Srboljub S.

Dimitrijevi, Filozofski fakultet Univerzitet u Niu

DRUGI O SRBIMA I SRBI O DRUGIMA U ODNOSU NA SAZNANJE

Apstrakt: Vienje drugog i sebe je proizvod saznanja. Saznanje saznaje tako to sakuplja u priu
spajajui i obelodanjujui subjekte nekom nunom vezom. Pria se iri u saznajne simbolike sisteme: mitski,
umetniki, filozofski, nauni i svakodnevni. Institucionalizuje u razne vrste institucija: obrazovne, istraivake,
vojne, pravne, proizvodne itd. Ono se objektivizuje dajui lik mestima u vidu jednog "treeg sveta". Te tako
govorimo o lokalnim modusima saznanja, ali i epohalnim, kao to su: mitski, ekonomski i virtuelni model. Ugao
vienja drugog je mesni i iz odreenog sistema, modela i institucije saznanja.
Kljune rei: saznanje, oblikovanje, saznajni sistemi, modeli, institucije, razgovor.

1. Tema je "Drugi o Srbima i Srbi o drugima", ali treba dodati "mi o nama" i "drugi o sebi".
Jer, ono to mi mislimo o drugima to dolazi od toga kako vidimo sebe i zato je nae vienje nas samih
nuno u ovoj relaciji. Nemogue je takoe nae miljenje o nama samima bez drugih. Govoriti o
vlastitom identitetu bez drugog, bez relacije sa drugim, jeste prazan i apstraktan identitet.1 Pitanje je:
ta nas povezuje i proizvodi u toj relaciji?
ta su drugi rekli o nama i ta mi o drugima jeste: ta smo mi saznali pa znamo o drugima i
ta su drugi saznali te znaju i mogu da kau o nama. Nema drugog naina dolaska do drugog, osim
saznanjem - nema ja i drugi bez saznanja. To e rei, da nema drugog bez znanja o drugom kada je
ovek u pitanju. Znanje nas oprisutnjuje i kao takve, nezavisno od drugih pobuda i razloga, povezuje.
Na primer, potrebna mi je neija usluga, jer ja znam da on to moe da uradi.
Znanje o drugima i o sebi je pozicionirano u odnosu na mo saznanja, jednog sloenog
fenomena koji se moe razloiti na postupak saznavanja i koji kao rezultat ima znanje. 2 "Saznanje
saznaje", a to znai da ono "pria" govorei preko oveka. Mo saznanja je da "pria", sakuplja i
ureuje iskazujui neku "sutinu".3 Ureivanje, kojim se iskazuje sutina te neto ini jasnim i
prisutnim, nije samo "prosta pria", ve se razvija u saznajne sisteme, moduse i institucije saznanja.
Svaka osnovna duhovna funkcija, reeno predmetno-metafizikim jezikom, ima tu osobenost,
sebi svojstvenu snagu, kao i saznanje, da ne samo podraava ve i uobliava. Meutim, nijedan drugi
doivljajni momenat (emocije, elje, volja, predoseanje, teskoba, sloboda do nagona) ne ispoljava se i
pokazuje kao pria (ureeno oblije-artikulacija) kao to je to sluaj sa saznanjem. ak se ove ostale
doivljajne manifestacije, tek kao predmeti saznanja, uobliavaju u priu. Ili, ljubav ne ljubi,
predoseanje ne predosea, glad ne gladuje, ve jedino saznanje saznaje. Svaki doivljaj subjekta,
preko saznanja dobija neko odreeno znaenje, svojevrstan idealni sadraj.(Kasirer, 1985:27.) To
ne znai da su ovi nesaznajni doivljaji beznaajni. Sigurno da su za zajedniki ivot vani i emocije,
fantazija, imaginacija, uivljavanje, simpatije, ljubav, vernost, takt itd., ali od svih, jedino znanje zna.
Uobliavanje i sama pria se iri do onih saznajnih sistema ije ideiranje odreuje celinu stvari
i dogaaje. Takvi simboliki saznajni sistemi su: mitski, umetniki, filozofski, nauni i svakodnevni.
Sistemi, kao svojevrsni svetovi slika, ne sadre samo proste empirijske datosti, ve delove,
osobenosti, koji su stvoreni po nekom samostalnom principu.

1
U nekim modernim ontolokim teorijama, poevi od Hegela, subjekt je proizvod relacija. Poput take, koja nije element i podloga
linije ve proizvod njihovog ukrtanja, tako i subjekt jeste prazno mesto na kome se ukrtaju funkcije, "sile" (Fuko).
2
Pojam ili re saznanje odnosi se na sloeni fenomen saznanja. On u svom obimu sadri saznavanje i znanje. Ono to je sigurno
oko saznanja jeste da je ono u vezi sa ovekom. Naime, sve ivo je aktivno, radi i deluje, ali ono to razlikuje oveka je saznanje.
Ono je odluujue u njegovoj aktivnosti i oblikovanju. Lii na vajarski poduhvat dodavanja ili oduzimanja materijala i proizvoenja
u drugaiju formu lik. Saznanje vaja ljudski lik i njegov ambijent na zemlji - saznanje je zemaljski peat. Iz monografije autora
teksta u pripremi za tampu, a pod naslovom Zemaljski peat. Ova odreenja su, s jedne strane, na tragu ili pod uticajem nekih
savremenih epistemolokih shvatanja naturalistike epistemologije, pre svega Donalda Kempbela, Karla Poper, ana Pijaea itd. po
kojim saznanje igra odluujuu ulogu u evoluciji ivog sveta pa i oveka, te da ontogeneza i filogeneza jesu razumljive preko
saznanja. A s druge, pod uticajem logikog apriorizma koga sada moemo svesti na mesni apriorizam.
3
Saznanje, jasnom priom, doznaje neto o neemu. U tom doznavanju ono obelodanjuje, oivljava i ini prisutnim, izvesnim ono
to zovemo saznajnim faktorima i samo postaje, u tom obelodanjivanju i jasnoi, prisutno tim faktorima. Obelodanjenje nije
spontano, nego na osnovu reda i ureivanja okupano momentima jasnoe uvida. Ureenost ini mo saznanja. Mo saznanja, preko
jasnoe, jasne prie odreuje u njoj subjekte i objekte. Ili, formama saznanja funktorima saznanja proizvodi neto. To neto se
pojavljuje kao faktor saznanja. Oni se ontologiziju i predmetno metafiziki zovu kategorije saznanja.
 2. Saznanje se realizuje mesno, prostorno vremenski, a to e rei zemaljski, gradei jedan
"trei svet"4. Mo saznanja sa naim "prirodnim moima" ili silama (Fuko) konstantno uspostavlja
(prostorno-vremenski) na identitet ili nas, na odnos ili vienje drugih i obratno. Naa zemaljska
pozicija je takva, kako bi rekao Leek Kolakovski, da smo mi "ukljeteni u 'indiferentnu reku sveta'"
ili sa stvarima na ovoj Zemlji koje nisu "zainteresovane" za nas. Eliminacija, ublaavanje i
prevazilaenje indiferentnosti sveta, u koga je ovek smeten sa svojim potrebama, odvija se preko
vrednosti koje se uspostavljaju eliminacijom sluajnosti uvoenjem sudbine, zakona itd. Kao rezultat
dejstva moi (saznajnih i prirodnih), formiraju se vrednosni parametri saznanja u odnosu na to kako
saznanje zahvata ono sutinsko, bitno ili sudbinsko, nuno ili zakonito. Saznanje je uvek u vezi sa
vrednostima. Iskazano uvek preko simbola (rei, slika, nota, brojeva) ono nosi i vrednosne momente:
istinu, lepotu, veru, dobrotu. Ove vrednosti e zatim u pojedinim sistemima saznanja biti hipostazirane
na razne naine i raznim imenovanjima, npr. kod Platona, u njegovoj teoriji ideja, kao vrhunske
ideje. 5 Hipostazirajuem sve tei i njime se sve odreuje.
Vrednosni momenat saznanja u odnosu na ljudske potrebe, koje moemo svesti na dve vrste:
za smislom i opstankom, se realizuje ljudskim i okruujuim prirodnim moima i hipostazirajuim
saznanjem inei taj "trei svet". Konkretno, on je objektivizacija saznanja, u vidu artefakta: mesta
(sela i gradova), ulica, kua, knjiga, mostova, automobila, spomenika, simbola itd. 6 Ali i samih
konkretnih ljudi, pojedinaca i grupa kao metana. Mesta sa artefaktima, kao posledica saznanja, jesu
unikatna, to jest ni jedno mesto nije isto sa drugim, ali ni jedan ovek nije identian drugom. Tek kao
metani "treeg sveta" mi saznajemo onog drugog i sebe same.
Pored toga, saznanje se ureuje (kao sila sa "naim"7 silama) i u institucije saznanja i znanja:
naune, politike, vojne, kolske, sudske, verske itd. Vremenski govorimo saznajnim modelima, npr.
globalnim: mitskom, ekonomskom, virtuelnom, ali i o lokalnim modelima. Govor o drugom, mi o
drugima i drugi o nama, razliito se saznaje i zna u zavisnosti od vrste sistema, institucija saznanja,
mesta i modela. Pitanje je: Kako to vienje, u naelu i u odnosu na na temat, izgleda unutar ovih
realizovanih i ureenih oblika moi saznanja? Kakav je "ugao gledanja" i zato je takav? Ne moemo
prei i primerima podkrepiti sve oblike, sisteme i moduse saznanja, ali moemo generalno zakljuiti
da je razlika evidentna, kada se o drugima-nama govori iz mesne pozicije i svakodnevnog saznanja,
umetnosti, mita, nauke, filozofije, odgovarajuih institucija. Re je uvek o odreenoj "imagologiji". 8
3. Raznovrsne simboliko-sistemske tvorevine ne mogu se svesti jedna na drugu, ali se mogu
meati, proimati i preuzimati uloge. One nalikuju jedna drugoj, jer imaju u osnovi snagu saznanja da
oblikuje, ali i predstavljaju nain shvatanja konstituiui vlastitu stranu onoga stvarnog. Moemo
rei, da neki od ovih oblika sistemskog saznanja imaju prvenstvo, to jest odreuju i same principe.
Samo izgleda da su sve simbolike tvorevine po svom duhovnom poreklu ravne intelektualnim
(Kasirer). Naime, one su sve utemeljene na jednoj osnovni, koja odreuje i ove intelektualne. Ona
saznajno-simbolika tvorevina koja lei i u osnovi svih simbolikih sistema (kao matrica uobliavanja
i snaga izricaja) do dananjeg teletehnonaunog je mit. Sa njim, nosioci mitske prie oni koji borave
sa-znanjem jesu vaei, posveeni i odreeni kler (lat. clare, jasan, ali i koji postaje jasan te sija).
Saznanje kao takvo to omoguuje. Da bi bilo saznanje mora imati formu prie, a oni koji sa njim-
saznanjem znaju i govore, govore istinu. Makar i kao trenutak seanja ili matematika formula,
ekonomska analiza, svakodnevni razgovor, izliv oseanja, molitva ili ideja slobode, ono u osnovi eli
(jer uvek je uvek naslonjeno na nekakav poriv, udnju, emociju, nagon) i donosi onom koji izrie

4
Govorimo o "treem svetu" neto ire nego to je to kod Karla Popera ili o objektivizacijama saznanja koje se ne svode samo na
delove episteminog ili naunog znanja, u duhu, svakako, jedne naturalistike ali i specifino aprioristike epistemologije. Zapravo,
"trei svet" je svet objektizovanog saznanja bez subjekta saznanja, te on predstavlja transcendentalno polje bez subjekta saznanja ili
apriorni uslov apriornu mreu bilo kog individualnog ili kolektivnog saznanja. Na primer, jedna crkva u nekom mestu je
objektivizovano saznanje, ali bez subjekta saznanja i ona tek kao takva ini podlogu neijeg saznanja.
5
Da li pretpostavlja, na primer, da postoji za pravino ideja apsolutna i kao takva, a, isto tako, i za lepo, dobro i za sve to je ove
vrste (i za sve sline determinacije) Da odgovorio je on. I, zatim, da li pretpostavlja jednu ideju oveka van nas i van svih ljudi
koji su ono to i mi, - jednu ideju kao takvu oveka, ili vatre ili vode... pita Parmenid Sokrata u istoimenom Platonovom dijalogu.
Platon, 1959: 130v.
6
Hajdeger kae: Nema mesta pre mosta. Hajdeger, 1982:98. Treba dodati, da nema mosta bez saznanja.
7
Kaemo "nae" sile, a to su one koje nas zapravo konstituiu kao bia.
8
U tom smislu videti zbornik sa meunarodnog simpozijuma Balkanska slika na svetot, Makedonske akademije nauke i umetnosti,
Skoplje, 2006, naroito priloge u sesijama pod naslovom "Balkanska slika na drugiot" i "Balkanska slika na svetot vo knievnosta".
utisak dosezanja do poslednjih granica stvari.9 Granica stvari je uvek odreena znanjem i ne znanjem.
To se zapravo ideiranjem, teorijskim uvidom saznavajuim osvetljavanjem u svojoj najvioj instanci
usmerava i ini jasnim. Na ovoj instanci osveeni subjekt, saznanjem oblikovan, ini se sada da
dovodi sebe u odnos religare sa saznatim. Posebno osveeni nekom kljunom idejom veze u sistemu
su uvek respondenti (re-spondeo) izmeu nas i sveta. Oblikovanost je to i uloga klera, (onome kome
je jasno i koji zna), subjekta da obeava da se to ve desilo, jer ga je saznanje tako oblikovalo. Da je
neto istinito kao stvar znanja. ...re koja obavezuje budunost u sadanjosti na temu prolog
dogaaja...(ak Derida, 2001:65.) nije nita drugo nego pokazatelj da je subjekt u vlasti saznanja, da
ponavlja, da je to mesijansko. Odabrani, zahvaljujui mitskoj matrici saznanja, predstavljaju zaetak
institucija saznanja i jesu jedinice bilo koje institucije saznanja. Oni kao oblikovane jedinice
funkcioniu hijerarhijski.
U mitskom (religijskom) sistemu je na jedan specifian nain iskljueno pozicioniranje nas i
drugih. Da tako kaemo ne postoji "mi" i "drugi", ve je sve objedinjeno i dato u mitskoj prii ili
gotovoj slici. Filozofski reeno dato u Istosti, bez diferencije bivstvovanja na samoproizvodee
razliitosti. Objedinjeno povezano (religare), kao sveta prolost koja se ponavlja odreujui
sadanjost i budunost. ("Obeavam da je dola" Derida.) U njoj su podeljene uloge do stepena
nunosti i neminovnosti. Vienje sebe i drugog nije vienje, ve uloga u mitskoj prii. Ja i drugi smo
ve odreeni, znani i "okaeni" na silu mitotvorne sutine koja nas okree po svojoj orbiti.
Mit nije obina pria, ve obrazac naeg ponaanja, postupanja, razmiljanja i delovanja. Mit
je apsolutno vaea pria otelovljena u slici kao simbolu. On je misaona slika ali ne apstraktna ve
iva, ulna, strasna, pria koja se stalno pria. Pria koja pokazuje da je dramatino nemirenje sa
indiferentou nuna i da sluajnost pojedinanog na taj nain postaje deo sveta hipostaziranog arhea
kao garanta. Meutim, mitoloko-religijska svest "svest slike" je podanika svest upregnuta ne u
realizaciji vlastitosti, ve neega drugog i nadreenog. Mi traimo da se i drugi odrekne sebe rad
mitske slike ili uloge u njoj. Nae uveno gostoprimstvo, junatvo, pamet, razumevanje, briga,
vanost, nebesko poreklo itd. proizilaze iz nae mitske prie, ali i samo vienje drugog u bilo kom
vidu: kao stranca, gosta, suseda, sugraanina, roaka itd. 10 Taj drugi se ne uzima kao takav, na osnovu
vlastitih osobenosti (razliitosti), ve u skladu sa mitskom matricom ili ve datim osobenostima.
U umetnosti je tek teko doi do nekog jedinstvenog zakljuka, generalnog stava o tome,
kako mi vidimo druge i kako oni, kroz svoju umetnost, vide nas. Jer, umetniko saznanje11 je
neogranieno. Osnovna odrednica umetnikog saznanja je novo, a osnovna saznajna konstanta je
sklad kao ureujua stvar. Dok je mit polazio od zavrenog znanja, a mitsko saznavanje od
ponavljanja tog znanja inei ga stalno novim, dotle umetniko saznanje unosi taj bezpoetak i ide
ka bezbrojnim saznavalakim momentima bez ogranienja uz "nadahnue" kao ostatak boanskog.
Mit je pria, a umetnost unosi stalno novu priu koja nije istovetna sa onom drugom. Mit insistira na
saznavanju u povezivanju pojedinanog kao nunog, dok umetniko saznavanje gradi sliku gde stalno
smenjivanje pojedinanog u vezi postaje stalno. Stalno je povezivanje pojedinanog, ne kao nuni red,
nego skladnost jedinstvene i nikada ponovljive veze. Mitsko saznavanje je multiplikacija slike, njena
konstantna simulacija, dok je umetniko saznavanje ureivanje novih slika ili multiplikacija novog.
Novo, sada ili "modo", te otuda "moderno". Meutim, umetnost zahvaena saznajnim stereotipima,
zadobija snagu mita. Na primer u filmovima, romanima posle I i II svetskog rata Nemci su
"Babaroge", mi danas u amerikim filmovima itd., u knjievnim delima i narodnom stvaralatvu,
raznim "epskim rekonstrukcijama vremena" moemo nai takoe razliito pozicioniranje linosti u
odreenim istorijskim situacijama.12

9
Granicu stvari znamo saznanjem. Ono, poput svetlosti, osvetljava obzorje svega. U tom osvetljenju sijamo i mi i same stvari. Otuda
su u naem jeziku bliske rei: svetlost, svet, svest.
10
Najbolji put, po mom shvatanju, smatra ajkanovi, izabrao je Vestermark, koji misli da stranac ima "kvazi natprirodni karakter"
da moe biti nosilac dobra i nosilac zla da je, prema tome, ponaanje prema strancu, gostoprimstvo koje mu se ukazuje, diktirala
praznoverica. ajkanovi, 1973:137. Gost je, dakle,Isto, tabirani nepovrediv, sacrosantus. Propisi za doekivanje gosta (pranje
nogu, obavezan zajedniki obed sa solju i hlebom itd.) imaju jasan religijski karakter; (....). Zbog toga gostoprimstvo treba
posmatrati kao religijski fenomen, i traiti objanjenja u religijskim shvatanjima primitivnog oveka. Isto, str. 138.
11
Ostavljamo po strani pitanje da li je umetnost saznanje i uzimamo da je. Prigovor jeste, da proizvod umetnosti jeste umetniko
delo a ne istinito saznanje. Ipak, moemo uzeti da je re o specifinom umetnikom saznanju i da u njemu, pored ostalih obele ja,
provejava istina ili la. Martin Hajdeger govori o umetnosti kao "istini bia", a an Pol Sartr kao "lai bia". Videti opsenu studiju
o ovom problemu: Mirko Zurovac, Umetnost kao istina i la bia.
12
ta cenjeni slikar Mili od Mave, stvarajui na granici izmeu nadrealizma i mita, izjavljuje u vreme zapoinjanja naih
"herojskih" ratova: Uskoro e Srbi biti gospodari sveta. Ve sada Srbi raspolau tajnim orujem iz takozvanog Teslinog paketa,
 Nasuprot tome stoji miljenje da je umetnost u vidu pesnitva, muzike, likovnih umetnosti itd.
veoma pogodna za realizaciju zajednitva. Umetnika dela "svetskog znaaja" omoguuju odnos ljudi
ba takvog i znaenja, to otvara mogunost razumevanja sebe i drugog na jednoj zajednikoj osnovi
i to u meri lepote. Meutim, hiperprodukcija umetnikih dela (kao produkt, zasad, ekonomskog
modela), preti da i tu mogunost razori stavljajui nas u poziciju potroaa.
4. Nauni sistem saznanja insistira na sreenosti, metodi i istini, ali za razliku od mita i
umetnosti njegova univerzalnost ili vaenje je za odreeno podruje stvarnosti. Nauka je mit u
odreenom podruju stvarnosti u koga nabacuje svoj projekat. (Naunici su poput mitskih bogova i
monoteistikih svetaca, jer su zadueni za jedno odreeno podruje). Iz odreene se oblasti posmatra
sve izmeu ostalog i ljudi, pojedinci, narodi itd. zato se u naukama pojavljuje arenilo ili razne
tipologije naroda i ljudi. Tipologija tvrdi da je neko takav i takav, odreujui time mentalitet
(psiholoki) ili identitet (filozofski), a to znai da zahvaljujui tome neki narod, etno grupa doivljava
i vidi sebe i iz te pozicije i druge. Tako je jo Herodot opisivao mnoge narode, poavi od konstatacije
da njihov karakter zavisi od raznih faktora: mitsko obiajnih, geografskih, proizvodnih, velikih
istorijskih dogaaja, rasno-bioloko-genetikih. Polazei od ovih geomorfolokih faktora ili "psihike
geografije" i Jovan Cviji vri podelu junoslovenskih i balkanskih naroda. Ne uputajui se u kritike
ovog koncepta tipologije naroda, na primer kritiku Radovana Samardia Cvijieve tipologije koja
poiva na razlici, moemo nai i podtipologije u odreenom varijetetu. 13
Kada u nauci mi govorimo o drugima i drugi govore o nama, a onda je re o vremenskim
rekonstrukcijama i mesnim vienjima i odreenom sistemu znanja. Sistem znanja, kao to je reeno,
jeste iz ili bolje za odreenu oblast. Pria tee iz neke mesne pozicije u okvirima sistema znanja.
Dakle, jedan naunik iz Engleske govori neto o nama, a neki na naunik iz svoje mesne pozicije i
sistema znanja govori o drugima. Neko e rei da su naunici najnepristrasniji i da oni o nekoj stvari
govore nezavisno od mesne poziciji. To nije apsolutno tano, jer svaki govor o neemu a pre svega o
nekome, koliko god pretendovao na naunu objektivnost, da tako kaemo, je lokalno obojen. Etnolozi,
antropolozi, psiholozi, istoriari14 itd. govore o neemu iz ograniene oblasti istraivanja, a on poiva
na prethodno nabaenom planu ili teoriji. Tako, o jednom narodu, etno-lokalitetu postoje divergentna
miljenja. Na primer, u vreme bombardovanja Srbije 1999. veliki broj naunika je govorio veoma loe
o nama, da imamo posebnu fiziognomiju itd., a i obratno nai naunici su u vie navrata govorili,
izmeu ostalog, loe o drugim narodima. Jedno od najstarijih vienja Srba (ne toliko nauno
utemeljeni izvor) je ono Ali al Mas'udia arapskog geografa, istoriara i filozofa. On kae: Zatim
pleme zvano Sarbin: to je pleme grozno/svojim protivnicima/...i po odsutstvu zakona kod njih, kome bi
se pokoravali/ili: po njihovom poitavanju nikakvom narodu; ili u njihovoj blizini je drava, kojoj se
oni potinjavaju/...(Preuzeto iz, Jankovi, 1998:120.)
Takoe, o naoj narodnoj epskoj poeziji ima razliitih ocena, od onih koje ih uporeuju sa
Homerovim epovima (Grim, Gete) do onih koje potpuno negiraju njihov kvalitet. Najotriji je u tome
ruski putopisac Aleksandar Giljferding. On osuuje srpske srednjovekovne pesnike i pisce
postkosovskih pesama, da su pokazali ...nedovoljno talenta i malo smisla za shvatanje istorije i njeno
prikazivanje. Najvei zadivljujui i nezaboravni dogaaj (misli na Kosovski boj, SD) u ivotu
njihovog naroda nije bio u stanju da im sugerie razumnu, stvarnu re. Pod njihovim perom jezik se
rasplinuo u nekakvoj vodnjikavoj, apsurdnoj frazeologiji, kojoj nema niega slinog ak ni u delima
vizantijskih istoriara. Takav je stvarno karakter itave stare srpske knjievnosti.U njoj nema ni jasne
karakteristike bilo koje linosti ili dogaaja, ni snane, istinske rei.(Iz, Mihalji, 1989:127.) Ako se
neto iskrivljuje, ne kazuje istina, ako se radi o ulagivanju, "izvetaenoj i neukusnoj pohvali" (Pavle
afarik), ako je sve to "prazno" (Vatroslav Jagi), jedno "udvorno laskanje" (Ljubomir Kovaevi),
onda je takvo "pevanje" i iskazivanje znanja koje pokazuje nedostatak etinosti.

predatog 1943. ambasadoru Fotiu. Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Be i Zagreb bie potreseni iznutra silinom
formule B na trei = 0. Kada se to desi, Atlantiani e se pojaviti i proglasiti Srbe imperijalnim narodom, koji e istog as a u ime
njih zavesti red na zemlji i zagospodariti svetom...Zato nas iz ljubomore svi mrze, oseaju da smo stareine sviju na roda od
Himalaja do Pirineja. "Radio TV revija", 19. decembar 1991. Preuzeto iz, Radi, 2003:180.
13
Radovan Samardi kae: Tipoloka podela Srba i drugih balkanskih naroda, iako u osnovi tana, pojavila se u delu J. Cvijia
usled njegovog smisla za razlike: on nije dovoljno traio unutranje spone jednog naroda u svetlu preienih ideja, vie, u
svakodnevno ispoljenim i sporednim fizikim svojstvima. Samardi, 1990:70. Podtipologije moemo nai u delu Jovana
Hadivasiljevia, Juna stara Srbija, u kojoj on razlikuje Srbe koji ive pored Morave, Pinje itd.
14
Istorija i jeste nauna disciplina u kojoj je primarna mesna pria ili saznanje o sebi i drugima.
 Skala onoga to smo mi rekli o drugima i kakvo miljenje imamo o sebi u nauci se kree od
jedne romantiarske vizure do jedne krajnje negativne. Na primer, o naim romantiarskim
preterivanjima govori Radivoje Radi u knjizi Srbi pre Adama i posle njega, (2003.), o
fiziognominom vienju nas od strane drugih govori Rako Dimitrijevi u knjizi Demoni zla, (1998.)
Zatim, tipologije naroda, koje bi trebalo da odreuju nae miljenje o drugima i nama samima, su
promenljive kategorije. Danas je Cvijiev "rajinski mentalitet" doiveo transformaciju u pravcu, ne
vie podanikog mentaliteta prema Turcima, ve prema voama, novcu itd.
U filozofiji se, izmeu niza drugih pitanja, razmatra u optem smislu odnos ja i drugi. 15
Nezavisno od toga, od traganja za univerzalnim odrednicama odnosa ja i drugi (kao Ja i Drugi) i
filozofi i ovaj problem razmatraju iz vlastite lokalne perspektive. Ako je, dakle, istina o Ja i Drugom
u svesti i samosvesti, a one su produkt saznanja, onda je i ovo pitanje saznajno. Saznajno je lokalno,
tako to ja sebe gradim obrazujui vlastito iskustvo na mesno-kolektivnom iskustvu. I ako filozofsko
znanje o odnosu Ja i Drugi je takoe takvo mesno, jer je filozofija takva lokalna. Filozofija je
evropski produkt i Evropa je produkt filozofije. 16 Evropa je jedan kontinet na Zemlji, to jest mesto.
Meutim, kada je re o filozofiji onda i ne cela Evropa. Naime, evropska filozofija je duhovno
dostignue odreenih naroda , tanije: Nemaca, Grka, Engleza, Francuza, Latina, a ne i svih evropskih
naroda, u ovom sluaju Evrope. Ne postoji srpska ili bugarska filozofija, ve filozofija u Bugarskoj i
Srbiji. Zatim lokalna do te mere, da ne bi bilo Sokrata bez Atine, Kanta bez Kenizberga itd. Ne i grke
filozofije ve atinske, jonske, junotalijanske i dalje krotonske, elejske, miletske. A to znai da je
evrocentrizan "zaviajni", te se ostali i u samoj Evropi ak gledaju kao strano i Tue a ne Drugo Ja. 17
Iz ovog ugla govorimo, na primer, o "srbizmu", "balkanizmu". 18 Ali, i o nekim drugim "izmima", kao
to je "evropeizam" i "globalizam", koji odreuju ono Ja i Drugi.
"Srbizam" ili ak "solosrbizam", gde mi, sa naom "ivotnom moi" "zavetnom
slikom" (mitskom slikom), sebe u istoriji stalno stavljamo u nekakvu ulogu i misiju. Mi, i ako nemamo
filozofiju imamo "meta filozofiju" u vidu "zavetne slike" kao osnova naeg herojstva, koje brani i nas i
Evropu od nje same. Na primer, Jovan Aranelovi konstatuje: Sa sticanjem te moi odbrana Evrope
postae i za nas ne samo in izbavljenja od nasilja sveta kome jo ne pripadamo, ve odbrana nas
samih. Tada e govor da Srbi brane Evropu znaiti da ona brani naelo na kojem je i sama
utemeljena...U zakljunom odeljku se pokazuje da Srbija brani Evropu od varvarstva. (Jovan
Aranelovi, 2006:117.)
I Radomir Konstantinovi u vie navrata u Filozofiji palanke komentarie nae nerealne
pretenzije ("palankog duha" ili "duha plemena u agoniji") u panhumanistikoj i svetskoj misiji, na
"solosrbizam" i nacizam koji proizvodi sledee da...sveopta simpatija (prema nama kao narodu, SD)
omoguie proimanje svega sa svaim, u svetu u kome e Srbi "reavati ne samo smisao Srbina nego
i smisao Sveoveka", jer "Vreme je dolo da i Srbin ue u plan kosmosa i da pokuca na dveri venosti.
(Konstantinovi, 1969:270.)
Mi sami vidimo sebe kao neto drugo u odnosu na Evropu, ali ne u nekoj promiljenoj
formi nego iracionalnoj slici, koja je nastala hipostaziranjem nekih dogaaja u naoj prolosti ili bolje

15
Ja i drugi, kao veliko "Ja" i "Drugi", nisu oduvek tema filozofije. Kod Platona, Drugi je samo sagovornik, a sve ostalo je iz
odreenja koje proistie iz mitske prie ili slike o kosmosu prvih filozofa. Ono to sam Ja to je da sam Atinjanin, Grk, ovek
mikrokosmos, a onaj koji to nije on je brbaros, stranac koji ne govori grki jezik, koji je ovek bez obrazovanja, sirov itd. ovek se
za Grke nalazio u svetu "pod merom Istog" (to auton). Umesto to auton, ipsum (esse) novovekovno miljenje je iskazalo: ego
cogito...Kada je ono Isto postalo ego kogito, postao je drugi filozofskim problemom. Mievi, 1977:20. Ja nije vie predmet meu
predmetima sveta, takoe ni mi, a onda i drugi. Tako znanje Sebe kao svesti i Drugog kao svesti jeste samosvesni akt. U svesti
Drugog se prepoznaje Vlastita. Ja i Drugi je "istina samosvesti" (Hegel).
16
S tim u vezi pogledati Huserlovu Krizu evropske nauke i Beka predavanja. U odnosu na evropocentrizam i Huserla videti takoe
Dragan Prole, Filozofski evropocentrizam kao prepreka meukulturnim susretima. U saetku se rezimira: Kada je re o
evrocentrizmu, on se paradigmatino najbolje moe prikazati na osnovu dva primera. Prvi ukazuje na uvreeni stav o evropskom
poreklu svake nauke, dok drugi, veoma blizak evrocentrizmu, neupitne vrednosti izvodi iz sopstvenih kulturnih obrazaca, te one
predstavljaju parametar za procenu svih ostalih kultura. Sutinski, ovakva centriranost evropskim kulturnim posebnostima pripisuje
univerzalni karakter. Prole, 2005:207.
17
Relevantna dela u tom smislu su kod nas: Radomir Konstantinovi, Filozofija palanke; Mihailo uri, Srbi i Evropa; Bogoljub
ijakovi, Pred licem drugog; Jovan Aranelovi, ivotni znaaj filozofije itd.
18
Marija Todorova kae: Balkanizam je vremenom postao zgodna zamena za emocionalno pranjenje koje je ranije pruao
orjentalizam, poto je oslobodio zapad optubi za rasizam, kolonijalizam, evropocentrizam i hriansku netrpeljivost prema islamu.
Uostalom, Balkan se nalazi u Evropi, Balkanci su belci, uglavnom su hriani, pa se zatoprojektovanjem sopstvenih frustracija na
njih mogu zaobii uobiajeno rasno ili verski obojene insinuacije. Todorova, 1999:323. U tom smislu pogledati i deo Balkanizacija
u delu autora ovog teksta Belezi iz vilajeta, str. 99-105.
reeno ona je plod vie faktora: veze paganstva i pravoslavlja (religije ispoljenja i pounutrenja),
kljunog perioda Nemanjia (ambicije bez kritine mase naroda), Kosovskog boja (poraz kao pobeda)
i robovanja pod Turcima (hajduija, zbegovi). Iz toga nastaje naa mitsko-plemenska slika o nama i
drugima.
Iz tog iracionalnog stava podvojenosti, ili Balkanac (zapravo i pre svega od toga Srbin) ili
Evropljanin, proistie proizvoljnost, iskonstruisanost, izvansubjektivnost (jer ne govorimo o aktivnom
subjektu ve o funkcionalnom) palanakog pojedinca da se bude sve, i pesnik i hajduk i bogonosac, da
se bude anti -evropljanin i spasilac Evrope i sveta (poput stava Dimitrija Mitrinovia, Ljubomira
Micia, Rada Drainca itd). 19 Da se bude rasa ili nad-rasa koja e spasiti svet i Evropu je nacizam, u
pravom smislu rei. Srpski nacizam nije "import" iz nemakog nacionalsocijalizma, kome je sluio i
podraavao, ve je krajnji izraz duha palanke (Konstantinovi, 1969:282.). On nastaje iz
protivurenosti racionalno empiristikog i antimistinog stava duha palanke, koji je istovremeno
upuen i na reafirmaciju plemenskog duha koji je skroz iracionalan i mistian. Gledano povrno
misticizam srpskog nacizma je "krstako versko ratniki" kao namera u odbrani Hrista od
boljevizma i marksizma. On je daleko od verskog fanatizma i mnogo blii rasnom i veno
plemenskom. Taj plemenski misticizam je u korenu srpskog nacionalizma i nacizma. On neminovno
postoji u tenji duha palanke da se apsolutno vrati na poziciju duha plemena.
U svakodnevnom saznajnom sistemu, ako moemo govoriti o sistemu, prisutna je
raznovrsnost mesnog vienja sebe i drugog. Svakodnevno saznanje je lokalni sistema saznanja, koji se
ne zasniva samo na institucionalnom saznanju, arbitrarnim sistemima (naunom, mitskom pre svega) i
pojmovima, ve na mesnim saznajnim objektivizacijama, obelejima mesta ili belezima ili na jednom
lokalnom iskustvu. Zahvaljujui kojima nijedno ljudsko mesto na zemlji ne nalikuje drugom. Mesna
obeleja, kao objektivizacije saznanja odreuju granice i konfiguraciju - "izgled" mesta. Granica je
podruje "susreta" i vienja drugog. Vienje drugog i sebe je lokalno. 20 Taj drugi se ne uzima kao
drugi, ve u Huserlovom smislu kao "strano". Ovde govorimo o raznim oblicima "getoizacije", kao
specifinog smetanja u prostornom smislu ili susretu kultura nekog mesta. Nema ljudskog mesta na
Zemlji bez getoizacije. Getoizacija je razliitost u odnosu na drugog. To je odmah, zbog razliitosti i
zona nesporazuma. Ukratko, sledei liniju ana Bodrijara ("da u dananjem vremenu la dobija svu
snagu istine") nesporazum postaje mea dve kulture, dva mesta, dva oveka iji identitet tako (zbog
teze o razliitosti) poiva na lai. Bolji smo od svih drugih. 21 I bolje je to me ne razume zato to to i
ne moe, jer smo dva sveta pri emu si ti onaj drugi nerazumni svet. Stvorena je tako jedna lokalna
zona vienja, zona koja omoguuje da svako bude siguran i bez straha da e njegov identitet biti
ugroen. Tu vai gledanje drugog "preko plota" (Konstantinovi). ivi primer prostora nesporazuma je
geto, ali i rasprotranjeni nain pozicioniranja sebe i drugog. Lokalno ili mesno se iri do zemaljskih

19
, , , . , ,
, , . (). ,
. ()
, .
, , .
. , " ", , 28.
1930.
, , , .
. , " ", , 8. 1928.
, . .
, , 1925.
, , ,
, " ", , 2. 1923. , 1969:280-281.
20
Granica je realno podruje saznanja u kome se mi "kreemo". Ona je polje susreta nas i drugog.
Prolazimo i putujemo ivimo u vilajetu, lavirintu matriksu nekom mestu dodira, nas, saznanja i sveta. Mesto je neto kae
Aristotel, kao prva granica. '/>@@/@
/@." Aristotel, 1983:212a 15-20
Jer mesto hoe biti neto nepokretno. Stoga je vie cela reka mesto, jer je kao celina nepokretna; tako je mesto prvotna nepokretna
granica onoga to sadri. Aristotel, 1987: 212a 15-20.
Ono je takvo da smo stalno na granici, a nikada potpuno izolovani i suoeni sa jednom stvari ve okupani stvarima i saznajnim
dogaajima. Ono podrazumeva put kroz granicu-vilajetski put lavirint-matriks ili put kroz rez, zjap, hijatus, zev, crvotoinu, trag
gde se seku dve margine-mesto gde nastaje novo saznanje i saznajne objektivizacije.
21
Geto, mesta su vilajeti. Mi objanjavamo sebe tako to se uporeujemo sa drugima. "Mi smo ovakvi, a oni su takvi". "Kod njih je
tako, a kod nas je ovako". Stalno se uporeujemo i odreujemo. Jednostavno, variramo izmeu opteg i tueg i tog naeg posebnog
a da priu ne zavravamo do kraja. Dimitrijevi, 2008:6.
razmera ili hipostazira kao vienje drugog iz vlastite mesne slike o sebi.22 Moemo rei da je zbog
poveanja broja stanovnika na zemlji, zbog manjka prostora ona postala planetarni geto. Geto i nastaje
zbog teritorijalne zatvorenosti, manjka fizike teritorije pri emu on postaje metafizika.
U toj getoizaciji mi pozicioniramo sebe i vidimo sebe i druge na svakodnevno-mesni nain.
Kako se mesta meusobno razlikuju takvo je vienje i nas i drugih. Vrlo je jasno kako jedan Nilija
vidi Piroanca, Leskovanina itd. Ali takoe Bugarina u odnosu na jednog Somborca itd.
6. Pored simbolikih sistema saznanja, govorimo i o institucionalizaciji saznanja, kojim se,
zapravo, odreuje ono ko zna i ko ne zna, profesionalno i laiko. Institucionalno saznanje je odreeno
vrstom samog znanja. Tako moemo razlikovati naune, mitsko-religijske, umetnike institucije, koje
promoviu odreeno sistemsko znanje kao istinito i zvanino. Meutim, postoje razne institucije koje
koriste odreene delove i varijante sistema saznanja. One su odreene nekom ulogom u drutvu. Neke
od njih ne govore o drugima, ali ima onih kojima je to i prava uloga, npr. policijske, vojne,
obavetajne, istorijske, ekonomske itd. (Bugarska obavetajna sluba u vreme Balkanskih i Prvog sv.
rata, ocenjuje narod u junim krajevima Srbije kao naivan i prost. U isto vreme Robert Lafan pie
Srbi-uvari kapije.)
Iz perspektive epohalnih saznajnih modusa takoe moemo posmatrati odnos "mi i drugi". Ti
epohalni modusi su: mitski, ekonomski, virtuelni. U zavisnosti u kom modelu se nalazi odreeni
lokalitet i narod, takvo e biti vienje sebe i drugih. Primera ima nebrojeno mnogo. Ekonomski modus
saznaja, koji dominira od Renesanse do dananjih dana je izraen kolonijalizmom i
neokolonijalizmom, a zatim globalizmom. Potpuno je jasno kako se u njemu pozicionira znanje ili
miljenje o sebi i drugima.
Zakljuak moe biti, da je saznanje, u svojim bezbrojnim varijantama, ono to
odreuje vienje drugih i nas samih. Ono je saznajno i kao takvo prostorno-vremenska kategorija
(mesno-istorijska) i u svojoj osnovi sa mitskom matricom. Ono to je oduvek nedostajalo, bilo ga u
malim koliinama je saznavanje u razgovoru sa drugim. I u dananjoj situaciji nema razgovora, ve
"svoenja svega na aparat",23 "informaciju", "pravilno" "teletehnonaunu" matricu i
fundamentalistiku perspektivu. Moda deluje utopijski, ali nema i nikada nee biti drugog, a otuda i
onoga ja, bez razgovora.24 Ne zbog informisanja, nego zbog mogunosti da budemo blii. Kada
razgovaramo sa nekim onda uspostavljamo neto zajedniko, zajedniko znano, blisko i pravilno. to
je najvanije u tome da, ...svi mi jedni sa drugima i jedni uz druge vebamo mo suenja.(Hans -
Georg Gadamer, 2000:250.). Ovu mo omoguuje razgovor i blizina i to ne samo kao emotivna
bliskost nego kao raspoznavajua. Da u potpunoj dominaciji episteminog, mitotemikog i gnostikog
znanja, raznih institucija i u moru pravila (kako treba da se radi da bi bio) pokuamo u Aristotelovom
phronesis. U jednoj drugoj vrsti znanja koju, recimo Kant vidi kao produkt "mo suenja" u oblasti
prirode i umetnosti, za razliku od one moi u nauci. Treba povratiti sjaj u svakodnevnom mesnom
ivotu ovoj "moi suenja" ili razboritosti (phronesis kao sredini izmeu dve krajnosti). Ova
"razboritost", raz-zbor obuhvata sve i "razgovor" i "pravilno" i "brigu". Znanje omoguuje brigu o sebi
i drugom. Jo u osvitu evropske civilizacije, na ulazu delfskog proroita je stajalo "Gnothi seauton",
to ujedno znai i "saznaj samoga sebe" ali i pitaj "drugog" (razgovaraj), te da u znanju sebe i drugog

22
Mesna slika o sebi je saznajna slika. Govorimo o saznajnoj slici jednog etno-lokaliteta. Recimo, Vuk Karadi i Dositej Obradovi
bili su suoeni sa problemom identifikacijom Srba kao Srba. Osim nekakvog iracionalnog oseaja pripadnosti, veina Srba toga
vremena nisu imali oformljenu svest o sebi kao Srbima, ve su svoj identitet nalazili u mestu ili kraju u kome su iveli. Tek sa
masovnim romantiarskim pokretom u Evropi, oslobodilakim ratovima obrazuje se, ali ne opet racionalna, ve iracionalna "sves t" o
pripadnosti jednom narodu. Palanaki romantizam, neoromantizam ogleda se u naem vienju sebe i drugih iz perspektive nae
"posebne misije". Ovaj neoromantizam, u vidu nae posebne uloge i vienja drugih, karakterie na narod do dananjih dana.
23
Nije sluajno, kae Gadamer, da je re "aparat" svuda prodrla: aparat opstanka, probavni aparat, upravni aparat, partijski
aparat. U ovoj rei sadrano je to da su delovi nekog aparata, za razliku od ivog organizma, zamenljivi. Hans - Georg Gadamer,
2000:248.
24
Ne ulazei u veoma kompleksnu vezu jezika, komunikacije i saznanja ili pak znanja u naelu treba rei, da jezik i simboli u
najirem smislu pripadaju faktorima saznanja, ali, kao to je ve reeno ne predstavljaju i samo saznanje, to jest znanje. Ovde treba
samo napomenuti da odnos "ja i drugi" zavisi i od jezika jer zavisi od saznanja. Evropski jezici poivaju na gramatici subjekt i
predikat, tako da odgovaraju predmetnoj metafizici ili ...metafizici supstancije i njenih svojstava. (Hans - Georg Gadamer,
2000:249.) To jest, grade odnose na pred-metnuti nain. Za razliku od njih, jezici drugih podruja su najee relacioni. Tako da ti
jezici ne iskazuju predmetnosti nego relacije. Odnos je odmah tu nuan i prirodan. Samopozicionirana relacija afirmie ja i drugog
kao aktere, uesnike a ne neim drugim (nekom predmetnom - logosnom sutinom) uspostavljene predmete. Johan Lohman u tom
smislu navodi da...za Semite a naroito za Arape "jezik" je, u prvom redu, ono to re a time i govor hoe rei, za Grke je on,
meutim, izraz onoga to "jeste" (t on)...u jednom sluaju...jaa princip "intencionalnosti", svojstven ljudskom jeziku po sebi, u
drugom sluaju, meutim...moe se uvideti tendencija da se on iskljui. Johan Lohman, 1986:258.
moe ovek da se brine o sebi i drugima. Onaj ko ne zna sebe, on ne moe da se brine o sebi i o
drugima. To znanje takoe nije "kalkulatorsko" ili premeravanje drugog i sebe po nekoj potrebi, ve
podrazumeva meru kao razumevanje harmonije, doivljaj lepote i grkog blaenstva.

P.S.
Nedavno sam uo, vozei se autobusom, konstataciju jednog saputnika: Od Cigana treba
napraviti sapun! Razgovor tu nije bio mogu. Usledilo je balkansko "premeravanje", ali ne stargrkog
agonskog tipa.
Slino je bilo i 1904. godine. Vest: 4. 4. 1904. desio se zemljotres 9-10 stepeni Merkalijeve
skale izmeu Vranja i Ristovca, pored korita June Morave. Od 2043 kue uniteno je i oteeno 819.
"Do zemljotresa je dolo, jer su Cigani utepali orla."
Od tada do scene u autobusu smo "herojski" izginuli u vie ratova. Ko zna ta su Cigani u
meuvremenu uradili?

Srboljub Dimitrijevi



. ,
- .
: , ,
, .
: , ,
, , . .
.
, , :
, . e
, .
: , , , , , .

Citirana literatura:
Aristotel (1983.), Physica, Collection des Universites de Frane, Paris.
Aristotel (1987.), Fizika, Sveuilina naklada Liber, Zagreb.
Aranelovi, Jovan (2006.), ivotni znaaj filozofije, Slubeni glasnik, Beograd.
ajkanovi, Veselin (1973.), Mit i religija Srba, Srpska knjievna zadruga, Beograd.
Derida, ak (2001.), Vera i znanje, Svetovi, Novi Sad.
Dimitrijevi, Srboljub (2008.), Belezi iz vilajeta, Novine "Vranjske", Vranje.
Gadamer, Hans-Georg(2000.), Um u doba nauke, Plato, Beograd.
Jankovi, ore (1998.), Srpske gromile, Slovenski savez Knjievna re, Beograd.
Kasirer, Ernst (1985.), Filozofija simbolikih oblika, Prvi deo, Jezik, Dnevnik Knjievna zajednica
Novog Sada, Novi Sad.
Konstantinovi, Radomir (1969.), Filozofija palanke, Trei program Radio Beograda, Beograd.
Lohman, Johan (1986.), "Jezik kao fundament ovekove egzistencije", Abdulah arevi, Filozofije
modernog doba, Veselin Maslea, Sarajevo.
Mievi, Nenad (1977.), Govor drugoga, NIP Mladost, Beograd.
Mihalji, Rade (1989.), Lazar Hrebeljanovi, BIGZ, Beograd.
Prole, Dragan (2005.), "Filozofski evropocentrizam kao prepreka meukulturnim susretima", Arhe, 4,
Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju, Novi Sad, pp. 207-217.
Platon (1959.), Parmenid, Kultura, Beograd.
Radi, Radivoje (2003.), Srbi pre Adama i posle njega, Stubovi kulture, Beograd.
Samardi, Radovan (1990.), Kosovsko opredeljenje, Srpska knjievna zadruga, Beograd.
Todorova, Marija (1999.), Imaginarni Balkan, igoja, Beograd.
Hajdeger, Martin (1982.), Miljenje i pevanje, Nolit, Beograd.