koja je prisutna ne samo u

naem skeletu i cepteim miiima ve se oituje i u sjaju jasne svetlosti i
blistavih boja, u grubosti stena i nenosti vode i vatre, zablistava u
mameim oblinama ene ili gracioznosti ganimedastih deaka ( podvukao
SD)."41

a. Koraamo po zemlji

Koraamo po zemlji na nain putovanja. Moemo putovati po moru, vazduhu, ali

uvek sa osloncem na neto to je zemljano - na vrstu teritoriju. Put je zemlja kojom ljudi
putuju. Putuju hodajui ili na neki drugi nain. Misliti je ujedno i putovati, na nain teritori-
je i tla. Jer, kada bilo ta mislimo, mi stojimo na zemlji, na odreenoj teritoriji. I kada bi se
nagomilali problemi i upitnosti, opet bi reenja zavisila od puta. "Kada bi se nagomilale
zagonetke, kae Hajdeger, i nije se nazirao nikakav izlaz, tada bi u pomo pristizala poljska
staza. Jer ona tihano upravlja stope krivudavom putanjom u dubinu turog predela." 42 Put po
zemlji je ono nama najblie. NJemu se uvek vraamo."I ponovo se misao, ponekad u istim
spisima, ali i u vlastitim pokuajima, vraa na putanju kojom se poljska staza provlai kroz
ledinu. Bliska je ona koraku mislioca ba kao i koraku teaka koji ranom zorom odlazi na
kosidbu."43 Re, put, je u bliskosti sa rei, puteno.

"Tako nam Merleau - Ponty rasvetljava pojam puti time to razlikuje ono
to bi ona trebala da sjedinjava: put tela, put sveta. Jedna ista put? Da: 'Moje telo
je od iste puti kao i svet'. Ali ovo isto obuhvata ve i drugog, pa Merlay - Ponty
takoe pie: 'Put sveta - razliita od moje puti'. Jer, misao ne moe da se dri tog
pojma puti; ona mora da se vrati na ono to je njoj najblie, na svet i na telo." 44

39
Martin Heidegger, POLJSKA STAZA, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1984., stranice nisu numerisane
40
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 40.
41
Isto, str. 40.
42
Hajdegger, POLJSKA STAZA.
43
Isto.
44
Mikel Difren, OKO I UHO, str. 103.

135
 Koraamo po zemlji na nain putovanja. To je pre svega dodir izmeu tabana - tela i
zemlje - sveta. Jer "(...) onaj koji dodiruje je i dodirnut, a filogeneza s punim pravom ulo
dodira smatra ishoditem ulnosti." 45 Dodir i koraanje kriju u sebi trag izvornog - "ono
'ima' arche"46 To arche je iskorak - zev i razliitost iste puti. "Put sveta - razliita ( ista SD )
od moje puti." Put u smislu mekoe i glatkoe putovanja. Jer, "Svet nije ispred mene, on je
oko mene."47 Mi smo u reci sveta. Mi putujemo sa svetom. Svet je oko mene. "(...) ak i oko
to zna, oko koje je sferino (...)."48 Ali, svet je mnotven, kao nemerljivo bogatstvo dogaa-
ja. Dodir se produava preko vida i sluha. "(...) vid i sluh su jo uvek dodir, ali dodir na dis-
tanci; (...)."49 "Misao ne moe da se dri tog pojma puti", ve nas vodi u paradoks spolja i
iznutra. Usred sveta mi tvrdimo da je on spolja. 50 Senzacija dodira je trenutna i nije intel-
ektualna. "Senzacija ne zatvara ivueg u njega samog ona ga iznosi u svet, (...)."51 Senzaci-
ja reprezentuje ono to nas dodiruje ili to nas moe dodirnuti. "U ovoj rei reprezentovan-
je, re oznaava produbljivanje prostora; (...). Reprezentovanje ne ponitava prisutnost, ono
ne zabauruje svet."52 Ovo re, misao e predstaviti kao res. Svet postaje konglomerat stvari
koje borave u prostoru. Neposrednost dodira, puta, nas u svetu, reke sveta time biva
izgubljena. Um gubi sposobnost "ive metaforinosti" i zapada u arhitektoniku i arhitetiku.
U svim tim idejama uma, mi i svet ne predstavljamo neto ivo, ve smo kristalizovani u
vremenu i prostoru.
U svetu, u dodiru sa svetom, nae telo je obliveno senzacijama i putuje koraajui sa
svetom. "Osetno jeste rasuto po telu, ali ono je u njemu i skupljeno, ono sinergiji moga tela -
koje opet udrueno sa telima meni jednakih - duguje pre - objektivno jedinstvo jednog
osetnog opte: put."53 Opte nas vodi, u krajnoj instanciji, do traganja za izvornim i prvim.
To je stalni zadatak naeg uma, ali i nuan put u bespue, jer:

"O jednom apsolutno izvornom, koje je osloboeno svake misli, ne moe

nas niko pouiti, jer bilo bi jedna ne - misao ili jedna pre - misao da bi se ono
mislilo. A bie potrebno, ako elimo da odredimo poetak, i ako elimo da ga
smestimo izvorno, jedno ne - vreme koje bi bilo razliito od linearnog vremena
koje meri znanje."54

Za razliku od puta, bespue je neprohodnost. Bespue je teritorija kojom ljudi nisu

putovali ili su prolazili retko. To su najee gudure i surovi predeli, ipraja, mesta koja se
zaobilaze. U takvu zemlju - tlo moemo ui, ali je problematino izai i prokriti put. LJudi
najee putuju, potujui konfiguraciju terena, ali nekad i sa namerom da se kreu naj-
kraim putem - da bi to pre stigli do odredita. Kreui se zemljom, ljudi je putevima
rastau. Tako su putevi, gledajui ih sa nekog odstojanja ( figurativno reeno ), poput
nekakvih crvotoina, jer nalikuju onim tragovima to ih ostavljaju crvi u vou ili drvetu.
Prokriti novi put predstavlja izazov, u smislu novog ulegnua izmeu oveka i zem-
lje. Krenje novog puta je novi zagrljaj sa zemljom. Ta novina i nije novum, ve dogaaj
koji poseduje svu lepotu i dra igre . To je avantura sa najveom dozom privlanosti, zbog

45
Isto, str. 97.
46
Isto, str. 103.
47
Isto, str. 97.
48
Isto, str. 97.
49
Isto, str. 41.
50
Videti, isto. str. 42 - 43.
51
Isto, str. 44.
52
Isto, str. 44.
53
Isto, str. 105.
54
Isto, str. 148.

136
bogatstva detalja. Zbog igre zemlje i oveka ona je isti dogaaj. Doza prepoznatljivog u
dodiru sa onim to nije jo vieno, kartografie. Ve smo tako naviknuti da merimo,
premeravamo, podvodimo nepoznato pod ono poznato. Igra koraanja i tla stalno izmie toj
naoj navici. Igra, kao isti dogaaj, uvek je nova a da to nije.
Novi putevi kao krevine po bespuu, ili oni putevi kojima prvi put idemo, su
prebogati detaljima. Prebogati detaljima, ne samo u odnosu na tlo, na koje se oslanjamo, ve
i u odnosu na okolinu i itav ambijent. Nasuprot tome, ako tokom vremena nekim putem
stalno idemo, onda redukujemo 55 detalje ili elemente dogaaja. Ulazimo u ono to se, u psi-
holokom smislu, zove navika, ili ( za nas ) kartografija, kao sfera poznatog i pojmovno -
logiki odreenog56. Put, ulica, staza ili teritorija se time gube i ostaje samo kartografija. Mi
poznatim putem idemo po nekom automatizmu, zaneti ko zna ime, moda nekakvim sva-
kodnevnim problemima. Hodamo, a da nismo ni svesni da to inimo. U tome nema igre ali
nema ni sveta. Svakodnevni automatizam ide dotle da odreeni ematizam potpuno vlada, a
da mi uopte i toga nismo svesni. I to je jo vanije, gubimo potpuno kontakt i sa samim
sobom i sa svetom. "Dnevni praktini ivot je naivan, kae Huserl, on je unoenje iskustva,
miljenja vrednovanja, djelovanja u zadani svijet. Pri tom se sve intencionalne inidbe is-
kustva, po kojim stvari jednostavno, jesu tu, odvijaju anonimno - onaj koji ih iskuava ne
zna o njima nita; (...)"57 Slino je i sa naunim odnosom, kojim se donekle rukovodimo u
dnevnom - praktinom ivotu. Naime, i u njemu se gubi to bogatstvo dogaajnosti sveta.
"Nije drukije ni u pozitivnim znanostima. One su naivnost vieg stupnja, radne tvorevine
jedne pametne teoretske tehnike, a da nisu izloene intencionalne inidbe iz kojih konano
sve izvire."58 Nauka i, mi u svakodnevnom iskustvu, racionalizujemo dogaaje u pravcu
traganja za uzrono posledinim odnosima. "(...) isto tako kao to i kretanje opaamo samo
kao izolovane take, dakle u stvari ne vidimo nego zakljuujemo." 59 U tim trenucima:
"Iznenadnost kojom se istiu mnoge posledice dovodi nas u zabludu; ali to je samo iznenad-
nost za nas. Postoji beskrajno mnotvo zbivanja u toj sekundi iznenadnosti, koje nam iz-
miu."60 To bogatstvo svetske dogaajnosti je neizmerno.
Ako na nekom, ve ustaljenom putu, obratimo panju na ambijent, videemo jedno
bogatstvo detalja. Moda, ne onih detalja kao kada smo tu prolazili prvi put, ve neke druge
uesnike u ivotu sveta. Pokazae se da, recimo, pravimo drugaije korake, sreemo druge
ljude, videemo kako prolee ptica, kako oblak zaklanja sunce, kako pada list sa drveta. Na
taj nain iz kartografske umiljenosti ulazimo u dogaaj61 - fraktal - deo ivota sveta - istu
igru. Zemlja nam se nadaje za igru, kao i prvi put, bez pravila dogaanja ili bez pravila igre.
Ili, kao to Nie kae, razmiljajui o uzroku i posledici: "Intelekt koji vidi uzrok i posledicu

55
"Vratimo se principu rastereenja. (...). Mi smo u stanju da sa najmanjim utrokom enerije i u najveim,
najslobodnijim - tj. rastereenim - postignuima sebe predupredimo, odvratimo, postavimo, preuredimo: pro-
jektujemo i zato da svoju djelatnost postavimo u red, u usmjereni in." I dalje videti o principu rastereenja.
Arnold Gehlen, OVJEK, str. 60.
56
"Slika svijeta, bitno pojmljena, ne misli stoga neku sliku o svijetu, ve svijet poima kao sliku. Bie u cjelini
sada se shvaa tako, da ono postoji tek i samo, ukoliko je postavljeno predstavljajuim - zgotovajuim
ovjekom. Gdje dolazi do slike svijeta, zbiva se bitna odluka o biu u cjelini. Bitak se bia trai i nalazi u
predstavnosti bia. " Martin Heidegger, DOBA SLIKE SVIJETA, Studentski centar sveuilita, Zagreb,
1969, str. 20 - 21.
57
Edmund Husserl, KARTEZIJANSKE MEDITACIJE, I , Centar za kulturnu djelatnost SSO, Zagreb, 1975.,
str. 39.
58
Isto, str. 39.
59
Nie, VESELA NAUKA, str. 139.
60
Isto, str. 139.
61
"Mi smo stalno do sada iveli u sjaju subjekta, i bedi objekata. Subjekt je taj koji stvara istoriju, on je taj koji
totalizuje svet. Subjekt pojedinani ili subjekt kolektivni, subjekt svesti ili subjekt podsvesti, ideal svake meta-
fizike je jedan svet - subjekt, a objekt je samo jedna peripetija na kraljevskom putu subjektivnosti." Bodrijar,
FATALNE STRATEGIJE, str. 97.

137
kao continuum, ne na na nain kao proizvoljnu podeljenost i raskomadanost, koji bi video
tok zbivanja - odbacio bi pojam uzroka i posledice i negirao svaku uslovljenost."62

b. Predeo

Pod naslovom Kretanje kroz predeo, Beranard Vandenfels posmatra fenomen

predela, ali kao ivotnog predela, unutar ivotnog sveta. Autor smatra da ovaj fenomen nije
zavredeo, do sada, nekakvu panju filozofa. to se rei predeo tie, ona je sve do 19. veka
oznaavala "nastanjeni i privredni prostor jednog regiona" ili "provincije" 63 Ona je
posedovala i estetsku konotaciju, gde se priroda posmatra kao predeo. Ovo, poslednje,
estetsko znaenje ima svoje posledice, u tom smislu, to je predeo "vizuelizovan", a time i
osiromaen. Osiromaen za ostale vrste ljudskih ula. Jer, vizualizovani prostor je bez
mirisa i umova. Dalje, on je neljudska i nedirnuta priroda, svodei se na reke, mora,
ravnice, a bez ljudskih naselja i bez svrhovitosti i nemajui veze sa radovima na zemlji
(krenju tla, podizanju naselja, itd. ). Na kraju, predeo je predstavljao i geografski pojam
kao "deo zemaljske povrine". Ovakvo shvatanje predela ne znai nita drugo ve da: "(...)
isti mjera predjela, jednako kao i promatra predjela ne ivi u svijetu, u ovom svijetu koji
premjerava."64 Otuda, predeo mora biti bogatiji fenomen nego to se pod tim podrazumeva-
lo u prolom veku, fenomen, kroz koji se eksponira kulturni, prirodni pejza i gde "ivljeni
prostor predstavlja ishodite" predela. A kroz tu "generalnu tipiku" prostora (ugoajni pro-
stor, delatni prostor, opaajni prostor ), dolazimo do individualnog predela i "odreenog
prostora", tj. "Predo bi, dakle, bio odreeni prostor koji se izdvaja iz zemaljskog svijeta, ili
takoe iz stelarnog svijeta kao u sluaju Mjeseevog pejzaa." 65 Zato, moemo govoriti o
razliitim vrstama predela, koji ( u kartografskom poimanju sveta ) mogu biti i u istom pro-
storu ili na istim koordinatama, ali kao razliiti predeli. Predeo moe biti: "(...) zgusnuti pro-
stor koji oblike, stvari i osobe meusobno rasporeuje u jedinstvenu fizionomiju, jedinstvo
stila ili sutine."66 Zatim, "(...) ivo tjelo se moe razmatrati kao integralni prostor u kojem
se razliiti doivljaji, shvaanja i konstitucije prostora ukrtaju i susreu." 67 To je prostor
"(...) poput grada koji se pokazuje u razliitim vidovima. "68
Onaj sredini prostor, za autora, je delatni prostor. To je odnosni prostor69 koji ho-
mogenizuje sve vrste prostora. On vezuje sve vrste prostora: prvo, jer se ne zavrava na
nekakvom horizontu, kao prostor opaanja; drugo, nema granice kao ekoloki prostor i
tree, sam ugoajni prostor se moe shvatiti u sferi tog - delatnog prostora. Unutar delatnog
prostora posebnu vanost ima "telesno kretanje", kao napredujue i pribivajue. "Tjelesno
kretanje, koje su teoretiari djelovanja mnogostruko zanemarili, predstavlja u stvari instancu
koja generira ili regenerira neposredni prostor,"70 u smislu odreivanja ili kvantifikacije tog
prostora. Otuda je "(...) tjelesno kretanje nerazumljivo i beznaajno, ako nije kvalificirano
prema vremenu, nainu odvijanja i okolnostima." 71 Prostor je centriran u odnosu na telesnog
subjekta. Potpuno jasno centriranje delatnog prostora, jeste u odnosu na pokretno telo. Tako

62
Fridrih Nie, VESELA NAUKA, str. 139.
63
Bernhard NJaldenfels, U MREAMA IVOTNOG SVIJETA, str. 195.
64
Isto, str. 197.
65
Isto, str. 200.
66
Isto, str. 200.
67
Isto, str. 200.
68
Isto, str. 200.
69
"elim izbjei rasipanje predjela na manje, heterogene prostore i predjele, onda moram odabrati jedan od-
nosni prostor poev od kojeg su dalje vrste prostora shvatljive kao predstupnjevi, nastavci, varijacije i trans-
formacije. U tom smislu plediram za djelatni prostor kao odnosno sredite." Isto, str. 201.
70
Isto, str. 201.
71
Isto, str. 201.

138
se odreuje prostorno blizu i daleko, tamo i ovamo. U odnosu na ta odreenja, ivotni pro-
stor je "nehomogen", jer razliito je "vienje" ovoga tamo i ovamo, gore i dole.
"Ograniimo li se na ivljeni prostor, onda raspolaemo - kako se ini - sa mnotvom centri-
ranih prostora i svjetova."72
Postoji i "hodologijski prostor". To je prostor u kome se odvija kretanje. On se
koracima premerava i, preprekama, odreuje. Peak koraa i "oko sebe rasprostire predeo i
sebe preinauje u njega"73. Ipak, postaje problematino ono to stoji, kao moto, ispod
naslova dela, ovog autora: "ambulo ergo sum Gassendi an Descartes" 74 Problematino je:
da li mislimo kao to hodamo?

3. Naselja: sela i gradovi

Putevi75 vode ka ljudskim odreditima, graevinama, tj. najee ka ljudskim nasel-

jima. U naseljima se putevi pretvaraju - prelaze u ulice, prolaze, avenije, itd. Ulice, prolazi,
avenije su zemlja i tlo kojim ljudi koraaju i idu. Za razliku od puteva, koji prolaze prirod-
nim ambijentom, ulice u naseljima sa svoje leve i desne strane imaju, najee, graevine.
Graevine, poput kua, hramova, mostova, mogu da stoje i izvan naselja a da to ne bude
neprirodno. Za razliku od tih graevina, ulice ne mogu da stoje izvan grada, jer bi to bilo
besmisleno. Otuda su ulice tipini fenomeni grada. Od krajolika pored puteva, kod ulica
ostaju vrtovi, bate i hramovi. ovek se nikada nije odvajao od prirodnog prostora. On uvek
gradi i ivu u njemu."Prostor je u prirodi, u gradu, u kui. On je stalan pratilac naeg odmo-
ra, rada i zabave. ivimo u njemu, stanujemo, prolazimo kroz njega. Od prirodnog, on prela-
zi u gradski, iz ovog u kuni, najneposredniji.(...)odvajajui se od prirodnog prosora."76
Ulaskom puta u naselje dogaajnost se ne gubi, ali se kartografija menja.
Dogaajnost je u spletu drugih uesnika ili elemenata dogaaja, a kartografija se pojavljuje
u potrazi za slinim.

Interesantni odnosi masa koji se javljaju u prirodi, iznenadni prodori,

naglo zatvoreni nekom stenom ili velikom zavesom zelenila, odnosi izmeu bun-
ja i drvea, udna igra odronjenih komada zemlje pored reke, planinski potoci sa
uvaljenim delovima i niz drugih sukoba u prirodnoj sredini ostavili su duboko
urezane pojmove o nekim odnosima to se javljaju u prostoru koji okruuje ove-
ka. Naviknuto na takve odnose ovekovo oko trai da ih doivi i u prostorima
stvorenim arhitekturom."77

Kartografisanje, u vidu podvoenja nepoznatog pod poznato i u logiko - pojmovnu

shematiku, ne ogleda se samo u vidu prostorno - vremenske orijentacije, ve i u korienju
rei. Naime, mi koristimo rei koje oznaavaju prirodne fenomene da bi oznaili fenomene
koji su u vezi sa gradom. Tako, govorimo o ulicama velikih gradova kao o grotlima ili
kanjonima, o reci ljudi na ulicama, o mravinjaku, o surovosti gradskog ivota i slino.
Pored tog terminolokog prebacivanja prirodnog u gradsko i naseljeno, kartografija
se uzdie i dotle da uspostavlja nauke o ljudskim naseljima.

72
Isto, str. 202.
73
Isto, str. 205.
74
Isto, str. 194.
75
"Stara grka nije poznavala nita slino rimskim drumovima. U njoj nije bilo dobrih cesti, a zemljani su
putevi retko kad bili dovoljno iroki da bi se dvoja kola mogla mimoii bez potekoa. Zato su grci, kada su
morali poi na neto dui put, radije putovali morem." Robert Flaceliere, GRKA U DOBA PERIKLA, Napri-
jed, Zagreb, 1979., str. 7.
76
Miroslav Pei, OVEKOV PROSTOR, Nolit, Beograd, 1964., str. 9
77
Isto, str. 9 - 10.

139
 a. Nauka o ljudskim naseljima

Ljudska naselja78 slue oveku za stanovanje. To su delovi od zemlje koje ovek ob-
likuje - gradi u zgrade, kue, hramove. Moda nije umesno, tek tako, prei preko fenomena
ljudskog naselja, bez da se osmotri sa odreenih strana. Jer, neosporno je, da fenomen ljud-
skog naselja moe pruiti reenja i odgovore na dobar broj pitanja u vezi sa ovekom i nje-
govom ukljetenou unutar ivota sveta. Naravno, predlau se i formiraju nauke 79 o ljud-
skim naseljima, koje sistematiu i kristaliu sve, u vezi sa ovim fenomenom. Mada je to kar-
tografija ipak moemo navesti jedno od takvih pokuaja. Tako, Konstantinos Doksijadis
utemeljuje jednu disciplinu o ljudskim naseljima koju zove Ekistika. 80 Ekistika, kao multi-
disciplinarna nauka, uspostavlja odnose izmeu ekonomije, sociologije, arhitekture, geo-
grafije, matematike, politikih nauka i drugih disciplina. NJen cilj je da jedinstveno rei
problem svih vrsta ljudskih stanita. 81
Po Doksijadisu, pojam ljudskog naselja jo uvek nije jasno definisan. "Razlog toj
nedefinisanosti je injenica to su ljudska naselja najkomplikovaniji sistem ivota na naoj
planeti."82 Sam ovekov sistem ivota na ovoj planeti, uzimajui u obzir i njegove pokuaje
da ivi i na drugim planetama, Doksijadis naziva antropokosmosom. Zapravo, "Antro-
pokosmos je na sistem ivota."83 smatra Doksijadis. Meutim, iako su kompleksna, ljudska
naselja su "(...) u odnosu na elemente od kojih se sastoje ( individue ) veoma konfuzna, zato
to su mnogo mlada i primitivnija od tela, a jo u veoj meri od elija."84 Naravno, ovde se
moe negirati - prihvatiti, dokazivati - opovrgavati ova Doksijadisova tvrnja, da su ljudska
naselja, kao sistem ivota antroposa, "konfuzna", "primitivnija od tela", itd. Kritika bi se
kretala u zavisnosti od toga, ta se u vremenskom vektoru uzima kao esencijalnija stvar -
ono pre, od onoga posle, zatim, priznavanje tog pre i posle itd. u odnosu na odreenje onoga
to je organizovanije, ili savrenije. Konfuznost moda potie, i stoji, u odnosu na samu
nemogunost da se napravi jedna valjana podela ljudskih naselja, tj. da se odredi ta sve
moe da se uzme kao ljudsko naselje. Jer, ljudska naselja su veoma raznolika. Tu spadaju:
privremena naselja za jedno noenje, polustalna, nomadski atori, kosmiki brodovi, stalna
naselja od malih, do onih ogromnih. "Neka od ovih naselja toliko rastu brzo da se trenutno
suoavamo sa milionima pojedinanih naselja koja poinju da se spajaju u jedno svetsko
ljudsko naselje, tj. ekumenopolis." 85 Iz navedenih razloga, problem klasifikacije ljudskih
naselja je sloen, kao to je sloeno i kompleksno definisanje samog pojma ljudskog naselja.
Doksijadis smatra, da se klasifikacija ( zbog kompleksnosti) moe vriti na osnovu vie
principa, i to ne samo po vrstama i tipovima, "(...) ve mora ukljuiti faze i uslove ivota
unutar ljudskih naselja (...)"86. Otuda, on razmatra klasifikaciju naselja u odnosu na njihovu

78
"Svrha ljudskog naselja je da slui antroposu a nikako da zadovoljava ma koji pojedinani interes koji bi se
kosio sa optim ciljevima oveka." Konstantinos Doksijadis, OVEK I GRAD, Nolit, Beograd, 1982., str. 93.
79
Ne ulazei dublje i detaljnije u problem nauke, moemo rei da nauka, koristei razumsko - logike kliee,
puni ili dopunjava - dodaje sve vie i vie sadraja svojim pojmovima. To moe ii u beskraj i sa potpunim
gubitkom neposrednosti. Izmeu onoga to se eli objasniti i samih naunih objanjenja, stvara se sve vea i
vea distanca. Objanjenja se objanjavaju i tako u nedogled.
80
(...)Doksijadis je doao do svog najznaajnijeg doprinosa, do uspostavljanja osnove za razvoj ekistike -
multidisciplinarne nauke o ovekovim naseljima." M. Petrovi, PREDGOVOR, Doksijadis, OVEK I GRAD,
str. 9.
81
"Ime ove nauke je izvedeno iz starogrkog prideva j (preciznije iz plurala ) koji je
znaio: ono to se odnosi na zasnivanje kue, stana, grada, ili kolonije; doprinosi nastanjivanju' (...)." Isto, str.
9.
82
Doksijadis, str. 95.
83
Isto, str. 92.
84
Isto, str. 95.
85
Isto, str. 95.
86
Isto, str. 98.

140
dimenziju, klasifikaciju na osnovu odnosa centralnog i perifernog, po stepenu zadovoljavan-
ja samog oveka i slino.

V. STANOVANJE

"Kao kad zapisuje jednostavne rei u kojima se one ogledaju u nje-

govoj sobi iz koje nastaju da bi se u nju vratile i da bi ponovo dole pod njegovu
ruku sa kojom ih ispisuje i onda opet odlaze i vraaju se na hartiju sa muzikom iz
njegovog radija koji slua da bi u sveanosti sluanja zapisao neto sasvim jed-
nostavno kao da je danima hodao po stazama, sa kojim poinje i svaki put, po
kojima jednostavnost postaje jednostavnost a neizreciva." 87

1. Lokalizovanje stanovanja kod Hajdegera

Tu smo pri zemlji. Stojimo na njoj u elementarnoj dogaajnosti. Putujemo

koraajui, govorei, mislei i na taj nain stanujui. Stanujui mi gradimo. O tome pie i
Hajdeger u Miljenju i pevanju pod naslovom: Graenje, stanovanje i miljenje88. Radi se o
predavanju koje je u vezi sa problemom oveka i prostora. Jo dve Hajdegerove rasprave
upuuju na slinu problematiku: Umetnost i prostor ( iz 1969 ), i O poreklu umetnikog dela
( iz 1936)89. O ovim predavanjima, \ani Vatimo kae da "(...) u ogledu iz 1936., Hajdeger
govori, o umetnikom delu kao "ostvarivanju istine."90 A "(...) predavanje iz 1969. oznaava
kulminaciju procesa otkrivanja "prostornosti" od strane Hajdegera, (...)." 91 To se razlikuje
od Hajdegerovog polazita u Sein und Zeit, gde je vreme dimenzija za otkrivanje smisla
bia. ta ostvarivanje istine preko umetnosti znai? Da istina nema obeleje "tematske
oevidnosti", ve "(...) pre one karakteristike "otvaranja sveta" koje znai i tematizaciju i
kolokaciju dela u pozadini, tj. probijanje; (...), ako se ukljue u jednu iru interpretaciju
Hajdegerove ontologije kao "slabe ontologije"(...),"92 koja je u vezi sa Hajdegerovom inter-
pretacijom bitka i logosa. Logos, u izvornom smislu, znai davanje, doputanje, pojavljivan-
je bia93, da bi se na taj nain spojio sa istinom bia kao neskrivenou (aletheia ). To je
"(...) udaljavanje od metafizikog bitka i od njegovih jakih obeleja, na osnovu kojih se u
krajnjoj liniji ( pa neka to bude i preko duih nizova konceptualnih meditacija), potvruju
pozicije obezvreivanja ornamentalnih aspekata umetnosti."94 Ontos - on prestaje da bude
centar suprostavljen periferiji, sutina prividu, trajno sluajnome. Ve "(...) dogaanje bitka
je u Hajdegerovoj slaboj ontologiji ( pensiero debole, slabo miljenje SD ) jedan nepri-

87
Miroslav Mandi, POGOVOR, Martin Heidegger, POLJSKA STAZA, Knjievna zajednica, Novi Sad,
1984., stranice nisu numerisane.
88
Martin Hajdeger, MINJENJE I PEVANJE, Nolit, Beograd, 1982., str. 83. U napomenama prevodioca,
ovog izbora Hajdegerovih radova, Boidara Zeca, na strani 251. stoji: "Graenje, stanovanje, miljenje ( Bau-
en Njohnen Deken ). Predavanje odrano 5. avgusta 1951. u okviru "Darmtatskih razgovora", posveenih
"oveku i prostoru". Prvi put objavljeno meu materijalima sa tih razgovora. Prevod prema: Vortrage und
Aufsatze, Pfullingen, 1967.
89
Videti, . Vatimo, KRAJ MODERNE, str. 81.
90
Isto, str. 82.
91
Isto, str. 82.
92
Isto, str. 89.
93
"(...) logos ( jeste ): saga koja, pokazujui doputa da se bivstvujue pojavi i u svome jestanju." Hajdeger,
MILJENJE I PEVANJE, str. 217.
94
ani Vatimo, KRAJ MODERNE, str. 90.

141
metan i marginalan, pozadinski dogaaj." 95 Vredno miljenja je ono kazano - filozofija. U
poeziji boravi sutina jezika. Filozofija i poezija idu zajedno. "Filozofija i njeno miljenje su
u istom redu sa poezijom."96 Pevanje i miljenje su u pripadnosti. "NJihov susret stoji u
temelju svitanja sveta. Stvari jesu i postoje kroz jezik. Obnavljanje u miljenju trenutka
osvitanja sveta jeste obnavljanje izvornog smisla bia. Zbog toga jezik ima karakter povesne
sudbine, jer odreuje nain na koji pripadamo samom dogaanju sveta."97
Posle ovog, ne tako iscrpnog objanjenja pozicije samog Hajdegera u
Miljenju i pevanju, posvetitimo se prouavanju odeljka o Graenju, stanovanju98, miljen-
ju, bar u onom delu koji je relevantan za na problem grada i upliva u ivot sveta do teritori-
je - tla i zaobilaenje karti.

a. Graenje i stanovanje

Graenje se dogaa na zemlji. Temelj svakog graenja je zemlja. Ono se odvija od

zemlje ka neemu to nije tako jasno odredljivo. Graenje, u najirem smislu, nije samo ob-
likovanje objekata za stanovanje, ve obuhvata sve to ovek ini stojei na zemlji. Obja-
njavajui svoju nameru, u pravcu tematizovanja graenja i stanovanja, Hajdeger na poetku
spomenutog naslova u Miljenju i pevanju kae:

"Ovaj poduhvat u miljenju uopte ne predstavlja graenje sa stanov-

ita neimarstva i tehnike, ve on graenje sledi do onog podruja kojem pri-
pada sve ono to jeste."99

Uobiajeno shvatanje i odreivanje stanovanja i graenja je u smislu, da je graenje

aktivnost oveka kojom on zadovoljava potrebu za stanovanjem. Otuda, stanovanje kao
ovekova potreba predstavlja uzrok i motiv graenja a samo graenje je u tom sluaju
posledica. Meutim, po Hajdegeru, ovakvo tumaenje nam ne kazuje nita o stanovanju i
graenju kao nainu boravka oveka na zemlji. Zato treba stvar postaviti drugaije i sa karte
- sheme napraviti upliv u samu teritoriju. "Naime, graenje nije samo sredstvo stanovanja i
put do njega; ono je ve u sebi samom, stanovanje." 100Time, to je graenje "ve u sebi
samom - stanovanje", ne znai da bi opisom onoga to moemo navesti kao stanovanje ili
graenje, bila odreena priroda i jednog i drugog, tj. da bi ispunjenjem samih pojmova doli
do saznanja o prirodi samih stvari. S druge strane, odreenje graenja i stanovanja ne dobi-
jamo time to bi izjednaili njihov odnos, kao odnos uzroka i posledice. 101 Hajdeger odbacu-

95
Isto, str. 90.
96
Hajdeger, UVOD U METAFIZIKU, str. 43.
97
Mile Savi, IZAZOV MARGINALNOG, str. 166.
98
Kua i jezik su dva komplementarna vida "ljudskog bia" ("ne recimo ovek " ) ne moe da ne obitava kao
pesnik. (...) Bilo je potrebno Nieovo i Hajdegerovo metafilozofsko razmiljanje pa da se pokua sa obnovom
ovog znaenja, stanovanja." Anri Lefevr, URBANA REVOLUCIJA, Nolit, Beograd, 1974., str. 95.
99
M. Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 83
100
Isto, str. 84.
101
" Uzrok i posledica. Mi to nazivamo "objanjenjem" ali ono to nas razlikuje od starijih stupnjeva saznanja i
nauke jeste "opis". Mi opisujemo bolje - mi objanjavamo isto tako malo kao i svi raniji. Mi smo otkrili
mnogostruki sled tamo gde su naivni ovek i ispitiva starijih kultura videli samo dve stvari, "uzrok" i
"posledicu", kako se govorilo; mi smo usavrili sliku bivanja, ali se nismo izdigli iznad slike ni izali iza slike.
(...) A kako bismo i mogli objasniti. Mi operiemo silesijom stvari to ne postoje, linijama, povrinama, telima,
atomima, deljivim vremenima, deljivim prostorima - kako bi moglo i da postoji objanjenje kada prvo sve
inimo slikom, naom slikom! Dovoljno je da nauku posmatramo kao po mogustvu to vernije asimilovanje
oveka ( Anmenschlichung ) stvari! Mi se uimo da stalno tanije opisujemo sebe same, opisujui stvari i
njihov sled. Uzrok i posledica: takva dvostrukost verovatno nikada nije postojala i pred nama se u stvari nalazi
continuum od koga izolujemo nekoliko delova;(...)." Fridrih Nie, VESELA NAUKA, str. 138 - 139.

142
je sledeu stvar: da graenju i stanovanju prilazi sa pozicije istraivanja, onako kako to ini
moderna nauka102 ( prirodna i duhovna ). Meutim, gde onda lei, po Hajdegeru, mogunost
prispea ( Ankunft ) na teritoriju graenja a da je ono ve, kao takvo, stanovanje? Kako se
probiti do podruja sveta - otvoriti ga, u delu gde se mi, stojei na zemlji, pokazujemo u
graenju i stanovanju. ta rei o graenju a da je ono ve stanovanje?

b. Ko nam govori o tome da je graenje ve stanovanje?

Teritorija je zemlja - tlo kojim koraamo, hodamo, govorimo, mislimo. U tome, za

nas, lei tajna mogunosti otvaranja kapija sveta, gde svet nije svet, ve svetovanje - NJel-
ten. Svet kao dogaajnost u svom svetovanju jeste dogaajnost samih stvari u svom stvar-
novanju, unutar koga se dogaa i nae koraanje po tlu - nae svetovanje. "Raz - lika
doputa da stvarnovanje stvari poiva u svetovanju sveta."103 Hajdeger pie: "Za razliku od
grkog razabiranja, posve se drugo misli u novovjeku predstavljanju kojega znaenje jo
najpre izraava rije repraesentatio. Pred - stavljanje ovdje znai: prisutno prinjeti pred sebe
kao nasuprot stojee, (...)."104 Postojanje neega nije vie u tom, nama pred - stavljanju kao
stvari, ve u stvarnovanju same stvari. Tako: "Krag nije stvar niti u smislu rimski
shvaenog res - a niti u smislu srednjovekovnog zamiljenog ens - a, pa ak ni u smislu no-
vovekovno predstaljenog predmeta. Krag je stvar ukoliko stvarnuje. Iz stvarnovanja stvari
dogaa se i odreuje prisutnost onoga to je prisutno kao krag."105
Nae svetovanje kao koraanje po tlu, nedri graenje kao ljudsko stanovanje na zem-
lji - stvarnovanje. ta nam govori o graenju i stanovanju u smislu da je samo graenje ve
stanovanje? "Ko nam to kae? Pita se Hajdeger. Jezik je taj koji nam govori o sutini neke
stvari, pod pretpostavkom da vodimo rauna o njegovoj vlastitoj sutini." 106 Kako nam jezik
govori i u emu je njegova sutina? To je pitanje koje trai odgovor, ako se ve prihvata da
sam jezik govori i da na kraju tu lei i razabiranje graenja i stanovanja. "Jezik je izraz.
Zato se ne povinujemo tom injeninom stanju? Zato to tanost i rasprostranjenost te
predstave o jeziku nisu dovoljne da bi se na njima zasnovalo objanjenje sutine jezika." 107
Sutina jezika je u tome to on govori, zapravo svetuje na nain govorenja. Hajdeger u tom
smislu kae: "Jezik govori. To znai u isti mah i pre svega: jezik govori. Jezik? A ne
ovek? Nije li ono to vodea postavka sada trai od nas - jo gore? Hoemo li jo i poricati
da je ovek ono bie koje govori? Nikako."108Jezik govori tako to imenuje. Imenovanje ne

102
"Bit, onoga to danas nazivamo znanou, jeste istraivanje. U emu se sastoji bit istraivanja? U tome da
spoznavanje samo sebe usmeruje kao postupanje u neko podruje bia, prirode ili povjesti. (...). Ono se vri
tako, da se u neko podruje bia, npr. u prirodi, nabacuje odreeni temeljni nacrt prirodnih dogaaja. Nacrt
unaprijed ocrtava na koji se nain spoznavajue postupanje imade vezati uz otvoreno okruje." Martin
Heidegger, DOBA SLIKE SVIJETA, str. 9.
"U svakom sliaju, moramo se prisetiti da u raspravi o Preklu umetnikog dela, ono, to je u Sein und Zeit
bio jedan odreeni svet, postaje samo svet; to ukazuje da otkrivanje istine u svakom sluaju ne moe da se
shvati kao stabilna struktura, nego uvek kao ( jedan ) dogaaj ( podvukao SD )." ani Vatimo, KRAJ MOD-
ERN, str. 69.
103
M Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 189 - 190
104
M Hajdeger, DOBA SLIKE SVIJETA, str.22.
105
M Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE,str. 118 - 119.
106
Isto, str. 84.
107
Isto, str. 180.
108
Isto, str. 180 -181.
109
Isto, str. 181.
U odnosu na ovakve Hajdegerove stavove o jeziku, ani Vatimo kae: "Doiveti jezik kao Zeigen ili, to je
istovetno, kao Sage (kao 'iskonsko kazivanje' ), znai da 'jezik nije samo neka prosta ljudska sposobnost'. On
prestaje da bude neto sa ime smo mi, ljudi koji govorimo u nekom odnosu'. Jezik je Zeigen ne kao instru-
ment za prikazivanje stvari; Zeigen pre znai Erscheinen lassen, dozvoliti da se pojavi, i to pre u smislu
omoguavanja da se sve stvari ogledaju u Igri ogledala onog Geveirt." . Vatimo, KRAJ MODERNE, str. 71.

143
deli naslove, ne upotrabljava rei, ve poziva u re. Imenovanje zove. Zvanje prinosi blie
ono zvano, "Ali tako to pribliava prisutnost onoga to predhodno nije zvano. (...). Dozi-
vanje zove blizinu. (...). Zvanje zove u sebe, (...)."109
U govorenju jezika, 110 po Hajdegeru, treba raskrivati i osvetljavati problem graenja
i stanovanja, tj. razotkrivanjem sutine stanovanja, moemo doi do graenja. Graenje je u
sebi samom stanovanje. "Graditi prvobitno znai stanovati." 111 Danas se pod stanovanjem
podrazumeva jedna od ovekovik aktivnosti meu ostalim aktivnostima, ak se i ne upotre-
bljava previe u imenovanju nekoga. Prosto se podrazumeva da svako od nas mora biti ve
stanovnik. Meutim, stanovati znai biti stanovnik112 - ono to jesi. Hajdeger kae: "Nain
na koji ti jesi i na koji ja jesam ( du bist und ich bin ), nain, na koji mi - ljudi - jesmo na
zemlji, jeste buan, stanovanje. ovek biti - to znai: kao smrtnik biti na zemlji, znai:
stanovati."113
Jezik pokazuje da je stanovanje, kao takvo, uvanje, negovanje, tj. graenje, koje
uva kao takvo jeste stanovanje. Postoji jo jedan nain graenja u vidu pravljenja. I jedno i
drugo graenje ima za cilj da sauva ali i zadri, uredi. Misliti na ovaj nain o graenju i
stanovanju je misliti. Da bi miljenje, kao takvo, pripadalo stanovanju.114 uvanje, negovan-
je znai poteivanje neega od tete i opasnosti, tako da bi se sauvala njegova sutina i
samim tim njegova sloboda. To nam, opet, pokazuje jezik. Stanovanje znai: "(...) ostati
ograen u prostoru onoga to je fry, to jest slobodan prostor (das Freie) koji poteuje svaku
stvar, dajui slobodno polje njene sutine. Osnovna crta stanovanja jeste poteivanje. Ona
proima stanovanje u itavom njegovom obimu."115 Taj obim je pokazatelj naina ove-
kovog stanovanja na zemlji.

s. etvorstvo: zemlja i nebo, boanstva i smrtnici

U onome to nam jezik govori, raspoznajemo da nas graenje i stanovanje dovode u

razotkrivenost svega onoga to jeste. S jedne strane, biti na zemlji znai i biti pod nebom, a
sa druge strane, pripadati ljudskoj zajednici i biti pred boanstvom. "Prvobitnim

110
Unutar MILJENJA I PEVANJA, pod naslovom Put ka jeziku ( Der NJeg zur Sprache ), u predavanju, koje
je Hajdeger odrao 1959., stoji diskurs o govoru jezika. "Meutim, jezik govori. On se, u stvari, najpre poko-
rava sutastvu govorenja: kazivanju. Jezik govori kazujui, to jest pokazujui. NJegovo kazivanje izvire iz
negda govorene i dosad jo negovorene sage koja proima nacrt jezike sutine. Jezik govori tako to on, kao
pokaznica, dopirui u sve oblasti prisutnosti, doputa da se iz njih pojavi i izezne ono to je svagda prisutno.
Dakle mi jezik sluamo da nam kae svoju sagu." str. 234.
111
Isto, str. 85.
112
"Mi ne stanujemo zato to smo gradili, ve gradimo i gradili smo, ukoliko stanujemo, to jest ukliko jesmo
kao stanovnici." Isto, str. 87.
113
Isto, str. 86.
114
"Da ipak i samo miljenje u istom smislu kao i graenje, samo na drugi nain, pripada stanovanju (...).
Graenje i miljenje su - svako na svoj nain nezaobilazni za stanovanje. (...). Oni su kadri da sluaju jedno
drugo, kad oboje - graenje i miljenje -pripadaju stanovanju, ostaju u njegovim granicama i znaju jedno i
drugo dolaze iz iste radionice dugog iskustva i neprekidne prakse." Isto, str. 102.
115
Isto, str. 88.
Kako jezik razotkriva istinu zvanjem u sebe: "Zvanje znai pozivanje. Ono poziva stvari da se - kao stvari -
odnose na ljude. Sneg dovodi ljude pod nebo koje se smrkava u no. Bruj veernjeg zvona njih, kao smrtnike,
dovodi pred boanstvo. Dom i sto vezuju smrtnike za zemlju. Imenovanje znai - pozvane stvari sakupljaju u
sebe nebo i zemlju, smrtnike i boanstva. Ovo etvoro su od iskona sjedinjeni u postojanju jednog prema dru-
gom. Stvari doputaju da etvorstvo tih etvoroga prebiva uz njih. To sakupljajue doputanje prebivanja jeste
stanovanje stvari. Jedinstveno etvorstvo neba i zemlje, smrtnika i boanstava, koje prebiva u stvarnovanju
stvari, nazivamo - svet." Isto, str. 182.

144
jedinstvom ovo etvoro - zemlja i nebo, boanstva i smrtnici - prelaze u jedno."116 Zemlja je
poput majke. Ona raa dajui plodove, rasprostirui se u u vode i stene. "Kaemo li zemlja,
mislimo ve na nebo i smrtnike, a ipak ne razmiljamo o jednostavnosti tih etvoroga."117
U svakodnevnoj dogaajnosti, kada u naem kretanju dominira navika i kartografija,
ovo etvorstvo ostaje neprimeeno - zaboravljeno. U toj navici da smo na zemlji i ispod ne-
ba, nebo i zemlja stoje razjedinjeni. 118 Time se i na odnos prema njima, zemlji i nebu, men-
ja tj. mi ih ne primeujemo a time kao da ne stanujemo tu, u tom etvorstvu. Jer, stanovati
znai i brinuti se, uvati, "spasavati" neto. Neprimeivanje je daleko od sauvavanja.
"Spasavanje ne otima neto samo od opasnosti, spasti zapravo znai: slobodno staviti neto
u njegovu sutinu."119 Spasavati zemlju znai sauvati je onakvu kakva ona jeste. "Smrtnici
stanuju, ukoliko nebo primaju kao nebo. Oni suncu i mesecu ostavljaju njihovo putovanje,
zvezdama - njihovu putanju, godinjim dobima - njihovu blagodet i nedau: oni ne pret-
varaju no u dan, a dan u nemir to progoni." 120
Na koji nain se odvija to poteivanje, da bi prebivanje oveka bilo dostojno
stanovanja na zemlji? "Stanovanje, kae Hajdeger, kao poteivanje, etvorstvo sklanja u
ono pri emu prebivaju smrtnici: u stvari." 121 O tome, on pie sledee:

"(...) same stvari kriju etvorstvo samo onda kada one same, kao stvari bi-
vaju ostavljene u svojoj sutini. Kako se to zbiva? Na taj nain to smrtnici uvaju
i neguju stvari koje rastu, i to posebno podiu one stvari koje ne rastu. Negovanje
i podizanje jeste graenje u uem smislu." 122

Kroz govor jezika obelodanjuje se i raspoznaje, u kojem obliku i u kom vidu ljudi,
izmeu ostalog, stanuju na zemlji. Odgovor je: u vidu graenja, kao negovanja, 123 i graen-
ja, kao podizanja. To donekle odgovara tipovima ljudskih naselja koji su najdominantniji na
zemlji - gradu i selu. U njima se pokazuje stanovanje kao poteivanje i negovanje stvari
koje skrivaju i, samim tim, uvaju etvorstvo. To su mesta na zemlji na kojima se odvija
stanovanje - graenje - miljenje. Otuda se treba pribliiti tim mestima, da bi se razotkrila
tajna izvora misli o svetu, ili, onome to jeste "tlo ljudskog ivota", gde u ( svakodnevnoj

116
Isto, str. 88.
"Moramo se uiti da mislimo u blizinu izvora, da iza navale prolaznih stvari oseamo i slutimo bivstvo kao
protiv igru svetskih moi neba i zemlje; odluujui je problem dananjice u tome da se izvorno uzmu nebo i
zemlja kao momenti sveta, da se shvate kao jedno drugom suprotstavljeni kosmoloki pojmovi, jer, kada ih
mislimo kao temeljne moi skrivenosti, i svetljenje bivstva, mislimo ih kao kosmike moi." Po Eugenu Finku,
M. Uzelac, FILOZOFIJA IGRE, str. 133.
117
Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 88.
118
"Ono skriveno i neiskazivo to nosi Hegelov pojam bivstva, ( smatra Fink SD ) bilo bi miljenje sveta kao
sukoba ( Streit ) neba i zemlje, pri emu sukob nije borba monih stvari, ve otvaranje prostora i vremena
stvari. Sukob sveta ( NJelt - Streit ) neba i zemlje jeste is - tonik (izvor Ur - Sprung ). Istonik omoguuje
svemu da istie ( entspringen ). Nadsvouje nas svetlo nebo, pod nama lei nosea zemlja iz koje sve konano,
sve bivstvujue izranja ( podvukao SD )." Milan Uzelac, FILOZOFIJA IGRE, str. 70.
Ili na drugom mestu: "Nebo je istina ( Lichtung ) bivstva, kao to je zemlja izvorna skrivenost bivst-
va. istina i skrivenost nisu jedno pored drugog; njihova borba je vladanje sveta ( NJalten der NJelt ). U borbi
svetla ( Licht ) i noi, u ovom pra - podavanju ( Ur - Entznjeiung ) dogaa se jedinstvo sveta. Svet nije ni pro-
lazan ni vean; u takvoj alternativi mogu biti samo stvari." Isto, str. 133.
119
Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 91.
120
Isto, str. 91.
121
Isto, str. 91.
122
Isto, str. 91.
123
"Zemljoradnja se postavlja u prirodu; ona proizvodi prema Fizisu , vie ga vodei nego gonei. Ako kre-
tanje Fizisa ide od klice ka cvetu i plodu, ponovo zapoinjui ciklus; oni se uklapaju u njega; (...). Industrija
porobljava prirodu i ne potuje je; ona hara da bi "proizvodila" stvari (...)." Anri Lefevr, URBANA REVO-
LUCIJA, str. 134.

145
dogaajnosti ) izvire to stanovanje, graenje i miljenje. Kako ubaciti sebe u taj scenario?124
Moda jedino beskonanim pribliavanjem tlu.

2. Idemo po zemlji, od mesta do mesta

"Hoemo, dakle, da posmatramo okolni svet ivota konkretno u njegovoj

omalovaavanoj relativnosti i s obzirom na sve naine relativnosti to mu bitno pripadaju,
svet u kome mi na nain opaanja ivimo sa njegovim realnostima, ali tako kako nam se one
najpre u prostom iskustvu pruaju, kao i u nainima na koje se esto kolebaju s obzirom na
vaenje ( kolebanje izmeu bivstva i privida itd. ). Na iskljuivi zadatak neka bude to da
obuhvatimo upravo ovaj stil, upravo ovu sasvim subjektivnu, prividno - neuhvatljivu 'Hera-
klitovu reku'."125

a. Grad i selo u odnosu na miljenje

Putevi,126 dakle, vode ka ljudskim graevinama ( negujuim i podiuim ). Od tih

ljudskih graevina interesuju nas gradovi, iz prostog razloga, to se u njima formirao i
produkovao, do danaljih dana, filozofski nain miljenja - filozofija 127. Ovu konstataciju
(koju smo naveli i na poetku pisanja - videti deo o Heraklitu ), moemo potkrepiti i po-
dacima u odnosu na celu starogrku filozofiju, kao i na celokupnu filozofiju Zapada,
izuzimajui one sluajeve kada se filozofski diskurs obelodanjivao po manastirima i svetim
mestima. Tako, poevi od Talesa grad je, kao ljudsko naselje, bio pribeite filozofa i
filozofije. Nabrajajua lista bi bila dugaka, jer: Tales je iveo u gradu Miletu, Heraklit u
Efesu, Pitagora u Krotonu, Sokrat, Platon u Atini, Lok u Londonu, Kant u Keninzbergu, itd.
Nasuprot tome, ili za razliku od gradskog ambijenta, sela, kao ljudska stanita, nisu
do danas bila mesta sa filozofskom produkcijom. Jedan od razloga je, to seoski nain ivo-
ta ljudi jeste u direktnoj zavisnosti od tla, tako da seosko tlo produkuje vid miljenja koji
direktno odraava i sledi prirodni ritam stvari i to u vezi sa stanovanjem kao negovanjem
rastinja. Seosko miljenje je kartografija klime, tla, smene godinjih doba. U njemu, u veoj
meri, dominira lokalizam, vanost porekla, magija i religija, miljenje svetenika, raanje i
umiranje, sklapanje brakova, i ono to smo u delu o Heraklitu rekli, dominira pripovedaki
govor. U osnovi, seoski ivot, ostaje u svom konceptu nepromenljiv. 128 ivot sela je nepro-
124
"Grad kao (...) aspekt onih struktura predela koje oblikuju, preoblikuju, animiraju ili suavaju i pomuuju
ivot stanovnika. Gde osobe i stvari nisu, dakle, upletene jedino u povjest nego i u scenarije." Bernahard
NJalndensfels, U MREAMA IVOTNOG SVETA, str. 204.
125
Edmund Huserl, KRIZA EVROPSKIH NAUKA, str. 138.
U jo jednom pokuaju osvetljavanja, i to osvetljavanja istih fenomena na transcendentalni nain - ili fe-
nomenolokom metodom, Huserl koristi metaforu "Heraklitovska reka". isti fenomeni su zamalo identini sa
ovom omalovaavanom realnou, preko upuenosti na svet -intencionalnosti. A ta ako ima vie reka, pa sve
one ive u svom jednostavnom toku? "Mi se kreemo u polju istih fenomena. No, zato kaemo: polje; to je,
naprotiv, jedna vena heraklitovska reka fenomena. ta ja ovde mogu da kaem? Pa, posmatrajui, mogu da
kaem: ovo tu! To jeste, bez sumnje. Ja mogu moda ak da kaem da ovaj fenomen u sebe ukljuuje kao deo
onaj drugi, ili je s onim povezan, ovaj prelazi u onaj, itd." Edmund Huserl, IDEJA FENOMENOLOGIJE,
BIGZ, Beograd, 1975, str. 63 - 64.
126
Postoji jedan "(...) stari nagon koji je ljudima nalagao da se kreu, da sve udaljenije poslove obavljaju, da
preduzimaju duga putovanja i daleke plovidbe, i da meusobom saoptavaju 'navigare necesse est vivere non
necesse est', ploviti je nuno iveti je nuno. Otuda je i poloaj davnih naseobina pratio ovakve nunosti (...)."
Aleksej Brki, PRILOG JEDNOJ TEORIJI GRDA, str. 172.
127
Zapravo, "(...) zato istorija gradova nije bila naklonjena obinom oveku ili zato se opredelila samo za
velika imena i ljude znane. (...)? Ali i za grandiozno i veliko miljenje?" Aleksej Brki, str. 128.
128
"Urbano tkivo buja, iri se, nagriza ostatke agrarnog ivota. Ove rei: "urbano tkivo", ne oznaava usko
gradsko podruje, ve sveukupnost ispoljavanja prevlasti grada nad selom. U tom znaenju, neko sporedno

146
menljiv u svojim bitnim funkcijama ili, bolje reeno, seoski ivot se sporije menja. Dok,
"(...) ovek u gradu ili grad na planeti, nalaze se u stalnoj promeni, u nekoj vrsti kretanja i u
promenljivom trajanju dok postoji." 129 Promena grada je izraena u horizontalnoj i
vertikalnoj ekspanziji, u arhitektonici koja, po svojoj veliini zgrada i ulica, prevazilazi sve
ono to je ovek do danas izgradio. Ta arhitektonika produkuje arhitetiku i centrirajui nain
miljenja, to je opet prozrokovalo neslueni zamah u samim ljudskim saznajno - misaonim
konstrukcijama.
Interesuje nas grad. To sabiralite, ulnog, miljenog, kreueg, snivanog, sa
dnevnim, nonim prostorom, simbolikim prostorom mita, delatnim prostorom, prostorom
ugode i uivanja, itd.130 Grad jeste jedno, pre svega, dinamino polje ljudskog ivota, u
svakom pogledu disperzivnije, raznorodnije, raznovrsnije u odnosu na druge vrste ljudskih
naselja.

"Da je prvi ovek i svijesno traio da se probije iz izolacije i zatvorenosti

previe stabilizirane drutvene zajednice, uhodane i ukalupljene, nespremne da
prihvati bilo kakvu promjenu u svom svakodnevnom ivotu, on bi teko mogao
smisliti bolji odgovor na taj problem nego to je grad."131

Grad nosi u sebi kretanje i dogaajnost,132 koja nedri i predstavlja drugaiji scenario
od seoskog ili nekog drugog naina obitavanja oveka na zemlji. Teko je rei, zato je
dolo do nastanka gradova. Objanjenja obino zavise od naina objanjenja samog oveka i
njegovog mesta u svetu. Uveavanje seoskog naselja ne dovodi do nastanka grada i do no-
vog urbanog lika. "(...) grad je novi simboliki svijet koji predstavlja ne samo narod ve i
itav kosmos i njegove bogove."133 U svemu tome postoji nekakvo uzdizanje. "U konanom
stvaranju grada, 'mali grad', citadela uzdigao se nad selom i prevladao skromne seoske na-
vike."134 - uzdizanje, ne samo u arhitektonici, ve i u nainu miljenja, uopte.

S. ATINA135

"Sofija oseti vrtoglavicu. Kako je taj tajanstveni ovek iznenada mogao da

stigne u Atinu pre 2400 godina. Kako moe da gleda iv video snimak iz jednog
sasvim drugog vremena? Sofija je, naravno, znala da u starome veku nije postojao
video. Da nije to neki igrani film?" 136

obitavalite, aotoput, neka velika trnica usred sela, sve je to deo urbanog tkiva." Anri Lefever, URBANA
REVOLUCIJA, str. 12. Treba naglasiti da Lefer, pod "urbanim drutvom" podrazumeva drutvo koje se stvara
iz industijalizacije. Isto, str. 9. A, o karakteristikama seoskog, Lefevr govori na strani 45.
129
Isto, str. 162.
130
O ovom treba videti B. NJaldenfels, U MREAMA IVOTNOG SVIJETA, str. 198 - 199
131
Lenjis Mumford, GRAD U HISTORIJI, str. 98.
132
"U urbanom prostoru, (...), uvek se neto dogaa. (...), praznina ( trg ) privlai; on ima taj smisao i taj cilj."
A. Lefevr, str. 148.
133 Lenjis Mumford, GRAD U HISTORIJI, str. 34.
134
Lenjis Mumford, GRAD U HISTORIJI, str. 34.
135
"Nekoliko je susjednih sela moglo prerasti u gradsko naselje. To se dogodilo u nizini otvorenoj prema
moru, koju omeuju gore Parnet, Pentelik i Himet, s naseobinama okupljenim oko Akropole. Prema predaji,
atika je naselja ujedinio Tezej, te su stanovnici postali Atenjani. i sama se sredinja naseobina sastojala od
nekoliko sela, to se i vidi iz izvornog oblika imena grada, koje je u mnoini - "Atene"." Robert Flacelier,
GRKA U DOBA PERIKLA, str. 9.
136
Justejn Gorder, SOFIJIN SVET - Roman o istoriji filozofije, Centar za geopetiku, Beograd, 1997., str. 81.

147
 Sasvim se prirodno ( u ovom trenutku ) namee pitanje, zato ba Atina, jer su post-
ojali, postoje i danas, mnogi gradovi koji su, po nekim svojim obelejima, moda vaniji, i
za samu ljudsku istoriju, interesantniji od Atine. 137 Ipak smo se odluili za Atinu, iz osnov-
nog razloga, to je ovaj grad - u V veku p.n.e., doiveo procvat (pre svega u oblasti kulture),
da je ta kulturna produkcija u umetnosti, filozofiji, dravnom ureenju, govornitvu, itd.
postala temelj kulture Zapada. Niti u jednom gradu, ni pre ni posle, nee biti prisutno toliko
mislilaca, kao to je to bio sluaj sa Atinom toga vremena.

1. Problem dolaska do "one" Atine

Mi smo u oblasti tradicionalnog, i to tradicionalnog shvatanja sveta, na tragu osvet-

ljavanja prizemnosti, kao mesta, gde se bilo koja misao pojavljuje, raa - dogaa. Naime,
Atina kao grad postoji i danas. Ona svojim izgledom ne odudara previe u odnosu na ostale
savremene gradove. Ali, nas interesuje ona stara Atina i to Atina iz V veka pre nove ere, jer
smo na tragu tradicionalnog. Razlog je i taj to je u toj Atini V veka bila najvea filozofska
produkcija, moda tolika, da kasnije ne moemo nai nijedan grad, kao mesto, u kome je to
nadmaeno.
Mi nismo u mogunosti da nekako otputujemo u tu Atinu iz V veka. Moemo otii
jedino u ovu sadanju Atinu da bi, eventualno, stvorili, na osnovu arheolokih ostataka,
sauvanih spomenika, kakvu - takvu sliku ili predstavu o onoj staroj Atini. Moemo, takoe,
pregledati neke zapise, nove, ili iz onog vremena, u kojima postoje podaci o toj staroj Atini.
Svi mogui zapisi, karte jesu samo to i deo aktuelne dogaajnosti kada ih mi
posmatramo. Od onog tamo ivota, na ta se ti zapisi, karte eventualno odnose, nema
niega. Nema teritorije. Nema onog mnotva svakodnevnih situacija, dogaaja, ljudi u
njihovom prostom ivom ivotu. Nema one svakodnevne Atine telesno - ulno - miljene, sa
telom - ovek, da bi sve to zajedno bila igra prostora, ulica i ambijenta 138 grada. Ono to je
napisano ( mape kao rekonstrukcije ), sve nam to ne govori mnogo, jer to su uvek kopije,
simulacije, pokuaji prikaza; ne govori o onoj stalnoj igri kretanja, gledanja, govorenja,
sluanja, hranjenja, raanja, voljenja, umiranja; o promenama i punkualnostima oblaka, vet-
ra, ulica, ptica i ivotinja. Mi, pri rekonstrukciji neega, samo imenujemo - koristimo zapra-
vo imenice, a to neto je u svojoj dogaajnosti radnja - glagolski oblik. Jer, "(...) kako
moemo zamisliti glagol koji je u isto vreme bez subjekta i bez atributa, (...)."139 ili glagol
bez glagolske forme. Slinu potekou, ovoj naoj, imae recimo i Platon u pokuaju da
rekonstruie i predoi nastanak kosmosa i svetske zgrade u Timaju, neto to je dogaajnost
- radnja imenujui je ( ovim se bavimo pred kraj ovog poglavlja ). To neto, imenovanjem,

137
Takav znaaj, moda, moemo pripisati recimo Carigradu, koji je predstavljao, skoro 10 vekova, centar
Vizantijske civilizacije, pravoslavlja i filozofije. U tom smislu Vasilije Tatakis kae: "Tek poetkom VII veka,
poto su Siriju i Egipat okupirali Arapi, Carigrad postaje jedini duhovni centar. On malo po malo postaje dua
vizantijskog sveta i jedinstveni duhovni centar Vizantije, ognjite na kome se kali vizantijski svet. Carigrad je
davao ritam svakom pokretu, njime se merilo svako delo, svaka tenja vernih. Tokom vie od deset vekova on
ima i uiva ugled i sjaj kakav je malo koji grad dostigao." Vasilije Tatakis, ISTORIJA VIZANTIJSKE
FILOZOFIJE, Drutvo filosofa i sociologa Crne Gore, Niki, 1996., str. 30.
138
"O gradskom pejzau kao konkretnoj formi ivotnog svijeta i temi koja je mnogostruo preraena od
Bodlera preko nadrealista pa do NJ. Benjamina." Bernhard NJaldenfels, U MREAMA IVOTNOG SVI-
JETA,str. 198.
139
Roland Barthes, CARSTVO ZNAKOVA, August Cesarec, Zagreb, 1989., str. 13.
Zbog nae ustaljene navike, prilikom orijentacije u nekom gradu, pomou karti i drugih pomagala, Bart navodi
jedno drugaije iskustvo, a povodom gradova na istoku. "Ovdje, naprotiv, oznaavanje boravita ne podrava
nikakva apstrakcija, (...), ono je ista sluajnost: (...). Ovaj grad (Tokio ) moete upoznati samo kroz aktivnost
etnografskog tipa: u njemu se valja orjentirati hodanjem, gledanjem, navikom, iskustvom, a ne knjigom i
adresom; (...): posjetiti neko mjesto prvi put, znai zapoeti pisati ga: (...)." Isto, str. 54.

148
nije vie to neto. Imenovanjem ono postaje karta. Karta je ema - ona koliko god bila
precizna nije ono to pokazuje. Kao ema, ona je mrtva.
Kao to se grad moe predoiti planom ulica i zgrada, 140 tako se moe, dakle, pre-
doiti i kosmos. Takav grad je mrtav grad i takav svet je mrtav svet. Arhitektonika, karto-
grafija i ematizam u odnosu na svet definitivno e biti elaborirani u Kantovoj kritici uma,
gde ne postoji nikakva kretnja, ivost, ve se sve svelo na kristalni - zaleeni um - ( i ovaj
deo obraujemo posle Platonovog Timaja ). ematizam nije odriv, jer:

"(...) dogaaj jeste stvarnost sa vie verzija ili tanije reno, sa onoliko
verzija koliko se posmatraa nae u zajednikom polju, znai to je takvo ostvaren-
je nekog delia sveta ili pak "nekog sveta" kakvo se raa u sukobu sa drugim pro-
tivljenim stranama, sa drugim deliem i drugim nekakvim svetom, (...)." 141

Dogaaj je, u principu, neodreen po kvalitetu ali i opsegu. Jedino u nekim suprot-
stavljenim situacijama on se moe odrediti konkretno."Ovde re konkretno ne oznaava
konanu verziju u apsolutnom smislu ve samo konanu odredbu iz jedne od svih moguih
konverzija, istodobno ova re ne oznaava ni konanost kvaliteta; pod dogaajem ona po-
drazumeva skup dogaaja."142 Kretanje bilo ega, automobila, peaka, oblaka, itd. jeste
jedna konkretna promena. Ali, to stanje - polje:

"(...) sadri i niz drugih, razliitih pa i suprotno upravljenih stanja koja bi

po sebi i zasebno bila sasvim nekonkretna da se ne ispoljavaju u odreenoj sumi
promena, ona su samo polinomom kretanja kola odreena. Taj polinomon moe
biti heteromorfna serija dogaaja u kojoj su zalanena raznorazna svojstva i
razliite promenljivosti kao kada se u jednom nizu zbivanja toplota pretvori u kre-
tanje, kretanje u pritisak, pritisak u otpor, itd. pa je to onda nered."143

Otuda se postavlja pitanje: Kako doi do te Atine, Atine tog Sokrata, Platona, Epiku-
ra; do njihove teritorije, tla na kome izrasta misao? Ono to jedino moemo je, da proetamo
ovosadanjom Atinom i stavimo sebe u nekakav dogaaj rekonstrukcije i prizivanja, sa
punom sveu o onome oko nas i u bezizlazu iz ovog sada. Mi ne moemo izai iz ovog sa-
da.

2. Put u Atinu

Ulazimo u ovu Atinu, sa napregnutom, prosto detinjom, eljom da bar kroz igru to
bude ulazak u onu staru Atinu.

140
"Jer grad je takoe skupina figura ve samim tim to se po njemu kao po ahovskoj ploi reaju male i
velike, niske i visoke, i, uopte raznorazne kue, skromne kao peaci ili dostojanstvene poput ahovskog
kralja. A reaju se uzduno i popreno, koso ili unakrsno, najee po slici kakvog paralelograma, esto i
trougla ali ne retko po kakvoj dopadljivoj slici, bogme i u vidu zvezde, ili i na sve ostale naine tako da je
teko pronai ili smisliti neki nain koji nije u nekom gradu ve smiljen i pronaen. Ali ta skupina nikako nije
svet nepominih figura ili mrtvih predmeta ve uzavreo, buan, ak i goropadan skup dogaaja koji se
prepliu, ukrtaju, kljuaju ili gase svakog trenutka, svake sekunde vremena i na svakoj taki prostora, stoga je
podseanje na grad blisko podseanju na mravinjak. Negde se na tom planu prepunom nerazumljivih hijerogli-
fa izvesne zgrade podiu a drugde se te izvesne zgrade rue, neki na jednom mestu zatvaraju ulice i zaziuju
prolaze, neki na drugom probijaju nove pa se prolaznici pitaju ko e od ovih biti bri i nee li u ovoj utakmici
kogod ostati zazidan, to se ne deava i zbog toga ljudi jo uvek prolaze ulicama po volji mada dosta zaobilazno
i sve vie naokolo." Aleksej Brki, PRILOG ZA JEDNU TEORIJU GRADA, str. 165.
141
Isto, str. 162.
142
Isto, str. 162.
143
Isto, str. 162. Zapravo nered zbog entropinosti.

149
 "Put u Atinu je ugodan, jer stalno vodi kroz obraena polja. Grad je suh i
slabo snabdeven vodom. Ulice nita drugo nego jadni puteljci, dok su kue, osim
nekoliko iznimaka veoma bijedne. Kad prvi put u nju stigne, stranac jedva vjeruje
da je to Atina o kojoj je toliko sluao."144

Pored puta za Atinu su obraena polja, kako nam to pokazuje Mumford, a na osnovu
zapisa Dikearha, koji je iveo na prelazu III u II vek. Obraena polja 145 su pejza, bolje rei,
dogaajnosti koje mogu izazvati u nama razne doivljaje, od poetskih, preko antropoloko -
praktinih, do onih o odnosu oveka i tla. Kod posmatraa, takoe, moe biti izazvan i
utisak brige o zemlji, tj. brige o onome to raste, ili o negovanju ( Hajdeger ). Pored puta za
Atinu su se nalazile i nadgrobne ploe. "(...) Skromne dimenzije nadgrobnih ploa i kame-
nova, jezgroviti natpisi i iskrice humora - sve je to daleko od grandioznog monumentalnog,
naduvenog."146 Sve to, sa jedne strane, govori o jednostavnom odnosu grka prema smrti i
ivotu i o njihovoj utkanosti u etvorstvo: zemlja - nebo, bogovi - ljudi. O toj utkanosti grka
unutar svetskog zbivanja govori i Hajdeger. Po njemu, nae tumaenje bia nije u onom du-
hu onoga to grci pod tim podrazumevaju. Ve, "Jedna od najstarijih izreka grkog miljen-
ja o bitku bia glasi: <"147 To znai, da bie samo
trai da bude razabrano. "Bie je ono to se pojavljuje i to se otkriva, to se kao pribivajue
nadvija iznad ovjeka kao pribivajueg, to znai, iznad onoga tko se sam otkriva pribiva-
juem pri emu ga razabire."148 Ne moemo rei da bie bivstvuje zahvaljujui naoj
subjektivnoj moi da ga mislimo, ve, "(...) ovjek je nazrijet od bia, od onoga to se
onome ko se otkrio pribivanju pri njemu sabralo."149 U tome lei temeljna razlika u naem i
starogrkom shvatanju sveta, u odnosu prema shvatanju bia bivstvujueg. Naime:
"Biti nazret od bia, ukljuen i odran u njegovoj otvorenosti te tako od njega noen,
gonjen njegovim oprekama i obiljeen njegovim razdorom: to je biti ovijek u velikm
grkom vremenu. (...) Grki ovijek jest kao razbiratelj bia, zbog ega u grka svijet ne
moe biti slikom."150
Obraena zemlja pokraj puta i nadgrobne ploe, pokazuju, da za grke svet nije jo
uvek slika - neto predruno, da bi se na osnovu te slike gradile ideje o izgledu samog ljud-
skog ivotnog abijenta. Kasnije emo videti i izgled ulica i kua stare Atine. U tom smislu
ne moemo se sloiti sa Mamfordom koji, atinjane toga vremena, karakterie kao ljude blie
seoskim navikama. Naime, Mamford kae:"(...), vidljivi, opipljivi grad bio je daleko od toga
da bude savren: neuredni rast, zastarjele strukture, nezakopani otpaci koji jo nisu bili

144
Lenjis Mumford, GRAD KROZ HISTORIJU, str. 165.
145
"(...) ukupno ljudsko naselje moemo posmatrati kao zbir etiri vrste prostora: prirodni prostor ( u njemu je
antropos samo posetilac i lovac ), kultivisani prostor ( u njemu antropos obrauje i menja prirodu ), antropo-
prostor ( u njemu antropos ivi i koristi teritoriju prirode za svoje izraze ivljenja, od kue do rada, zabave,
sporta, itd. ), i industroprostor ( u njemu antropos transformie prirodne resurse, na primer u rudarstvu i indus-
triji )." Konstantin Doksijadis, OVEK I GRAD, str. 97.
146
L. Mumford, str. 130.
147
M. Heidegger, DOBA SLIKE SVETA, str. 20.
148
Isto, str. 20.
149
Isto, str. 20.
150
M. Heidegger, DOBA SLIKE SVIJETA, str.20 - 21.
Hajdeger se u ovom sluaju oslanja na presokratovsko stanje stvari. Subjektivnost se nazire kod grka. U tom
smislu Bloh pie: "Ipak su grci, za koje se pretpostavlja da su bili toliko okrenuti prema stvarima, bili oni koji
su prvi stali na stanovite jastva.( ... ). Oni su prije svega, reflektirajui o prolosti, istakli osim svijesti upravo i
samosvijest. Bili su potrebni mislioci Aristotelova i Platonova znaaja da bi se subjektivno, kao npr. "sluanje
sluanja" (akueiu tu akueiu ), moglo postati predmet centriranja i refleksije svoje vlastite "sigurne samospoz-
naje" pre toga "subjektivnost" sofista, zatim "spoznaja samog sebe" (...) Sokrata, (...)." Ernest Bloh, TIBING-
ENSKI UVOD U FILOZOFIJU, Nolit, 1966., Beograd, str. 57.

150
pristojno odstranjeni, svedoe o seoskim navikama (...)."151 Ovakvo stanje stvari ne govori
da su atinjani bili blii selu, da su sa seoskim navikama, jer je Atina itekako bila grad, ve
govori o atinjanima kao ljudima koji imaju poseban (drugaiji ) odnos prema svetu i gradu
nego to to imamao mi danas. Oni su bili unutar ambijenta jer su znali da su unutar samog
sveta, bez namere da se ono po emu se hoda i u emu se ivi subjektivizuje do te mere, da
bi se takvoj subjektivizaciji stvari robovalo. Pokuaj humanizacije ivotnog prostora ne
garantuje da e taj prostor biti ba po meri oveka, tj. human. Ovako neto nam potvruju,
recimo, dananji gradovi koji su daleko od toga da budu humani, mada su izgraeni sa tom
namerom, i sa idejama koje su to, u osnovi, obeavale.

a. Ulice Atine V veka

U gore navedenom citatu stoji da je put do Atine ugodan jer konstanto vodi kroz
obraena polja. Za Dikearha 152 je to ugoda, jedno prijatno oseanje, koje se javlja prilikom
pogleda na obraenu zemlju. Pritom je tu bilo prisutno uzbuenje zbog dolaska u Atinu.
Ulaskom u Atinu put prelazi u ulicu. Dok je put bio ugodan, ulice kao mesta prolaza izmeu
kua, i sam urbani lik grada bili su, za Dikearha, potpuno razoarenje, jer je:

"(...) najvia kultura antikog svijeta, atenska kultura, dosegla svoj vrhunac
u gradu koji je sa stajalita urbanizma i higijene bio alosno zaostao. Ulice grkih
gradova bile su sve do helenistikog vremena tek uski prolazi, puteljci, a mnogi
od tih puteljaka bile su prave kozije staze iroke manje od jednog metra. Smee i
izmeti gomilale su se u predgraima grada gde je mnogo ljudi umiralo od
kuge."153

Kartografija154 unosi zabunu pristupajui stvarima, a da im ne pristupa. U tome to

hoe da predstavi, ispoljava indiferntnost jednog objektivnog miljenja - "hladnog miljen-
ja", ne dozvoljavajui sluaju da progovori. Gledajui kartu Atine, putevi nam se nude kao
pravci kretanja. Pokuavamo da idemo ulicama te Atine. "Ulice nisu bile poploane pa su
bile pune blata u prolee i praine ljeti. U sredinjem dijelu grada nije bilo vrtova ni
drveem obrubljenih ulica, ve svega nekoliko nadsuenih etalita."155
Koraamo po tlu i gledamo krajolik oko sebe. Tako smo jo uvek u kartografiji,
moda uporeujui poznato sa tim nepoznatim.

"Redovno kada ovek posmatra nove i nepoznate stvari podsea se neho-

tice na stare, sea se dobro poznatih poredaka i nekog reda u njima, prijatnih slika
i ugodnih prizora, zgodnih doivljaja ili zanimljivih linosti, podsea se na sve to
kao da trai vezu izmeu dva smisla ili izmeu smisla i besmisla." 156

Mi zapravo i ne tragamo za smislom. Koraajui ulicom moemo pratiti to koraan-

je. Smisao je i tu i nije tu - kao da uopte nije ni potreban. ta li to bee smisao? Koraati je
izvan samog smisla i besmisla. Ono je uesnik dogaaja, a ne predmet preispitivanja. Osmi-
ljavanje je uvek negde iznad toga. Osmiljavanje i, sve to je u vezi sa njim, prosto kao da
151
Mumford, str. 159.
152
"Da li je polje PRIVATNOG ona poslednja tajna koja ume rastvoriti sva ukruivanja razliitih referentnih
domena, sva ta razlikovanja "stadijuma".?" Petar Bojovi, PRE - PO - GO - VARANJE ANA BODRIJARA,
pogovor, an Bodrijar, SIMBOLIKA RAZMENA I SMRT, str. 277.
153
Mumford, GRAD KROZ HISTORIJU, str. 131 - 132.
154
"U ritmu grada neprestano se izmenjuju materijalizacija i oduhovljenje." Isto, str. 115.
155
Isto, str. 166.
156
Aleksej Brki, PRILOG ZA JEDNU TEORIJU GRADA, str. 156.

151
nema nikakvog kontakta sa koraanjem, hodanjem. Ali, stopalo uvek svom duinom, prili-
kom koraanja, tabanom dodiruje tlo: peskovito, blatnjavo, kamenito, travnato, asfaltno, itd.
U iskoraku se deava mnotvo dodira - kontakata izmeu zemlje i tabana. Taban to smo mi,
a da veoma retko, mi stojei na zemlji, bivamo zainteresovani u svom "gornjem" delu za
ono to jeste tamo "dole". Jedino u sluajevima planiranog iskoraka, ili pogrenog gaenja,
pokreta tla, udarom u samo tlo, odrona, mi sputamo pogled i o tome se produkuje misao.
Pratimo konfiguraciju puta i u toj stalnoj meni i promicanju tla produkujemo misao o tome
ili i o neemu drugom, da bi ti iskoraci i promicanje zemlje bili poput nekakvog lajt - moti-
va.
"Jadni puteljci" ili poploane staze, gaenje je isto u smislu taban - tlo - iskorak i ko-
rak. Kod "jadnih puteljaka" diletacije su vee, koncentracija je pojaanija, obazrivost prisut-
nija, iskorak praen. "Jadni puteljci" su bogatija dogaajnost - intenzivnija od poploanih
staza, zato to je i konfiguracija vea u odnosu na ono to smo prethodno rekli. Sluaj tu ima
vee prisustvo u elementarnosti samog koraka. Korak ne moe da se deli, pola koraka nije
korak. On je elementaran i sluajan. Tek, u odnosu na njega moemo odreivati okolinu,
praviti kartografiju, raspoznavati svet.

3. K - ui157

Rekli smo ve, da su ulice produeci puteva. U samim naseljima one su, najee,
oiviene kuama. Dok ulice i putevi imaju funkciju povezivanja, kue i zgrade imaju drugu
ulogu. Pored spoljanosti ( a to imaju i ulice ), kue poseduju unutranjost. Ovakva tvrdnja
je zapravo uslovna, jer i ulice imaju svoju unutranjost. Tako, glavna ulica je "(...) svakad
bila poetni oblik svih samorodnih gradova (...)"158 Ulica je odnos ljudi, komunikativni od-
nos razliitog tipa: suseda, poslovnog odnosa, politikog, zabavnog. I u tom smislu, nije
pogreno govoriti i o unutranjosti ulica.
Dogaajnost ulice i dogaajnost u kui nisu, u toj meri, razliite. Govorei karto-
grafskim jezikom, to su dogaajnosti u kojima je ukljuen ovek. Ipak, kue su, za razliku
od ulica, zatvoreni prostori. Kue su mesta smirivanja 159 i predstavljaju dom. 160 "Dom i sto
vezuju smrtnike za zemlju."161 Ulice upuuju. One svojim otvaranjem upuuju i ka nebu, ali
izvan toga. Ulice se mogu produavati. Produavanje je stvar miljenja i zamiljanja.
Atinski ivot je bio sav na ulicama. One su tamo produene ak do metafizikih predela.

a. Kue Atine V veka

Kue stare Atine nisu imale sjaj i izgled kakav e one imati u kasnijim periodima,
moda iz razloga to ljudi te Atine nisu tome pridavali vei znaaj. Ili, iz razloga to "(...), u

157
Kako to danas izgleda, a moda je tako bilo i pre: taj odnos ovek - kua. "Oni neprestano ulaze i izlaze iz
graevina pa to ine urno, strogo, i ozbiljnog lica kao da su naumili da se vie nikad ne vrate a vratie se
moda za pola asa; u tim kuama ive i rade te sve to se zbiva u ljudskom ivljenju zbiva se u stanovima i
graevinama a sve manje na otvorenom i pod nebom, zbog toga se i zgrade priinjavaju kao ive, kao da i one
imaju neko vlastito ivljenje, ljudi dolaze i odlaze, iz njih ispadaju razne stvari, istie voda, probija svetlost,
uju se zvuci ili kulja dim." Isto, str. 165.
158
Isto, str. 124.
159
"Jer kua je na kut u svetu. Ona je - to je ve esto reeno - na prvi svemir. Ona je stvarno kosmos. Kos-
mos u pravom smislu te rei." Gaston Baelar, POETIKA PROSTORA, Kultura, Beograd, 1969., str. 30 - 31.
160
Dom je odreena vrsta zajednice, gde je mesto doma, kua - dom. "Dom kao zajednica porodice, izrasta iz
ljubavi kojom se pojedinac u bezuslovnoj odanosti za ceo ivot vezuje za druge; on eli da vaspita decu kao
vlastitu supstancu predanja i da omogui neprekidnu komunikaciju, koja se tek u tekoi svakidanjice moe
stvarno iskreno ostvariti u javnosti." Karl Jaspers, DUHOVNA SITUACIJA VREMENA, Knjievna zajedni-
ca, Novi Sad, 1987., str. 46.
161
Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 182.

152
mediteranskim zemljama ljudi ive preteno na otvorenom, pod vedrim nebom, a u kuu se
najee povlae samo na noni poinak."162 I dok su zgrade na Akropolju, izraavajui
tradicionalne odnose, imale sklad i lepotu, dotle se to nije moglo rei za kue u njegovom
podnoju. One su bile izgraene "(...) od nepeene cigle, s krovovima pokrivenim erpiem,
ili ak od blata i iblja (...)? Takve su kue sainjavale najvei deo grada sve do etvrtog
stoljea, pa i kasnije, (...)."163
Kue Atine, toga vremena, po svom izgledu imale su jednostavnost koliba. Koliba
nosi u sebi, ono arche ovekovog graenja i stanovanja, a preko svoje konstrukcije i sim-
boliku etvorstva. Koliba je ograeni prostor od etiri stuba i etiri zida, pokriven dvovod-
nim krovom, koga dre etiri horizontalne grede."Ovaj drevni sklop kue, arhetip
arhitekture, koji kao da svako nosi u sebi kao zapis i sliku, ne prestaje da se gradi i menja,
razvija i preoblikuje, uvajui uvek negde u svojoj dubini svoj primarni, daleki odjek." 164
On se ponavlja u deijim crteima kue, koji nastaju spontano i slobodno. Geometrija, u
svemu tome, nije ono to predstavlja uzor, ve je utisak da je ona u tome tek nastala. 165
Sputajui se sa Akropolja ili ulazei nekim drugim putem u Atinu V - veka, uli bi
u lavirint puteljaka i staza koji su, veoma esto, zavravali kao slepe ulice. Staze i puteljci,
omeeni zidovima prizemnih kua sa niskim nagnutim krovovima, nalikovali su jedni dru-
gima. Sve to zajedno inilo je jednu zbrku i potpuno odsustvo reda. Ni traga od ambijenta
koji bi svojim izgledom pruio oku neki utisak sklada i lepote. Nita nije postojalo to se ne
moe ponovo napraviti ili to je toliko znaajno da se ne moe sruiti. Gaziti prainu i blato
tih ulica, udisati vazduh u kuama, spavati, jesti, snivati i tu iznad toga misliti, moda je to
prualo vee mogunosti i prisnost sa svetom, nego poploane ulice i zgrade od vrstog ma-
terijala, gde je sve pretendovalo na venost i svojom vrstinom prevazilazilo oveka.
vrstina materijala, pravilnost graevina i geometrija ulica, omoguuju da grad u duem
vremenu bude isti - nepromenljiv. Takav grad nam ne prua mogunost da se na njemu
ostavi trag, recimo da se oseti zemlja po kojoj gazimo. U naem vremenu, iz nemoi da se u
ovakvom gradu ostavi trag i oseti nae prisustvo, pojavljuju se grafiti i namerno oteivanje
objekata. Ovakav grad, kao to su i dananji gradovi sa geometrijom ulica i vrstim
graevinama, prosto preslikava kosmos - nau racionalizaciju kosmosa ili sveta, kao skupa
ureenih stvari. Gradovi od centra, irei se u pravilnosti i redu, imaju nameru da osvoje
itav kosmos, da se ( u neku ruku ) grad poklopi sa kosmosom. Oni su kosmopolisi. Za ljude
koji u njima ive predstavljaju itav svet. U jednom delu se rue u drugom grade, ali oni
sami opstaju.

162
Robert Flaceliere, GRKA U DOBA PERIKLA, str. 17.
163
Mumford, str. 165.
Neto slino nalazimo i u sledeem navodu: "Nacionalni se ponos budio pri pogledu na hramove to ih je Peri-
klo podigao na Akropoli, kao i na javne zgrade na Agori, no gradnja preraskonih domova za pojedince gotovo
da se graniila sa svetogrem." Robert Flaceliere, str. 17.
U sledeem navodu nalazimo jo jednu, dosta interesantnu, stvar: "Zidovi kua bili su od drva ili od sirove
cigle ili pak od ljunka povezanog bukom od raskvaene zemlje. Bilo ih je lako probuiti da se lopovi nisu
trudili da obijaju vrata ili prozore, nego su radije buili zidove i zato se provalnik zvao nj, tj.
"buozid " Isto, str. 21.
"Narod tih mnogoljudnih gradova stanovao je pod atorima od slame i kolibama od palminog lia isto tako
kao to su podno Akropolja atinjani iveli u kolibama od zemlje, (...)." Aleksej Brki, str. 134.
164
Ranko Radovi, ANTOLOGIJA KU]A, Graevinska knjiga, Beograd, 1989., str. 14.
165
Razmatrajui umetnost ( slikarstvo i arhitekturu ) poslednjih decenija naeg veka, Hajnrih Kloc govori o
novoj moderni kao fazi koja sledi "prolaskom Moderne kroz posmodernu". Tu se vie nita ne objanjava, ni
sama slika. Ona ne tei da zadovolji neki koncept i ideju, ve nastaje spontano. Razvija se kao "slika u slici".
Kao da tu nita nije zadato, pa ni sama geometrija. "Utisak je da je geometrija nastala, a ne da je unapred zada-
ta." Hajnrih Kloc, UMETNOST U HH VEKU, Svetovi, Novi Sad, 1995., str. 176.

153
 b. Grad u kome se mislilo

"Atina je, poput veine antikih i modernih gradova, izuzevi kolonijalne

naseobine, nastala bez ikakvog promiljenog plana, pa joj racionalnih znaajki ni-
je imao ni dalji razvoj, koji na terenu u neku ruku odraava organski rast atikog
naroda u okviru to su mu ga oko Akropole odredile uzvisine Kolon, Agoraj,
Breuljak Nimfa, Pniks, Breuljak Muza, Likabet i Ardet."166

Ono to nam odreuje kretanje, je konfigoracija terena. Sa ulicama Atine, onakvim

kakve su one bile, bez odreenog plana i reda, i kretanje itelja je, najverovatnije, moralo
biti takvo. Meutim, red i ureenost ulica i samog grada doi e kasnije. Ureenost grada -
Atine se poklapa sa onim redom i sistematikom koja je uspostavljena u sferi miljenja i
filozofije. I jedno i drugo uobliavanje dolaze sa Istoka. "Kau da su u svrhu izgradnje luke
atinjani pozvali geometra i filozofa Hipodama iz Mileta, koji je tvorac "geometrijskog", od-
nosno reetkastog tipa gradskog nacrta, u kojem se sve ulice sijeku pod pravim kutom,
omeujui stambene prostore uvjek kvadratnog ili pravokutnog oblika." 167
Iz ovosadanje sitaucije moemo se, u smislu dogaajnosti, pribliiti nekakvoj Atini
iz V - veka, nekakvoj rekonstrukciji njenog tadanjeg izgleda. Ta rekonstrukcija, kolikogod
bila blizu autentinog izgleda tadanjeg grada, je samo jedna simulacije, koja nije ni izda-
leka teritorija Sokrata, Platona ili Aristotela. Ona ( rekonstrukcija ), ne moe vie biti ap-
straktna u odnosu na ono to se rekonstruie kao konkretnu dogaajnost. "Danas apstrakcija
nije vie apstrakcija karte, duplikata, ogledala ili koncepta."168 Apstrakcija, kao simulacija
neega stvarnog, ne govori vie o nekoj konkretnoj teritoriji, nekoj supstanci. Zbiva se jo
neto "gore" od proste rekonstrukcije kao simulacije. Zapravo "Neto je nestalo, kae Bodri-
jar: ona suverena razlika izmeu jednog i drugog koja je predstavljala ar apstrakcije."169
Nestala je, danas, ona klasina apstrakcija kao simulacija neega konkretnog zahvaljujui
naim moima ( nemoima ) simulacije. To je bila romantina apstrakcija sa "poezijom
karte" i "arima teritorije". "Ono imaginarno u predstavi, to kulminira i to u isti mah pro-
pada u ludom projektu kartografa neke idealne prostorne podudarnosti izmeu karte i teri-
torije, nestaje u simulaciji (...)."170- u novoj i drugaijoj simulaciji:

"Ona je proizvodnja, pomou modela, neeg stvarnog bez porekla i stvar-

nosti: neeg nadstvarnog. Teritoriji - kao precesija simulakruma - ona je ta koja
166
Mumford, str. 120.
167
R. Flaceliere, str. 13.
Pitanje je: Kako je nastala ta geometrizacija gradskih ulica? Odgovor, moda ne jedini, nam se nudi u
sledeem tekstu. "Ako se jedna prava linija koja u prostoru ne postoji ili priblono postoji, zamisli i uini da
materijalno postoji pa se to jo jednom ponovi bez kvara korespodentnih uglova, znai ako se jedna definicija
nepostojee ili jedva pstojee stvari ponovi i time simulira definisano svojstvo, povui e se na izvesnom
rastojanju paralelna prava ranijoj. Ukoliko se sada prvoj, ugaonoj analogiji doda metrika, naime, ako se
veliina rastojanja prenese na smer paralelnih dobija se jedna destilisana slika, pravilan kvadrat, pa je nekad
tako ulogu prave linije odigrala obala reke Eufrata a kvadrat postao osnova grada Borsipe. Uspostavljanje reda
u prostoru koji po sebi inae ne sadri red, mora dakle, da poe iz predstave, od izvesnog logikog poretka te
se otuda ureivanje ivog, spontanog i razbacanog sveta, zavoenje discipline nad onim to svukud buja kao
korov, uvek vraa u mrtvu, logiku kouljicu planimetrijske mree. Gradovi Meureja ili stare grke
metropole, skoro svi gotovo bez izuzetaka, Ur, Prijena, Selinunt, Milet, Knidos ( izuzetak je upravo Atina ), ili
rimski gradovi osnovani na emi vojnih logora ( ovde je opet izuzetak ba Rim ), u vlasti su prave linije i
pravougle mree. Iz ovog elementarnog osnivanja potke reda ili pak definisanja odreenosti nije bilo teko
preko sistema dijagonala izvui odreenost vieg stepena i sve one omamljujue, arobne vrednosti sceno-
grafije, (...)." Aleksej Brku, str. 139.
168
an Bodrijar, SIMULAKRUMI I SIMULACIJE, str.5.
169
Isto, str. 5.
170
Isto, str. 5.

154
 zainje teritoriju (...). Ostaci stvarnog, a ne karte, jo postoje tu i tamo u pustin-
jama koje ne pripadaju carstvu, nego su naa pustinja. Pustinja samog stvar-
nog.(...). Jer dananji simulatori sa istim imperijalizmom pokuavaju da poistovete
stvarno, celokupno stvarno, sa svojim modelima simulacije. Ali ne radi se vie ni
o karti ni o teritoriji."171

Mnogoslojnost dogaaja izmeu nas i toga tamo predstavljaju jedno ipraje i umu.
Oni ine da mi ne moemo znati o emu govorimo ako govorimo o staroj Atini. Jezik go-
vori, ali o emu on to govori, kada za nas vai da: "Dogaaji koji su signifikantni za jedan
kod nisu to za neki drugi."172 Ostaje da se pitamo: Kako se u tom gradu koraalo, slualo,
videlo, ulo, govorilo, mislilo, u gradu od stotinak hiljada stanovnika ( u odreenim peri-
odima godine sredinom V - veka )? U gradu bez buke automobila, bez gradskog fona i
bletavih svetlosti noi? Pitamo se o Atini nou u kojoj se, moda, uo samo poneki glas,
sporadini agor, smeh ili pla, lave pasa. Da li su ljudi Atine bolje uli, videli, imali sel-
ektivnije ukuse od nas danas? U dananjim gradovima bogatstvo ulno - prisutnog, u samoj
dogaajnosti, je vea. Koliina izazivajueg je tolika da se moramo kretati u pravcu redukci-
je sa to veom deklinacijom ka obamrlosti i otupelosti. Postoje stalni imperativi 173u kre-
tanju unutar dogaajnosti ka automatizmu deifrovanja smisla 174 i automatizmu ulno -
miljenog.

s. Mislimo iz nae pozicije

Pokuavamo, sada, piui - itajui ( dogaajnost ) da prodremo i razgrnemo slo-

jeve, 175 radi jednog prepoznavanja kretnje - dogaajnosti unutar temporalnosti npr. tog
Sokrata u toj Atini. Jer, kako kae Justejn Gorder: "Mi jo uvek govorimo o "sokratovskoj"
ili "platonovskoj" filozofiji, ali to je neto sasvim drugo nego biti Platon ili Sokrat."176 Ono
to inimo je iz pozicije nae teritorijalnosti i dananjeg grada, gde je on samo "(...)
isparani prostor znakova raspoznavanja." 177 Savremeni grad je indeferntni i neutralisani
prostor kvartova, rasa, ivotnih doba. "Svaki posao, svaki trenutak ivota, uslovljen je
mnogim kodovima u okviru determinisanog prostor / vreme." 178 Gradovi prolosti se
razlikuju od dananjeg "(...) xinovskog centra trijae i zatoenitva gde se sistem ne repro-
dukuje samo ekonomski i prostorno, ve i dubinski, ravanjem znakova i kodova, sim-
bolikim razaranjem drutvenih odnosa." 179
Naa pozicija unutar sadanje temporalnosti u odnosu na grad, nije ni disparatna niti
apokaliptina, ve je ona neto gore od toga - ona je nova simulacija u odnosu na tu tamo

171
Isto, str. 6.
172
Kristofer Noris, DEKONSTRUKCIJA, str. 105.
173
Suoeni smo sa nekakvom vrtoglavicom pri kretanju dananjim gradovima. "Shizofrena vrtoglavica
serijskih znakova, bez podraavanja - ko e rei gde je realnost onoga to simuliraju." an Bodrijar, SIM-
BOLIKA RAZMENA I SMRT, str. 91.
174
U tom smislu se gubi podela izmeu znaka - oznake - senzibiliteta i intelegibilnog pojma. Videti detaljnije
o ovom problemu kod: Kristofer Noris, DEKONSTRUKCIJA, str.91.
S druge strane, na primer, ako preemo peaki prelaz u 12 sati i 15 minuta, i izbegnemo sudar sa licem koje
je dolo sa suprotne strane, onda slede pitanja: zato smo preli prelaz u to vreme i zato smo ba tu izbegli
sudar? Pitanja ostaju bez odgovora. Dogaaj kao da je bez uzroka, poput nekakvog istog dogaaja.
175
Ali, ti slojevi nisu ureeni ve pre nalikuju na jednu zbrku. "Jedna zbrka nije vidljiva kao zbrka iz svake
take, na svakom rastojanju, sa svakog stanovita ili pri svakoj brzini zbivanja, pa prema tome nije ni konana
verzija dogaaja ve je kao i svi dogaaji samo jedna konverzija." Aleksej Brki, str. 160.
176
Justejn Gorder, SOFIJIN SVET, str. 80.
177
an Bodrijar, SIMBOLIKA RAZMENA I SMRT, str.92
178
Isto, str. 92.
179
Isto, str. 92.

155
Atinu. Jer, "Strogo uzev, nijedno tumaenje, nije istinitije od drugog: sva ona ine deo ve-
like igre tradicije, svako od njih u sebi vaspostavlja tu igru." 180 Tako je deifrovanje onoga
to je bilo ( i onoga to je kao arche - tradicija u naoj temporalnosti prisutno ), jedina naa
mogunost. Unutar nae dogaajnosti i u odnosu na slojevitost tumaenoga u igri deifro-
vanja, mi ne dolazimo do krajnje rekonstrukcije, ve gradimo samo novu simulaciju i nove
karte. Deifrovanje podrazumeva odreeni kod, matricu i klju deifrovanja. Klju je vaei
ifrant unutar kodnog sistema i konstanta u odreenom temporalnom sloju. Zato, igra
deifrovanja dobija samo u dinamici ali ne i u odgonetanju. Mi ivimo sa reklamama, grad-
skim osvetljenjem koje bljeti hladnom svetlou ( ve mrtvom), sa mehanizmima poput
pokretnih stepenica, znakova upozorenja, brzom hranom, televizijom, itd. To su ifranti
nae temporalnosti. Uzeti kao takvi, oni ne mogu biti na putu napredovanja od onoga pre do
ovoga sada. Mi nismo na tom putu, ve smo nekako sa druge strane izvora svetlosti one top-
le Atine sa uxericama i blatnjavim ulicama. Reklame: "(...) su u sutini samo hladna ani-
macija, simulakrum poziva i topline, one nikome ne daju znak, one se ne mogu nastaviti au-
tonomnim ili kolektivnim itanjem, one ne stvaraju simboliku mreu." 181 Sa reklamnim
kodom danas deifrujemo sve pa i ono to je bilo, ali sa pozicije, sa one strane logikog i ne
- logikog. Tumaimo, a da se smisao ne pokazuje nigde, upadajui u prazninu u kojoj je
nekada boravila moda ta topla mistina svetlost smisla. 182 Slino je kada deifrovanje
vrimo sa pozicije dananje moderne i postmoderne arhitekture pri emu, moderna
arhitektura "(...) lepo identifikuje sa svrsishodnim i iste forme sa prosvetiteljskom racion-
alnou."183 Kod postmoderne je "(...) sadraj ove arhitekture, fikcija." 184 Sama arhitektura i
urbanizam postaju masovni mediji. "(...) u svojim najsmelijim zamislima reprodukuju
masovni drutveni odnos, to znai, da ljude kolektivno ostavlja bez odgovora."185 Sa njima
su urbana reciklaa i dizajn na delu. "Drugim reima, oni mogu da ostvare simulaciju
razmene i kolektivne vrednosti, simulaciju igre i nefunkcionalnih prostora. Tako nastaju
tereni za deju igru, zeleni prostori, domovi kulture, tako nastaje Sity NJals i zidovi prostora
koji su zeleni prostori rei."186 Prema tome, govor jezika hladne svetlosti i arhitekture nam
ne kazuju kamo treba ui ili k - ui. Svetlost i dalje sija i ova hladna ali i ona topla.
Pokazuju nam svet, koji i pored svetlosti nije nikada apsolutno itak i transparentan. Jer,
"Svjetlost je sila zraenja ( izsijavanja ) koja se zamjeuje zrenjem; odavde i srodnost rijei
zora, zor, nazor, prozranost, zrak, zraka, zrjeti. Rije svijet koja oznauje rezultat zrenja,
postupno dobiva znaenje onoga to je 'spoznato, poznato'."187
Otuda se nalazimo stalno u situacijama otklona, deklinacije 188 i novim simulacijama,
iz kojih pokuavamo da prizovemo teritoriju i svet, te tamo Sokratove Atine, ali nikako ne

180
Aldo Rovatti, HEIDEGER, DEKLINACIJA METAFORE, str. 238.
181
. Bodrijar, SIMBOLIKA RAZMENA.... str .94.
182
"(...) moemo se upitati 'ima li svetlost, kao finalni aspekt stvari koje se kree odreenom brzinom, i neto
drugo zajedniko sa svetlou o kojoj govore mistici, osim to je ona u oba sluaja idealna granica i ishod' (...).
Usmerit emo se na simbol i razmotriti svijetlost kao 'prvotni aspekt bezoblinog svijeta. Uputajui se u to,
zaputit emo se putem koji nas moe odvijesti onkraj svijetlosti, tj. onkraj svakog oblika, ali i osjetilnosti i
poimanja.' (...), zrake svijetlosti (Aor ), to izlaze iz praiskonske take, raaju prostornost. Fiat Lux iz Postanja
znai prosvetljenje, sreivanje kaosa "vibracijom" (Guenon); po tome se i sama fizikalna teorija svijetlosti
moe uiniti simbolikom." J. Chevalier - A. Gheerbrant, RJENIK SIMBOLA, Nakladni zavod Matice
Hrvatske, Zagreb, 1987, str. 667 - 668.
183
Hajnrih Kloc, UMETNOST U HH VEKU, str. 117.
184
ibid. str. 182.
185
an Bodrijar, SIMBOLIKA RAZMENA..., str. 97.
186
Isto, str. 97.
187
Ante Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, str. 128.
188
Zbog svega toga ne znamo u emu smo, kuda idemo, ve nam se, kao i umetnicima u odnosu na umetnost,
ini da je ono u emu jesmo, ba neodreeno i u zavisnosti od naeg trenutnog vienja. "Umetnost je ono, kae
Lamber, to jedna osoba eli da predstavi kao umetnost." Ili: "Arte es lo ljue una persona decide presentar co-

156
moemo tamo da stignemo. Mi samo deifrujemo i nita vie. Dogaajnost deifrovanja i
sama slika koja se gradi na osnovu toga je opet neto razliito od prethodnih pokuaja takve
vrste. Mi se na taj nain kreemo ali, po svemu sudei, ne znajui kuda. Kao da se sve vie
zavlaimo u nekakvo ipraje; kao da ivimo i kreemo se poput crva, gde nae kretanje
vie lii na crvotoinu nego na neki jasno struktuirani put. Kao to crvotoina ide, ne
potujui strukturu drveta, tako i nae kretanje u prizivanju onoga prolog i ka toploj svet-
losti ( archeu ), prema istorijskom vektoru, nema nikakvog uinka u samom deifrovanju,
ve je kretanje u promaivanju. Klju deifrovanja, kroz govor jezika i itanje karti, zahteva
toplinu svetlosti metafizike na kojoj je sve to izgraeno - izgraen jezik, karte, i sama topla
svetlost. Od te tople svetlosti i centralne teine smisla ostala je samo hladna svetlost. Hladna
svetlost grada nas baca u nekakvu poziciju hiperrealizma i hiperromantizma, baca nas u
nadstvarno ( kao zamenu za gubitak tople svetlosti ). Nama izgleda da smo obasjani njome.
Dogaajnost je da samo izgleda. Stvarna svetlost je zamenjena. U toj zameni je izgubljena
toplota. Sve nam samo izgleda. Desili su se, dakle, mnogi otkloni raznoraznim kretanjima
kroz ipraja. Tako smo se nali u kosmosu koji, kao da, jo nije stvoren jer smo u grado-
vima za koje ne znamo ta e sa njima biti i ne znamo ta e ni sa nam biti. Problem smisla
bilo ega je sa ostalim problemima ostao negde "pre". Mi ne odustajemo. Mi se i dalje
kreemo pratei eho smisla i sve se vie razilazimo sa njim. Otiemo iz panta rej u rej panta.
Curimo kroz slojeve karte. Karte su tako raskvaene.

d. Po neto o izbijanju nagonskog

"to se pak tie privatnih nunika, podaci dobiveni iskopavanjem razlikuju se od

zabiljeenih podataka, koji su, uostalom, i sami poneto dvosmisleni. Suvremeni arheolozi
nisu iskopali nikakav dokaz o sanitarnim ureajima u helenskoj kui." 189
Ipak se nismo, bez razloga, pitali o tome: da li su atinjani te Atine bolje uli, videli,
mirisali, itd.?

"Sve to su ljudi radili bilo je otvoreno pogledu, jednako tako na trgu kao i
u radionici, vijeu ili vjebalitu. Sve ono to je bilo prirodno bilo je i prihvatljivo,
tako da se golo tijelo ponosno pokazivalo na atletskim natjecanjima, a ak i na-
jodbojniji fizioloki procesi nisu bili iskljueni iz svijesti." 190

Nuda je onaj na - gon, poput sudbinskih zaokreta ka onome to se mora, u pravcu

ispoljavanja zadovoljenja. To zemlji svakako odgovara i imponuje, poput dananjih
grafita191, pisanih na zemljanom zidu, koji obelodanjuju nudu po dananjim gradovima .
Sam zid nije sinjifikandum za ono to je napisano.
Prirodnost zemlje nuno probija u svom otklonu kartografiju, kod i prosto ih rastae.
Mi, stojei na zemlji pokuavamo da je zatitimo u skladu sa velikom objavom. Poput is-
ceene boje na zidu, provlaimo se i curimo istisnuti iz ruku velikog smisla.192 Nekada je
grad produkovao odgovor na pitanje: Odakle i kuda sve to curi?

mo arte. Jean Dubuffet. Rosemary Lambert, INTRODUCCION A LA HISTORIA DEL ARTE, EL SIGLO
XX, Cambridge university press, 1981, y para la edicion castellana editorial Gustavo Gil, S. A. Barcelona,
1985., str. 79.
189
Mumford, GRAD KROZ HISTORIJU,str. 166.
190
Isto, str. 167.
191
"U siganlizaciji grada, grafiti su uvek do sada oliavali podzemlje - seksualno i pornografsko podzemlje -
sramotni i potisnuti zapis, vrljotine po nunicima i nesigurno tlo." Bodrijar, SIMBOLIKA RAZMENA ...,
str. 95.
192
"Izmeu Istog i Drugog se nikada nita nije desilo, nikakav dogaaj iako su se ljudi strahovito mnogo
trudili, od Parmenida preko Platona i hrianstva sve je ostalo na pukoj elji, elji za Spajanjem i Jedinstvom.

157
 D. TIMAJ

"Na tom ostrvu Atlantidi bilo je osnovano veliko divno kraljevstvo koje je vladalo
celim ostrvom, mnogim drugim ostrvima i delom kontinenata. (...). Kasnije, usled straho-
vitih potresa i potopa, u toku jednog jedinog dana i sledee pogubne noi, utonu u zemlju
sva vaa bojna sila, a isto tako i ostrvo Atlantida potonu u more i nestade." 193
Govorei o umetnikoj produkciji Atine V i IV veka pre nove ere, Mumford kae.
"U stotinu godina, tvrdi Ferguson, u Atini je napisano i prikazano najmanje dvije tisue
komedija i tragedija, dok je komponirano i izvedeno est tisua novih glazbenih kompozici-
ja."194 Ovde nedostaju podaci o filozofskoj, pesnikoj, likovnoj i drugoj produkciji, to bi
uinilo ove brojke veim ( time i duh ljudi Atine), njihovu kulturu velianstvenijom, nesh-
vatljivijom i grandiozniom.

1. Izbor

Pored produkcije u muzici i dramaturgiji, bogato je i filozofsko pisanje, koje ne spa-

da u umetniku produkciju ( osim Platonovih dijaloga koji imaju i literarnu vrednost ). Iz te
filozofske sfere odluujemo se za Platonovog Timaja195, jer u ovom delu, Platon izlae svoje
vienje o kosmosu ( kosmologija ) i njegovom nastanku ( kosmogonija ) 196. Time se na
izbor uklapa unutar zadate teme o tradicionalnom shvatanju sveta, i kompatibilan je sa
naslovom teze, jer se i u temelju ovog Platonovog vienja nalaze ovek i svet u saodnosu,
preko igre. Odluujemo se za ovo delo jer je ono i produkt grada. Postoji neka analogija iz-
meu demjurgije grada i Platonove demjurgije kosmosa. ovek gde god se nae ureuje
prostor oko sebe po funkciji i lepoti. To ureivanje - um - metanje je najprisutnije u naem
ureivanju grada i gradskog prostora do dananjih dana. Ono osnovno u arhitekturi i urban-
izmu je geometrizacija, matematizacija, oblik po kojima se gradski prostor ureuje, a sve u
cilju to boljeg funkcionisanja, kretanja ljudi i eliminacije nereda. Nasuprot tome, nered je
fatalan za to pravilno funkcionisanje. Nered sveta i grada se ureuju jednom centrirajuom
stvari a to je dua. U pogledu sveta Platon govori o kosmikoj dui. Ona se, u krajnjoj liniji,
svodi na aritmetiko - geometrijske oblike, kao osnovne partikule ureenja sveta.
Odluujemo se za ovo delo, jer e Platonova objanjenja sveta u Timaju biti itekako
uticajna na kasnija razmiljanja o ovom istom problemu. Neosporan je podatak da "Sticajem

Dugo osujeivanje elje, nezadovoljavanje potrebe, Potrebe sa velikim slovom dovodi do zaborava i bleenja,
ona i dalje odzvanja ali sve tie i tie, ona se polako gubi. Dogaaj se nije desio. Sve se stalno dogaa, osim
Dogaaja. Moda e se to Dogoditi na kraju, posle mnotva dogaaja, beskrajnog broja zadovoljenih potreba
posredovanja ( Hegel )." Levinas, TOTALITET I BESKONANO, str.89.
193
Platon, TIMAJ, NIRO Mladost, Beograd, 1981., prevod, Marjanca Paki, 25ab. Platon je jedini pisac
Starog veka koji govori o Atlantidi. Do dananjih dana taj mit o Atlantidi, ta tajna, ne prestaje da pobuuje
intresovanje ljudi i istraivaa. U belekama ovog prevoda na strani 145. objanjenje 33. stoji: "Osim to je
pomou trostruke distance, tog neprevazienog sredstva 'dao svoje matarije kao konkretnu realnost', dao mis-
liti ( i kopati ) generacijama sledbenika, naunika, i kvazi - naunika i ostalih radoznalaca, Platon je ovim 'stil-
istiko romantiarskim pesnikim uzletom koji svojom tajnom zrai na celo delo' (kako to Rivo otprilike
iznosi ). (...). Ve je Kantor, meutim, prvi posumnjao u istorijsku verodostojnost ove prie i nazvao je
/*/, ljupkom literarnom izmiljotinom."
194
Mumford, GRAD KROZ HISTORIJU, str. 169.
195
"En el Timeo, el unico dialogo ljue Platon dedico exclusivamente a la fisica, (...), Benjamin Farrington,
CIENCIA Y FILOSOFIA EN LA ANTIGUEDAD, Ariel S. A., Barcelona, 1984., str. 34.
196
U Timaju kosmologija "(...) obuhvata kosmogoniju, astronomiju, fiziku, hemiju i antropologiju sa anatomi-
jom, fiziologijom i patologijom, u toj kosmologiji - zasnovanoj na uverenju da je celokupan svemir jedno ivo
bie koje ima duu, kao sva ostala iva bia sadrana u njemu - (...)." Branko Pavlovi, PREDGOVOR:
TAJNE DIJALOGA TIMAJ, Platon, TIMAJ, NIRO Mladost, Beograd, 1981, str. 7.

158
istorijskih okolnosti, dijalog Timaj u potonjim vekovima stie reputaciju glavnog Platono-
vog dela."197 - pogotovo, u onom delu gde se svetska zgrada moe izraziti na matematiko -
geometrijski nain.
Dakle, odluujemo se za Platonovog Timaj - a u kome Sokrat, samo utei198
uestvuje, a Timaj, po svojoj prilici, predstavlja izmiljenu linost. Timaj nije pisan u di-
jalokoj formi, ve je to jedan monolog. Ovo se moe protumaiti na sledei nain: poto se
radi o jednom kazivanju bez suprotnih razmiljanja, onda ovakvo Platonovo pisanje pred-
stavlja jedno prikazivanje neega to i ne mora biti tako; neto to se ne moe do kraja
dokazati i gde je mogue drugaije pisanje i dopisivanje, u kome se dogaaji konstruiu a ne
rekonstruiu i u kome se insistira na uverljivosti ovih konstrukcija. Zatim, ono se moe uzeti
kao vid objave, gde se prikazivanje uzima kao takvo - istinito, bez provere njegove istinitos-
ti. Jer, priroda sveta jeste tajna i "priroda voli da se skriva", to obelodanjuje neposrednost
"ipraja" i "ikare" pri ulasku kroz kapiju ivota sveta i tenju da se iskazuje neto o nad -
motritu. Tako je mogua igra skrivanja i ponovnog nalaenja - oktrivanja, dolaenja i
odlaenja, jedan nain pulsiranja na kome moe dugo da se ostane, sa udnim oseajem
blizine velikog smisla i raskrivanja ipraja. Naa izgubljenost postaje izvesna u nekakvoj
vrsti izmaglice a dogaaj ustupa mesto arhitektonici, logici, geometriji. Graevine postaju
gospodari, i ovek poinje da slui i odrava svoju konstrukciju. Pokret se izgubio, sa njim i
teritorija. Simulacija je stupila na scenu. elja za vienjem pokreta je utihnula i ostala u
zaboravu, o emu pria Sokrat na poetku Timaja:

"To je otprilike ono to bi oseao neko ko bi spazio lepe ivotinje, bilo

naslikane bilo uistinu ive, ali u stanju mirovanja, pa bi pri tom osetio neodoljivu
elju da ih vidi i u pokretu kako se, na primer, u borbi napreu, u skladu sa onim
to bi se od odgovarajuih delova njihovih tela moglo oekivati." 199

a. Centriranje

Neto smo ve rekli o slinosti demjurgije grada i Platonovog gradskog pisanja

demjurgije kosmosa u Timaju - ta slinost je u centriranju. Centriranje je oduvek bilo ono
na emu se temelji i ivi metafizika. Nema metafizike bez centra, bez ideje o neemu oko
ega se bivstvujue okree i zahvaljujui emu postoji. Nema ni grada bez centra. Sve se
gradi ili je sagraeno polazei od centra, tako da se arhitektonika i arhitetika sjedinjuju.
Centar postaje svemoan, a po "(...) rubovima naselja, pri kapijama gradskim, ot-
varaju se prostori poput kakvih velikih ala koje je zlo prestalo da pohodi, ali ih je za sobom
ostavilo neplodne i za dugo jo ne nastanjive. Vekovima e ta prostranstva pripadati
neovenom."200
Sve ono, to je dalje od centra bie manje vano, predstavljae pad u zlo, carstvo
tame, mesto haosa i propadanja. Sjaj i mo centra, beda periferija je jednaka i u gradu i u

197
Isto, str. 11.
198
"Nego treba sada vi da govorite, i neka vam je sa sreom, a ja u se danas, poto sam jue govorio, za uzv-
rat prepustiti odmoru i sluanju." Platon, TIMAJ, 26e,
199
Isto, 19bc.
"prosoike d_ d tin/ moi toide t pljoj, o>on e tij za kal pou ljeasmnoj, ete p graf j
ergasmna ete ka< znta lhljinv j, suc/an d_ gonta, ej piljum/an f/koit ljesasljai ki-
nohen te at ka/ ti tn toj smasi dokontnjn proskein kat tn gnjn/an ljlonta tatn
ka< g pponlja prj tn plin n dilljomen" Platonis, TIMAEUS ET CRITIAS, ex recognitione
Caroli Friderice Hermanni, editio stereotypa, Lipsiae in Aedibus B. G. , MCMVI, 19bc.
200
Miel Fuko, ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA, Nolit, Beograd, 1980., str. 14.

159
metafizikim uenjima i samim tim u dosadanjim ovekovim vienjima sveta. Svet je
nemogue shvatiti kao kosmos ( ureeni svet stvari ), bez centralne ideje smisla - bez centra.
U ovakvoj prevlasti centra, i centrirajue - razumevajue pisanje, dobija dominaciju
u odnosu na neto za ta se ne moe rei da je nerazumno; dominaciji u odnosu na neto za
ta se nikako nije moglo rei ta je. Periferija je uvek bila neshvatljiva. Kao da je logos u
jednom trenutku dobio parnjaka ( jer logos u grkoj filozofiji nema parnjaka ). Logos se iri
i dobija ivice u graninoj razvodnjenosti. I sam centar - sabiralite, zbog razbacivanja i logi-
ziranja postaje razvuen. Ne znamo vie da li je centar pun ili prazan. "Zbog sloenih razlo-
ga ( povjesnih, ekonomskih, religijskih, vojnih ) Zapad je vrlo dobro shvatio taj zakon: svi
njegovi gradovi su koncentrini. Dakle, u skladu sa kretanjem zapadnjake metafizike, za
koju je svaki centar mjesto istine." 201 U vezi sa centrom grada, Bart navodi sluaj Tokia -
grada druge tradicije od ove zapadne:

"Grad o kome govorimo ( Tokio ) posjeduje ovakav dragoceni paradoks:

on, naime, ima centar, meutim, njegov centar je prazan. (...), njegovo je sredite i
samo tek ishlatjela ideja, ono stoji tu ne da bi zrailo neku mo, nego da bi
itavom kretanju pruilo oslonac svoje sredinje praznine, prisiljavajui promet na
neprekidno skretanje. Na taj nain, kau nam, ono imaginarno se iri cirkularno,
kroz zaobilaenje i ponovno navraanje uzdu praznog sadraja." 202

Ne ulazei dalje u neko ire komparativno razmatranje istone i zapadne metafizike

u vezi sa gradom i svetom, vratimo se Platonovom Timaju, jednoj kosmologiji i kosmogoni-
ji koja, u svom temelju nosi Platonovu metafiziku. Ova metafizika ima centrirajuu osobinu
i gospodareu arhitektoniku poput centra grada, koji opet moe biti i prazan ili pun, razliva-
jui se poput logosa ka nekoj periferiji. Analogija ovakve vrste nije tako jednostavna,
meutim, jedno je sigurno, a to je geometrizacija - pozicija u smislu centra i periferije. Cen-
tar grada, centar sveta, centar kruga, centar atoma, itd. kao emanatori smisla mogu biti i
prazni, kao to to moe biti i logos, a da tamo gde se stvar iri i razvodnjava dobijamo ono
to je oko centra. Da li posle nestanka onoga oko centra, ostaje i sam centar? O neemu
slinom pria i Kritija na poetku Timaja, o svemu to se desilo, bilo kad i bilo gde i to je
kao dogaaj veliko "(...) sve je to zapisano ovde, u hramovima, i sauvano od najstarijih
vremena."203 Iako postoji ta centralna istina, grci se zapravo ponekad ponaaju kao da nje
nema.

"A na vas i na druge narode, svaki put kada bi se prilike sredile u pogledu
pisma i svega drugog to je za ivot u gradovima neophodno, opet bi se posle uo-
biajenog broja godina, kao nekakva bolest obruio nebeski talas, ostavivi meu
vama samo nepismene i neobrazovane." 204

Grci kao da ele taj detinji odnos prema stvarima, jer dete jo uvek ne zna za taj cen-
tralni smisao. NJih svet, kao i decu, svagda i ponovo izaziva "Tako, na neki nain, iznova
postajete mladi jer ne znate nita od onoga to se bilo ovde, bilo kod vas deavalo u stara
vremena."205 Gde je tu centar oko koga se sve to okree? A zatim, ta je sa tim transver-
zalama, poput ulica koje se ire od centra ka periferiji ?

201
Roland Barthes, CARSTVO ZNAKOVA, str. 45.
202
Isto, str. 46 - 47.
203
TIMAJ, 23a
204
Isto, 23ab
205
Isto, str. 23b.

160
 2. Govor o - metafizika minka

O emu govori Timaj ili pie Platon? Govori o onome:

"(...) da li je nebo uvek bilo ili je postalo poevi od nekog poetka. Nasta-
lo je jer je vidljivo, opipljivo, i ima telo, a sve to je takvo ulno je opaljivo. Ono
to se moe osetiti ulima, to je dostupno mnjenju, preko ulnog opaanja poka-
zalo nam se kao postajue i stvoreno. A opet za ono to je postalo kaemo da je
nuno moralo postati dejstvom nekog uzroka."206

Poto je za helene, kao i za samog Platona, svet ivi organizam - ivo bie, onda se
on na neki nain raa ili nastaje. Raanje neega moe biti na tri naina: po prirodi, po
nunosti ( zahvaljujui bogu i um - metnosti ) i sluajno. Platon se odluuje za ovo srednje
reenje. On uvodi stvaraoca sveta - delatnika ( radno - glagolskog ), koji voen umskim (
idejno - idealnim - najlepim kao principom ) um - mee ivototvornost - duu sveta u haot-
inost materije.

a. ulima dostupno - kosmos

To postajue, ulima dostupno i telesno, Platon naziva nebom ili kosmosom, to

znai sinonimno ili jednako 207: j ( nebo ) i j ( kosmos ), tj. "to se pak tie,
kae Platon, celokupnog neba ili kozmosa - ili ako bi se pre moglo nazvati nekim drugim
imenom, onda ga tako i nazovimo - (...)."208 Vanost ula za govor o kosmosu, Platon istie
na mnogim mestima u dijalogu Timaj, naglaavajui, da nita od toga ne bi bilo mogue rei
bez uea vida, sluha, itd. Jer, kosmos ili nebo je vidljivi poredak stvari. "Vid 209 je za nas,
po mom miljenju, izvor najveeg blagostanja, jer nikada niko ne bi izrekao ove rei koje
smo maloas izrekli kada ljudi ne bi videli210 ni zvezde ni sunce ni nebo."211 Malo dalje,
Platon kae:

"te ka< mosouj lipen mn ste plin x rcj noi o>on g/geslje oden edtej ote tn
tde ote tn par' mn, sa n n toj palaioz crnoij. TIMAEUS, 23b.
206
TIMAJ, 28bs.
207
"j ( nebo ) starije ime za kosmos u jonskoj filozofiji. Prema tradiciji, Pitagora je prvi upotrebio
re kosmos u ovom smislu. U celom ovom dijalogu se te dve rei upotrebljavaju sionimno." TIMAJ, beleke
str. 146.
208
Isto, 28v.
"jjj k</
jmlist'c' "Isto, 28v.
209
"Isto se moe rei i za glas i sluh. Bogovi su nam ih dali sa istim razlogom i sa istom svrhom. A sa istim
ciljem ustanovljen je i govor ( logos ) i on do njega najveim delom i vodi, kao to nam je i onaj deo muzike,
koji je posredstvom glasa dostupan sluhu, dat radi harmonije." Isto, 47s.
"fj < jjj,<
tanjgr'meg<sthn
jj" Isto, 47s.
210
Razmotrimo, ukratko, kako stvari stoje u naem i slovenskom jeziku sa terminom - vid. Vid je, pre svega, u
staroslovenskoj mitologiji boanstvo, ili bog Vid, gde zahvaljujui suncu i utkani u prirodu vidimo njene ob-
like. Bog Vid nema svoju statuu, on je u svakom vidljivom obliku - vidu dat, kao sveto drvo ili sveti izvor ili
sveto sunce. Bog Vid je preko vida dat u vrstama ili vidovima ( differentia specifica, eidos nasuprot rodu,
genus proximum, genos ili rodu ). Videti znai videti oima ali i "vjedeti je i misliti - uviati". Videti neto
je mogue samo uz pomo svetlosti, dok mrak i tama skrivaju i onemoguavaju vienje. Svetlost i uvid idu
uvek uz umsko i boansko jer omoguavaju vienje tek sreene, i po sebi, mrane materije ili grae. Ovo
pokazuje, da je za uvid uvek vezano ureivanje ili stavljanje mranog ( jer je neureeno ) u red. "Bie opstoji
1) zato to je osvjetljeno, vidljivo pa biva vieno i 2) jer se sastoji od nekih sastojina. (...) b) o biu koje nije

161
 "Pokazali smo, tako rei, svu raznolikost oblika koja potie od osnovnih
likova, njihovih spojeva i pretvaranja jednih u druge. A sada pred nama stoji zada-
tak da rasvetlimo i uzroke zbog kojih nastaju oseaji koji od njih potiu. Pre svega
treba stalno drati na umu pretpostvku da sve o emu je re izaziva ulno opaan-
je ( podvukao SD)."212

Osvetljavajua vidljivost - je blizina, a da od nje vea nije mogua. To je najblia

blizina i prosta utkanost u ono to se pokazuje i kao poredak stvari: "Koliko bismo tekstova
morali citirati koji govore da je oko centar svijetlosti, kae Gaston Baelar, malo ljudsko
sunce koje svoje sunce projektuje na predmet koji gleda, koji dobro gleda u elji da vidi jas-
no". Ili malo dalje: "Kosmos suma ljepota, je Argus, suma oiju uvek otvorenih. Tako se na
kosmiki nivo prenosi teorema sanjarije vienja: sve to blista vidi i od svega to na svijetu
sija nema nieg da sija jae od pogleda." 213
Svetlost neba je najstarija jer se prva oituje kao poredak. Zatim se transponuje kao
sveprisutni poredak koji ukljuuje i zemlju. Na zemlji se stoji i nebo se vidi. Sve ono to se
moe videti i osetiti ulima ( sve to, ili svet ), u svojoj pojavnoj vidljivosti i svojoj
promenljivosti ( da bi upote mogao biti vien ), sa utkanim nastajanjem i nesatajnjem je (
j takav, zahvaljujui ivototvornosti samog sveta. Ta ivototvornost sveta je u vid-
ljivom, postajuem, gde svako takvo postajue ima svetski karakter. Svet ivota u svojoj
dinamici je takav i jedan, jer drugog vidljivog nema, gde svako vidljivo bivstvujue biva u
svojoj svojstvenosti vidljivim.

b. Od vidljivog ka miljenom - stihije

Platon pie da je kosmos sastavljen i, od stvoritelja napravljen, kao celina etiri ele-
menta. "Od sve vatre i vode i od sveg vazduha i sve zemlje sastavio je sjedinitelj kozmos ne
ostavivi van njega ni jedan njihov deo niti silu; (...)."214 Logiko - misaoni razlozi, zbog
kojih izvan kosmosa ne postoji nita, po Platonu su ti, to je sjedinitelj - tvorac kosmosa:
"(...) naumio da to bude celovito, i koliko je god mogue savreno ivo bie, savrenih delo-

vidljivo ( bezbitkovnom biu ) ne moe se smisleno rei ni da jest ni da nije ni da i jest i nije ni da niti jest niti
nije; ne moe se rei smisleno bilo ta. Mogunost izricanja ( da neto jest i da neto nije ) ostaje jedino za
podruje osvijetljenog, vidljivog (bitka). ( podvukao SD )." Anto Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI
JEZICI, str. 133.
Staroslovensko shvatanje vida uklapa se u ono to se zove indoevropsko shvatanje ( indijaca, grka, rimljana,
itd. ). "Mi moemo sasvim uopteno da konstatujemo da je vid za indoevropljane bio najvanije ulo." Justejn
Gorder, SOFIJIN SVET, str. 153. Dok je sluh vaan na semitskom podruju: "Podjednako je upadljivo koliko
je sluh vaan na semitskom podruju. (...). Pre svega su jevrejska, hrianska i muslimanska bogosluba oz-
naena glasnim itanjem ili "recitacijom"." Isto, str. 156.
211
Platon, TIMAJ, 47a.
"j g//j/aj
<
eode<jrrljh."
Isto, 47a.
212
Isto, 61s.
"<_/j<jj
_'j/j/xein_
prceinjj e/,( podvukao SD )." Isto, 61s.
213
Gaston Bachelard, POETIKA SANJARIJA, str. 210 i 213.
214
TIMAJ, 32s
"(...)jjj<j<jn
xunisjj_j_(...)." Isto, 32s.

162
va i osim toga jedno, budui da nita nije preostalo od ega bi jo neto takvo moglo postati;
(...)."215. Iskustveni razlozi su, to je stvoritelj uvideo da toplota, hladnoa i jake sile mogu
unititi svako ivo bie izazivajui bolest i starenje. Zato je kosmos jedno i savreno ivo
bie

"S tog razloga i na osnovu takvog zakljuivanja izgradio je od svih celih

jednu savrenu celinu koja ne stari i ne moe oboleti. Dao joj je, takoe, odgova-
rajui i srodan lik. A ivom biu kome je predodreeno da u sebi sadri sva iva
bia, odgovarao bi lik koji bi sobom obuhvatao sve mogue likove." 216

Karakter sveta oituje se preko svega, jer je to ono sve. To sve ne moe biti drugai-
je po liku jer nema onog tamo. Svet jeste nadmotrite sa nemogunou izvansebinosti.
"Stoga je njegov lik uinio sferinim tako da je sredina bila podjednako udaljena od svih
krajeva (...)."217 Sredina, koja je jednako udaljena od krajeva nije data kao sredina u smislu
sredita, a dalje od toga su ivice - krajevi koji gube ili ne poseduju prirodu sredita, ve su i
ti krajevi mesta ivog. Bolje reeno, sredite je svuda ali u gospodareem smislu. 218 Tako je
sredite metafora ivog, pulsirajueg sveta. Sredite je uvek, kao i sredite nekog grada,
gospodarei faktor. "(...) i zavrtevi ga u krug, koji je najsavreniji od svih likova i koji je
sam sebi jednak vie od svih drugih likova, smatrajui da je jednako bezbroj puta lepe od
nejednakog."219 "Sam je sebi jednak" kao ivo bie ivom biu - postajuem. Svet kao

215
Isto, 32d,
"(...)_onj_j
cj n (...)." Isto, 32d.
216
Platon, TIMAJ, 32sd , 33av.
"(...)/<nnl<
<_
<j_ '
cpnj
." Isto, 33ab.
217
Isto, 33v.
" <jnj j" Isto, 33v.
"Ono to je okruglo, vrlo je blizu da bude oko." Gaston Bachelard, POETIKA SANJARIJE, str. 211.
218
Re je o problemu svakog metafizikog koncepta sveta. NJega smo nagovestili jo na poetku ( u prvom
poglavlju pod naslovom Reka ) govorei o Aristotelovim odrednicama arche - a. On je u tome: kako se arche
raspruje u mnotvu? Ili, kako ono jedno boravi u drugom? Razmatrajui ovaj problem u odnosu na Platona i
njegova reenja u Timaju, B. Pavlovi kae: "Shodno tome, dua kosmosa koja je po umu, a um je (...) ono
prvo, um (tvorac, demjurg, idealni poredak )." (str. 27 predgovora SD ) "(...) morala bi ( dua kosmosa SD )
istovremeno da bude i seme iz kojeg se kosmos razvio i shvatljivi plan njegovog razvia, pri emu bi i jedno i
drugo sainjavalo tajnu koju kosmogonija i kosmologija treba da razjasne. Za nae razumevanje tog
razjanjenja kljuan je tekst Timaja ( 35a i dalje ), gde se kao "delovi" iz kojih je sastavljeno seme kosmikog
ivota ( dua kao seme ) oznaavaju: Isti ( ) i Razliito ( g). Za ono Isto kae se da
nema delova, tj. da je Jedno i jedinstveno; a Razliitom se pripisuje deljivost, koja "nastaje u telima". Isto i
Razliito ( Drugo ) oznaavaju se u Sofistu kao imena posebnih "rodova", uz koje se stavljaju i nazivi za bie
(/) kao poseban "rod" ( j). Iz dijaloke rasprave u Sofistu prizilazi da bie (
/) moe da egzistira i kao Isto i kao Razliito ( Drugo ), te da se, ukoliko egzistira u vidu dru-
gosti ( drugo - bia, razliosti od onoga to uvek ostaje jedno te isto ), bie moe tumaiti kao ne - bie (
) tj. kao spoljanji, pojavni vid bia u mnotvu meusobno razliitih i prostorno datih nastalih i
propadljivih individualnih bia." B. Pavlovi, TAJNE DIJALOGA TIMAJ, str. 28 - 29.
219
Platon, TIMAJ, 33v.
"(...)_jtmoiotatt ]u
/j/ nomo/" Isto, 33v.

163
dogaaj dogaaja, nema neravnina, jer se dogaaji dogaaju. Spoljanost je jednaka unu-
tranjosti i izvan toga nema niega. "A svu spoljanost toga kruga vrlo je paljivo uglaao i
to iz mnogo razloga (...)."220 Nisu mu kao ivom biu bila potrebna ula niti ikakvi organi,
jer izvan njega nije bilo nita to se moglo ulima opaziti. "Nita ni od kud u njega, naime,
nije ulazilo, niti je od njega odlazilo - jer niega nije ni bilo - poto je on sam sebi davao
hranu sopstvenim rastvaranjem, samim svojim postankom osposobljen da sve u sebi ini i
sve od sebe trpi ( podvukao SD)."221 Niim ogranieni ivot sveta koji ima sve u vidokrugu,
blizini, u jednosti jer je "jedan jedni usamljeni svet"
222
().
Zamena nastaje u delu kretanja po krugu, jer nije kretanje po krugu ve krug pro-
istie iz kretanja, i to kao dogaanje postajueg. Dynamis sveta je primaran kao
dogaajnost, idealnost i ivost. Smetanje dogaajnosti sveta u krug ili po krugu ( kao kod
Heraklita) je pad i gubitak - pad u kartografiju.

3. Metafizika minka govoru o

Pitanje koje ve dugo opstaje, diktirajui prirodu jezika i miljenja, bojei sve to se
obojiti moe je: Ko koga imitira ? U naporu i pokuajima da se odgovoro, teritorija se sve
vie gubi u demjurgiju. Veo zaborava nam prikriva da je svet savren samo u svojoj
dinamici - dogaajnosti kao ivot sveta. Ako se savrena uglaanost uzme kao ono prvo,
onda se svet, kao dinaminost, gubi. Platon, ipak, ne moe porei da poredaka ( kosmosa )
ima mnogo, jer, u otklizima uglaanosti svet se smeje, isijavajui komediju i igru ( ludus
mundi ). Mnogo poredaka nudi mnoga imenovanja i preimenovanja i insistira na saglasnosti
izmeu deije igre i svetske igre. Platon, kao da upuuje na to u uvodnom delu Timaja,
piui:

" 'E Solone, Solon, ree mu tad jedan veoma star svetenik, vi ste Heleni
uvek deca, nema starog Helena.' A Solon, uvi to, upita: 'Kako to misli?' 'Mladi
ste svi, odgovori svetenik, due su vam mlade; jer u njima ne nosite nikakvo
davno verovanje, stvoreno na osnovu starih predanja, niti ikakvo znanje vreme-
nom osedelo.' "223

Grci, stalno i iznova pokuavaju da imenuju ono to im u - vid omoguava. Heleni

su poput dece ( bar se to moe zakljuiti iz prethodnog citata ). Oni ne nose, kao i sam Pla-
ton, u svome znanju stara svedoanstva. NJihova elja za nalaenjem oblija sveta je jaka,
kao i njihova igra sa svetom.

a. Od imenovanja ka metafizici

220
Isto, 33b
" Jn ." Isto, 33b
221
Platon, TIMAJ, 33d.
"eigr__
_grgr]trof n]f/<]
<f]<" Isto, 33d.
222
Isto, 34b.
223
Isto, 22b.
"l'<j _ 'j j;/
gijpejj
j/grj'palain_
lj" Isto, 22b.

164
 Mladost i deije doba nosi u sebi, niim, posredovanu utkanost u ivot sveta. Deija
igra ( ), kao to smo to ve nagovestili u delu o Heraklitu, pokazuje u svom ispol-
javanju ba tu utkanost bez posredne kartografije - gde konj moe biti tap a tap konj.
Bajkovitost tu pria, zavravajui se u krajnje oblikovanim stvarima. Sve je, kao u bajci,
doterano do savrenstva, zaokrugljeno i idealno. "U igri na put oko sveta lako se stizalo na
cilj i ponovo vraalo obali. Ta sanjana putovanja bila su obavijena jedva vidljivim sjajem
koji se prosipao po svim stvarima." 224
Platonovo pisanje je, u ovom sluaju, Timajev govor. Sokarat uti jer o stvarima
kosmosa nije mogue doi do konane sloge; tu nema dokazivanja ve prikazivanja. Nita
nas ne spreava da se opet vratimo na poetak Timaja. "Ono to se moe osetiti ulima, to
je dostupno mnjenju, preko ulnog opaanja pokazalo nam se kao postajue i stvoreno." I
nastavljamo: "A opet za ono to je postalo kaemo da je nuno moralo postati dejstvom
nekog uzroka."225 Jer, ako je sve ( to sve, ) ivot sveta postojeeg, onda i tako dat
poredak - kosmos mora nastati. Ako je poredak - kosmos nastao, onda mora biti i njegovog
tvorca. Tu nastaju tekoe sa uvoenjem tvorca poretka stvari. Da po toj kartografiji tvorac
postoji to je sigurno, ali, kako ga imenovati? Platon pie: "Teak je dakle, poduhvat otkriti
oca i tvoritelja ovog svemira, pa ako se i otkrije nemogue ga je svima objaviti." 226 Ovo s
razlogom to: prvo, tvorac svemira ne predstavlja ulima dostupnu ili vidljivu stvar, a
samim tim, ne moe biti i opteiskustvena, ve jedino kartografska stvar; drugo, to je teko
racionalizovati postupke njegovog stvaranja sveta - kao to je teko racionalizovati i deije
postupke u igri ili samu igru, kao osnovu umetnikog stvaranja.
Platonov Demjurg je poput nekog vajara - umetnika ( umetnost poiva na igri ), koji
od bezoblinog materijala pravi svet. Demjurg je onaj koji se igra. On ne moe biti shvaen,
jer je ista aktivnost - glagol, kao personifikacija igre. Kada pokuamo da razumemo njega
kroz igru ili kao igru ( kao i samu igru da definiemo), onda nastupaju tekoe. Neshvatljivo
je to to je njemu potrebno vreme da sagradi svet, pre nego je napravio vreme. Oigledno,
kao kod deije igre, to je vreme kada se ima vremena, pa je otuda i nepotrebno. "Rei e se:
mit doputa da se dogaaju uda. - Tano, ali Platonov mit doputa uda samo kada se u
rasuivanju postupa "kao u nekoj deijoj igri"." 227 Demjurg je umetnik koji se igra - stvara
svet na osnovu venog uzora. U skladu sa znaenjem rei umetnost, samo stvaranje je um -
mee. Umetnost nije samo sposobnost i vetina izrade neega, ve i umetanje neega to je
misaono - umsko u sam materijal. Sama radnja umetanja, poput deije igre, je neuhvatljiva i
iracionalna. U odnosu na umski uzor, koji se kao takav moe racionalizovati i shvatiti i kao
ideal i kao ono umsko u stvorenom svetu, Platon kae:

224
Martin Heidegger, POLJSKA STAZA, nema numeracije stranica.
225
Platon, TIMAJ, 28c.
"xe'j<'_'
/>" Isto, 28s.
226
Isto, 28s.
"_n<rj (svemir, podvukao
SD)<jnj dnaton." Isto, 28s.
"U staro crkvenoslovenskom, kao i u savremenom ruskom jeziku, rije mir ( mir ) nosila je i nosi sadraj lat.
mundus. Ova praslavenska i sveslavenska imenica osim mundus znai danas gotovo iskljuivo pax. Prvo
znaenje potisnuto u zaborav od bliskoznanice svijet uuvalo se u naoj sloenici svemir. U nizu indoeurop-
skih jezika rije za jima sastavnicu sav: poljski njszechsnjiat, na svemir, albanski gjithesi ( od gjithe
sav), njem. Weltall." Anto Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, str. 127.
227
B. Pavlovi, TAJNE DIJALOGA TIMAJ, str. 21.

165
 "Ako je ovaj kozmos lep a njegov tvorac dobar, jasno je da je njegov tvo-
rac kao uzor posmatrao ono veito; u suprotnom sluaju - to ne sme ni rei -
posmatrao je ono to je postalo. Svakome je jasno da je posmatrao ono veito: jer
kozmos je najlepi od svega to je postalo, a njegov tvorac najbolji od svih uz-
roka."228

To veito se ipak mora iskazati ( kako filozofu prilii ), racionalno i putem miljenja.
"Postao na taj nain, kozmos je sazdan prema uzoru koji je dostupan racionalnom
obrazloenju ( logos ) i miljenju i koji uvek ostaje isti." 229
Vidljivi svet stvari, onako kako se nadaje naim ulima, poseduje odreeni
red i sklad. Taj red i sklad nisu karakteristika odnosa samo bliskih stvari, ve i onih naju-
daljenijih poput nebeskih tela, ako je s druge strane svet dynamis u stalnom nastajanju i nes-
tajanju stvari, a taj red ipak ostaje. Red je jedna stalna promisao i umsko naelo, promisao
koja moe da se misli i o emu je govor isto tako mogu. Ureeni svet vidljivih stvari -
kosmos, zbog te ureenosti, moe da se misli i da se o njemu neto kae. Umsko, govorno,
misaono kao takvo, je unutar svetsko - dogaajno, ali je nepromenljivo, u onom smislu da
um moe misliti samo ono to je umsko. Neumsko izmie. Umsko je uvek graevina koja se
gradi od neega to samom umu izmie. Graevine zahtevaju veliki napor od samog gra-
ditelja da bi se odrale. Jer, ono neumsko, zbog svoje ivotnosti, razara svaku graevinu.

b. Mrtvi gradovi

Platon smatra da se ivo i umsko iri od centra ka periferiji. Slino je i sa gradom:

"(...) pojam velegrada polazi iz vlastitog sredita, on se gotovo iscrpljuje mestom gde se vri
kljuna organizacija odnosno, gde je srce tog mehanizma i gde e se taj mehanizam dolino
predstavljati."230 Centar je nemogu bez periferija ili onoga ka, i u emu, se iri. Centar
moi samog grada nikako ne prihvata ono u emu se iri. On "(...) nee da se poistoveti sa
svojim turim i neveselim prostranstvom zbrkanog graevinarstva, a jo manje hoe da se
poistoveti sa siromanim i natrulim obodnim pojasom periferije iji je zamani prsten jo
tmurniji i do krajnosti neveseo; (...)."231 Kako razreiti taj problem istog i drugog? Centar
grada, sveta ne priznaje ono drugo, ve ga samo tretira za svoja delatna ispoljavanja; ceni i
prihvata samo ono to sam u njega um - mee. Na taj nain su kosmos i grad dinamine
celine. Dok, zbog raznih napetosti gradovi nestaju, kosmos jedino moe da nastaje i nestaje
da bi sam svet nastavio da ivi. Mrtvi gradovi postoje, 232 ali nema mrtvih kosmosa. Mrtav
grad je, recimo, Pompeja. "Pompeja. Sve je metafiziko u ovom gradu, sve do njegove san-

228
Platon, TIMAJ, 28d - 29a, str. 68.
"_jj jjj
j
_'<mj,j<_jj_gr
lj.(...)." Isto, 29a.
229
Isto, 29a.
"rj/njnj<sei<
" Isto, 29a.
230
Aleksej Brki, str. 154.
231
Isto, str. 154.
232
"Ali, ako pojam grada gledamo sa manje apodiktinosti, tada od samog poetka sa tom istorijom neto nije
bilo u redu, jer je iz njenog diluvijalnog mraka grad zakoraio u svoje praskozorje i potom jo dugo koraao u
zoru ne odvajajui se od tmine, poao je na svoj poetak polazei od ovekovog zavretka, dakle, nije u ivotu
krenuo sa ivima nego je odmah krenuo u zapadno carstvo senki sa mrtvima, kao nekropolis." Isto, str. 128.

166
jarske geometrije, koja nije geometrija prostora, ve jedna duhovna geometrija, geometrija
lavirinta - budui da je zaleivanje vremena ovde mnogo izraenije u vrelini juga." 233

s. Kristalizacije

Ako je Atina V - veka olienje spokojne dinaminosti, bez nekog jasnog reda u
smislu ustrojstva ulica - puteljaka i staza, sa prisutnom vrstinom jedino u hramovima
Akropolja i jo par javnih zgrada, dotle je kasnija Atina lV i III veka jedno ukruenje smis-
la. Demjurgija i umnost je tu na delu, u vrstini zgrada i geometrizaciji ulica, negovorei o
kasnijim Atinama ( ili o dananjoj, o dananjim gradovima ), gde je animacija potpuna
poput slika hiperrealizma i dalje od toga.234 Pojaavanjem vrstine ulica i zgrada konture
postaju otrije, jasnoa vea, tlo izglancanije, centar centriraniji. Umnost je tu na delu, ka
najboljem od najboljeg, i kao da se sve kree u tom pravcu - ka boljem idealnijem ide do
dananjih dana. "Zbog toga se strast klesanja i vizura, snovienja reda i sklada, i slatki napi-
tak idealnog modela uvek iznova pretvara u gorki kamen." 235
Kosmos je stvaranjem ve bio dobar, dok gradovi treba to tek da budu. U tom hten-
ju prema boljem do najboljeg, nadaje se utisak da je cilj odavno preen i da se dalje, po in-
erciji, ide istim putem (hipertelija). Stvar je opet negde iscurela, pojavljujui se njen anvers.
Platon kae:

"Jer Bog, elei da sve bude dobro i da, koliko god je mogue, nita ne
bude loe, uze sve to je bilo vidljivo a nije se nalazilo u stanju mirovanja, nego se
kretalo bez sklada, i prevede ga iz nereda u red, smatrajui red u svakom pogledu
bolji od nereda. A ne bee i nije doputeno da najbolji ini bilo ta drugo od onoga
to je najlepe."236

U pitanju je prvo, sve to je vidljivo. Platon ne govori o nevidljivom ili mranom

svetu, ve o vidljivom svetu. Vidljivo potrebuje neto to ga osvetljava, da bi kao sve to vid-
ljivo bilo prisutno. Osvetljenost ili, bolje reeno, da svetli237 ( i time biva vidljivim ) je prva
karakteristika postojeeg - onog svega to jeste, tj. sveta. Svet je svetlost a time i vidljivost,
da bi se uopte znao. To je ona neposredna jasnoa, da bi tek onda mogli govoriti i misliti
bilo ta. Neposredno jasno - evidentno238, kao obelodanjenje, je mogue tek uz pomo vatre.

233
an Bodrijar, FATALNE STRATEGIJE, str. 19.
234
"Razbila se ( danas SD ) i istorijska iluzija koja je odraavala nadu u beskrajnu usklaenost stvarnog i ra-
cionalnog, a samim tim se rastoila i metafizika napetost: stvarno je postalo racionalno, ovaj spoj se ostvario
pod znakom hiper - realnosti, koji je ekstatiki oblik stvarnog." Isto, str. 61.
235
Isto, str. 141.
236
Platon, TIMAJ, 30a.
"boulhlje<j grj lj>
j
<jjkj/j,j j
mj 'n'/J ." Isto, 30a.
237
"Isto je tako svijetlost najsvjetlija pri svijetleem predmetu: svijea svijetli najjae oko sebe. Predmet -
osim to biva osvijetljen - i sam zrai svijetlost i biva oitovalitem svjetlosti, svjetlom. Kao to upravo bie
najtvre potvruje prisue bitka pri sebi, tako i svijetlost postaje najizraenija pri svijetlu ( osvetljenu pred-
metu ). Svjetlo ( tj. bie ) je zrailite svjetlosti, ali nije istobitno sa svjetlou: svjetlo nije providno." Anto
Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, str. 135.
238
"Evidentia je rije kojom Cicero prevodi, tj. pretumauje na rimsku, grku rije enargeia. Enargeia, u
kojoj se javlja isti korijen kao u latinskoj rije argentum ( srebro ), znai ono to u sebi samom za sebe svijetli
i objelodanjuje se.
U grkom jeziku nije re o inu gledanja, o videre, nego o onome to svijetli i sija." Heideger, KRAJ
FILOZOFIJE I ZADA]A MILJENJA, EMU JO FILOZOFIJA, str. 186.

167
"Ono to je nastalo mora biti telesno i samim tim vidljivo i opipljivo, a bez vatre nita vid-
ljivo ne bi moglo nastati (podvukao SD ), niti ita opipljivo bez neega vrstog, niti pak ita
vrsto bez zemlje."239
Prostor i vreme jo uvek nisu u igri, niti je to sluaj sa nultom pozicijom u nastanku
sveta. Sve to ulazi kasnije kao anvers stvari, kao ono drugo i odluujue u oblikovanju
ureenosti, poretka stvari i dogaaja, u pravcu raskrivanja i definitivnog ukruenja slike
sveta. Doba slike sveta je tek u zaetku. Misao juri ili se ini da juri kroz ipraje krei put
u sebi samoj - stvarajui, pritom, idealno - kartografsku arhitektoniku sveta i kreui se u
svetu putem koji vodi neznano kud. Misao - um, na tom putu, vidi (ili uvia) i odslikava
sebe, ali ne i svetski put unutar koga se sve to zbiva. Kristaliui uvianje sebe, umska
misao zanemaruje podatak, da je uvianje samo jedan dogaaj koji ivi jedino kao radnja
unutar svetskog dogaanja. Miljenje je ljudska radnja promiljanja. U ovom prevodu
Timaja, prevodilac dobro komentarie tj. potencira problem odslikavanja, i slike samog
dogaaja odslikavanja i slike. Zapravo, imamo lik, odslikavanje i s - liku. Slika je odslika-
vanje lika, jer glagol - odslikavati, sadri u sebi i lik, ali i s - lik. Da li dolazi prvo odslika-
vanje ( mada glagol odslikavati ve podrazumeva lik ), ili je to ve gotovo na neki nain pre
odslikavanja? Nema slike bez odslikavanja, ali ni lika bez postanka.

"Igra rei koju je teko sasvim adekvatno prevesti: j je particip perf.

od glagola od ije je osnove re - slika;jpre svega znai
slian. Prevodei sa "verovatan", to celom daljem kontekstu bolje odgovara,
svakako zapostavljamo jednu nijansu ideje o nepoklapanju zamisli i njene raliza-
cije ( bilo u "vidljivom" pojavnom svetu, bilo u domenu govora )."240

O neemu slinom govori i Vitgentajn: o prevari koju ini jezik, kreui se od

radnje do imenovanja, pri emu nam radnju prezentuje kao gotovu stvar.

"Na jezik opisuje najpre sliku. ta e se dogoditi sa likom, kako e se

primenjivati, ostaje nejasno. Ali je jasno da se ona mora istraivati ako hoemo da
razumemo smisao naeg iskaza. Izgleda, meutim, da nas slika oslobaa ovog
posla; ona ve ukazuje na odreenu upotrebu. Time nas ona vara."241

Platon pomou glagola, zapravo radnje, potencira i obznanjuje uskok - ulaenje u

svetsku reku kao isti dogaaj, bez onoga gde i kada. Gde i kada, samo su slike onoga to
ve nije. Svet prolazei tee, dogaaji se dogaaju, ali kuda sa distancom - slikom?242 Sluaj
je svakako na delu u dogaaju, u dogaaju uskoka - sluaj odskakanja u ipraje. Ulaenje iz
u iz je unutar svetsko, ivot sveta; jer je on jedan jedini svet - drugih nema. Gde je inter -
esse sveta za skakanje iz u iz? ipraje zamagljuje. Bog "(...) uze sve to je bilo vidljivo a
nije se nalazilo u stanju mirovanja, nego se kretalo bez sklada i reda, i prevede ga iz nereda
u red,(...)." Da otskae od - iz u - iz to je jasno - svetlo, ali poetak je kraj samome sebi! Gde
se nalazi poetak loma ipraja ili poetak "istine"?

239
Platon, TIMAJ, 31v.
"_j_< r>__ j
__j,_ j
j<jj rcomenj xunistnai sma ljej po/ei" Isto, 31v.
240
Isto, primedbe ( 43. ), str. 146.
241
Vitgentajn, FILOZOFSKA ISTRAIVANJA, str. 212.
242
O slici i razlici videti DODATAK D na kraju ovog poglavlja

168
 "Temeljna rije njegova ( Platonova SD ), tj. izlaganja bitka bia eidos,
idea: izgled ( das Aussehen ), u kojem se bie kao takvo pokazuje. Izgled je pak
nain prisutnosti same. Nikakva izgleda nema bez svijetla - to je spoznao ve Pla-
ton. Ali nikakva svijetla i nikakve jasnoe nema bez istine." 243

Iz u iz, sa zemlje na zemlju, vatreno i sudbinski i "prevede ga iz nereda u red", ali

kao da zemlja ostade neobjanjena i tajnovita sa svojim iz u iz.

"Jer, primivi u sebe smrtna i besmrtna iva bia i ispunivi se potpuo na

taj nain, ovaj kosmos je postao vidljivo ivo bie koje obuhvata sve vidljivo,
opaljiv bog, a slika umnog, najvei i najbolji, najlepi i najsavreniji, nebo - jed-
norodno jedno."244

Ako misao misli da je to, to uvia svet - slika sveta, a da pri tom ne misli da kao
misao postoji jedino kada misli unutar svetskog dogaanja, onda misao gubi. Misao gubi
svet kada sebe razume kao misao.

d. Gubitci teritorija

Negde se mora deavati prevoenje iz nereda u red i uspostavljanje vrstog poretka.

Postavlja se pitanje, ta je to prevedeno iz nereda u red? Otkuda ide - dolazi ta mogunost
da se tako neto dogodi? Kako se moe odgonetnuti dogaajna zbrka sabiranja onoga to je,
po svojoj biti, neureeno? Ono neureeno se mora, u celini, povinovati ureenju, jer, ako se
njegov neki deo opire, onda je priroda neureenog jaa od moi ureivanja. Kakvo je,
zapravo, stanje na frontu ili na granici ureenog i neureenog dela? "Svet je, kae Eugen
Fink, sveukupnost, koja u sebi obuhvata svo bivstvujue: ali je ovo u - sebi - obuhvatanje
neprozirno i zagonetno."245 Videli smo da i Platon govori, da je svet idealno uglaana lopta i
da izvan njega ne postoji nita drugo.
Dakle, ta je to to se prevodi iz nereda u red? Kada neto prozremo, kao da u tom
proziranju ostaje samo da se proziranje dogodilo, a ostaje tajna, na emu smo to stajali - bili,
kada se to dogodilo. Tako, nekako, je morao da se osea i sam Platon, jer u sluaju stvaranja
poretka, kada se neto prevodi iz nereda u red, ostaje neshvatljivo ta je to to je prevedeno.
Ako nita drugo, bar u trenutku kada smisleno govorimo o tome, moramo se pitati, odakle
nam to dolazi? Ako je to jasno, onda moramo rei i znati na emu stojimo kada mislimo,
govorimo i kada ivimo.
Platon, sam kae, da su za poetno razmatranje nastanka i ustrojstva kosmosa, bila
potrebna dva roda bia: "(...) jedno pretpostavljeno kao uzor, koji je shvatljiv umu i uvek na
isti nain jeste, a drugo kao odraz uzora koji ima nastanak i vidljiv je. ( Podvukao SD, vi-
deti, 28a i 35d, u smislu dva roda bia koje Platon uvodi kao potku za nastanak kosmosa )".
Ostalo je da se objasni, jedino ono, na emu sve, pa i mi stojimo. Platon nastavlja:

243
Heidegger, KRAJ FILOZOFIJE I ZADA]A MILJENJA, str. 187.
244
Platon, TIMAJ, 92s.
"ljnht gr ka< ljnata za labn ka< xumplhrnje<j de ksmoj otnj, zon ratn t rat
pericon, ekn to nohto ljej asljhtj mgistoj ka< ristoj kllistj te ka< teltatoj ggonen,
ej oranj de monogenj n." Isto, 92v.
Kraj Platonovog TIMAJA upuuje na Heraklita. "Heraklit kae da je sve djeljivo - nedjeljivo, nastalo - ne-
nastalo, smrtno - besmrtno, logos - vjenost, otac - sin, bog - pravednost: "Ako posluate, ne mene nego logos,
mudro je priznavati da je sve jedno"." Diels, 22V 50.
245
Eugen Fink, UVOD U FIOZOFIJU, str. 142.

169
 "Tree tada nismo razluili smatrajui da e biti dovoljno da imamo ta
dva. Izgleda, meutim, da nas sada tok rasprave prisiljava da se reima prihvatimo
rasvetljavanja te tree vrste, teke i mrane ( podvukao SD ). Za koju to mo valja
pretpostaviti da je ona po prirodi poseduje? - Ponajpre za ovu: da je ona pri-
hvatiteljka i nekakva negovateljica sveg postojanja. (podvukao SD ) i mada je to
to sam rekao istinito, ipak treba o njoj rei neto odreeno."246

Problematinost se nadaje u tome, to treba imenovati neto to stoji u temelju bilo

ega, pa i govora, a da samo to temeljno trpi promenu, tj. ulazi u stalnu igru dogaajnosti.
Imenovanje predstavlja dogaajnost, ali rezultat imenovanja, ono ka emu ono tei, je kris-
talizacija i time imenovanje promauje.

"U koje se to tekoe zapliemo? Pre svega, ono emu smo jo maloas
dali ime voda, steglo se, kako nam se ini, u kamen, pa onda vidimo kako postaje
zemlja. A isto to, opet, kada se rastae i razlae, postaje vetar, odnosno vazduh; a
ovaj, zapalivi se, postaje vatra; (...) tako da oni, kako se ini, jedni drugima
predaju nastanak u krug. Nijedno od njih se, dakle, nikad ne priinjava kao is-
to."247

U odreivanju i pokazivanju tog nereda, Platon se suoavao sa istom tekoom, kao

to je to bilo u sluaju odreivanja ne - bia. "(...) jer svako odreivanje totalnog nereda u
ovaj unosi elemente nekog reda."248
Ako se ne priinjava kao isto, kako smatra Platon, kako ih onda pokazati? Nikako ih
ne moemo nazvati "to" i "ovo", ve jedino "takvo". Ili, kako Platon kae:

"Ni za jedno od njih ne treba dakle rei "to", ve za njih, kako za svako
pojedinano, tako i za sve zajedno, treba jedino upotrebljavati naziv "takvo",
budui da kao jednako uvak krui. Pa tako i vatrom treba nazvati ono to je svag-
da "takvo", i na isti nain sve drugo to se odlikuje postankom." 249

Oznake imena to i ovo treba koristiti iskljuivo za oblike u kojima se oni pojavljuju.
Ali, iako je, donekle, bilo prihvatljivo reenje da se taj "trei rod bia" imenuje kao "ono", a

246
Platon, TIMAJ, 48e, 49a.
"ta m_n gr do *kan n pi toj mprosljen lecljesin, n m_n j parade/gmatoj e>doj
poteljn, nohtn ka< ei kat tata n, m/mhma d_ parade/gmatoj deteron, gnesin con
ka< raton tr/ton d_ tte m_n o dieilmelja, nom/santej t do xein *kanj, nn d_ lgoj
oiken esanagkazein calpon ka< mudrn e>doj picerein lgoij mjan/sai" Isto, 48e, 49a.
247
Isto, 49bs.
"otnj ste tin< pist ka< beba/nj crsasljai lgJ, calepn. pnjj on d tot' at ka< p ka< t/
per/ atn ektnjj diaporhljntej n lgoimen; prton m_n, d nn udr nomakamen,
phgnenon j dokomen l/ljou ka< gn gignmenon rmen, thkmenon d_ ka< dia-
krinmenon a tatn toto pnema ka< ra, xugkauljnta d_ ra pr, (...)k d_ totnjn ti
mllon xumpiloum nnjn on dr, x datoj d_ gn ka< l/ljouj aljij, kklon te otnj dia-
didnta ej llhla" Isto, 49bc.
248
B. Pavlovi, TAJNE DIJALOGA TIMAJ, str. 35.
249 Isto, 49e.
"jegei gr oc pomenon tn to tde ka< tot ka< tn tde ka< psan sh mnma z
nta at nde/knutai jdij. ll tata m_n kasta m lgein, t d_ toioton e< perijermenon
moion ]kstou pri ka< xumpntnjn otnj kalen ka< d ka< pr t di pantj toioton ka<
pan sonper n ch gnesin" Isto, 49e

170
to "ono" kao vatra, voda, vazduh i zemlja, ipak je nuno sagledati njihovu prirodu i poreklo
pre nastanka ureenog sveta. Platon je eleo da doe do poslednje granice telesnog i materi-
jalnog, smatrajui da je ta granica ona priroda materijalnog koja je vaila i pre nastanka
sveta. Polazna taka i klju za razjanjavanje ovog problema Platon nalazi na onom mestu u
svetu na kome se ukrtaju svi nebeski putevi, a to je Zemlja. "Ipak, geometrijska konstrukci-
ja svemira nalagala je da sredite kosmike due i sredite kosmikog tela budu fiksirani
zajedno i smeteni u sredini deo majke Zemlje." 250 Zemlja je prihvatiteljka, ono ensko i
parno. Ona, na neki nain, krije tajnu raanja. "U tom smislu valja razumeti govor o materiji
kao prihvatiteljki i negovateljici svega to se raa" ( 49a ), pa i heraklitovski intonirani go-
vor o neemu to se ( na Zemlji ) nalazi u stalnom toku i transformaciji jednog u drugo (
49de ). Ova transformacija onemoguuje pouzdano znanje, "(...) jer ona razara oblike koji
znanjem bivaju imenovani ( podvukao SD )."251 Platon se ne slae da se saznanje zasniva na
ulno dostupnim podacima. Ali, ono to um saznaje u svim tim promenama koje se zbivaju
na zemlji, i zahvaljujui materiji, jeste samo ono umsko, dok sama materija ostaje ne-
dostupna racionalnom saznanju. "Platonu je, (...), bila draga misao da um vlada svetom; ali,
evo - u zbivanjima na Zemlji, i u smrtnim biima koja na njoj borave, um je gotovo za-
robljenik iracionalnog."252
Dakle, lako je odreivati kada se radi o jednoj stvari, obliku i arche - u. Tekoa nas-
taje u samoj dogaajnosti, kada u njoj nalazimo vei broj stvari, npr. koraamo ulicom, pro-
lazi automobil, zapnemo o trotoar, ptica proleti, kia pada i u kontejneru gori vatra. ta je
to? I kakvo je to? Niti moemo rei ta je ni kakvo je, u Platonovom smislu roda bia koji
se imenuju, osim da je to sve jedan dogaaj, bez da moemo da ga imenujemo, kao trougao
ili kvadrat, ovek ili kontejner. To moe biti samo nekakav haos i nered koga, tek imeno-
vanjem, moemo prevesti u red: ovek, ptica, automobil, vatra, kia i sve to zajedno. Jer, ni
jedno od njih, kao takvo, ne postoji u samoi.
Teki, nejasni rod bia ostaje ( i posle Platona teak i ) nejasan. "(...) uze sve to je
bilo vidljivo a nije se nalazilo u stanju mirovanja, nego se kretalo disharmonino i u neredu,
i prevede ga iz nereda u red, (...)."
Svagda kao novi poetak razmatranja - beskrajno vraanje, Platon eli da prebrodi
ovu tekou koristei odreenja, poput: trea vrsta bia, lutajui uzrok, oblik, broj, itd. On
eli da imenuje svetsko dogaanje i pritom mu ono stalno izmie, jer svetsko dogaanje je
samo dogaanje unutar koga je i na napor imenovanja.

"Ako bi ko doista govorio o nainu njegovog postanka ( svemira SD ),

morao bi da ukljui i vrstu lutajueg uzroka kao i nain na koji on, po svojoj pri-
rodi vri pokretanje. Zato se, dakle, treba vratiti unazad, pa uzevi drugaije nae-
lo, svojstveno upravo ovom predmetu, zapoeti o njemu raspravu iz poetka, kao
to smo to uinili sa onim prethodnim." 253

Iz poetka se u poetak niu dogaaji. Dogaaj nije po kretanju, ve se iz njega

imenuje kretanje i sva ostala kartografija reda, da bi stalno zapoinjalo nae miljenje, go-
vorenje, pisanje i dopisivanje. Mogue je samo iznova, i iznova govoriti, zato to je i "(...)

250
B. Pavlovi, TAJNE DIJALOGA TIMAJ, str. 34.
251
Isto, str. 36.
252
Isto, str. 37.
253
Platon, TIMAJ, 48av.
"e tij on ggone kat tata ntnjj re mikton ka< t tj plannjmnhj e>doj at/aj, jrein
pjuken de on plin nacnjrhton, ka< labosin atn totnjn proskousan ]tran rcn aljij
a,, kaljperper< tn tte, nn otnj per< totnjn plin rkton p' rcj." Isto, 48av.

171
jezik zasigurno medijum ove igre prisutnosti i odsutnosti."254 Zato zapoinjemo vazda od
nereda ili iskonskog haosa - pre postanka neba, od onoga "takvo". Ipak, ne, i iskljuivo, od
onoga to je samo vidljivo, ve i od neega drugog:

"A negovateljica postojanja, poto se natopila vodom i zapalila pa jo

poprimila i oblike vazduha i zemlje, trpei i sva druga stanja koja iz ovih proiz-
ilaze, inila se na pogled veoma raznolikom. Budui, meutim, da je nisu ispunile
ni jednake ni uravnoteene sile, niti je sama u ma kom svom delu bila
uravnoteena, ve se njihala nejednako na sve strane, trpela je potrese tih (tela)
dok ih je svojim kretanjem i sama potresala. A oni, noeni bez prestanka tim kre-
tanjem, jedni na jednu, drugi na drugu stranu, razdvajahu se, kao to se kreu zrna
u reetima i drugim spravama za proiavanje ita - dok ih pri vejanju tresu, -
tako da se masivnija i tea sputaju na jednu, a ona upljikavija i laka na drugo
mesto."255

Miljenje je uvek pri poetku, kada zapoinje i zavrava pokuaj krenja ipraja
sveta. Bacano poput "zrna u reetima", pridolazi od jednog do drugog, u to i ovo, iz dogaa-
ja se poistoveuje sa odgovorom imenovanja iz u iz haosa u kosmos. Poput graenja i stano-
vanja, tu i dalje, sve obitava pri miljenju, pri filozofiji: "(...) osnovno naelo ove
'tragalake' filozofije ne treba videti u prostoj apodiktikoj tezi o 'najviem boanskom biu',
ve u upitnom jedinstvu onih jednosti koje se uspostavljaju svuda oko nas: jednost ivog i
neivog, polisa i kosmosa, delanja i znanja." 256
Bilo kojim putem i ulicom krenuli, putovanje i dogaajnost su zagarantovani. Kuda
sve to curi i tee? Taan i precizan odgovor je teko dati, ali nije ( moda ) teko odrediti,
odakle potiu mogui odgovori i vienja sveta. Zato treba prei put od Atine V veka,
putujui dvehiljade godina do Keninzberga.

E. RAZMINKAVANJE

Iz te Atine V veka, u koju nekako elimo da uemo, ne moemo otputovati nikuda,

jer nismo u nju ni doputovali. Ali, to je unutar mate izvodljivo, tj. moemo otii na neko
putovanje, jer smo na zemlji i pod kapom nebeskom. Dakle, ipak moemo otputovati i to iz
razliitih razloga: poslovnih, turistikih, itd. Koji grad - mesto odabrati kao odredite? Iz
naih - poslovnih razoga predlaemo Keninzberg, grad Imanuela Kanta. Govorimo o pre-
letu. Zemlja se lepo vidi iz aviona i mi sa zemlje. Na posao je vezan za pitanja o svetu, a u
tom poslu:

"Kant je, u ukupnoj tradiciji zapadne metafizike, ipak vrhunac filozofskog

pitanja o svetu: kod njega se prvi put vri principijelni uvid u zasnivanje toga da
svet nije bivstvujue, nije stvar, da svaki pokuaj da ga se misli Stvarski, bilo kao

254
ak Derida, GLAS I FENOMEN, Istraivako izdavaki centar SSOS,Beograd, 1989, str. 37.
255
Platon, TIMAJ, 52de.
"tj d' t, totnjn rcj nnjljen ljej o>de ka< ndrn j n ke<nnj j/loj . de d lgein, poa
kllista smata gnoit' n tttara, nmoia m_n ]autoj, dunat d_ x lllnjn atn tta di-
alumena g/gnesljai. totou gr tucntej comen tn lljeian gensenjj pri gj te ka< purj
tn te n lgon n msnj tde gr oden< sucnjrhsmelja, kall/nj totnjn rena smata
e>na/ pou kalj' n gnoj kaston n. tot on proljumhton, t diajronta kllei snjmtnjn tttara
gnh sunarmsasljai ka< jnai tn" Isto, 53de
256
Slavoljub uni, ARISTOTEL I HENOLOGIJA, str. 432.

172
 konanu odnosno beskonanu veliinu, ljudski se um zaplie u nereivu pro-
tivurenost."257

Prelet, od Platona i njegovog Timaja do Kanta i njegovih kosmoslokih ideja, je ve-

oma dug. Ovaj na prelet nije povodom tematizovanja grada u kome je Kant iveo, jer taj
grad nam je "blii" od Platonove Atine. Kantov grad se nije toliko izmenio, ni mi u odnosu
na Kantovo miljenje, kao to je to sluaj sa Platonovom Atinom, ve je razlog taj, to je
Kant posle Platona ( koji posveuje itavo jedno delo problemu kosmosa ), sledei filozof
koji se iscrpno bavi ovom problematikom i to kako u predkritikoj tako i kritikoj filozofiji.
I u jednom i u drugom sluaju moemo nai tragove mitolokog. U prvom sluaju, kod Pla-
tona i njegovog Timaja, je prisutna ( kao ono neprozirno u razumevanju nastanka sveta ),
prirodna mitologija, a u drugom, spekulativna, kao mitologija uma ( jednog istog - speku-
lativnog uma ili mitologema bez prakse ). Ne ulazei dublje i ire u razmatranje odnosa ova
dva filozofa, navedimo jedan citat u kome je dato ono to je bitno i za jednog i za drugog, ili
ono to ih, na neki nain, povezuje:

"Alternativa dokazivanju je prikazivanje. Ono prvo podrazumeva

mogunost dovrene nauke, mogunost koja se u Platonovim spisima uvek is-
kuava ispitivanjem, odnosno dijalektikom - tom najviom od svih ljudskih umen-
ja. Ono drugo, prikazivanje, podrazumeva mogunost obmane, jednako kao i
mogunost najvie, otkrivene mudrosti. Smrtni ljudi prirodno tee za ovom
mudrou, ali nikad ne moe biti sasvim izvesno da li su je i koliko dostigli." 258

I kod jednog i kod drugog filozofa, bitne su sledee stvari: dokazivanje i prikazivan-
je, kosmos kao problem, dijalektika uma, zadatost oveku ideje uma, apriornost kao ut-
kanost moi saznanja u ljudskoj dui, samospoznavanje i samoosveivanje, buenje iz ul-
ne usnulosti, matematika, itd., u smislu da:

"Samospoznavanje, samoosveivanje, a time i mogunost uspeha u onoj

igri ( podvukao SD ) koju su smrtnim ljudima nametnule boanske sile, ima dakle
nekog izgleda da se proiri na kosmos, pod uslovom da se otkrije ono umno, ono
to je zajedniko i ljudskoj i boanskoj prirodi." 259

Kod Kanta svet onakav kakav je po sebi, za nas ostaje tajna i zadatak beskonanog
otkrivanja. To je trag daha (koji potie od Heraklita i mitologije ) prisutan i kod Platona i
pesnika, "da priroda voli da se skriva". Ono to se skriva je uvek bilo izazovnije za oveka,
od onoga to se moe jasno videti ili dokazati.

"Ono to ljudi mogu dokazati za njih je manje znaajno od onoga to

mogu sami prikazivati, na razne naine i uvek iznova. Moda se u poetskoj mi-
tologiji nalazi izvorite one najvee mudrosti? Ali pesnici esto obmanjuju i sebe i
druge, prevashodno zato to "priroda voli da se skriva" ( kako je govorio mudrac
iz Efesa ) pa bogom nadahnuti pesnici u stvari samo pokazuju tu volju boanskih
sila da se pred smrtnim rodom skrivaju. Ove sile su dodue podarile ljudima "put"
(metod ) kojim bi ljudi mogli dospeti do najvie i za njih najznaajnije mudrosti,

257
Eugen Fink, UVOD U FILOZOFIJU, str. 132.
258
Branko Pavlovi, TAJNE DIJALOGA TIMAJ, str. 15.
259
Isto, str. 15 - 16.

173
 ali su im istovremeno jako oteale kretanje ( podvukao SD, zato govorimo o kre-
tanju kroz ipraje ) tim putem." 260

Razmotrimo posledicu koja nastaje pokuajem uma da misli svet, tako to on poinje
da misli samog sebe.

1. Transcendentalna dijalektika

U Kritici istog uma, Kant se ne bavi odgovorima na kosmoloka pitanja; njegov

problem nije kosmos neposredno, svet neposredno, niti kosmologija kao iskustvena nauka,
ve su to ideje o kosmosu kao produkti samog ljudskog uma. Kantov problem je, ta na
razum i um mogu saznati nezavisno od samog iskustva, u pravcu istraivanja uzroka za datu
posledicu.

a. Pojam transcendentalnog

Kant se kosmolokim idejama bavi u prvom odseku II knjige Transcendentalne di-

jalektike. Transcendentalna dijalektika je, pored Transcendentalne analitike, deo Transcen-
dentalne logike u Kritici istog uma. Pored Transcendentalne logike, u Kritici postoji i dru-
gi, glavni deo, a to je Transcendentalna estetika.
Sve oblasti kritike261 imaju karakter transcendentalnog. Zato je zadravanje na
poimanju transcendentalnog nuno, radi razumevanja kritike uma. Kako bi zalaenje u is-
toriju i etimologiju 262 pojma transcendentalnog predstavljalo problem za sebe, zadraemo
se na Kantovom odreenju transcendentalnog. Kant, naime, pod transcendentalnim podra-
zumeva: "(...) svako saznanje koje se ne bavi predmetima, ve naim saznanjem predmeta
ukoliko ono treba da je mogue a priori." 263 Zapravo, to je sticanje saznanja o oblicima a
priori koji stoje u osnovi bilo kakvog naeg saznanja predmeta, tj. koji omoguuju nae
saznanje. Razlog tome, po Kantu, je "prosveivanje naeg uma" 264, to bi ga titilo od
zabluda265 i omoguilo mu napredovanje. Saznanje je, dakle, mogue ali je potrebno ispitati
na koji nain je ono mogue. Sticanje saznanja o a priori formama je filozofski postu-
pak,jedan vid samorefleksije, tj. "transcendenalna filozofija jeste filozofija istog, iskljuivo
spekulativnog uma"266 - smatra Kant. Prema tome, moemo, govoriti o saznanju i o tome ta
omoguuje saznanje, da bi se ta filozofija ( koja prouava ono to omoguuje saznanje )
mogla nazvati transcendentalnom filozofijom. Filozofija koja: "(...) posmatra samo razum i

260
Isto, str. 15.
261
Kant povodom toga kae: "Filozofija istog uma je ili propedevtika ( pripremno uvebavanje ) koja ispituje
mo uma u odnosu prema celokupnom istom saznanju a priori i zove se kritika, ili je pak ta filozofija sistem
istog uma (...) i zove se metafizika; (...)." Kant, KRITIKA ISTOG UMA, Kultura, Beograd, 1970, str. 608.
262
itava stvar zapoinje iz tehnikih razloga, kako kae Fink, da bi postepeno zahvatio i samu stvar u njenoj
sutini. "Izvorno naziv metafizika oznaava samo jednu nepriliku, naime, nemogunost da se jednim imenom
oznai ono o emu govore Aristotelovi spisi koji se bave sa "on he on" bivstvujuim kao takvim, a koje je
Aristotel oznaio kao "prote filozofija", kao prva filozofija tehniki, ovi spisi su u celini aristotelovskog kor-
pusa rasporeeni posle knjiga o "Fizici", dakle, "meta ta physika". Kasnije je dolo do preokretanja ovog
poetnog, samo tehnikog oznaavanja, u sadrinsko, u smislu da se meta protumai kao "trans", kao ono to
je sa one strane prirode, kao jedan svojstveniji iza - svet koji stoji iza prirodne pojave." Eugen Fink, UVOD U
FILOZOFIJU, str. 111.
263
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 55.
264
Isto, str. 55.
265
"Prema tome, najvea a moda i jedina korist od svake filozofije istog uma jeste samo negativna; jer
zaista, ta filozofija ne slui kao organon proiravanju naeg saznanja ve kao disciplina ona slui odreivanju
njegovih granica, i umesto da otkriva istine, ona ini tu skromnu uslugu to spreava zablude." Isto, str. 579.
266
Isto, str. 57.

174
sam um u sistemu svih pojmova i osnovnih stavova koji se odnose na predmete uopte, a pri
tom ne predstavljaju objekte koji su dati (ontologija)"267. Ako se pak, predmet miljenja
shvati u najirem moguem smislu, kao predmet miljenja uopte, onda se moe traiti uslov
za apriorno, u samom trancendentalnom saznanju i miljenju uopte.

b. O transcendentalnoj logici

Transcendentalna estetika bie predmet razmatranja prilikom izvoenja kosmolokih

ideja, jer za to izvoenje Kant koristi a priorne forme ulnosti: prostor i vreme, koji su
predmet Kantovog prouavanja transcendentalne estetike. Iz tog razloga preskaemo tran-
scendentalnu estetiku i polazimo od znaenja koga Kant daje logici i transcendentalnoj logi-
ci.
Logika je nauka o pravilima upotrebe razuma. 268 Po Kantu, postoji "logika opte up-
otrebe razuma" i "logika specijalne upotrebe" 269. Logika opte upotrebe razuma sadri
pravila bez kojih nije mogua upotreba razuma uopte. Logika specijalne upotrebe odnosi se
na upotrebu razuma kod odreene vrste predmeta. Opta logika moe biti ista i primenje-
na270. U istoj logici mi apstrahujemo sve empirijske uslove u kojima na razum deluje, ili
sintetie, tj. produkuje znanje. U njoj mi razmatramo formu miljenja uopte, ili nain forme
miljenja. Takva opta i ista logika koja prouava "radnje istog miljenja" ( ako postoje
"pojmovi koji bi se mogli odnositi a priori na predmete" 271 ), je predmet prouavanja tran-
scendentalne logike.

s. Logika kao dijalektika

Opta logika se moe smatrati analitikom. Ona ralanjuje i analizira formalne

uslove za celokupno delanje razuma. Ako se uzme: "(...) da jedna logika (...) izlae opta i
nuna pravila ( onda ona, prim. SD ) mora ba u ovim pravilima da predstavlja kriterijum
istine."272
Ali, mora se rei da se ovi kriterijumi odnose samo na formu istine, jer ono to pro-
tivurei ovim pravilima moralo bi biti lano. Prouavanje ove, iste logike kao analitike, je
posao transcendentalne filozofije ili transcendentalne analitike ( analiza pojmova opte iste
logike )273. Samo suenje, analiza, o logici razuma je prirodna, via sintetika mo. To
znai, da transcendentalna analitika koja sudi o logici razuma predstavlja jedno uoptavanje,
tj. "(...) opta logika ( postaje SD ) tobonji organon (...)"274. Ta optost predstavlja neto to
mora vaiti za saznanje uopte i za saznanje bilo kog predmeta, zapravo, "(...) filozofsko
saznanje posmatra ono to je posebno u onome to je opte (...)" 275. U tom momentu opta
logika, kao analitika, postaje dijalektika. 276 Formalni kriterijum istine opte logike, time,
postaju vaei za istinu uopte, gde saznanje podrazumeva univerzalnost samog predmeta.
Tako a priorno prelazi u sferu transcendentnog. Kriterijumi za formu istine ( poto postaje

267
Isto, str. 611.
268
Videti, isto, str. 89.
269
Isto, str. 89.
270
Videti, isto str. 90.
271
Isto, str. 92.
272
Isto, str. 94.
273
Kant kae: "(...) filozofsko saznanje je saznanje uma na osnovu pojmova (...)." Isto, str. 525.
274
Isto, str. 95.
275
Isto, str. 525.
276
I dijalektika je primenjena logika, jer je predmet dat, ali u najirem obliku. Zato izvesnost postaje problem-
atina. Transcendentalna dijalektika postaje, tako, opta - ista logika, i ne vie u formi razuma, ve u formi
uma.

175
kriterijum za istinu uopte ), gube oslonac u potvrdljivosti. Istina se tako pretvara u dilemu,
a sama dilema moe se oceniti kao privid, tj. kao dijalektika privida. Filozofija koja traga za
tim zato je do privida dolo, jeste transcendentalna filozofija ili transcendentalna analitika
koja ppelazi u transcendentalnu dijalektiku.
Osobinu da se bavi univerzalnou, u obliku upitnosti, ima ljudski um. Sa druge
strane, mesto dijalektike, kao logike privida i transcendentalne filozofoje, je opet ljudski
um. Za transcendentalnu filozofiju mora se vezati jedan iskorak u odnosu na misaonu de-
latnost koja sledi pre nje, tj. na dijalektiku privida i analitiku. U tom smislu transcendentalna
filozofija bi trebala da se razlikuje od ostalih oblika sintetikog miljenja. Jer, ako se ne
razlikuje onda se transcendentalna filozofija svodi na dijalektiku, identifikuje se sa svojim
predmetom ( ono to misli o dijalektici privida i sama ta dijalektika privida su isto ). Ako se
razlikuje, onda u tom iskoraku mora imati oslonca u neemu to nije logika privida ili di-
jalektika, nego neka druga, zapravo trea logika i mo samog uma. Meutim, Kant tvrdi da
se u ljudskom umu "nalaze glavna pravila i maksime njegove upotrebe" 277 i kada um dela i
kada misli o svom delanju. Dakle, transcendentalnu dijalektiku moemo tretirati kao nauku
o idejama uma i kao jednu optu - istu logiku i to, logiku privida. Sama dijalektika je ak-
tivnost uma na delu: to je primenjena logika iji je predmet dat u najirem moguem obimu,
to dovodi do pojave protivurenih tvrenja - sudova koji su jednakovaei.

d. Sintetika mo

Za Kanta:

"Sinteza uopte jeste, (...) prosto dejstvo uobrazilje 278, jedne slepe, i
ako neophodne funkcije due, bez koje apsolutno ne bismo imali nikakvog
saznanja, kojeg smo, meutim, vrlo retko svesni."279

Ovako shvaenu sintezu ne treba izjednaavati sa sintetikom metodom, jer se ovde

ne radi o metodolokom, ve samo o jednom prostom dejstvu due. Sinteza ili sintetika
mo nae due ima ontoloki status i moe se predstaviti kao "sabirajue razasutog", ali ne
kao mehaniko sakupljanje, ve pre kao osvetljavajue i razabirajue, "dati videti neto u
svojoj skupnosti, neto kao neto"280. Sabiranje je dejstvo koga nazivamo sintezom. Sinteza
je, otuda, logos due281. O tom sakupljanju Kant kae:

"Ali veza ( conjunctio ) jedne raznovrsnosti uopte ne moe nikada da

doe u nas preko ula, te, dakle ne moe da se nalazi ni u istoj formi ulnog
opaanja; jer veza je jedan actus spontaiteta moi predstavljanja, i poto se ova
mo, za razliku od ulnosti, mora da nazove razum, to svaka veza - bilo da smo
mi nje svesni ili ne, bilo da se tie veze raznovrsnosti opaaja ili raznih pojmova,
i, kada su u pitanju opaaji, bilo da su oni ulni ili ne ulni - jeste jedna radnja
razuma kojoj emo dati opte naimenovanje sinteza(...)."282

277
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 269.
278
"Ono sabirajue sredite jeste ista uobrazilja (...)." Martin Hajdeger, KANT I PROBLEM METAFIZIKE,
NIRO Mladost, Beograd, 1979, str. 62.
279
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 106.
280
Heidegger, BITAK I VRIJEME, Naprijed, Zagreb, 1985., str. 36.
281
Videti: Branko Bonjak, LOGOS I DIJALEKTIKA, Naprijed, Zagreb, 1961, str. 57 - 65.
282
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 123.

176
 Veza, po Kantu, jeste i predstava sintetikog jedinstva raznovrsnosti. Ovo jedinstvo
je apriorno i ide preko svih pojmova o vezi ( kategorije razuma ve predstavljaju vezu ),
predstavljajui mogunost razuma u njegovoj logikoj upotrebi. Jedinstvo jeste jedna
praosnovna, predstava spontaniteta - misaoni akt ili ista apercepcija. Kant pie:

"Prema tome, samo usled toga to u jednoj svesti mogu da spojim jednu
raznovrsnost datih predstava mogue je da predstavim sebi identitet svesti u
samim tim predstavama tj. analitiko jedinstvo apercepcije mogue je samo pod
predpostavkom nekog sintetikog jedinstva njenog."283

e. O ljudskom umu kao seditu ideja

Napred smo ve konstatovali da je, po Kantu, sedite ideja, logike privida i tran-
scendentalne filozofije, ljudski um. 284
Za Kanta:

"Sve nae saznanje poinje ulima, odakle ide razumu i zavrava se

kod uma, iznad koga se u nama ne nalazi nita vie to bi moglo da prerauje
materijal opaanja i da ga podvodi pod najvie jedinstvo miljenja."285

Um je, dakle, najvia sintetika mo. Otuda, dok je sposobnost razuma da misli ma-
terijal ulnosti, zahvaljujui kategorijama, logici, a u osnovi sintetikom jedinstvu apercep-
cije, dotle um ima za predmet itavo miljenje poevi od ula, preko razuma, do praosnov-
ne moi sinteze. "Ja mislim" u funkciji uma jeste: ja mislim da mislim. Tanije, um ima
sposobnost da stvara pojmove o prethodnim sintezama na osnovu pravila i vlastite logike,
ali i da misli svoju delatnost.286 To miljenje vlastite delatnosti je dato na primeru Kantove
transcendentalne filozofije. Osim filozofije, u samu delatnost uma, spada i matematika. 287
U ovom trenutku treba precizirati da postoji delatnost uma kojom se stvaraju ideje,
ali i prouavanje onoga to lei u osnovi svake ideje. Taj skup uslova za svaku ideju je opet
nekakav pojam kao rod i to bi trebala biti transcendentalna ideja u istom vidu. Zapravo,
Kant, sve ideje uma naziva transcendentalnim: "nazvaemo ih transcendentalnim ideja-
ma"288.
Um je, praktino, trei stupanj kristalizacije, ili ono to je oitovano u sferi sinteze
kao funkcija ljudske due. Delatnost uma moe biti isto formalno - logika upotreba uma, u
vidu moi posrednog zakljuivanja 289, ali i u vidu realne upotrebe uma: "(...) jer u njemu
imaju poreklo izvesni pojmovi i osnovni stavovi koje on ne pozajmljuje ni od ula ni od
razuma."290 Ti pojmovi uma su ideje.

283
Isto, str. 125 - 126.
284
Kant kae: "Meutim, um u svojim pokuajima koje ini, da bi dokuio neto a priori o predmetima i da bi
proirio saznanje izvan granica mogueg iskustva, jeste potpuno dijalektian i njegova varljiva tvrenja nisu
podesna za jedan kanon kakav ipak analitika treba da sadri." Isto, str. 148.
285
Isto, str. 270.
286
"Ali ja pod umom razumem ovde celokupnu viu mo saznanja (...)." Isto, str. 605.
287
Videti, isto, str. 522.
288
Isto, str. 279.
289
Videti, isto, str. 271.
290
Isto, str. 271.

177
 f. Pojam ideje ili transcendentalna ideja

Kant ne pravi razliku izmeu ideje i ideja, kao istih pojmova uma neke vrste ( bar
ne u eksplikativnom smislu ), ve govori o transcendentalnim idejama potujui vlastiti
kritrijum za transcendentalno, kao saznanje o a priornim formama, tj. o idejama kao pojmu
kojim se prekorauje iskustvena datost. Meutim, u kritici se mogu nai odreenja u smislu,
ta jednu ideju ini idejom, tj. mogu se nai bitni uslovi za ideju. Tu se ideje postavljaju kao
predmeti miljenja. 291 Sa druge strane, po Kantu, pojmovi uma se ne mogu definisati ve
samo objasniti ili "filozofske definicije su samo eksplikacije datih pojmova"292. Otuda,
moemo rei da su ideje pojmovi koji se ne mogu definisati. Ova nemogunost dolazi don-
ekle iz formalno - logikog razloga, poto ideje nemaju vii rodni pojam. NJih ne moemo
definisati, ali moemo rei koje uslove mora da ispunjava jedna ideja da bi uopte bila ideja.
U ovom smislu, Kant se zalae ( ali ne u potpunosti ) za ono prvobitno znaenje po pitanju
ideja, i u tom pogledu kae: "Ideje su kod Platona praslike samih stvari a ne samo kljuevi
za mogua iskustva, kao to su kategorije."293 Prema tome, ideja ( eidos ) je oblik ili lik koji
predstavlja "pravilnost reda u ustrojstvu sveta"294. Ideje su lik ili oblik sutine stvari. Ali,
Kant se ne slae sa Platonom da su ideje uzrok stvari i njihova praosnova. U tom pogledu
Kant kae:

"Ako se izdvoji ono to je preterano u izrazu, onda onaj duhovni zamah

ovog filozofa kojim se on penje od kopijskog posmatranja fizikog poretka u
svetu do arhitektonske veze toga reda prema ciljevima, tj. prema idejama (...)." 295

Ideja je za Kanta lik ili oblik stvari, ali u ljudskom umu, i one su produkt samog uma
na bazi najvieg sintetikog principa samog uma, koji po Kantu glasi:

"(...) ako je dato ono to je uslovljeno, onda je dat (tj. nalazi se u predmetu
i njegovoj vezi ) takoe ceo niz uslova koji su jedan drugom podreeni, koji je
niz, prema tome, sam ne uslovljen." 296

Ideja mora biti zamisao apsolutnog totaliteta uslova za neto to je uslovljeno.297

Pojam apsolutnog u sebi nosi obeleje nunosti. Postavlja se pitanje: pod kojim uslovima i
ta znai sama re apsolutno? Po Kantu, moemo govoriti o dva znaenja rei apsolutno.
Prvo, re apsolutno znai da neto vai za neku stvar ako tu stvar posmatramo samu po sebi,
tj. po njenoj unutranjosti. U tom smislu Kant pie: "U ovom znaenju izraz apsolutno -
mogu znaio bi ono to je po sebi ( interne ) mogue, a to je u stvari najmanje to se o jed-
nom predmetu moe kazati (...)."298 Drugo znaenje je da neto vai pod svim uslovima:
"(...) apsolutno - mogu u ovom smislu oznaava ono to je mogue u svakom pogledu pod

291
"Svako saznanje, pie Kant, zahteva neki pojam, pa ma kako da je on nesavren i nejasan. Pojam je po svo-
joj formi uvek neto opte i slui kao pravilo." Isto, str. 628.
292
Isto, str. 536.
293
Isto, str.280.
294
Isto, str. 283.
295
Isto, str. 283.
296
Isto, str. 276.
297
"(...), to znai Ideje u Kantovom smislu. Nema idealnosti, a da neka Ideja u Kantovom smislu nije na dije-
lu, koja otvara mogunost neogranienoj beskonanosti propisanog napretka, ili beskonanosti doputenih
ponavljanja. Ova idealnost jeste samo forma u kojoj se prisutnost nekog predmeta uopte moe ponavljati kao
ista." ak Derida, GLAS I FENOMEN, str.36.
298
Kant, KITIKA ISTOG UMA, str. 287.

178
svim uslovima, a to je opet najvie to mogu rei o mogunosti jedne stvari (...)."299 Ovde je
iskazano najvie, jer se stvar postavlja u sve mogue odnose. Meutim, postavlja se pitanje,
gde je nunost same stvari, tj. apsolutna nunost: u samoj stvari, u odnosima, ili i u jednom i
u drugom? Apsolutna nunost u samoj stvari je po Kantu "u nekim sluajevima jedan pot-
puno prazan izraz"300. Jer, ako je neto nuno po svojoj unutranjosti, mi ne moemo rei da
njegova suprotnost vai, a bez da ga stavljamo u odnose i relacije. Zato taj pojam ostaje pra-
zan. Ako neto ima nunu osobinu, pa se uspostave odnosi i konstatuje da je njegova su-
protnost u svakom pogledu nemogua, onda mi tek preko tih odnosa gradimo pojam stvari i
odreujemo nunost. Kant se odluuje za znaenje rei apsolutno, u smislu nunosti stvari,
dovedene pod svim uslovima i po sebi date, i ako je stavimo u sve mogue uslove. Ovo
znaenje rei - apsolutno, Kant stavlja nasuprot "ono to vai samo relativno ( pod nekim
uslovima - kategorijalno SD ) ili u naroitom smislu "301.
Pre nego to preemo na pojam totaliteta, koji stoji u nunoj vezi sa apsolutnim ( jer
videli smo da apsolutna nunost vai preko potpune celine uslova ), treba rei da najvii
analitiki princip uma sledi iz njegove prirodne moi. U logikoj moi uma, ovaj princip
glasi: "(...) da se za uslovljeno saznanje razuma nae ono ne uslovljeno kojim se njegovo
jedinstvo zavrava."302
Delatnost uma moe biti isto formalno - logika upotreba uma: "(...) kao mo
posrednog zakljuivanja"303, "I realna upotreba uma jer u njemu imaju poreklo izvesni
pojmovi i osnovni stavovi koje on ne pozajmljuje ni od ula ni od razuma." 304 Realna upo-
treba uma moe se izvesti pomou logike upotrebe uma. Tako Kant pie: "(...) po analogiji
sa pojmovima razuma, ( moemo SD ) oekivati da e logiki pojam dati klju za transcen-
dentalni pojam (...) ili za genealoko stablo pojma uma." 305
Sposobnost uma, u logikom smislu, je posredno - deduktivno zakljuivanje. Kod
deduktivnog zakljuivanja uma mi: "(...) ograniavamo jedan predikat na jedan izvestan
predmet, poto smo ga pre toga zamislili u gornjoj premisi pod izvesnim uslovima u nje-
govom celom obimu. Ova potpuna veliina obima u odnosu na jedan takav uslov zove se
optost ( universalitas)(...)."306 Kad ovaj obim u odnosu na jedan takav uslov stavimo pod
sve mogue uslove, onda dobijamo i totalitet uslova. Prema tome, ideje uma moraju ispun-
javati uslov da budu pojam o totalitetu uslova, a ne o jednom uslovu za bilo ta, ako je ono
uslovljeno. Totalitet uslova za neto to je uslovljeno je apsolutna nunost, u irem znaen-
ju. Ovaj apsolutni toalitet uslova ne moe biti uslovljen, ne moe imati neki uslov izvan
sebe ( to e se oitovati kod izvoenja kosmolokih ideja ). Uzdizanje do apsolutnog to-
taliteta uslova za neto to je uslovljeno, omoguuje umu da shvata307 ono to razum misli
kao razumevanje308.
Sledee obeleje svake ideje je u tome da se one ne mogu dedukovati iz uma, kao to
je to sluaj sa katagorijama razuma, niti se pak mogu konstruisati u iskustvu, formirajui se

299
Isto, str. 287.
300
Isto, str. 287 - 288.
301
Isto, str. 288.
302
Isto, str. 276.
303
Isto, str. 271.
304
Isto, str. 271.
305
Isto, str. 271.
306
Isto, str. 285 - 286.
307
Kant kae: "(...) da bi smo neku stvar potpuno saznali mi moramo saznati sve to je mogue, pa da je time
odredimo potpuno, bilo potvrdno bilo odreno. Prema tome, potpuna odredba jeste jedan pojam koji mi nikada
ne moemo predstaviti in concreto u njegovom totalitetu, te se, dakle, osniva na jednoj ideji koja ima svoje
sedite jedino u umu koji propisuje razumu pravilo njegove potpune upotrebe(...)." Isto, str. 434.
308
Videti isto, str. 278.

179
u pojam, kao to je to sluaj sa matematikim pojmovima 309. Idejama ne mogu odgovarati
nikakvi predmeti u iskustvu, ve samo pojmovi i to pojmovi razuma.
Zato ideje ne mogu biti dedukovane, po analogiji, sa pojmovima razuma? Zato to,
po Kantu: "(...) ideje istog uma ne doputaju onakvu jednu dedukciju kao to je dedukcija
kategorija; (...)."310 Dedukcija pojmova razuma je mogua jer: "veza( conjuctio ) jedne
raznovrsnosti uopte ne moe nikada da doe u nas preko ula."311 U suprotnom, nae
saznanje ne bi bilo nae, niti bi bilo sigurno, jer bi se zasnivalo na iskustvu koje, po Kantu,
ne zavisi od nas. Naime: "(...) sva raznovrsnost opaanja stoji pod uslovom praosnovnog
sintetikog jedinstva apercepcije."312
Transcendentalno jedinstvo, koje svu raznovrsnost opaaja podvodi pod neki pojam
o objektu, je sama konkretna "(...) radnja razuma koja dovodi raznovrsnost datih predstava (
bilo opaaja ili pojmova ) pod jednu apercepciju uopte, jeste logika forma sudova." 313 To
suenje omoguuju kategorije ili isti apriorni pojmovi razuma. Ovakva dedukcija, dakle,
nije ( u punoj meri ) mogua kada se radi o pojmovima uma. Svakako je i saznanje uma
nekakva sintetika mo, ali ideje uma, kao oblik saznanja, jesu, videli smo, saznanje o ap-
solutnom totalitetu uslova za neto to je dato kao uslovljeno, a to znai da je sinteza pret-
postavljajua. Ta najvea mogua irina obima predstavlja nemogunost da se do predmeta
ikako doe. Naime,

"ideja je zapravo jedan heuristian, a ne neki ostenzivni pojam"314

Ili, uobrazilja kao pronalazatvo ne moe se dedukovati, jer ona, zapravo, predstavlja
istu prirodnu mo kreacije. Otuda, ideja jeste pojam koji, izmeu ostalog, omoguuje kre-
tanje razuma, tj. slui kao regulativni princip "otvarajui nove puteve koje su razumu
nepoznate"315. I ako su ideje plod kreacije i kao ideje nikada nemaju predmet u iskustvu, ne
moemo ih shvatati kao fiktivne pojmove, ve su one hipoteze koje se oslanjaju na razum i
omoguuju njegovo kretanje; kada se ne bi oslanjale na razum, one bi postale iste fikci-
je.316

g. Broj ideja uma

Um je, to se broja ideja tie, ogranien mogunostima razuma. To ne znai da je on

apsolutno uslovljen u kreaciji ideja, ve da ideje ne bi bile fikcije, um mora da se kree
shodno broju odnosa koje razum sebi predstavlja posredstvom kategorija, ili u okviru
moguih odnosa koje "mogu imati nae predstave" 317. Videli smo, da u logikom smislu,
um poseduje sposobnost posrednog - deduktivnog zakljuivanja. Vrste ovog posrednog
zakljuivanja odreuju se na osnovu vrsta veza koje mogu imati sudovi u okviru logike
moi razuma. Zakljuci mogu biti:

"1. odnos prema subjektu, 2. odnos prema raznovrsnosti objekata u pojavi,

3. odnos prema svim stvarima uopte."318

309
"Konstruisati jedan pojam znai: predstaviti a priori onaj opaaj koji mu odgovara." Isto, str. 525.
310
Isto, str. 496.
311
Isto, str. 123.
312
Isto, str. 127.
313
Isto, str. 131.
314
Isto, str. 497.
315
Isto, str. 503.
316
Videti, isto, str. 563.
317
Isto, str. 293
318
Isto, str. 293.

180
 Ako se ovi odnosi proire na apsolutni totalitet uslova uopte, onda se sve ideje uma
mogu podeliti u tri klase. Po Kantu, um e:

"(...) morati da trai PRVO jedno ne uslovljeno za kategoriku sintezu u

jednom subjektu. DRUGO za hipotetiku sintezu lanova jednog niza. TRE]E za
disjunktivnu sintezu delova u jednom sistemu."319

Misaoni subjekt je predmet psihologije; svet, ili skup svih pojava je predmet kos-
mologije; a uslov svega to se moe zamisliti (bie svih bia ), je predmet teologije. Otuda
su discipline o istim idejama uma, racionalna psihologija, racionalna kosmologija i racion-
alna teologija. 320 Prema tome, svaka ideja uma pripada nekoj vrsti ideja i odreenoj disci-
plini koja se njima bavi.

2. Sistem kosmolokih ideja, ili o racionalnoj kosmologiji

"I onoliko je dijelova filozofije koliko je bivstava (bivstvo = / SD ); tako te je

nuno da jedna od njih bude prva, a druga slijedea. Jer i bitak (SD ) ( i jedno SD
) umah donose rodove, i stoga e znanosti njima odgovarati. Naime, filozof se kae kao i
matematik, jer i matematika ima djelove, pa u njoj postoji prva, druga i slijedee znanos-
ti."321
Dijalektika kao logika privida, u kojoj se manifestuju protivurenosti u vidu suprot-
nih stavova ( ideja ) o neemu uslovljenom, je delatnost uma i predmet transcendentalne di-
jalektike koja je, sa svoje strane, opet, produkt uma. Ova transcendentalna dijalektika otkri-
va logiku dijalektike uma i produkte takve logike. Meutim, kako je cilj ovog dela naeg
rada analiza kosmolokih ideja, mi emo usmeriti svoje interesovanje ka drugoj klasi ideja,
ka kosmolokim idejama uma. To je vrsta privida i protivurenosti koju Kant naziva, an-
tinomijama uma. Transcendentalna disciplina, o kojoj e biti rei, a koja se bavi ovom an-
tinominou, je racionalna kosmologija. Pre nego to budemo preli na izlaganje problema
racionalne kosmologije, moramo se pozabaviti pojmom sinteze koja se provlai kroz itavu
Kantovu kritiku ljudskog uma, a s druge strane, to racionalna kosmologija moe biti osno-
va za bilo koje tumaenje sveta, bilo u oblasti filozofije ili pak u oblasti nauke.

a. Pojam sistem kod Kanta

U ovom delu elimo da ukaemo na to: u kojim delovima kritike analize naeg
saznanja, Kant upotrebljava izraz sinteza, i da objasnimo ta za njega ovaj izraz znai.
Ovakvo promiljanje je vano, jer direktno vodi ka kosmologiji u smislu njenog utemeljenja
kako u filozofiji tako i u posebnim naukama. Ako kosmologija moe da se konstituie kao

319
Isto, str. 286.
320
"Odvajkada se metafizika delila na tri glavna dela: ontologiju, kosmologiju i psihologiju; ontologiji se do-
deljuje istraivanje poslednjih naela Bia, kosmologiji objanjenje one polovine pojavnog sveta poslednjim
naelima Bia, koja predstavlja spoljanju stvarnost u suprotnosti prema unutranjoj stvarnosti svesti,
takozvana nesvesna priroda, a psihologiji objanjenje unutranje stvarnosti, duha, istim ontolokim naelima."
Branimir Petronijevi, NAELA METAFIZIKE I, BIGZ, Beograd, 1986, str. 37.
Zapravo: "U tradicionalnoj metafizici 18. veka, pie Fink, koju su preteno izgradili lajbnicovci Volf, Baum-
garten i Kruzijus, nalazimo sledei nacrt metafizike problematike: A. metaphysica generalis ( uenje o ens
comunte ) i B. metaphysica specialis, koja se rastavlja na tri naziva, u kojima lako moemo prepoznati naa tri
pitanja o svetu, istini i bogu, naime na racionalnu kosmologiju, racionalnu psihologiju i racionalnu teologiju."
Eugen Fink, UVOD U FILOZOFIJU, str. 112.
321
Aistotel, METAFIZIKA, 1004a 2 - 7.

181
sreeno znanje, sa odreenim oblijem, onda ona ima pravo na postojanje, ali to je moda
vanije, time ona postaje sreeno i izdiferencirano znanje.
Kant koristi izraz sistem u transcendentalnoj analitici. Ova analitika, kao to smo vi-
deli u prethodnom delu prouava isto apriorno saznanje razuma. Meutim, prouavanje
ovog saznanja ne moe biti nabrajanje onoga to se tu i tamo otkriva kao funkcija razuma ili
kao prosta celina svih tih datosti, ve transcendentalna analitika mora imati izgled sreene
celine ( jer ne - red ne moe da se misli ). U tom smislu Kant kae:

"Ali ova potpunost jedne nauke ne moe se priznati sa sigurnou na os-

novu proste procene jednog agregata koji je postao iz samih pokuaja; otuda je
ona mogua samo na osnovu jedne ideje o celini racionalnog saznanja a priori,
kao i na osnovu njome odreene podele pojmova koji je sainjavaju, dakle, samo
na osnovu njihove uzajamne veze u jednom sistemu ( nunost metafizike i gubitak
sveta SD)."322

Jedno znanje o neemu, u ovom sluaju znanje o delatnosti razuma u vidu transcen-
dentalne analitike, mora imati oblije sistematizovane celine da bi se tretiralo kao nauno
saznanje - znanje. Ta celina mora biti sreena na osnovu jedne ideja, koja, zapravo, odreu-
je prirodu povezanosti delova u celinu; ta ideja je princip sreivanja delova u celinu. Sami
delovi, u ovom sluaju, su pojmovi i osnovni stavovi istog razuma. Shodno tome, ove
pojmove razuma treba izvesti iz ovog osnovnog naela ili principa, zatim treba dokazati
same stavove, da bi sistem imao svoje opravdanje i da bi princip stekao potvrdu, vaenje i
ispravnost. Uz to, samim tim se odreuje i oblast vaenja sistema, granice i okolna podruja
na koja se princip, samog sistema, oslanja. Otuda, sam princip mora biti iri od sistema.
Mada je o principu, unutar Kantove kritike ljudskog uma bilo rei, treba ga opet navesti, jer
predstavlja kljuno odreenje Kantovog sistema transcendentalne analitike. Taj princip
glasi:

"(...) sva raznovrsnost opaaja stoji pod uslovima praosnovnog - sin-

tetikog jedinstva apercepcije. ( podvukao SD )"323

Ako se ovaj princip posmatra u njegovom funkcionisanju, onda je on dat kao mo

povezivanja na osnovu logikih konstanti i pojmova u obliku suenja. 324 Konstante u sudo-
vima predstavljaju prirodnu sposobnost razuma, a da bi one imale ulogu, moraju da postoje
(opet kao prirodna mo ) a priori pojmovi razuma ili kategorije koje e on povezivati. U tom
pogledu Kant kae: "Sada je na zadatak da sistematski izloimo sudove koje razum uz svu
kritiku opreznost zaista proizvodi a priori; naa tabela kategorija pruie u tom cilju
nesumnjivo jedno prirodno i pouzdano uputstvo."325 Izvoenje omoguuje jedno naelo
izvedeno iz glavnog principa razuma. To je naelo svih sintetikih sudova, i ono glasi: "(...)
svaki predmet stoji pod nunim uslovima sintetikog jedinstva raznovrsnosti opaaja u jed-
nom moguem iskustvu."326 Kant izvodi i dokazuje ove stavove razuma, koji predstavljaju
"pravila objektivne upotrebe kategorija" 327. Sve ove stavove Kant je grupisao kao aksio-
matske, anticipatorske, analoke i postulirajue. 328 Ovako ureen sistem istog saznanja
322
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 97.
323
Isto, str. 97.
324
U osnovi stoji logika mo. Ono to Kant uzima kao aksiomatino, jeste ba ta logika mo razuma koja se
ispoljava u obliku pojmova, sudova i veza. Videti, isto, str. 148.
325
Isto, str. 159.
326
Isto, str. 165.
327
Isto, str. 167.
328
Videti, isto, str. 167.

182
razuma, ili transcendentalne analitike, moe se nai kao podloga u transcendentalnoj di-
jalektici i u racionalnoj kosmologiji.

b. Polazne odredbe za izvoenje kosmolokih ideja

Kritika analiza antinomija uma treba da pokae osnovne uslove i stavove racionalne
kosmologije. 329 Meutim, mogli bi smo rei da je to ve racionalna kosmologija, jer se
poimanje kosmosa, na bazi saznanja razuma, ve deava u ljudskom umu, manifestujui se
kao dijalektika. Govor o ovoj dijalektici - o njenoj osnovi, i kada se radi o kosmolokim
idejama, je, ve, uspostavljanje racionalne kosmologije.
Poto je re o sistemu kosmolokih ideja, datog u okvirima sistema transcendental-
nih ideja uopte, treba ukazati na osnovni princip kojim se obrazuje ovaj sistem. Osnovni
princip je:

"(...) da se za uslovljeno saznanje razuma nae ono ne uslovljeno kojim

se njegovo jedinstvo zavruje." ( potencirao SD )

Ali, ova logika maksima ne moe drugaije postati princip istog uma, osim na taj
nain to e se predpostaviti ovo: "(...) ako je dato ono to je uslovljeno, onda je dat ( tj. nal-
azi se u predmetu i njegovoj vezi ) takoe ceo niz uslova koji su jedan drugome podreeni,
koji je niz, prema tome, sam neuslovljen." 330
Ovo je svakako princip delovanja uma, pa se zbog toga moe rei i princip transcen-
dentalne filozofije, ako je ona delatnost uma. Osnova ovog principa nalazi se u sintetikoj
moi due kao uobrazilje, koja se manifestuje u ljudskom razumu, a u okviru uma znai
proirenje te moi do najveih moguih razmera; jer je um mo saznanja iznad koje nema
vee moi.
Iz, gore navedenog, principa uma treba izvesti princip za sistem kosmolokih ideja
ili princip racionalne kosmologije. Po Kantu:

"Sve transcendentalne ideje, ukoliko se odnose na apsolutni totalitet u

sintezi pojava, zovem kosmolokim pojmovima ( potencirao SD )(...)"331, "(...)
ukoliko se taj totalitet tie uzlaznog niza uslova za neto uslovljeno koje je dato,
te, dakle, ne i onda kada je re o silaznoj liniji posledica ." 332

Prema tome, kosmoloke ideje nastaju delatnou uma, kada se on bavi celinom re-
gresivnih nizova; polazei od onoga to je dato, od pojava i ide ka nekim udaljenim uslo-
vima ( totalitetu toga niza ) a ne ka nizu posledica. Logika mo uma je svakako presudna
za njegovu delatnost, ali se mora konstatovati da se ta mo realizuje uz pomo kategorija
razuma. U sluaju kosmolokih ideja, Kant smatra da treba uskladiti kategorije razuma sa
kosmolokim idejama, polazei od "dva praosnovna ljuanta svakog naeg opaaja: prostor i
vreme."333 Ovde se moe postaviti pitanje: Zato su potrebni prostor i vreme, za izvoenje
kosmolikih ideja, kada se um odnosi jedino prema pojmovima razuma? Pre nego damo od-
govor na ovo pitanje, moramo konstatovati da se, po Kantu, ideje odnose na svet kao "spoj
svih pojava" i da "svet uzet u transcendentalnom smislu znai apsolutni totalitet skupa stvari

329
"(...) tako e antinomije istog uma pokazati transcendentalne osnovne stavove neke vajno iste ( racionalne
) kosmologije (...)." Isto, str. 321.
330
Isto, str. 276.
331
Isto, str. 320.
332
Isto, str. 322.
333
Isto, str. 323.

183
koje egzistiraju"334 Na ovom "bezuslovnom totalitetu (...) se osniva i pojam o svemiru, koji
je takoe samo jedna ideja"335. Prema tome, svet je, za Kanta, kosmos ili, za njega je prirod-
no da je svet kosmos, a da je sve to dato u obliku jedne ideje, ideje o svemiru. Praktino,
jedna slepa funkcija due - uobrazilja, ima za nuan uslov svet kao kosmos ("Svet je jedan
aprioran pojam; on ima istu onu apriornost kao i pojam bivstvujueg, on. Gde god su on i
einai oigledni, istovremeno je oito i hen, jednost sveta." 336 ). Poto je ovakav svet skup
ureenih pojava, postavljaju se pitanje: Kako je on ureen? Zato je tako ureen?

s. Prostor i vreme kao polazite za regresiju nizova

Na poetku Kritike istoga uma, Kant ukazuje na to da su praosnovna ljuanta337

svakog naeg opaanja, prostor i vreme. U ovom odreenju uslova za bilo koje opaanje,
imamo nekoliko pojmova od kojih, zapravo, treba poi. To su, nae praosnovno opaanje i
pojam ljuanta. U analizi ovih pojmova, poeemo od pojma naeg opaanja.
Za Kanta:
"Naa sposobnost ( receptiviteta ) da primamo predstave prema nainu
kako nas predmeti aficiraju zove se ulnost. ( potencirao SD )"338

Nama su, dakle, predmeti dati posredstvom ulnosti u obliku opaaja. Analizirajui
konstataciju iz prethodnog citata, moemo primetiti da Kant stavlja, na prvo mesto nau
sposobnost, zatim predmete, pa tek onda sledi aficiranje. Na je poloaj, u momentu afici-
ranja, trpno stanje, jer predmeti nas aficiraju. Ako bi pretpostavili da nas kojim sluajem
nema, onda ne bi bilo ni mogunosti za aficiranje. Ako pak zanemarimo predmete, onda ne
bi postojalo ono to nas aficira. Ovo stavljanje u zagrade, pokazuje da su glavni akteri u
afekciji, predmeti i mi. Meutim, ako stvari posmatramo na ovaj nain, mi neemo doi do
prave prirode naeg opaanja, niti pak do pravog smisla osnovnih ljuanta prostora i vremena
kao kolikosti i tolikosti. Zato bi se, moda, moglo poi od onoga to je, na prvi pogled,
izvedeno, a to je aficiranje 339. Aficiranje je odnos i radnja. Potenciranjem afekcije prebacu-
jemo vanost sa mi i predmeti na njihov odnos, tj. na afekciju. Jer, upravo afekcija nas i
predmete, na neki nain, omoguuje. Ona dovodi do kristalizacije onoga to smatramo kao
mi i predmeti , zapravo ono mi, predmeti ( bez konjunkcije i ).
Afekcija kao delovanje i radnja pokazuje se u obliku oseaja: "Ono u pojavi to od-
govara oseaju ja nazivam njenom materijom, a ono to ini da se raznovrsnost u pojavi
moe urediti u izvesne odnose ja nazivam formom pojave."340 Dakle, sam oseaj je
neizvestan kao momenat aficiranja i tek formom pojava on postaje izvestan, kroz odnos -
aficiranje. Ovaj izraz izvesni moe imati i znaenje neki ( izvesni ljudi ili neki ljudi ).341 Taj
izraz ne treba jedino svoditi na neki, ve i na izvesnost. Moemo postaviti pitanje: Kako se
iza fiksiranja i oseaja raa izvesnot, kao ono umirujue za samu afekciju? Ovo nas pitanje
usmerava na druga dva praosnovna elementa - ljuanta opaaja, na kolikost i tolikost. Koli-

334
Isto, str. 328.
335
Isto, str. 320.
336
Eugen Fink, UVOD U FILOZOFIJU, str. 143.
337
Latinski pridev: ljuantus - a, um, znai: koliko, koliki, toliki, toliko ( o trajanju ).
338
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 61.
339
Aficio - is, feci, fectum izmeu ostalog znai dovesti u poloaj.
340
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 61 - 62.
341
"(...) in geissen Verhaltnissen geordenet (.. ). Kant, KRITIK REINEN VERNUNFT, Philip Reclam jun,
Stuttgart, 1968, str. 81.
Nemaki izraz genjissen je glagolski oblik - past perfekt glagola Sein, to znai biti, postojati. Gevi moe
znaiti neki ili izvesni, pa kao prolo vreme odreuje radnju u kojoj se neto ( tj. neki ) oblikovao u izvesno.

184
kost i tolikost se kristaliu u prostor i vreme, koji su za Kanta iste forme ulnosti i u nama
dati a priori "bez nekog stvarnog predmeta ula ili opaaja " 342. U tom smislu Kant pie:

"Ova ista forma ulnosti zvae se i sama ist opaaj. Tako, kada ja od
predstava jednog tela odvojim ono to razum u njemu zamilja, kao to su: sup-
stancija, sila, deljivost itd., isto tako i ono to pripada oseaju, kao to su: nepro-
dornost, tvrdoa itd., onda mi od ovog empirinog opaaja preostaje jo neto,
naime, prostornost i oblik."343

Prostornost i oblik su, dakle, izvesnost u smislu neki. Slino je i sa vremenom u kon-
stituisanju onog neki, s tim to ono sledi iz procesa odreivanja prostornosti, i kod Kanta se
javlja kao forma unutranjeg ula. Ne treba izjednaavati prostornost i oblik, mada se oni u
jednom momentu oituju zajedno. Prvi linijski momenat je poetak izvesnosti, a kretanje ka
povrinskom i trodimenzionalnom je tek uobliavanje, tj. kolikost. Vreme se, meutim, kris-
talie kao trajanje uobliavanja od momenta linijskog do trodimenzionalnog. Uobliavanje
ne mora biti samo prostorno, ve i bilo kakvo drugo, da bi svako to uobliavanje podra-
zumevalo trajanje - vreme. Prostor i vreme 344, kao i mi i predmeti, jesu izvesni pojmovi
izvedeni u procesu oblikovanja. Izvesnost je oslobaanje. Kako to nisu krajnji oblici u od-
nosu na mogunost pojavnosti, onda se ne radi o potpunom oslobaanju niti o potpunoj
izvesnosti, ve o jednom stalnom putu ka njima.
Oblikovanje je mo due, shvaena kao sinteza ili stvaralaka snaga. Kako ta snaga
predstavlja stalni proces u traenju krajnje izvesnosti, onda se u sintetikoj moi due, kao
mo uobrazilje, pojavljuju konane ( one krajnje ) mogunosti, u obliku ideja. 345
Uzimajui prostor i vreme kao isto kolikost i tolikost, Kant smatra da su to prvi
uslovi za regresiju niza. Vreme je, zapravo, "formalni uslov svih nizova" 346 i jedna praosno-
va u smislu odreenja onoga pre i posle ili "onoga to je prolo" "od onoga to je
budue"347. Otuda, u pogledu regresivnosti, na kojoj poivaju kosmosloke ideje, sadanji
trenutak je uslovljen prolim vremenom. 348
U odnosu na prostor, kao arche ulnosti, Kant pie: "Ideja apsolutnog totaliteta sin-
teze uslova odnosi se i na prostor."349 To u smislu, da svaki ogranieni prostor podrazumeva
"drugi prostor kao uslov svoje granice."350 Kant kae:

342
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 62.
343
Isto, str. 62.
344
Vreme se ne manifestuje samo u prostorno - geometrijskom oblikovanju, ve je prisutno u celom procesu
nastanka izvesnosti. Zato se danas govori o raznim vrstama vremena i smatra se da postoji sedam vrsta ili
strela vremena.
345
Dakle, Kant kosmoloke ideje izvodi polazei od prostora i vremena posredstvom kategorija razuma. Time
se izvesnost, i sam kosmos, nadaje preko prostorno - vremenskih vizura i koordinata, to moemo uzeti kao
osiromaenje - gubitak bogatstva sveta, njegovog dynamis. Tu moemo prihvatiti Hegelovo miljenje pov-
odom Kantovog izvoenja kosmolokih ideja. Hegel kae: "Glavna stvar koju treba primjetiti jest da je an-
tinomija sadrana ne samo u etiri posebna predmeta koji su uzeti iz kosmologije, nego, naprotiv, u svim
predmetima svih vrsta, u svim predoxbama, pojmovima i idejama." Hegel, ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH
ZNANOSTI, Veselin Maslea, Sarajevo, 1987, str. 72.
Postoji mnotvo antinomija, to polje sveta je pravo ipraje i bezizlaz.
346
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 323.
347
Isto, str. 323.
348
"Izvestan red" je ve odreenost kosmosa kao ureenog sveta vidljivih stvari, gde ureivanje ide od
prolosti ka budunosti. Bilo kao izvesnost za subjekta ili ureivanje za Platona, princip je isti.
349
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 324.
350
Isto, str. 324.

185
 "Prostor i vreme jesu ljuanta cotinua 351, jer ne moe da postoji ni jedan
njihov deo koji ne zatvaraju granice ( take i momenti ); tj. svaki deo prostora i
vremena moe biti dat samo tako to je on opet prostor i vreme. Dakle, prostor se
sastoji samo iz prostora, vreme samo iz vremena." 352

d. Dalje izvoenje kosmolokih ideja, preko kategorija

razuma

Kategorije, i sposobnost suenja, su mogunosti razuma. Kant koristi kategorije da

bi izveo ideje uma, ali u tom izvoenju upotrebljava jo neto, a to su apriorni stavovi razu-
ma. Ti stavovi slue razumu radi usklaivanja kategorija i pojava u samom suenju. Kate-
gorije i stavovi, u ovom sluaju, nisu jedno te isto, mada su stavovi razuma izvedeni iz
logike moi i kategorija. Meutim, Kant ne pokazuje (eksplicitno ) da koristi ove stavove
razuma, prilikom izvoenja ideja uma. Dakle, treba pokazati kako na filozof izvodi ideje
uma iz kategorija i stavova razuma. Kant pie sledee: "Otuda, prema etiri glavna naziva
kategorija ne postoji vie ve samo etiri kosmoloke ideje kada se, naime, odaberu one kat-
egorije koje nuno impliciraju neki niz u sintezi raznovrsnosti." 353
Iz kategorija kvantiteta mogue je izvesti stav o regresiji niza u smislu jedininosti,
mnotvenosti, celokupnosti prostora i vremena. Kant kae:

"Ja sadanji trenutak mogu da smatram u odnosu prema prolom vremenu

samo kao uslovljen (...)."354 Zatim, "(...) moram svaki ogranieni prostor da
smatram u toliko za uslovljen ukoliko on predstavlja neki drugi prostor kao uslov
svoje garancije, itd."355

Prema tome, apsolutni totalitet sinteze, u nizu uslova, odnosi se na prostor i na

vreme, a u skladu sa kategorijom kvantiteta. Iz ovoga nuno sledi ideja uma o konanosti -
beskonanosti kosmosa.
Regresija niza je mogua i kod druge klase kategorija, kod kategorije realiteta,
zapravo, kod realiteta u prostoru, tj. materije i njene deljivosti. Ova regresija je, donekle,
slina predhodnoj, jer se svodi na prostornost, a zatim na jedininost i mnotvenost.
Trea grupa kategorija omoguuje regresivni niz, ali ne sve kategorije, ve samo
kategorije uzroka i posledice.
I poslednja grupa kategorija ( po modalitetu ) omoguuje regresiju niza, u smislu
kretanja od onoga to je sluajno ka onom uslovljavajuem. Trei i etvrti niz su slini.

e. Apsolutni totalitet sinteze pojava

O svim pojmovima, koji se nalaze u naslovu, je bilo rei. Posmatrajmo ih ovako

povezane, tj. ta je apsolutni totalitet sinteze pojava?
Poimo od samih pojava. Ono to se pojavljuje su oseaji. Oseaji su materijal poja-
va. Oseaji su, kao to smo napred videli, izvedeni iz aficiranja. Ono to ureuje oseaje, u
izvesne odnose, su prostor i vreme. Mi, u aktu spontaniteta, elimo da oseaje uinimo
izvesnim. Tu govorimo o istovremenosti. Mada je to drugo vreme, od onog a priori ulnog u
objedinjavanju oseaja - prostorno - vremenskog. Oseaji se oblikuju u prostorno
351
isti apstraktni pojmovi bez oblikovanja i izvesnosti - forma zeva
352
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 175.
353
Isto, str. 325.
354
Isto, str. 323.
355
Isto, str. 324. Kontinuitet prostora i vremena: prostor se deli i nalazi samo u prostoru, i vreme u vremenu.

186
vremenskom kontinuumu nae ulnosti. Kategorije kvantiteta, u odnosu na takav materijal
ulnosti, tek omoguuju diskontinuitet u vidu jedininosti, mnotvenosti i celokunosti. Tako
se dolazi do odreenja kolikosti i tolikosti. Po inerciji je mogue ostvariti zamisao o toj kol-
ikosti i tolikosti, ili apsolutni totalitet sinteze pojava o kolikosti i tolikosti.
Apsolutna sinteza je jo oiglednija u drugoj regresiji niza, tj. u odnosu na kategori-
ju realiteta. Kant pie: "Tako je realitet u prostoru, tj. materija neto uslovljeno iji su unu-
tranji uslovi delovi i delovi delova su njegovi daleki uslovi, (...)."356
To znai mogunost u obliku apsolutne potpunosti deljenja neke date stvari u poja-
vi. 357 Kod ove regresije niza, ono to uslovljava, su delovi delova. Re je o shvatanju koje
poiva na principu, da je deo osnovniji i stariji ( u smislu elementuma ili atoma), a samim
tim uslovljavajui, a to omoguuje ( opet ) totalitet sinteze u nizu pojava.
Izvoenje ovog niza regresije moemo posmatrati i preko apriornog stava razuma
koji glasi: ono to je realno ima intenzivnu veliinu.358 Za Kanta, prostor i vreme, nikako se
ne mogu opaziti po sebi. Naime, kolikost i tolikost je uvek data u odnosu na afekciju i
oseaj. Ali, dok je "materija svake pojave data samo a posteriori" 359, dotle su forme ob-
likovanja a priorne. Otuda, pojave sadre u sebi "pored istog opaaja, jo i materiju za neki
objekat uopte"360. Materija je ono to dovodi do toga da empirika svest poraste, u izves-
nom vremenu, od niega ( nulta pozicija ) do nekakve mere. Materija je "dakle jedna inten-
zivna veliina" koja ima, uvek, jedan "stepen uticaja na ula" 361. Materija je realitas phae-
nomenon ili ono to u opaaju odgovara oseaju. 362 Taj fenomen - oseaj, pie Kant:

"(...) sposoban je da se smanjuje, tako da moe opadati i postepeno iez-

nuti. Otuda izmeu realiteta u pojavi i negacije postoji neprekidna veza izmeu
mnogih moguih meuoseaja, ija je meusobna razlika uvek manja od razlike
izmeu datog oseaja i nule (...). Tj. realitet u pojavi uvek ima neku veliinu." 363

Preko smanjivanja intenziteta oseaja, u sve manje i manje oseaje, moe se uobliiti
ideja deljivosti materije kao uzroka oseaja ili kao sam oseaj. Preko afekcije nastaje feno-
men koji, praktino, uplivava sa odreenim intenzitetom u na ulni aparat. Kant kae: "Ja
nazivam intenzivnom onu veliinu koja se aprehendira samo kao jedinstvo i u kojoj se moe
predstaviti samo na osnovu pribliavanja negaciji = 0." 364 Aprehenzija je, zapravo,
usveavanje sadraja jedne predstave. Svaki sadraj je veliina koju moemo neprestano
smanjivati, 365 a taj sadraj je, ustvari, kvalitativna datost ( to je sluaj npr. sa svakom bojom,
toplotom, teinom itd. ).
Na osnovu razmatranja prvog i drugog regresivnog niza ( u totalitetu sinteze pojava
), izvedenih iz prve i druge klase kategorija razuma, moemo rei da prvi niz upuuje na
ideju o beskonano velikom, a drugi na ideju o beskonano malom.

356
Isto, str. 324.
357
Videti, isto, str. 325.
358
Videti, isto, str. 172.
359
Isto, str. 62.
360
Isto, str. 172.
361
Isto, str. 172.
362
Videti, isto, str. 173.
363
Isto, str. 174.
364
Isto, str. 174.
365
Treba praviti razliku izmeu smanjivanja i sve manjih i manjih delova. Meutim, kada se to posmatra preko
prostora i vremena, onda se razlika gubi. Radi se o deobi i smanjivanju u kojima se gubi momenat oblikovanja.
Deobni lanovi moraju predstavljati prirodne veliine u okviru onoga to se deli; smanjivanje neega ne moe
ii do beskonanosti, a da se to neto ne izgubi, tj. pree u drugi oblik, kvalitet i izvesnost.

187
 f. Kosmos je matematika celina

Dakle, preko prostora i vremena, kategorija, i stavova razuma, stvoreni su uslovi za

izvoenje prve dve kosmoloke ideje uma, u nekom vidu, kao saznanje racionalne kos-
mologije. Meutim, takvih ideja u istom vidu nema u dijalektici uma. Nema ih zato to su
prostor i vreme ( koji stoje u temelju ideja ), u istom vidu, zapravo apriorni oblici ili neto
to nema realno vaenje, oni su oskudica. S druge strane, ne postoji ni mogunost postojanja
iste izvesnosti niti pak istog oblikovanja. Izvesnost je uvek izvesnost u odosu na neto to
stoji kao materijal ulnosti i poseduje kvalitativnu i kvantitativnu stranu. istim ulnim
oblicima ( prostorom i vremenom ), moe se baviti jedino matematika, jer se svet svodi na
prazni kontinuitet, jedininost i mnotvenost. Meu ovim praznim jedinicama, uzetih bez
prirodne veze, mogue je uspostavljati samo matematiko - brojane relacije. Kosmos je za
Kanta ( ako se ideje tako izvode ):

"(...) matematika celina svih pojava i totalitet njihove sinteze kako u ve-
likom tako u malom, (...). Ali taj isti svet zove se priroda ukoliko se posmatra kao
jedna dinamika celina."366

S druge strane, taj svet je priroda ako se uzme u dinamikom smislu. Ideje uma
mogu biti shvaene, jesu uputstva za kretanje razuma, tek ako se svet shvati na ovaj dina-
mian nain. Stvari, mi, prostor, vreme i svet u celini su bez dinamike ista kristalizacija i
privid - ono ega nema. Tek shvaene kao funkcije - elementi i kao ono to je dinamino, u
dejstvu, dogaajnosti, stvari jesu. Ni za jednu funkciju nema konane izvesnosti, ve samo
to da je funkcija sa drugima u nekom polju dogaanja i delovanja.

g. Kategorije supstancije

Razmatrajui treu klasu kategorija, Kant smatra da: "(...) kategorija supstancije sa
svojim akcidencijama nije podesna za neku transcendentalnu ideju (...),"367 niti za regresivni
niz. Meutim, u tezi druge antinomije, Kant kae: "Svaka sloena supstancija u svetu sastoji
se iz prostih delova."368 Postavlja se pitanje: Da li je to postupak izjednaavanja supstancije
i materije, ili je po sredi neto drugo? Videli smo, da je materija intenzivna veliina oseaja.
Materija, kao realitet, pojavljuje se u pojmovniku u klasi kategorija kvaliteta, a supstancija u
klasi kategorija relacije. U tome se oituje odreena razlika ali i odgovor na ovo pitanje, ini
se, trai vie od samog svrstavanja.
Analizirajui vreme, Kant, izmeu ostalog, kae:

"Sve pojave jesu u vremenu u kome se kao supstrati (kao postojanoj formi
unutranjeg opaanja ) jedino mogu predstaviti i jednovremenost i sledovanje.
Vreme, dakle, u kome treba da se zamisli svaka promena pojava ostaje i ne menja
se;(...). Ali, vreme se zato ne moe opaziti." 369

Vreme kao ljuanta je tolikost - trajanje, ili, egzistencija dobija u raznim delovima
vremenskog niza, samo na osnovu onoga to je postojano - jednu veliinu, koja se zove tra-
janje. 370 Postavlja se pitanje: Trajanje ega? U odgovoru, moramo poi od materije kao in-

366
Kant, KRITIKA ISTOG UMA, str. 328.
367
Isto, str. 324
368
Isto, str. 342.
369
Isto, str. 184.
370
Videti, isto, str. 185.

188
tenzivne veliine, koja se manifestuje u oseajima raznim intenzitetom. Trajanje je, zapravo,
i dolaenje do oblika i izvesnosti, do neega to ini celinu intenziteta. Taj izvesni oblik ne
moe biti bilo kakav geometrijski oblik, geometrijska veliina, ve i kvalitativna celina. 371
Kant kae: "Prema tome, ono to je postojano, sa im u odnosu svi vremenski odnosi mogu
jedino da se odrede, jeste supstancija u pojavi, tj. njen realitet koji kao supstrat svake
promene ostaje isti."372
Materija je realnost i intenzivna veliina - kvalitet, dok je supstancija, supstrat mate-
rije ili ono postojano sa izvesnim oblikom za koji je uvek potrebna odreena tolikost - tra-
janje da bi imala odreeni oblik. Trajanje jeste tolikost vezivanja svega intenziteta materije
u supstancijalni oblik. Za Kanta, dakle, materija i supstanca nisu jedno te isto, ve je materi-
ja bezvremena. Ono to se takvom ini, u vidu oblika, je supstancija. Supstacija se deli, u
gore navedenoj tezi, na oblike, a ne na proste geometrijsko - prostorne elemente. Materija i
supstancija su praktino bezvremene, ne mogu propasti, meutim, mogu su menjati i tek te
promene omoguuju neto. Promene su naroiti vid postojanja supstancije. Kant kae: "(...)
samo se menja ono to je postojano ( supstancija ), a ono to je promenljivo ne trpi nikakve
promene, ve samo neku smenu, poto jedne odredbe prestaju a druge poinju."373 Iz ovoga
se moe izvui jedan interesantan zakljuak: da kosmos, kao ureeni svet pojava, nema ap-
solutni poetak, jer bi to znailo nastajanje ni iz ega, ve je on samo jedna smena, dok ono
to omoguuje smenu je nepromenljivo.
Sada moemo izvesti trei niz, u tom smislu da svaka promena mora biti neim
izazvana, ili: "Sve promene se deavaju po zakonu spajanja uzroka i posledice." 374 Apsolut-
ni totalitet sinteze pojava u regresiji nizova, sadri jedan momenat bezuslovnosti. Ovo be-
zuslovno moe biti dvojako. Zapravo, celina moe biti bezuslovna, a da su svi lanovi bez
izuzetka uslovljeni. I druga mogunost, "ili je ono to je apsolutno neuslovljeno samo jedan
deo niza u kome su ostali lanovi niza podreeni."375 Na ova dva naina se da zamisliti ap-
solutno oblije sveta ili apsolutna izvesnost.
U prvom sluaju niz je bez granice i bez poetka, dok:

"U drugom sluaju postoji u nizu jedan prvi lan koji se, s obzirom na
proteklo, vreme zove poetak sveta, a s obzirom na prostor granica sveta, a ob-
zirom na delove jedne u svojim granicama zatvorene celine prosto, a s obzirom na
uzroke apsolutna samostalnost (sloboda ) i s obzirom na egzistenciju promenljivih
stvari apsolutna prirodna nunost."376

h. Antinomije uma i njihova prisutnost kao stalni ovekov problem

371
Kant pie: "Analogija u filozofiji znai neto sasvim razliito od onoga to ona predstavlja u matematici. U
matematici su to formule koje iskazuju jednakost dvaju kvantitaivnih odnosa, i uvek su konstitutivne, usled
ega, kada su data tri lana proporcije, time je dat i etvrti, tj. moe se konstruisati. Meutim, u filozofiji
analogija nije jednakost dvaju kvantitativnih, ve jednakost kvalitativnih odnosa, pri emu ja iz tri data lana
mogu da poznam i da, a priori, proizvadem samo odnos prema nekom etvrtom lanu, a ne i sam ovaj etvrti
lan." Isto, str. 182.
372
Isto, str. 184.
373
Isto, str. 188.
374
Isto, str. 189.
375
Isto, str. 327.
376
Isto, str. 327 - 328.

189
 Sukob transcendentalnih ideja uma, po Kantu, moe biti predstavljen u obliku teza -
antiteza. Otuda, svet ili ima ili nema poetak u vremenu, a u pogledu prostora je konaan ili
pak beskonaan. Zatim, svet je moda sainjen od prostih delova, ili takvih prostih delova
nema. Trea antinomija sastojala bi se u tome da, pored kauzaliteta na osnovu zakona pri-
rode, postoji i kauzalitet na osnovu slobode, ili takve slobode nema ve je svetsko dogaan-
je nuno. I poslednja, etvrta antinomija vezana za kosmos je u protivurenosti pitanja post-
ojanja apsolutnog bia kao uzroka sveta.
Ove ideje uma vezane za svet, istorijski gledano, nisu Kantova tvorevina, ve one u
razliitim oblicima postoje od poetka filozofskog razmiljanja o svetu. U tom smislu, Kant
kae: "Lako se moe zamisliti da se na ovom rvalitu odvajkada esto istupalo, (...)."377
Kantova zasluga je u tome to je pokuao pokazati kojim tokovima, kojom logikom se kree
ljudsko razmiljanje pri dolaenju do ideja o svetu.
I ako se radi o protivurenostima u kojima se um zaplie proirujui granice upo-
trebe pojmova razuma, stalna prisutnost u ljudskom razmiljanju, gledano istorijski, pokazu-
je da se radi o sporovima koji se ne mogu lako reiti. "(...) jedan spor o kome se inae ne
moe doneti konana presuda."378 Zatim, da antinomije uma, ideje uma, nisu puka be-
smislica, ve predstavljaju neto to daje smernice korienja pojmova razuma i pravila
rukovoenja ka moguem saznanju.
Moe se postaviti pitanje: Zato je to tako, tj. zato postoje te ideje uma koje ne
mogu da se ree? I s druge strane: Zato su to antinomije a ne neke druge vrste pro-
tivurenosti?
Iako su to sukobi uma sa samim sobom ( to su pitanja do kojih isti um dolazi i post-
avlja ih samom sebi ), ipak su to "najvaniji ciljevi oveanstva" ili "predmet borbe od
najveeg interesa".379
Odgovoriti na sva ova pitanja bilo bi isuvie hrabro, moda i nesmotreno, ili kako
Kant kae: "Ako bi neko polagao pravo na to da rei sve probleme i da odgovori na sa pitan-
ja, to bi bilo jedno bestidno samohvalisanje (...)."380 Otuda, na odgovor mora biti skroman,
jer nekakvog odgovora mora biti. Izvesno je da se radi o ovekovim pitanjima, tj. kritika
istog uma je u krajnjoj liniji kritika ljudskog uma. Prema tome, u celom tom problemu
okosnica je ovek. Iz tih razloga zato je to tako, znai, zato je to tako sa ovekom ili sa
Kantovim shvatanjem oveka, ne negirajui da u tome ima univerzalne problematike prisut-
ne i pre i posle Kanta.
U pokuaju da se ova pitanja donekle rasvetle, moda treba poi od razreavanja
problema, zato su to antinomije uma a ne neka druga vrsta protivurenosti kada se radi o
kosmolokim pitanjima? Pre svega antinomije jesu, pored paralogizama i ideala, takvi
zakljuci koji su formalno nuni ( na bazi kategorija razuma logiki nuno slede ili one nas
vode ). "(...) od neega to poznajem na neto drugo o emu nemamo nikakvog pojma, a
emu, pri svemu tome, ipak na osnovu jednog neizbenog privida pripisujemo objektivni
realitet."381 Ovi zakljuci se mogu "pre nazvati sofizmima nego silogizmima". Antinomije
su za Kanta vrste sofizama, i "jedna sasvim prirodna antitetika", 382 ali, ne spekulativna an-
titetika, ve transcendentalna, to e rei nuna logika graa uma ili mrea uma. 383 Otuda je
ta antitetika prirodna i mimo ljudske elje i moi data,384 tj. ljudska mo koja je mimo ljud-

377
Isto, str. 331.
378
Isto, str. 389.
379
Isto, str 365.
380
Isto, str. 373.
381
Isto, str. 297.
382
Isto, str. 320.
383
Kant kae: "(...), te emo tako posmatrati um u njegovoj spekulativnoj upotrebi i to jo ue, naime u nje-
govoj transcendentalnoj upotrebi." Isto, str. 290
384
Videti, isto, str. 330

190
ske moi. Kant dalje kae: "Ako tetika znai skup dogmatinih uenja onda pod antitetikom
ja ne razumem dogmatika tvrenja suprotnosti, ve sukob prividno dogmatinih tvrenja (
thesin cum antithesi )."385 Antinomije su, ipak, vane, zato to se ne radi o bilo kakvoj
dilemi, ve o dilemi koja se odnosi na svet, tj. o primeni umske snage na svet - protumaen-
je sveta. To nije bilo kakva sofistika, niti posledica sluajnosti, nekakav ideal, ve su u pi-
tanju ovek i svet, i problem izvesnog smisla - izvesnosti. Antinomije su date u obliku an-
titeze i teze to nije sluajno.
Ideje, gledano u celini, su nuni produkti uma, gde interes oveka nema nikakvog
uticaja. Ali, tvrenja ili teze su neto, preko ega, ipak, provejava taj interes; one su tvrenja
koja su povoljnija i izvesnija za samog oveka, predstavljajui reenja u njegovom do-
maaju. Antiteze, pak, ne pruaju nikakvu mogunost u smislu ljudske izvesnosti i, na neki
nain, su protivne oveku. To je uoljivo u onim situacijama kada su ideje usmerene na
reavanje problema ljudske slobode.386 Prirodna logika uma jeste, u neku ruku, odreenje
prirodnih mogunosti oveka, njegovog poloaja u svetu i odreenje naina njegovog
ponaanja u tom svetu. Kao da se pitanja o kosmosu ne tiu, u tolikoj meri, kosmosa, koliko
samog oveka. Kant pie:

"Na strani empirizma u odreivanju kosmolokih ideja ili na strani antiteze

ne nalazi se: Prvo, nikako neki takav praktini interes koji izlazi iz istih principa
uma kao to je onaj interes koji u sebi sadri moral i religija." 387

Prema tome, teza za oveka znai izvesnost, a antiteza, neizvesnost. 388

Dodatak - D

Tematizujemo problem u vezi sa razlikom i slikom sveta. Motiv za tematizovanje je

smeten u samim pokuajima dosadanjeg protumaenja sveta - filozofije o svetu, kao to je,
recimo, i samo Platonovo, u kojem se svet vidi kao slika. Nae odgonetanje sveta uvek se
javlja kao napor imenovanja svetskih pojava. Imenovanje produkuje imenice. Imenice nas
uvlae u oblast kartografije i pravljenja shema o svetu, to se u krajnjoj instanci dogodilo i
sa Heraklitovom filizofijom sveta, u njegovoj nameri da se svetsko dogaanje imenuje.
Imenovanjem se baca, ak gubi, sama radnja ( dynamis i dogaajnost sveta) i glagolski
oblici. Imenovanjem se pokuava predoiti ono nepredoivo, ili izrei neizrecivo. 389
Meutim, ne kao nae oznaavanje onoga to se zbiva, ve kao autentina i prva realnost
koja se, glagolskim oblicima, kako - tako, oznaava. Imenovanje pravi shemu ili sliku o
svetu. Time se pravi dvojstvo i rascep izmeu nas, koji pravimo sliku, i onoga to se od-
slikava. Razlika egzistira samo u jednom, izmeu slike - nas koji je gradimo i onoga to se
odslikava. To je razlika kao razlika rascepa i, sama po sebi, imenska stvar u vidu nae kon-
statacije. U takvoj razlici mi kao da nismo u svetu, a stvari u svetu, kao da su okamenjene.
Ako se, pak, razlika shvati kao momenat naeg kretanja kroz svet, onda to nije razlika u
vidu slike i samog sveta, nego naa mnogostruka utkanost unutar svetskog dogaanja. U
tom naem kretanju kroz svet mi stvari razlikujemo, ali u takvoj dinaminosti da nije

385
Isto, str. 329.
386
Videti, isto, str. 350 - 351.
387
Isto, str. 367.
388
"Meutim, stavovi antiteze takvi su da potpuno onemoguuju zavrenje jedne zgrade saznanja." Isto, str.
371.
389
"Kod raskola neto 'trai' da bude pretoeno u reenice i trpi nepravdu to zasad ne moe." Liotar,
RASKOL, str. 20. Kod Vitgentajna: "O emu se ne moe govoriti o tome se mora utjeti." Ludwig Wittgen-
stein, TRACTATUS LOGICO - PHILOSOPHICUS, V. Maslea - Svjetlost, Sarajevo, 1987., p. 7. str. 189.

191
mogue napraviti nikakvu sliku. To je najvea mogua blizina nas i stvari. O toj "intimi"
govori i Hajdeger. Hajdeger tematizuje svet iz fenomena egzistencije i raz - like.

1. O stvarima

U metafizici Zapada, ono to "na neki nain jeste neto" oznaeno je kao stvar.
Znaenje rei - stvar, se menja u odnosu na tumaenje "onoga to jeste". I za Kanta, smatra
Hajdeger, stvari su ono to jeste. Ali, to to jeste postaje predmet tek unutar naeg pred-
stavljanja. Onako kakve stvari "po sebi" jesu to mi, po Kantu, ne moemo znati. " "Stvar po
sebi", u strogo Kantovom smislu, znai predmet koji to za nas nije, poto treba da bez nekog
mogueg "pred" bude stavljen pred ovekovo predstavljanje koje mu stoji nasuprot." 390
Takoe, znaenje rei stvar, ne moe biti obelodanjeno preko onoga res ili onoga
ens, a po najmanje preko novovekovnog odreenja stvari pomou prostorno - vremenske
dimenzionalnosti. Stvar moe biti takva ako se pokazuje jedino preko svog stvarnovanja -
kada je bliska sebi u svojoj sakupljenosti. 391 Bez onoga "pred" otvara se blizina stvari. Ta
neposrednost, po Hajdegeru, nije u skraivanju rastojanja ve u "dozvoljavanju" da se obe-
lodani sutina samih stvari, tj. njihovo stvarnovanje. Hajdeger ovo objanjava preko kraga,
kao kraga, i kae: "Traili smo sutinu blizine i otkrili sutinu kraga kao stvari. Ali u tom
otkriu istovremeno opaama sutinu blizine. Stvar stvarnuje. Stvarnujui, ona prebiva kao
zemlja i nebo, boanstva i smrtnici; (...)."392 To etvorstvo predstavlja delove celine koja
izvire iz bliskosti i "prisnosti" ovog etvorstva. I tu se lui prva raz - lika izmeu celine ili
sveta i delova: neba i zemlje, bogova i ljudi. Oni, nebo - zemlja, bogovi - ljudi ( zapravo
svet ), ne dobijaju smisao od neeg izvansvetskog, neeg transcendentog, ve u meusobnoj
"osvetljavajue - prisvajajuoj Igri ".

"Svako od tih etvoroga, kae Hajdeger, odraava na svoj nain sutinu

preostalih troga. Pri tom se svako na svoj nain reflektuje u svoju vlastitost unutar
jednostavnosti tih etvoroga. Ovo ogledanje nije predstavljanje kakvog oblija (
podvukao SD ). Osvetljavajui svako od tih etvoroga, ogledanje njihovu
sopstvenu sutinu - prisvajajui je - unosi jednostavnu pripadnost jednoga dru-
gom. Ogledajui se na taj prisvajajue - osvetljavajui nain, svako od tih
etvoroga igrom predaje sebe preostalim troma."393

390
Martin Hajdeger, MIELJENJE I PEVANJE, str. 118.
391
Ovo ostvarivanje stvari, Hajdeger pokazuje na jednom od, strane oveka, proizvedenog predmeta - kragu.
Krag je proizveden od zemlje i stoji zahvaljujui toj zemlji na njoj. Samo "(...), proizvoenje puta da krag
ue u svoju vlastitost. Ali ova vlastitost sutine kraga nikad ne biva proizvoenjem zgotovljena. Nastao u
procesu zgotovljenja krag se skupio za zadatak hvatanja. U procesu svoga pravljenja, krag - razume se - mo-
ra tvorcu najpre da pokae svoj spoljanji vid. Ali to to sebe pokazuje, izgled ( eidos, idea ), obeleava
krag jedino u onom pogledu u kojem sud - kao neto to treba napraviti - stoji naspram tvorcu.
Ipak, to je sud koji izgleda kao krag, ta i na koji nain krag jeste kao krag - stvar to nikad ne
moemo, ako se ima u vidu izgled, idea, da dokuimo, a kamo li o tome da mislimo u saglasnosti sa injeni-
cama. Zato je Platon, koji je prisutnost prisutnoga predstavljao sa stanovita izgleda, o sutini stvari tako malo
mislio kao i Aristotel i svi potonji mislioci. tavie, on je - a to je bilo od velikog znaaja za budunost - sve
prisutno razabirao kao predmet proizvoenja. Umesto "predmet"( Gegenstand ) mi upotrebljavamo taniji iz-
raz: "ono to izlazi na videlo" ( Herstand ). U punoj sutini toga to izlazi na videlo vlada dvojako izlaenje -
na - videlo ( Her - Stehen ). Prvo, izlaenje - na - videlo u smislu postizanja iz neega, bez obzira da li je u
pitanju samoprizvoenje ili proizvoenje koje izvodi neko drugi. Drugo, izlaenje - na - videlo u smislu
uviranja onog to je proizvedeno u neskrivenost onoga to je prisutno.
Svako predstavljanje prisutnoga u smislu onoga to je izalo na videlo i onoga to je metnuto pred nas
nikad ne dopire do stvari kao stvari." Isto, 107 - 108.
392
Isto, str. 119.
393
Isto, str. 121.

192
 Tako svet pulsira u svojoj prvobitnoj, arhaiko - mitskoj igri datosti, u pitomosti ne-
ba i zemlje, bogova ljudi. "Pomenutu prisvajajuu ogledalsku igru jednostavnosti zemlje i
neba, boanstava i smrtnika nazivamo svetom. Svet postoji ukoliko svetuje. To znai:
svetovanje sveta ne moe se niti objasniti neim drugim niti dokuiti iz neeg drugog."394
ovek ne moe objasniti svetovanje sveta neim drugim, jer svi drugi "(...) uzroci i razlozi
ostaju neprikladni svetovanju sveta."395 Igra upltenog etvorstva je jedno veno kolo; veiti
ples kao stvarnovanje sveta.

"Ogledalska igra sveta je kolo prisvajanja. Stoga kolo ne obuhvata ono

etvoro poput obrua. Kolo je prsten koji povezuje, poto igra kao ogledanje.
Prisvajajui, kolo zemlju i nebo, boanstva i smrtnike obasjava sjajem njihove
jednostavnosti. Sijajui, prsten zdruuje ovo etvoro, svuda otvoren zagonetci (
podvukao SD ) njihove sutine."396

Iz tog kola svetovanja etvorstva, nastaju stvari: iz zemlje, sa neba, od ljudi i bo-
gova. Setimo se kraga koga pravi ovek. "(...), proizvoenje puta da krag ue u svoju
vlastitost. Ali ova vlastitost sutine kraga nikad ne biva proizvoenjem zgotovljena. Nastao
u procesu zgotovljivanja, samostalni krag se skupio za zadatak hvatanja." 397 Dakle, sa
nastankom stvari nije realizovana njihova sutina, ve se ona realizuje u njihovoj egzistenci-
ji, kao stvarnovanje u meusobnoj igri - kolu - prstenu "ogledanja " i prisnosti. Stvari su
stvari ako stvarnuju, a one stvarnuju ako realizuju svoju sutinu.
Tako stvari iznose svet, a svet daje stvari preko etvorovanja etvorstva. Ali ta
prisnost nije stopljenost ali nije ni razdvojenost, ve se stvari i stvari, svet i stvari, meusob-
no proimaju: "Prisnost vlada jedino tamo gde se ono prisno - svet i stvar - odeljuje i ostaje
odvojeno. Usred dvojstva, u onom izmeu sveta i stvari, u njihovom inter, preovlauje
razdvojenost: nekakva raz - lika."398 Re razlika, po Hajdegeru, se u ovom sluaju ne koris-
ti: kao rodni pojam za oznaavanje raznih vrsta razlikovanja, naim predstavljanjem pred-
meta ili bilo ega; ona ne oznaava nekakvu distinkciju ili relaciju; niti je ona "(...) naknad-
no izvedena iz sveta i stvari kao njihov odnos," ve se koristi u jednom jedinom znaenju.
Dakle, "Ona je jedina. Sama od sebe, raz - lika razdvaja sredinu u kojoj, i kroz koju, su svet
i stvari jedinstveni jedno s drugim. Prisnost raz - like je sjedinjujui element dijafore,
iznoenja koje pronosi. Raz - lika iznosi svet u njegovo svetovanje, a stvari - u njihovo
stvarnovanje."399
U ogledajue - osvetljavajue - igrajue kolo sveta, raz - lika je zev, otklon,iskorak
gde se izbegava multiplikacija istog, zaleivanje i jedna ogromna s - lika. Bez zeva sve bi
bilo mrtvo, bezlino i pusto. Kolo igra 400 zahvaljujui zevu. Kolo se moe predoiti kao igra
sveta u venom vraanju nejednakog. Zev je crvotoina do beskrajnih svetova. Ipak, svet
uzet tako kao predstava, u samoj prisnosti sa stvarima, je s - lika - multiplikacija.

394
Isto, str. 121.
395
Isto, str. 122.
396
Isto, str. 122.
397
Isto, str. 122.
398
Isto, str. 185.
399
Isto, str. 185.
400
"Istraujui etimologiju rei Spiel u nemakom jeziku, J. Trier upuuje ne na Tanz, ve na Hegung, na
Zaun, dakle na ograivanje, na izdvajanje ( ... )." Isto, str. 96. fusnota.
Tako smo opet doli do Hajdegerovog graenja kao uvanja i negovanja, preko ograivanja. Svetska
igra moe, sa te pozicije, biti shvaena kao sila ograivanja i uvanja sveta u samoj unutarsvetskosti i u nje-
govom svetovanju. Igra dakle uva.

193
194