III BATA1 ()

"Mi sebi ne moemo tano predstaviti ono to vie ne postoji. Ono to nazivamo lo-
kalnom bojom jedna je sanjarija." 2

Od samog poetka pisanja pa do ovih redova, u jednom stanju poput komara,

pokuavamo da tematizujemo stvari prolazei ili ukrtajui razna podruja: filozofsko, mits-
ko, umetniko, nauno, svakodnevno. Opredeljujemo se as za jedno, a u sledeem trenutku
za drugo podruje, pokuavajui, u isto vreme, da se kritiki odnosimo prema onoj prethod-
noj oblasti saznanja i delovanja. Mit, nauka, filozofija, umetnost - moe li se pomou njih
observirati svet i iveti sa svim tim, ili neto od toga treba odbaciti? Moe li se svet misliti
imajui sve to u vidu? U tom smislu, eling kae: "Nigde nije zapisano da bi sve moralo da
bude filozofski objanjeno i tamo gde nedostaju skromnija sredstva bilo bi suvino upolja-
vati filozofiju o kojoj bi trebalo posebno da vai Horacijevo pravilo: Ne Deus intersit, nisi
dignus vindice nodus Inciderit.3 Ipak, sve treba imati u vidu kada svet stoji kao predmet
istraivanja. Otuda i na komar, ili bolje rei, san u kome se nalazimo od poetka pisanja
ovog rada.

A.

1. Nama se nudi toliko toga

Sve je od toga ( mitskog, filozofskog, naunog, svakodnevnog) prisutno i, na razne

naine, ivo. Otuda ga ne moemo prenebregnuti jer s tim plivamo u ivotnoj reci. U od-
nosu na jedno ili drugo, emu se, ipak, prikloniti? Za koju verziju postmodernosti se opre-
deliti kada ih ima vie,4 postmodernosti kao pokuaja ukljuenja svega ljudskog, i ovog sada
( modo ), u situaciju post? "Ova verzija postmodernosti je moda najmanje radikalna od de-
set5 ( podvukao SD ) o kojima emo govoriti (...)."6 U krajnjoj liniji, koju od njih izabrati?

1
"Bata = baa ( turski bahge ) vrt, gradina." Milan Vujaklija, LEKSIKON STRANIH REI I IZRAZA,
Prosveta, Beograd, 1980., str. 106.
"j, vrt, baa, uope zagraeno, drveem i raem zagraeno polje." GRKO - HRVATSKI ILI
SRPSKI RJENIK, Oton Gorski i Niko Majnari, kolska knjiga, Zagreb, 1983., str. 231.
" Svako zna ta je to 'vrt'. Ta na to nije potrebno rasipati ni jednu misao. Moglo bi se rei: vrt je pare
obraene divljine. ista posebnost prirode odavno je preobraena u gradove i ljudske naseobine, prepokrivena
tragovima ljudskih akcija posledice koje ostavljaju svoj otisak u zemaljskom carstvu, imaju to deluju na bilje i
rastinje." Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 33 - 34. Fink, dakle, smatra da je vrt jedno "pare obraene di-
vljine" netaknute prirode, konkretnije pare zemlje obraeno i kultivisano od strane oveka.
2
Anatol Frans EPIKUROV VRT, str. 17.
3
F. NJ. J. Schelling, FILOZOFIJA MITOLOGIJE, Prva sveska, str. 14.
4
Taj na pokuaj skakaNja i uskakaNja iz jednog u drugo kulturoloko podruje moda dolazi i otuda, to je
na rad pisan u postmodernom ambijentu. A to to se naziva postmodernom nije ambijent koji nastaje iz krila
filozofije. Naime: "(...) postmoderna ne vue svoje poreklo iz filozofije ili neke druge kulturno naune disci-
pline, ve novih tendencija arhitekture koje su imale kritian odnos prema funkcionalizmu." Hajnrih Kloc,
UMETNOST U XX VEKU, str. 165. Znai opet iz arhitekture.
5
To su diskursi koji idu preko granica moderne: novi autoportret oveka u skladu sa dostignuima nauke XX
veka; Nieova objava rata metafizici kome se prikljuuje Hajdeger. "On je odluno pobijao svaki metafiziki
poredak stvarnosti, to jest, svaki poredak stvarnosti iznad i izvan pojavnog sveta koji moemo iskusiti. Vero-
vaNje u takav poredak, smatrao je, nije drugo do jedan oblik platonizma. Iza pojavnog sveta nema nikakve

233
ini se kao da sanjamo. Kao da smo u nekakvom snu omamljeni mnotvom pravaca -
krevina. Ihab Hasan nam nudi izlaz ba preko snova i mate, ali i preko ukljuenja nove
tehnologije. "(...), znaajni knjievni teoretiar postmodernizma, veruje da je to mogue - da
se misao danas, pod uticajem trenutne komunikacije i drugih inilaca, kree u pravcu neke
vrste gnosticizma, ali "novog gnosticizma", svojstvenog postmodernom dobu." 7 U njemu
svest postaje sve, a materija i svet se dezintegriu. Tako svet postaje nematerijalan i sav je u
interpretaciji.

" 'Sintropijska sila svesti u svakom pogledu preobraava na svet.

'U celovitosti svesti, jedan pored drugog stoje krajnosti, arkadija koju
sanjaju tehnofob i utopija koju sanjaju tehnofili. Dve strane stvarnosti -
zemlja i nebo, mit i tehnologija, ensko i muko, Raj i utopija, prvo i
poslednje, ujedinjuju se u svesti." 8

Sve diferencije i specifikumi miljenja gube se pretapanjem u jedno. " 'ivotinja

koja sanja', lebdei izmeu svog unutranjeg i spoljanjih svetova, poela je da plete mreu
svesti, jezika, kulture i tehnike. Kreativnost se zaela u bezdanu."9 Stvoreno je "seanje za
jedan san". Taj san, zapravo, ispoljen preko snova i mate dovodi nas, opet, do "najdubljih
izvora". I u ovom tumaenju, kao i kod bilo kog drugog, trebalo bi mnogo Hermesa da bi
stigli da pokriju sve puteve. Usud kretanja kroz ipraje nas prati.

2. Oniriko

Kada se u ovosadanjem vremenu naemo u nekoj bati, vrtu ili parku, stiemo
utisak da smo se nali u neemu drugom, drugaijem od ovog svakidanjeg - kao da smo u
neemu to je nestvarno, ili u nekakvom snu. 10 Jer, tamo izvan granice bate, vrta ili parka
tee neki drugi ivot, neki dnevni ivot. itav taj splet staza, ograda, drvea, trave, cvea,
proizvodi u svojoj dogaajnosti neke druge vibracije u naoj dui. Na delu je iracionalno,
emotivno, bajkovito i sneno. Sve nas to podsea na vreme detinjstva, ima neku dra koju
smo izgubili, koja je nestala tamo negde.

vrste i postojane "stvarnosti" - HinterNjelt ne postoji. (Riard Palmer, str. 12 - 13. ); transcendiranje objek-
tivizma i tehnoloke racionalnosti ( to je prisutno i kod Niea, Hajdegera, Gadamera, itd.); prevazilaenje
zapadnih oblika dostignuima drugih kultura ( istoka, Afrike, itd. ); kretanje preko naturalizma uz otkrivanje
novih sila - "Zanimljive mogunosti postojaNja realnosti koje su sasvim iznad nivo naturalizma." ( Riard
Palmer, str. 27. ) ukljuujui i Martina Bubera; apstoli nove svesti "(...) razliita od one koja je preovlaivala
na Zapadu od doba renesanse. "Nova svest" se ne zasniva na perspektivi, tei holizmu i razvija jednu postper-
spektivnu koncepciju vremena." ( Riard Palmer, str. 28 - 29.), tu spadaju E. F. Deniken, . Santiljana, Pikaso.
Nova svest "(...) u kojoj se osnovni ego - centrizam i jednodimenzionalnost moderne misli prevazilazi
"logikom polja" i razgradNjom perspektiva u modernoj umetnosti." ( R. P. str. 29 ); nova osnova u psihologiji;
radikalna filozofija jezika ( Fuko, Derida, itd.); postmoderna kNjievna kritika." Richard E. Palmer, spike
POSTMODERNOST I HERMENEUTIKA, DELO, br. 1 - 2 - 3, Nolit, Beograd, 1989.
6
Isto, str. 14.
7
Isto, str. 20.
8
Isto, str. 20 - 21.
9
Isto, str. 21.
10
"I tako je taj park, koji je kao nijedan drugi izgleda bio otvoren za decu, poprimio za mene, inae, neto
teko, neprotono. Retko bi uspevao da uoim ribe u bazenu sa zlatnim ribama. Koliko je samo mnogo
obeavala svojim imenom Aleja dvorskih lovaca, a kako je malo od toga ispunjavala! Koliko li sam puta
uzaludno tragao za grmljem u kome se skrivao kiosk s crvenim, belim i plavim tornjiima u stilu mojih zdanja
od kocaka! Kako se beznadno svakog prolea vraala moja ljubav prema knezu Luju Ferdinandu, podno ijih
nogu su izbijali prvi afrani i narcisi!" Valter BeNjamin, BERLINSKO DETINJSTVO, Svetovi, Novi Sad,
1993, str. 8.

234
 a. San i java

Pitamo se: ta je zapravo stvarno, ono u vrtu, ili ono tamo preko linije razdvajanja?
Teko je rei i odgovoriti na ovo pitanje. ini se da je san i jedno i drugo; iz jednog,
gledajui ono drugo, izgleda nam da je ono san. To nisu dva paralelna sveta niti, pak, dve
suprotstavljene stvari, ve kao da stoje u nekakvoj paradoksalnosti sa razliitom logikom, 11
zakonitou i zbivanjem.
Ulazak u park12 ili vrt je neka vrsta odstupanja od onog tamo svakodnevnog - grad-
skog naina ivota, mada je i na boravak u vrtu ili parku svakodnevna stvar. Postoji neka
tanana razlika izmeu tih svakodnevica - one u gradu - na ulici ili kui, i one u vrtu ili
parku. Ne treba zaboraviti da vrtovi i parkovi postoje i u okvirima kua - kao kuna
dvorita.
Vrt je karakteristina ljudska graevina. Ili, kako Fink kae: "(...) ali on ( vrt SD ) je
neto vie nego li neka izraevina i neka zakonska isprava, on je lep on je mesto mira i
tiine, gde samo snani prirodni zvuci imaju pravo glasa, po strani od huke i buke
svakidanjice."13 Mir i tiina su jedna od karakteristika parkova i vrtova. Mir i tiina pon-
ekad bivaju narueni zvukom - tonovima i umovima. Oni se nama nude vie u smislu pri-
jatnih tonova i umova, za razliku od onih koji su svojstveni urbanom, i predstavljaju obe-
leije gradskog fona. Ako su ti umovi, jaki i snani ( iz ivota parkova i vrtova ), onda nam
je ta snaga bliska i mi je oseamo kao vlastitu. Tiina, ponekad poremeena na taj nain,
nije ona zlokobna i teka, poput tiine pred nekakavo stvaranje, radikalnu dogaajnost ili
prirodnu nepogodu. Ona se razlikuje i od tiine koja obavija mesta, kao to su hramovi;
tiina hramova je drugaija od tiine vrtova. Tiina hramova nosi u sebi nekakav nagovetaj
i znaenje, ima svoju teinu. Takve teine i nagovetaja nema u tiini vrtova i parkova. Mir
koji nas okruuje u vrtovima dovodi nas do spokoja. Spokoj i mir, koga oseamo, otvara
nam neposrednost sa svetom. Svet nam se nadaje kao sve - mir. 14

"Tiina i utnja imaju vrlo razliito znaenje. Tiina je uvod u ot-

krivanje, utnja je zatvaranje prema otkrivanju (...). Tiina otvara prolaz,
utnja ga zatvara. Po mnogim predajama stvaranju je prethodila tiina; i
po svretku vremena nastupie tiina. Tiina obvija velike dogaaje; ut-
nja ih skriva;(...)."15

Rekli smo ve da svakodnevno nije obeleije samo gradske dogaajnosti - gradske

vreve, ve i onoga u parkovima i vrtovima. I jedno i drugo jeste svakodnevni ivot sveta, sa
svojom diferencijom dogaaja, tj. razliitou. Diferencija ivota sveta vrta i ivota sveta
grada je one vrste koja intendira ka razliitosti sna i jave, ali jave koja, sa svoje strane, i sa-
ma moe biti neka vrsta sna. U gradskom ambijentu sa ulicama, kuama, zgradama, kao da
nema divlje - elementarne prirode, mada postoji neka druga vrsta elementarnosti i divljine.
Tako, kada neko iz prirodnog ambijenta ue u taj gradski, njemu se ini da tu ima divljine u

11
"(...)pojavljivaNje iracionalnog, onirikog, paradoksalnog, vazda u zasedi da poremeti samo na oko lucidne
paukove mree logike misli." ilo Dorfles, POHVALA DISHARMONIJI, str. 5.
12
"Park ( eng. park, fr. parc, nem. park, ital. parco, n. lat. parcus, parricus) etalite, naroito: gradsko etalite,
umica pretvorena u etalite, gradski vrt zasaen cveem i drveem." Milan Vujaklija, LEKSIKON
STRANIH REI ... , str. 670.
13
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 34.
14
"U starocrkvenoslavenskom, kao i u savremenom ruskom jeziku, rije mir ( mir ) nosila je i nosi sadraj
lat. mundus. Ova praslavenska i slavenska imenica osim 'mundus' znai danas gotovo iskljuivo 'pax'. Prvo
znaeNje potisnuto u zaborav od bliskoznanice svijet uuvalo se u naoj sloenici svemir. (...)." Anto
Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, str. 129.
15
J. Chevalier - A. Gheerbrant, RJENIK SIMBOLA, str. 704.

235
smislu brzine, buke, guve, itd. U isto vreme, i istom trenutku, mu se ini da je sve to ravno
snu. S druge strane, i u vrtovima nema te autentine divljine gudura, ipraja i bespua, ve
je sve u njima tako postavljeno, da prua neku vrstu utoita, toplinu, senovitost, skrivenost,
a opet se zadrava neto od prirodne elementarnosti. Tamo je drugaija zvunost i oblije za
oko. Na zemlji su i jedno, drugo i tree - gradovi, vrtovi i autentina priroda i mogu biti
jedno od mesta ovekovog stajanja i hodanja po zemlji.

b. O vrtovima se moe misliti

Jedno je boraviti u vrtu ili parku i misliti i sanjariti o bilo emu, a drugo je
razmiljati o njima. O vrtovima i parkovima se moe razmiljati i u njima samima.
Nezavisno od svih kombinacija, neosporno je, da mi moemo misliti i razmiljati o svemu, a
samim tim i vrtovi mogu biti predmet miljenja. Neto slino tvrdi i Eugen Fink: "Vrt je - i
u obinom i u prenosnom smislu - za nas povod za razmiljanje."16 Jer se u samom vrtu
prepliu "(...) bie - po - sebi prirode, ljudskim radom stvoreno bie preinaene prirode i
bie "lepo - ega", (...)."17 Ove tri vrste bia, koje sainjavaju vrt, "(...) se proimaju i pove-
zuju na nain koji nije lako uvideti." 18
U vrtu, kao mestu na zemlji, su, dakle, saprisutne mnoge temeljne stvari o kojima se
razmilja i nezavisno od vrtova. Dakle, razmilja se o prirodi, o ljudskom delu i njegovom
prisustvu u toj prirodi. Vrt kao da je celokupnost postojeeg u malom. Otuda, moe biti
preko vrtova promiljeno sve ono to je u stvari filozofije vano, naime i ontoloko, ontiko,
antropoloko i estetsko. Ili, po Finku:

"Vrt je za nas zbunjujua zagonetka ukoliko se razliite vrste bia

proimaju, ukoliko se mogu razlikovati, ali pak ne mogu postojati odvo-
jene jedna od druge. Vrt je itava priroda, to jest bie - po - sebi, on je
sasvim ljudski artefakt, to jest neto to mi izdejstvovasmo i to za nas
biva, te je on itava jedna oblast bletave lepote."19

Pored ovoga to je reeno o prisutnosti temeljnog, u vrtovima vlada i ono sneno,

sanjarsko, matovito, bajkovito, imaginarno, duevno. U gradu ili onome izvan vrta, vlada
geometrijsko, racionalno, praktino, kognitivno, duhovno. Nema razloga da i jedno i drugo
ne budu san, bar ako prihvatimo ono to openhauer o tome misli. 20 Ali, sanjarija se razliku-
je od sna ( mislimo, pre svega, na none snove). O sanjariji i snu govori Baelar. San, po
Baelaru, nije dobro koje posedujemo. On nam ne pripada jer "otima nae bie" 21 Sanjajui
u noima ovek ne zna i ne pamti kada je ta sanjao. Jer, "(...), noi nemaju istorije. One se
ne nadovezuju jadna na drugu. I kad ovjek dugo poivi kojih dvadeset hiljada noi, nikad
ne zna u kojoj je davnoj, vrlo davnoj noi krenuo da sanja. No nema budunosti." 22 Jedino
16
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 35.
17
Isto, str. 35.
18
Isto, str. 36.
19
Isto, str. 36.
20
"ivot i snovi su listovi jedne te iste knjige. Povezano itanje njenih stranica jeste ono to se naziva stvarnim
ivljeNjem." Artur openhauer, SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA, I, prvi deo, Grafos, Beograd, 1989., str.
54. Ali, i pre openhauera, u vremenu baroka, ivot je tumaen kao san. "ekspir: 'Mi smo od iste grae od
koje se tkaju sni, (...)'.(...) panski pesnik Kalderon, koji je roen 1600. godine, napisao je dramu koju je
nazvao ivot je san. (...). stari kineski mudrac uangce je rekao: Jedanput sam sanjao da sam leptir, a sada
vie ne znam da li sam uangce koji sanja leptira ili sam leptir koji sanja da je uangce. (...). 'Kad razmislim o
tome, ne nalazim ni jednu osobinu koja odluujue razlikuje budno stanje od sna, pie Dekart.' " Justej Gorder,
SOFIJIN SVET, str. 230 - 232.
21
Gaston Bachelard, POETIKA SANJARIJE, str. 171.
22
Isto, str. 171.

236
u nekim polusvetlim noima, noima izmeu sna i jave, mi "trgujemo sa uspomenama".
Ovakve noi i snove ispituju psihoanalitiari. "U tim polu - noima, nae bie je jo uvjek
tu, vue teret ljudskih drama, svu teinu loe proivljenih ivota. Ali ve ispod tog up-
ropatenog ivota otvara se ponor ne - bia u koji se rue neki noni snovi." 23 Mi se u tim
situacijama vraamo u predsubjektivno stanje. "Postajemo neuhvatljivi i za sebe same, jer
djelove sebe dajemo bilo kome, bilo emu. Noni san rastae nae bie i pretvara u fantome
heteroklitnih bia koja vie nisu ak ni nae sjene." 24
Sanjarije nemaju ova obeleija snova. One nas vode i potvruju u odnosu na svet u
celini. Sanjarijama, mi smo najblii pulsirajuem stanju sveta.

3. Sanjarija25 i kosmos

a. Kratko objanjenje rei kosmos

Korienje rei kosmos, koja i jeste jedna od kljunih rei u naem razmatranju,
obavezuje nas da je ( ukratko ) odredimo u njenom znaenju. Dok je ideja o poretku sveta
stvari dosta stara i dosee do grke mitologije, dotle je termin, kojim se eli oznaiti taj
poredak, docnije uveden u upotrebu. Po Diogenu Laertiju, Pitagora je prvi upotrebio re
kosmos, da bi oznaio vidljivi poredak sveta stvari.

"Kau da je on prvi nebo (SD ) nazvao kosmos i

rekao da je zemlja okrugla. Meutim, Teofrast tvrdi da je to bio
Parmenid, a Zenon opet, da je to bio Hesoid."26

Re kosmos je, svakako, grki termin. S obzirom da postoji pretpostavka da je neko

od pitagorejaca ( ako ne i sam Pitagora ), boravio u Egiptu, onda je mogue da su se obaves-
tili o egipatskom boanstvu Maat, koje predstavlja ba to - zakoniti svetski poredak, red,
istinu, pravednost i ono to odluuje o ivotu i smrti.27
I u poznatom Heraklitovom fragmentu, koga smo ve naveli, stoji:

"
/l<<
</<
"

Mi, u naem slovenskom jeziku, koristimo re kosmos, ali i kljunu re - svet.

"Ustvrdili se tako npr:

a) da grkom nazivujodgovara slavenski naziv svijet i

23
Isto, str. 172.
24
Isto, str. 172.
25
"ONIRISM. - Principal enpsychiatrie. - L onirisme est un mode d activite mentale automatiljue fait de
visions et de scenes animees, telles ljuen realise le reve. Paul Foulljuie, DICTIONNAIRE DE LA LANGUE
PHILOSOPHILJUE, str.496.
26
Laertije, XIII, 1, 48 - 49.
27
Videti o tome: Duan Glumac, STAROEGIPATSKO UENJE O REI - LOGOSU, Zbornik filozofskog
fakulteta , knjiga IX - 1, Beograd, 1967., sr. 14. I, Ljubinko Radovanovi, VELIKA JEDNAINA: MIT I
SIMBOLIKA STAROG EGIPTA, Vuk Karadi, Beograd, 1973., str. 65 - 67.
28
Hermann Diels, DIE FRAGMENTE DER VORSOKRATIKER, 22 V 30.

237
 b) da je osnovno znaenje naziva j-'red' nipoto ne sli
jedi
c) da je osnovno znaenje slavenskog naziva svijet - 'red'"29

Na istoj ovoj stranici, u fusnoti 1, autor objanjava znaenje rei kosmos, a to se

moe uzeti kao zadovoljavajue objanjenje i za nas. Anto Kneevi kae:

"j'red - dobar red; ustroj, poredak, ustanovljen u dravi;

na Kreti - vrhovni inovnik uprave; red svemira a odovud ( ponajpre u
Pythagore ) svijet; ukras, ures', Emile Boisaclj, DICTIONNAIRE ETY-
MOLOGILJUE DE LA LANGUAGE GRECLJUE ( Heidelberg: Carl
NJinters Universitatsbuchhandlung - Paris: Librairie C. Klinckseick,
1916., str. 500."

Navedimo jo jedno objanjenje znaenja termina kosmos, sa dodatkom kos-

molokih disciplina.

Cosmo. - Du gr. kosmos, ordre ( kosmetikos, ljui concerne le

soin de la parure ) l ordre de l univers, l univers, le mond. Entre
comme prefixe dans divers mots: cosmogonie ( origine du monde ), cos-
mographie ( description - ), cosmologie ( science - ), cosmopolite (
citoyen du monde ).Cosmos. - Subst. gr. V. cosmo.L univers, le monde,
comme tout organise.30

b. Kosmika imaginacija31

Bate, vrtovi, parkovi su mesta mira i spokoja. Ono uzavrelo izvan njih, taj gradski
ivot pun zadataka, namera, pravila, ogranienja, brzine, nervoze, zaborava detalja sa ulica,
detalja u vazduhu, detalja po kii, u odbljesku sunca, kao da prestaje u tiini vrtova, bati i
parkova. Duevnost se u njima aktivira. To je aktivirajua neposrednost. Ona se javlja kao
elja i aktivnost da se svet misli, da se sanjari i da se dodiruje, ugrize, oseti. Aktivirajue
neposrednosti, jesu vrata za upliv u svet. Otvorenost, pokazivanje vrata sveta, je ve biti u
svetu, kao aktuelnoj mogunosti. Meutim, "Pred svim 'otvorima' u svijet, mislilac svijeta
izvodi pravilo oklijevanja. Mislilac svijeta je bie oklijevanja." 32 Oklevanje je posledica ra-
da miljenja. Ono umee svoje produkte izmeu sveta i nas. Pravei stalne iskorake i dis-
tancu, dovodi nas u situaciju stalnog pristupanja i odstupanja. To bi bila gnoseoloka situ-
acija iz u iz (videemo kasnije i ontoloku situaciju iz u iz ).
Zatim, "Od samog otvaranja svijeta pomou slike, sanjar svijeta nastanjuje svijet
koji mu je upravo ponuen."33 Sanjarei, sanjar redukuje sve to je u vezi sa svakodnevnim
ivotom. Sve brige, pravila, zadatke, ogranienja, tempo, namere, nervozu... stavlja u
zagrade. Na taj nain, postaje kreator vlastite samoe. Samoa mu dozvoljava da ne obraa
panju na vreme. Posmatrajui svet u vidu nekog lepog prizora,"(...), on, taj sanjar, osjea

29
Ante Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, str. 126.
30
Paul Foulljuie, DICTIONNAIRE DE LA LANGUE PHILOSOPHILJUE, str.138.
31
Moramo, u ovom delu, naznaiti i priznati da su naslovi, SaNjarija i kosmos i Kosmika imaginacija,
pozajmljeni. Tako, peta glava dela Gastona Baelara, Poetika saNjarije nosi prvi navedeni naslov, a kljuni
izraz u ovoj glavi je kosmika imaginacija. Ovakav nain pozajmice ini se da je uobiajen, ako nije, onda je
neuobiajen. U svakom sluaju, odgovara naoj nameri.
32
Gaston Bachelard, POETIKA SANJARIJE, str. 201.
33
Isto, str. 202.

238
da se jedno bie otvara u njemu. Taj sanjar odjednom postaje sanjar svijeta. On se otvara
svijetu i svijet se otvara njemu."34 Sanjarske celine su slike koje rastu do kosmikih
razmera. One su prvo brojne i kratkotrajne. Slika se stabilizuje kada sanjar sanjari o materiji,
kad u svojim snovima ide 'do dna stvari'. Sve postaje istovremeno veliko i stabilno, kad san-
jarija sjedinjuje kosmos i supstancu. Ono to nam se tu nudi, potie od etiri materije: vatre,
vode, vazduha i zemlje, ili neega, to je od tog etvorog. Upravo to, sainjeno od tog
etvorstva, postaje itav svet.

"ovjek sanjari ispred vatre, a imaginacija otkriva da je vatra

pokreta jednog svijeta. ovek sanjari kraj nekog izvora i imaginacija
otkriva da je voda krv zemlje, da je dubina zemlje iva. Pod prstima mu
je mekano i miriljavo tjesto, i on poinje mjesiti supstancu svijeta." 35

Pravei iskorak u odnosu na sanjariju, mi poinjemo da mislimo o njoj, ali i o svetu.

elimo da svet stabilizujemo. Time smo dobili misli, i izgubili svet. Misli su kartografske.
Ali, opet u svakodnevnom ivotu, mi grizemo i provlaimo kroz prste, to svetsko. Grizati
materiju, sa apetitom, znai biti u svetu - sudelovati u svetu. Gubitak apetita, radom miljen-
ja, je i gubitak sveta. Ugrizom vlastitih misli, trebali bi, opet, biti u svetskom dogaaju -
ivotu sveta.
Gledanje u spokoju parka, bate, je ve ugriz. Spokoj je mir u odnosu na gradsku
vrevu i geometriju zgrada, ulica i naeg ponaanja, gde nema spokoja, ali nema ni takvog
ugriza. Kada poar zahvati zgradu, mi urimo da ga ugasimo, nikako ne pomiljajui da je
ta vatra temelj sveta.
I povrh svega to je reeno, moramo priznati da nas ne interesuju svi vrtovi sveta,
kao to nas nisu interesovali ni svi gradovi ovoga sveta, ve samo jedan vrt, jedno mesto, a
to je Epikurov vrt. Interesuje nas ono Epikurovo sanjarsko, njegovo grizanje i miljenje
sveta. Interesuje nas njegovo kretanje iz u iz.

V. EPIKUROV VRT

"Prijatelji su dolazili iz svih krajeva njemu

i iveli s njim u njegovom vrtu." 36

1. Kako stii do Epikura?

Stojimo pred slinim problemom, ili bolje rei dilemom, kao u sluaju Heraklita i
njegovog mesta pored hrama, i u sluaju Atine - one Atine petoga veka pre nove ere. Di-
lema je, kako doi do Epikura i njegovog mesta, tj. vrta u kome je skoncentrisana
dogaajnost Epikurovog sveta ivota? I u ovom sluaju, mi moramo imati u vidu
izgubljenost te teritorije Epikurovog vrta i njenu zatrpanost slojevima temporalnosti, tj.
"Slojevi su istorijske formacije, pozitiviteti ili empirinosti. To su "sedimentni slojevi",
sainjeni od stvari i rei, od gledanja i govorenja, od vidljivog i izrecivog, od obala vid-
ljivosti i uvala itljivosti, od sadraja i izraza."37 Uzmemo li u obzir i pretpostavku, da smo

34
Isto, str. 199.
35
Isto, str. 203.
36
Laertije, X 1, 10.
37
il Delez, FUKO, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1989., str. 53.

239
moda u nekom drugom kontinuumu ( Jer, ko bi od nas mogao precizno odrediti nae mesto
i gde smo mi to? ), da smo eto nekako iscureli iz onog pravca, na kome stoje Epikur i njegov
vrt, onda je tekoa dolaenja do te tritorije jo vea. Trea stvar, koja na dolazak do
Epikurove teritorije ini tekim, je obeleije vremena u kome ivimo. To je vreme masovnih
organizacija, komunikativnih sistema, informatike, genetskog ininjeringa, ekoloke krize,
kanalisanja ljudskih misli i postupaka, itd. "(...), za nas Epikurov vrt izgleda kao izgubljeni
raj ili prolazna ferijalna srea - za nas vrt postaje grad bekstva, mesto povremene individu-
alne egzistencije u pustinji modernog masovnog opstajanja. Sa ovog gledita Epikur se ne
poznaje."38 etvrta tekoa moe biti u prevodljivosti na na jezik, one zaostavtine, u vidu
Epikurovih zapisa ili zapisa njegovih nastavljaa. Nae iitavanje tradicije, je samo jedno
od iitavanja. Onda se moramo pitati: Na ta moemo raunati, u naoj nameri i utkanoj
potrebi, kada se vraamo bivim i starim mestima?

a. ta nama stoji na raspolaganju?

I danas postoje mesta na zemlji koja su vrtovi. Ima ih bezbroj, u raznim oblicima i
razliite lepote. Postoje i vrtovi koji su ostali iz prolosti, kao to je npr. Versajski. Zatim,
egzistiraju i zapisi o vrtovima iz prolosti, sa opisima njihovog izgleda. Najizazovniji su, u
tom smislu, onaj Vavilonski vrt, pa onda Rajski vrt, itd.
Mi, kao ljudska bia, i dalje posedujemo telo i duu. Posedujemo ula i nagone,
gladni smo i jedemo, oseamo i bolove. Plaimo se smrti i razmiljamo o njoj, o bogovima
takoe. Razmiljamo i o srei. Smejemo se i moemo biti tuni. I dalje smatramo da postoje
atomi i da se oni kreu. U tom smislu, ne razlikujemo se mnogo od Epikura, i nismo daleko
od njegovih preokupacija i bitnih stvari o kojima je razmiljao. Dostupni su nam i neki
Epikurovi zapisi, kao i zapisi njegovih savremenika o njemu i njegovom ivotu. Mi te
zapise moemo proitati. Moemo otii u dananju Atinu i biti blizu mesta Epikurovog vrta.
U mogunosti smo i da drimo u rukama neki predmet, kamen, koji je bio slian onima koji
su bili ugraeni u ogradu ili zgradu Epikurovog vrta. Moemo sanjariti i u svojoj glavi
stvarati mentalne slike, imaginativne predstave, virtuelne slike o svemu tome, i tako
komunicirati sa tim, tamo, to je bilo nekada, onako kako prikazuje Baelar:

"Moda e nam se prigovoriti da, itajui ovu stranicu, pisac ne

iskazuje vie svoju sanjariju, nego opisuje svoje blagostanje u zatvorenoj
sobi. Ali, itajmo bolje, itajmo sanjarei, itajmo seajui se. Pisac nam
govori upravo o nama, sanjarima, o nama koji smo vjerni memoriji. I
nama je isto tako vatra pravila drutvo. I mi smo upoznali prijateljstvo
vatre. Mi sa piscem komuniciramo zato to komuniciramo sa slikama ko-
je smo sauvali u sebi ( podvukao SD. )."39

Moemo li doi do dna toga, a samim tim, i do pra stanja. Tu se suoavamo i sa onim problemom koga ima i
fenomenologija. "Tako se postavlja pitanje: moe li onaj koji filozofira dospeti do pra - staNja ( Ur - Stand )
ako stavlja u zagrade vekovni misaoni napor; ne poiva li metodoloka revolucija fenomenologije na jednom
nepovesnom "naivitetu" i gde se uopte nalazi intencionalitet: da li je on 1) osobitost ivota ljudske due, 2)
predmet jednog unutranjeg opaaja, ili 3) intencionalitet treba traiti napolju, u stvarima? Moda je antispeku-
lativnom stavu fenomenologije neophodna jedna radikalna revizija? Pojam ivota nije, po Finku, kod Huserla
spekulativno eksponiran, te kod njega nigde ne dolazi do ontolokog odreenja konstitutivnog procesa i s Njim
intencionalnog ivota. Da li je konstitucija receptivna ili produktivna - ili nijedno od ova dva? Kod Huserla se
nailazi na kolebanje smisla transcendentalne konstitucije i to izmeu osmiljavaNja i stvaranja ( Sinnbildung -
Creation ) te stoga smisao celine bia sveobuhvatne celine ivota ostaje neodreen." Milan Uzelac,
FILOZOFIJA IGRE, str. 43.
38
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 49.
39
Gaston Bachelard, POETIKA SANJARIJE,str. 222 - 223.

240
 Pored svega to smo nabrojali, ono ega vie nema, je Epikur i njegova teritorija. Od
vremena Epikurove teritorije, nepravljeno je mnotvo otklona. Sve je tu, svi elementi koje
smo napred naveli, ali je sve nekako drugaije. Kao da se nita nije promenilo. ini se da se
sve, samo malo, razlikuje, u odnosu na ono da se sve menja. Tu su igrai u polju dogaanja i
dejstva - igra je tu, samo neto nedostaje. Ipak, treba napraviti rekonstrukciju, maketu ili
moda film ( kada je o Epikuru re ), o jednom dogaanju koje je trajalo tridesetak godina.40
A, sve se u filmu deava u roku od sat i po vremena. Film je dogaaj, nezavisno od onoga
to prikazuje, tj. film nije ono to prikazuje, ili to eli pokazati. Dogaajnost filma je drugo
u odnosu na onu dogaajnost koju prikazuje. Slino je i sa pisanjem. I sanjarija je drugo od
onoga o emu se sanjari, mada je bliskost najvea. Proglasimo sve atemporalnim: vrt,
atome, bol, smeh, itd. To nam, ipak, nee pomoi - omoguiti da se naemo na Epikurovoj
teritoriji i unutar tog ivota, sveta vrta. U mogunosti smo, samo, da se beskrajno priblia-
vamo i time udaljavamo, od onoga emu elimo prii.

2. Put do praga vrta

Uputimo se ka vrtu,41 nekom od ulica, 42 te Atine, praeni blagim povetarcem sa mo-

ra, pri zalasku sunca, sa proletom ptica, mirisom bilja mediteranskog grada, i sa sluajnim
susretima nekih ljudi - graana. Ovo sve, za nas danas, samo je imaginacija - sanjarija, jer to
"isto" i danas radimo u nekom naem gradu. Idemo ka vrtu, do njegove kapije - do praga.

a. Prag

U odnosu na fenomen praga, moemo slediti Hajdegerovo pisanje, povodom stihova

pesnika Georga Trakla. 43 O tome, Hajdeger kae:

"Prva strofa pesme poziva da dou stvari koje - stvarnujui - nose

svet. Druga strofa poziva da doe svet koji - svetujui - daruje stvari.
Trea strofa poziva da doe sredina za svet i stvari44: iznoenje prisnosti.
Stoga trea strofa poinje naglaenim pozivanjem:

40
"Roen je bio ( Epikur SD ) - tako pria Apolodor u svojoj Hronici - u treoj godini stodevete olimpijade (
342. pre n. e. ) za vreme arhonta Sosigena, sedmog dana meseca Gameliona, sedam godina posle Platonove
smrti. Kad mu je bilo trideset i dve godine, osnovao je najpre jednu filozofsku kolu u Mitileni i Lampsaku, a
pet godina kasnije preselio se u Atinu, gde je umro u drugoj godini sto dvadeset sedme olimpijade ( 271 - 270
), za vreme arhonta Pitarta, navrivi 72 godine ivota." Laertije, H 1, 14.
41
"Svet ivota je - predoavajui ono to smo vie puta rekli - za nas koji u njemu budni ivimo, uvek tu, za
nas unapred bivstvujui, 'tle' za svu bilo teorijsku ili vanteorijsku praksu. Svet kao univerzalno polje celokupne
stvarne i mogue prakse, kao horizont, nama budnima, neprekidno na neki nain praktiki zainteresovanim
subjektima nije dat ponekad, nego uvek i nuno. ivot je stalno ivljenje - u - izvesnosti sveta. (...) Dat je on,
pri tom, u svakom sluaju na taj nain to su uvek date pojedinane stvari." Edmund Huserl, KRIZA EVROP-
SKIH NAUKA, str. 118.
42
"Promaiti neku ulicu u nekom gradu ne znai puno. Ali, lutati u nekom gradu kao to se luta po umi
iziskuje kolovanje. U tom sluaju, imena ulica onome ko luta, moraju govoriti poput lomljave suvih grana, a
uliice iz gradskog jezgra odraavati mu doba dana tako jasno poput planinske uvale. Tu umetnost sam kasno
nauio; ona je ispunila san iji prvi tragovi su bili lavirinti na listovima upijaa u mojim sveskama." Valter
Benjamin, BERLINSKO DETINJSTVO, str.7.
43
"Tu pesmu je napisao, kae Hajdeger, Georg Trakl. Ko je autor, ovde ostaje nebitno, kao i kod svake druge
velianstvene pesme. Velianstvenost se ak sastoji u tome to se moe pobijati pesnikova linost i ime." Haj-
deger, MILJENJE I PEVANJE, str. 178. Pisanje o ovim stihovima se odvija pod naslovom Jezik. U obja-
njenjima prevodioca, stoji: "Jezik ( Der Sprache ). Predavanje odrano 7. oktobra 1950. u Bileheu; posveeno
uspomeni na Maksa Komerela." Isto, str. 251.
44
Pesma je pod naslovom Zimsko vee; trea strofa pria:
"Putnik spokojno unutra kroi;

241
 Putnik spokojno unutra kroi."45

Vratimo se onome sa im smo poeli, naem putu ka vrtu, naoj sanjariji, nekom od
ulica te Atine, praeni blagim povetarcem sa mora, pri zalasku sunca, sa proletom ptica,
mirisom bilja mediteranskog grada i sa sluajnim susretom nekih ljudi - graana. Nae im-
aginacije su obino slike, koje mogu biti iskazane. One ne moraju imati sklad i oblik lirske
pesme, sa potovanjem stiha i metrike, ve mogu biti u obliku reenikog sklada. Postavlja
se pitanje, ta nam jezik govori, dat u obliku lirskog ili nekog drugog sklada rei? U smislu
odgovora na ovo pitanje, posluimo se Hajdegerovim reenjem u odnosu na pesmu Zimsko
vee, ( oekujui da nam ona prui sliku neke realne veeri ). "Ali pesma ne prikazuje zim-
sko vee bilo gde i bilo kad."46 Ve:

"Svako zna da je pesma neto izmiljeno. Ona izmilja ak i tamo

gde izgleda da se daje opis. Izmiljajui, pesnik samom sebi slika neto
to bi moglo biti prisutno u svojoj prisutnosti. Sroena pesma zamilja
ono to je tako oblikovano za na sopstveni in zamiljanja. U govorenju
pesme iskazuje se poetska imaginacija. "47

Mi nismo oznaili, naim reima, neto to u tom trenutku realno postoji: ulica, pov-
etarac, more, miris bilja itd. Prema tome, postupili smo slino pesniku, u elji da doemo do
vrta. Mi smo ono iz imaginacije imenovali. Moda bi odgovor na pitanje o imenovanju, bio
reenje za sam pristup stvarima i dogaajima. Hajdeger, u odnosu na ve oznaenu pesmu,
kae: "Imenovanje ne deli naslove, ne upotrebljava rei, ve priziva u re."48 Ono ne govori
o datim predmetima i dogaajima. Kada je re o pesmi, to su: sneg, zvono, padanje. Kada je
re o naem dolaenju u vrt, to su: mirisi, ptice, povetarac, prolaznik, ulica. "Imenovanje
zove. Zvanje prinosi blie ono zvano."49 Ali, ne da bi ga to blie smestilo, ve "(...) zov
doziva. Tako on pribliava prisutnost onoga to prethodno nije zvano." 50 On ga ne "otima
daljini", ve: "Zvanje zove u sebe, i stoga vazda zove ovamo i tamo; ovamo - u prisutnost,
tamo - u odsutnost."51
Zvanje bruji i odjekuje samo zato to moe proi - kroz u svom prizivu. A moe se
proi kroz ono, to ima mo i osobinu da proputa. Kreui se kroz prizive, ulaskom u go-
vorno, da li mi prolazimo i kroz sedimente? Kroz svet prolazimo iz u iz, tamo i ovamo. Svet
je propustljiv zahvaljujui svojoj ivotnosti - ivot sveta stvari52 - dogaajnosti. I kapija
proputa, ali pri tom biva drana pragom.

Prag se skamenio od bola.

Tu u istom sjaju nasred
Stola sijaju hleb i vino."
Isto, str. 177.
Ali, zato ba poezija, i to lirska, kada treba dotaknuti jezik i rei o njemu neto? U ovom sluaju, pustimo da
govori jezik Hajdegera. "Jezik govori. Kako stvar stoji s njegovim govorenjem? Gde nalazimo takvo govoren-
je? najpre, ipak, u onom govorenom. (...). Ako s toga moramo da govorenje jezika traimo u govorenome, do-
bro emo postupiti ukoliko - umesto da se bez izbora laamo onoga to je proizvoljno govoreno - naemo ono
isto govoreno. isto govoreno je neto u emu je dovrenost govorenja, koja je svojstvena govorenome, po
sebi prvobitna. Ono isto govoreno jeste pesma. " ( podvukao SD ). Isto, str. 175 - 176.
45
Isto, str. 186.
46
Isto, str. 179.
47
Isto, str. 179.
48
Isto, str. 181.
49
Isto, str. 181.
50
Isto, str. 181.
51
Isto, str. 181.
52
"Stvarnujui, stvari su stvari. Stvarnujui, one nose, donose svet." Isto, str. 183.

242
 "Prag je glavna greda koja u celini nosi kapiju. Ta greda podupire
sredinu u kojoj se dvoje - spoljanost i unutranjost - meusobno
proimaju. Prag nosi ono izmeu. U pouzdanosti tog izmeu uklapa se
ono to ulazi u to izmeu i to iz njega izlazi. Pouzdanost sredine ne sme
nigde da popusti ili nestane."53

Transparentnost prolaza je u vrstini praga, kao temelju prolaza iz u iz. Korak is-
korauje, meutim, tu odgovori na upitnosti: Gde? Kako? Kada? nemaju objanjavalaku
snagu. Ili preciznije, ta objanjenja trpe od vlastitog iskoraka, jer su samo nacrt s - lika.54 S -
lika nikada ne nudi raz - liku. Uhvaeni korak je s - lika, dok je iskorak iz u iz, raz - lika.
Ali, iskorak je jo neto, on je rascep ili iz u iz. Danas se u postmodernoj terminologiji
razliito imenuje, kao trag i razluka ili rAzlika ( kod Deride ), raskol ( za Liotara ), otvore-
nost ( Hajdeger ), a sve u cilju promene naina saznanja i prevazilaenja logocentrizma i
okonanja metafizike. 55 To je hijatus56 ( hi ) kao prekid, rascep i slian je grkome to
moe biti zev.
Vratimo se pragu i Hajdegeru. "Prag se skamenio od bola.", kae Hajdeger, i pita se
o bolu: "Bol razdire. On je rascep. Meutim, bol ne kida na komade to se rasturaju." Bol
kida i deli na komade ali tako to spaja "vue k sebi", sabire ono razdvojeno. "Istina, on
kida na komade, on deli, no tako to u isti mah vue k sebi sve i to sakuplja u sebe sve.
Njegovo kidanje, kao sakupljajue deljenje, istovremeno je vuenje koje - poput nacrta ili
skice - crta i uklapa ono to je u deljenju razdvojeno." On,

"(...) je spoj rascepa. Taj spoj je prag. On postavlja ono iz-

meu, sredinu dvojstva to je u njoj podeljeno. Bol spaja rascep raz -
like. Bol je sav raz - lika. "57 (podvukao SD )

b. Transparentnost poiva u otklonu

"Svet daje stvarima njihovu prisutnost. Stvari nose svet. Svet daje stvari.(... ). Jer svet i stvari ne postoje na-
poredo. Oni se meusobno proimaju." Isto, str. 185.
53
Isto, str. 187.
54
"Ali "slika svijeta", na sreu, nikad nije kadra prisajediniti do kraja ovo izvorno carstvo neidentinog, koje
se u biti jo uvjek uspjeno "izmie" takvom zahvatanju. 'Svjet se uistinu nikad ne saimlje u sliku zbog toga
to ni sam nikad faktiki nije tu kao zakljuen, ne opstoji iz sebe i tako se u svakom sadanjem i ubudue ost-
varivom orjentiranju na svijet uvjek iznova mora pokazati kao razoren.' Drugim rjeima, slika svijeta u ovom
smislu nije nita drugo do slika razorenosti neidentiteta cjeline svijeta u identitetu same te slike kao cjeline u
svijetu. 'Kao slika jedne cjeline u svijetu, slika svijeta nikad nije cjelina svijeta, ona je kosmos nepatvoreno
zavodeeg izraza u kome se subjektivna cjelina tubitka stapa sa 'univerzumom' jednog svijeta objektivne
istraivosti, koji se oslobaa kao predmetan, u njegov svijet - kao ureenu i zbrinjavajuu cjelinu jednog
egzistirajueg ivota koji se ponovo spoznaje u samome sebi.' " eljko Pavi, ZBILJNOST I STVARNOST,
str. 114 - 115.
55
"Konfrontirati modernu i postmodernu kao neto dovoljno razliito znai opisati i, zatim, interpretirati hi-
jatus (rupu, prazninu, teritoriju, posed, opseg, zonu, figuru, argument, funkciju, gramatiki lan, fantazam,
fikciju, ideologiju ) kao smisleni razlog za postmodernu." Miko uvakovi, (POST)MODERNA I NIHILI-
ZAM - JEDNA ESTETIKA RASPRAVA, zbornik NOVI NIHILIZAM, Dom omladine, Beograd, 1996, str.
273.
56
"Hijat ( lat. hiatus ) gram. zev, susret dva samoglasnika na kraju jedne i u poetku naredne rei ( ili sloga ),
obino se izbegava stapanjem oba samoglasnika ili elizijom prvog; upljina, prekid veze." Milan Vujaklija,
LEKSIKON STRANIH REI..., str. 1008.
"hiatus ( um ) n. 1) duboki otvor, duboka pukotina, provalija, bezdan" Branislav Gruji, RENIK LATINSKO
- SRPSKO- HRVATSKI, Obod - CetiNje, Medicinska knjiga - Beograd, 1983., str. 144.
57
M Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 187 - 188.

243
 Ponavljamo, jo jednom, istu stvar: "Moe se proi kroz ono to ima mo i osobinu
da proputa." Kreui se kroz prizive i ulaskom u govorno ( govorno je najaktuelnije po-
druje koga dananji mislioci koriste za protumaenje svega ), 58 da li prolazimo kroz sedi-
mente? Prolazimo kroz svet iz u iz, tamo i ovamo. Svet je propustljiv zahvaljujui svojoj
ivotnosti - ivot sveta stvari - dogaajnosti. I kapija je propustljiva, ali pri tom biva drana
pragom.
Teko je dokuiti, da li jezik omoguuje dolazak do teritorija, koliko god da je govor
jezika dat u svojoj jednostavnosti. Koliko god sada govorili, mi ipak govorimo, i taj bruj
priziva biva u ovosadanjosti. itajui stare tekstove i taj govor prolazi kroz ovostvarnost,
iako mi imamo oseaj da nam pria neki proli bruj. ivot sveta je ovosadanji u svojoj
dogaajnosti. Svet ne svetli u prolim svetlostima, niti je to tmina. Ako se okrenemo za
prolim, ve uinjenim koracima, mi neemo videti taj dogaaj, ni sebe same.
I dok kapija biva drana pragom, ime biva dran svet? Mnogo je puta pokuano od-
gonetanje onog, ta to dri svet, i zbog ega je on propustljiv. Mi se kreemo tamo i ovamo,
ukljuujui i sve ostale elemente dogaajnosti, ali uvek iz u iz. Tako se u tom otklonu,
uoavaju komadi i traga za njihovom elementarnou, ali se time gubi polje samog otklona.
Iz u iz se mora ontologizovati.
Kidanje na komade u ponovnom spajanju je otklon - dogaaj, ali i sluaj ( ) -
zev. 59 Tako se pojavljuje neto, kartografskim jezikom reeno, to nije prostor nego meu
- prostor ( intermedijum ), meu - vreme ( intertemporalnost ) - otklon ili zev. Uzgred
reeno, u velikom poretku, u tom meu prostoru, ive bogovi. Zato bi to "meu", bilo isto
to i ono sa strane? Ako elimo da racionalizujemo problem, onda se nuno moramo vratiti
Zenonu i njegovim aporijama, tj. moramo se vratiti poecima ontologiziranja kosmosa i
vremenu istiskivanja igre sveta u plesu ive vatre. Apsolutna praznina i atomi, po kojoj se
oni kreu, je neverovatna racionalizacija; jedno ukruenje u kome se teko moe prepoznati
ono: zato to - atom skree sa svoje putanje i u emu pravi zev? Iz kog mesta dolaze u ono
drugo? To izmeu I i II mesta koje je to mesto? Bezizlaz je nuan. I gledajui na taj nain,
mi stvarno stojimo u mestu i svet sa svim moguim deliima.
Komadi ne bee, ne odlaze zauvek i neznano kud, u nekakvom linearnom bekstvu i
stalnom udaljavanju. Svetlost se ne moe razvui. Oni - komadi, bee u spajanje, bee spa-
jajui se, i tu lei sama raz - lika. "Prisnost sveta i stvar nije stopljenost. Prisnost vlada jedi-
no tamo gde se ono prisno - svet i stvar - isto odeljuje i ostaje odvojeno. Usred dvojstva, u

58
"U svijetu u kojemu svjetla ( bia ) najjae svjedoe o svjetlosti ( bitku ), gdje je mjesto / prostor istine? Ako
je istina ono to jest, u kakvu je odnosu s biem koje je takoer ono to jest? Dok je bie omeeno iskljuivo
jesuim, istina presee jesue i ulazi u svijet odnosa jesuega i nejesuega, jesuega i jesuega, nejesuega i
nejesuega. Istina govori o odnosima istosti. Ovaj govor dovodi istinu u bitnu ovisnost o jeziku: tako u jeziku i
nebitak biva bitkom; govori se o neizrecivome; govori se da se o neizrecivome ne moe govoriti pa taj govor
biva istinom. Jezik tako biva i svjetotvoran i bitkotvoran i istinotvoran. Ali ujedno i nitotvoran i laotvoran. U
svijetu osvijetljenih biva sve vidljivo osim same vidljivosti, a zapravo je najvidljivija nevidljivost vidljivodsti."
Anto Kneevi, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, str. 135.
59
Zev i otklon su, do sada, razmatrani u sferi stvaralakog. Uzimajui ga iz te oblasti, ne nameravamo, mada (
zbog ustaljenog jezika koji poiva na metafizici ), moramo da ga ontologizujemo i time uinimo praosnovnim,
jer smo mi u dogaajnosti, kao i taj zev i otklon - kao to je to sluaj sa bilo kojim temeljem. I sluaj je temel-
jan, jer pored toga to je sluaj on je i sudbina. "tch, 1. sluaj, udes, sudbina, kob, poloaj, dogaaj sretan ili
nesretan." Majnari, Gorski, GRKO - HRVATSKI ILI SRPSKI RJENIK, kolska knjiga, Zagreb, 1983.,
str. 423.
"(...) treba razumeti ne samo pojam pauze, gapa (...); koliko prisustvo obnovljene stvaralake mogunosti
zbog nastupanja te pauze, tog prekida. Isto valja rei i za pojam "otklona": koji nee biti samo prekid i odstu-
panje od sada mirnog puta, nego e biti i obnova i prepravka ostvarljiva zbog otrog prekida koji e dobiti
mesto u obiajenom hodu umetnikog dogaaNja. Oba fenomena dakle - bilo interval bilo otklon - treba da se
posmatraju kao pokretai nove i drugaije ideativne mogunosti." ino Dorfles, POHVALA DISHARMONI-
JI, str. 86

244
onom izmeu sveta i stvari, u njihovom inter, preovlauje razdvojenost: nekakva raz - li-
ka."60
Priziv otklona nalazimo kod Epikura. Tako, Tit Lukrecije Kar, kae:

"I ovo elim ovde jo da sazna:

atomi kada pravo dole streme
kroz prazan prostor sopstvenom
teinom,
neizvesno je u kom vremenu
i na kom mestu, oni neto malo
odstupaju od pravca, tek toliko
da pokret njihov moe nazvati
izmenjenim. Da nema skretanja,
ko kine kapi svi bi padali
odozgo pravo praznim prostorom,
i sukobi se ne bi rodili,
ni udar meu njima nastao:
priroda nita ne bi stvorila."61

Vratimo se pragu. On vrsto stoji na zemlji, drei vrata. Korak iskorauje u is-
koraku, retko kada u skoku. U skoku iskorauje u nekoj nameri, recimo u gegu. Da li bi
neega bilo bez iskoraka? Da li bi moglo da se zamisli stanje bez zeva, otklona ili odstupan-
ja, pa i postojanje samog praga? Lukrecije zakljuuje, na kraju navedenog stiha: "priroda
nita ne bi stvorila" bez otklona i zeva. Mada se vazda vidi i sve utemeljuje, ba obrnuto,
preko atoma i praznog prostora, a ne preko prvotnosti iskoraka, zeva, otklona. Kartografsko
se uzima kao prvo. Miljenje kristalie sliku atoma i praznog prostora, i tu sliku multipliku-
je, menjajui raspored atoma. U tome se zev ne vidi, dogaajnost se isputa - kao da mi
koraamo a ne iskorak, s - lika je bez raz - like.62 Ta kristalizacija je prisutna i kod Epikura,
tj. u navodima Lukrecija Kara:

60
M. Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str. 185.
61
Tit Lukrecije Kar, O PRIRODI STVARI, str. 216.
Pogledajmo, u vezi sa sluajnim skretanjem atoma ( nastankom svetova ), kako stvari stoje u vezi sa Demo-
kritom. "69. - - B 4. 196 a 24: Ima nekih koji sluaju pripisuju i postanak ovog neba i svih svjetova, jer da po
sluaju nastaje vrtlog i kretanje, koje je izvrilo razdiobu i postavilo svemir u sadanji poredak ...No dok go-
vore da ni iva bia ni biljke ne postoje i ne nastaju sluajem, ve da im je uzrokom priroda ili um ili neto
drugo takvo ( ne nastaje naime iz svakog sjemena to mu drago, nego iz ovog maslina, a iz onoga ovjek ), za
nebo i za najboanskije pojave kau da su nastale po sluaju i da kod njih nema nijednoga takvog uzroka ka-
kav je kod ivih bia i bilja. To Simpl. Phys. 331, 16 pridaje Demokritu. Na njega se uglavnom oslanja i
Epikur, O prirodi Pap. 1056 ( ed. Gomperz Njien. Stud. l p. 27 I d. ) col. 25: Oni koji su valjano izloili uzroke
od poetka i nadvisili ne samo svoje prethodnike nego i one koji su ivjeli kasnije, iako su u mnogo emu bili
veliki, ipak u mnogim prilikama nisu opazili kako su olako tvrdili da nunost i sluaj mogu sve." Diels, 68 A
69.
62
"Prisnost sveta i stvari prisutna je u razdvojenosti onog izmeu; ona je prisutna u raz - lici. Re 'raz - lika' se
sada udaljava od svoje uobiajene i obine upotrebe. Ono to ona sada imenuje nije rodni pojam za razne vrste
razlika. Pomenuta raz - lika postoji samo kao ta jedina razlika. Ona je jedina. Sama od sebe, raz - lika razdvaja
sredinu u kojoj i kroz koju su svet i stvari jedinstveni jedno s drugim. Prisnost raz - like je sjedinjujui element
dijafore, iznoenja koje pronosi. Raz - lika iznosi svet u njegovo svetovanje, a stvari - u njihovo stvarnovanje.
(...).
Raz - lika nije ni distinkcija ni relacija. Ona je, u krajnjem sluaju, dimenzija za svet i stvari. Ali u
tom sluaju "dimenzija" takoe ne znai vie neku samostalno postojeu oblast u kojoj se ovo ili ono nastnjuje.
Raz - lika je odreena dimenzija, ukoliko odmerava svet i stvari, unosei ih u njihovu vlastitost. Tek njeno
odmeravanje otvara raz - dvojenost i sa - pripadnost sveta i stvari. Tako, otvaranje jeste nain na koji ovde
premerava to dvoje. Raz - lika, kao sredina za svet i stvari, odreuje meru njihove prisutnosti. U pozivanju,

245
 "(...) I tako, blude vremenom
beskrajnim,
pokrete, spojeve sve kuajui,
najposle su se one susrele
to spojem iznenadnim postaju
zaeci esto stvari velikih
zemlje i mora, neba, ivih bia."63

Iz ovog stiha, jasno se vidi ta je prvo a ta drugo, ili izvedeno. To prvo je ono to
produkuje, zahvaljujui toj osobini otklona. Kako se moe zamisliti to prvo bez otklona?
Jedino u kartografiji.

s. Mali zev na istok

Mi nismo drugo u odnosu na svet, ve smo tu, u etvorstvu: zemlja, nebo, bogovi i
ljudi. Nismo ni u nekakvoj poziciji nadmotrenja u samoi, 64 u odnosu na svet. Mi smo
ukljeteni, uhvaeni u dogaajnost sveta - mi smo tu, u otklonu. Po Levinasu, mi "bo-
ravimo" u svetu:

"Nain Ja naspram "drugo" svijeta, sastoji se u boravku, u identi-

ficiranju, egzistirajui u njemu kod sebe. (...). Dosta je koraati, initi da
se uhvatimo za stvari, da se uzmu. Sve je, u odreenom smislu na mjestu,
na kraju sve je meni na raspolaganju, ak i zvijezde, (...)."65

Ne bi se mogla prihvatiti ova poslednja konstatacija, da je sve "meni na raspolag-

anju", jer, oseanje nekakve nae razliitosti, svest o sebi, naa sposobnost da menjamo
okolinu i sebe, nije dovoljna osnova da je itav svet nama na raspolaganju kao neto
predruno. Ovakav odnos i vienje sveta, i nas u svetu, je karakteristian za oveka Zapadne
civilizacije. Stari grci, kao to smo naveli u delu o Gradu, (konkretnije u delu Atina ), nisu
sebe smatrali za neto drugo u odnosu na svet. Slino je i sa ljudima Istone civilizacije, to
emo donekle predoiti u tekstu koji neposredno sledi, u vezi sa shvatanjem vrtova Istone
civilizacije.
Pri ulasku smo u Epikurov vrt. Faktiki taj ulazak, iskorak - otklon, ne moemo
66
izvesti. Treba razgrnuti i proi kroz tolike sedimente - izgubiti se, jer, moemo tumarati
samo po fakticitetu. U ipraju smo, to se tie tog ulaska. Klieiraemo izgled vrta i
napraviti rekonstrukciju ( kakav je on bio ), vidu adekvatnog mesta, i do kraja moemo
iscediti snagu mate i imaginacije. Bespotrebno je otii u Atinu. Nemamo sve na raspolag-
anju, jer tu ima mnogo toga: kako naterati pticu da proleti, cvee i bilje da mirie, odakle

koje zove stvari i svet, jeste ono to je zbilja zvano: raz - lika." M. Hajdeger, MILJENJE I PEVANJE, str.
185 - 186.
63
Lukrecije Kar, str.86.
64
"Sam ovek je malo, ali on nije izolovan, on je obuhvaen jednim vie no ikad sloenim i mobilnim spletom
odnosa. (...) on je uvek postavljen na vorove komunikacijskih kola." an - Fransoa Liotar, POSTMODERNO
STANJE, str. 29.
65
Emmanuel Levinas, TOTALITET I BESKONANO, str. 21.
66
"Otvorenost smisla povezan je, izgleda sa obustavljaNjem: optepoznatog, dabome, ali i samog toka rei.
Potom, ako bolje pogledamo, mora se zadrati jo jedna distanca ( da bi metafora progovorila ): obustavljanje
svake naredne usidrenosti. Doista, i nova primerenost ( to bi rekao Riker) porie se i obustavlja: jedino na taj
nain ona moe ui u igru. I ne samo to: sloeno kretanje negacija odigrava se unutar neprestanag vraanja u
zaviaj, unutar jezika, gde su rei - im se jednom izreknu - ve ureene, raspoloive, i na izvestan nain
mrtve." Pier Aldo Rovatti, HEIDEGGER DEKLINACIJA METAFORE, DELO, str. 243.

246
pozvati Epikura i njegove prijatelje iz vrta. Mnotvo je tu trenutaka - dogaaja. Postajemo
nostalgini, iz nemoi da uplivamo u neto, ega vie nema. Tako je za prolim uvek vezano
neko oseanje nostalgije, sete, aljenja ili obrnuto, radosti, veselja, kominog.
U okvirima nae civilizacije, civilizacije Zapada, vrtovi su autentini vid graenja i
stanovanja. Meutim, u nekim drugim podnebljima na zemlji, nude se drugaiji pristupi
vrtovima. Mislimo pre svega na kinesku i japansku tradiciju u kojoj postoje privelegovani
trenuci sadanjosti, u kojima se prolost i budunost, uspomene i nade, neproivljeni
trenuci, stare vrednosti, jednostavno zanemaruju. Vreme se ne eli zaustaviti, ve, ako ga
ima u aktuelnom dogaaju, onda je ono samo unutar tog dogaaja kao neto to nema mo
reference.
"To su trenuci odlaganja prolosti i budu-nosti, zaborava, nada i
namera, izmirenja sa svetom pred harmonijom neba i zemlje, trenuci ve-
like istine koji mogu biti posveeni i nekom likovnom, ili knjievnom
zapisu kao izrazu takvog trenutka, uivanju u cveu ili bati, pripremanju
ili ispijanju aja. U sklopu takve tradicije stvarni su zen vrtovi." 67

Koje su karakteristike i obeleija ovih istonih vrtova? To su, pre svega, datosti ve-
likih divljih pejzaa same prirode. U tim vrtovima, jedan kamen igra ulogu planine, potoi
u vrtu ima ulogu prirodnih reka, itd. NJihova uloga je takva da oni jesu to: planine i reke.
"Posmatranje takvog vrta, sa odgovarajuom predispozicijom, trebalo bi da deluje sabi-
rajue tako to spoljna harmonija preko oseanja lepote i savrenstva podstie unutranje
proienje."68 ta nam u odnosu na ovo nudi jedan drugi diskurs, iznikao na tradiciji Zapa-
da. Prema njemu, lepota vrta nije lepota divlje prirode, kao to je lepota okeana, visokih
planina, snanih vetrova, ve vrtovi imaju ljudsku meru i blagost. Razlika je u tome to je, u
ovom sluaju, akcenat na ljudskost.

"I u etvrti vrta vai etvrt svetskih predela, svemir ima svoj od-
blesak u svakom kutku, u travici se deava isto - to i u snanom hrastu,
u malom potoiu isto - to i u irokoj reci, u muhi isto - to i u oveku
koji se odlikuje sveu, duhom i tvoratvom. Svuda se deava isto - ta,
ali ipak na razliite naine."69

LJudskost ne mora biti merilo stvari. Sama utkanost je dovoljna. Utkanost je nuna u
samoj dogaajnosti trenutka.
Druga karakteristika vrtova, kinesko - japanske tradicije je, po Pajinu ta, to su oni
pravljeni sa potovanjem principa tedljivosti. To znai izbegavanje suvinog, u smislu su-
vinih detalja u vrtu, tj. onoga to u prirodom pejzau ne postoji. U prirodnim ambijentima
nema suvinog.
Trea kaakteristika istonih vrtova je asimetrinost i nepostojanje geometrijskog
poretka u rasporedu objekata, eventualnih staza, itd. "Na malom prostoru geometrizacija bi
brzo dovodila do zasienja, dok prividna nasuminost i asimetrinost omoguuje vei broj
odnosa i stalnu novinu."70 Naravno, te osobine jesu produkt smiljenog rada ljudi, ali tako
da se taj udeo ljudskog u tome ne vidi. 71 Nae shvatanje oveka u svetu se razlikuje od onog

67
Duan Pajin, VREDNOST NEOPIPLJIVOG, Deje novine, Gornji Milanovac, 1990., str. 223.
68
Isto, str. 223.
69
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 36.
70
Isto, str. 223 - 224.
71
O japanskim vrtovima treba pogledati jedno lepo napisano, i ilustracijama potkrepljeno, delo: Pierre et Su-
sanne Rambach, LE LIVRE SECRET DES JARDINS JAPONAIS, by Editions d Art, Albert Skira, Geneve,
1973, Suisse imprime

247
istonog. Mi elimo da vrt bude i izgleda kao ljudska tvorevina - neto vetako u emu se
naziru prirodni elementi. Ono to ovek stvara i izrauje, ukljuujui i vrtove:"(...), ne gubi
nikada vezu sa prirodnom osnovom - ne samo sa graom iz koje se sastoji, koja u svojoj
posebitosti i nije unitena, samo je preinaena - vetaka tvorevina, obraena zemlja (...)"72,
u vidu negovanih biljaka, ureenih staza, tj. preinaene prirode. Zapravo, prirodno je samo
ono to nismo uspeli da preinaimo. Bata, po Finku,

"(...) jeste komad Zemljine povrine; preko nje duvaju vetrovi

dolazei iz dalekih daljina, preko nje prelazi lepo vreme i nevreme, i dan
i no, toplota i hladnoa smenjuju se prema kretanju Sunca i putanjama
zvezda. Priroda ostaje sveprisutna i u proizvodima oveka."73

Elementarna priroda sa svojim dogaajnostima, koju smo mi donekle racionalizovali

nalazei u svemu tome neki red i ciklinost, ipak izmie naoj kontroli. To nekontrolisano i
nepredvidljivo, u svojoj asimetrinosti, nas plai.

3. U Epikurovom vrtu - preplet s - likom

Ne ulazei dalje u problematiku istonih vrtova, pre svega u problem koji je tu dom-
inantan, a to je asimetrinost, i u nekakve komparacije zapadnih i istonih vrtova, koja
svakako moe biti plodna i koja bi doprinela rasvetljavanju nae ukljetenost u ivot sveta,
pokuajmo ui u Epikurov vrt. Tu dogaajost u atrakciji sveta ne moemo uiniti, to je
sasvim razumljivo. Meutim, moemo ( kao jednu vrstu dogaajnosti iz u iz ) biti u Epiku-
rovom vrtu, i to u momentu otklona 74 kao umetnosti ivljenja - estetika ivog, to je opet
dogaajnost. Raz - lika, prag i otklon, ali i igra nas i sveta, zatim, mata, metaforinost i im-
aginacija nam omoguuju da ivot ne uzimamo u njegovoj ogranienoj prostornosti -
uprostorenu smrt, ve kao:

"(...) raanje (...), tj. kao beskonano obnavljanje svih ivotnih

mogunosti sveta ( dakako ne socijalnog ) u njegovom sveobuhvatnom
kosmologijskom znaenju. "Raanje"je tako pojavljivanje novog, njego-
vo svijetsko navjeenje, ono je beskonano fenomenalno polje svijeta
- jutarnje rumenilo ( morgenrote ) u kojem svijet samome sebi vazda
postaje blizak i "poinjui"."75

ta nam nudi slika, izgled vrta i Atine onog vremena? Slika kvadrira, i u toj geome-
trizaciji se iri: vrt - grad - zemlja - planeta - kosmos. Tu se apsolutno potuje odnos dela i

72
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 36
73
Isto, str. 36.
74
ilo Dorfles u ve navedenom delu POHVALA DISHARMONIJI, razrauje problem asimetrije, otklona i
disharmonije. U poglavlju, pod naslovom Problem asimetrinog (fenomen asimetrinog kao problem sa-
vremene estetike ) pie o zen asimetriji ( videti str. 76. ). Pored toga, on kae: "Razlog moe biti samo jedan:
samo psihiko i fiziko ustrojstvo oveka i univerzuma. Isti ti "zakoni" koji ureuju neke od najupadljivijih
fiziolokih, fizikih, kosmolokih, itd. situacija odgovaraju ovom sutinskom naelu: ali se u isti mah od njega
odvajaju, naruavaju ga. Jedino, ako prodremo u misteriju simetrije i spekularnosti, shavitiemo u izvesnoj
meri kako je sam sled ovekovog hoda po zemlji, samo evoluiranje ili involuiranje civilizacije, zasnovano na
jednom stalnom sukobu - ponekad dijalektiki pozitivnom, ponekad dramatino negativnom - izmeu sime-
trinog i asimetrinog. str. 62.
O japanskim vrtovima Dorfles govori u ovom istom delu na str.78.
75
eljko Pavi, ZBILJNOST I STVARNOST, str. 110.

248
celine, sa izvoenjem odnosa - zakona i uz prethodno odreenje kategorijalnih stvari: mate-
rija, prostor, vreme, kretanje, itd.
Dakle, ako kvadriramo sliku vrta onda dobijamo sliku Atine; sliku neke od Atina lV
i III veka pne. Velika produkcija Atinskih mislilaca je za nama. I sam grad je pretrpeo
promene. On je sa svojim ulicama i graevinama pretendovao na venost: "No nakon ovog
kratkog razdoblja zgrade su poele potiskivati ljude.(... ). Grad je bio taj koji je formirao i
transformirao ljude."76 Zapravo, u tom novom razdoblju sve vie ulazi u upotrebu reetkasti
tip gradnje ulica i kvartova. Zgrade dobijaju u vrstini, tj. prave se od trajnijih materijala. I
Atina dobija u redu i geometriji, da bi u ivotodavnom smislu graani iz aktivne funkcije
bili stavljeni u izvrnu. "Kako se unutranji ivot grkog grada raspadao, tako je izgled gra-
da pokazivao sve vei stupanj formalnog reda i sklada." 77 Graanin takvog grada sve vie
brine o samom gradu, o odravanju objekata, kako bi oni trajali to due. Briga postaje im-
perativ, da bi venost graevina obezbedila i venost onih koji su ih gradili ili ije su one
vlasnitvo. Tako se dobija oseaj o venom, ili bar, produenom ivotu. Stvara se iluzija o
prevladavanju smrti i straha od nje.

a. Simulacija Epikurovog vrta

Simulirajmo i kvadrirajmo sekvence izgleda, slike Epikurovog vrta. Jednu simula-

ciju i kvadriranje nudi nam Eugen Fink. Prvo kvadriranje: "Epikurov vrt je mogao da bude
gaj platana, tamno zelenog lovorovog bunja i cvetnog oleandra, u kojem su pokraj staza
stajale okamenjene nimfe ili glatki mermerni ili bronzani likovi bogova (...)." 78 Da li se
ovako opisan vrt razlikuje od nekog drugog iz Atine? Reklo bi se da ne. Ovakav izgled je
tip. Drugo kvadriranje: "(...) pokraj staza na kojima su uitelj i uenici etajui razgovarali
(...)."79 I ovo je multiplikacija, umnoavanje, a ne neka singularnost. Tree kvadriranje, oni
razgovaraju "(...) o voenju pravog ivota: da li se valja plaiti smri i srxbe ili zavisti bo-
gova - da li se treba straiti neke sudbine koja svima vlada ili pak samo zakona koje ljudi
stvaraju."80 Slike se smenjuju jedna za drugom ne otkrivajui nam mnogo ta od bogatstva
dogaajnosti Epikurovog vrta. Slike se reaju kao kristalizacije i umrtvljene sekvence
dogaaja. Slike ne donose nita osim reetkastog opisa gde je mnogo toga iscurelo. Nema u
tome onog obilja ivota sveta vrta, nema pokreta - onog dynamis. Moemo gledati u njih sa
mnogim pretpostavkama, i videti prikaze neega to ne poseduje vie svoj actualitas. To je
kao i mrtav grad - opusteli, sa pustim geometrijskim ulicama i kvartovima.

4. S - likom Epikura81

Vei deo ivota Epikur je proveo u svom vrtu u Atini, koja se sve vie pretvarala u
nekakvu kristalizaciju i bila bez onog ivotnog soka koga je posedovala vek pre toga. I ono
76
L. Mumford, GRAD U HISTORIJI, str. 170.
77
Isto, str. 199.
78
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 34.
79
Isto, str. 34.
80
Isto, str. 34.
81
"Epikur, sin Neokla i Hairestrate, rodio se ( 341. god. pre n. e. ) u Atini, u demi Gargetos, iz porodice
Filaida. - Tako pria Metrodor u svom delu O plemenitom poreklu. Heraklid, u delu Izvod iz Sotiona, kae da
je on odrastao na Samosu, poto su Atinjani tamo poslali svoje naseljenike, a to tvrde i neki drugi autori. Kad
mu je bilo osamnaest godina, doao je u Atinu, u vreme kad je Ksenofan boravio u Akademiji, a Aristotel u
Halkidi. Posle smrti Aleksandra Makedonskog i poto je Perdika proterao Atinjane ( sa Samosa ), on se
preselio svome ocu u Kolofon. Neko vreme je proveo tamo, prikupio uenike, pa se ponovo vratio u Atinu za
vreme ( arhonta ) Anaksikarta (307 - 306 ). Neko vreme se kau, bavio filozofijom u zajednici sa ostalim
filozofima, a posle toga je nastupio samostalno, osnovao sopstvenu kolu nazvanu po njemu i izneo svoje
stavove." Laertije, H 1, 1.

249
to smo napred rekli u odnosu na Heraklita i njegov ivot pored Artemidinog hrama,
transponuje se i na Epikura i njegov ivot u vrtu.
a. iveti u vrtu

Vrt je decentrirajua stvar - Epikurov iskorak u odnosu na tokove i zbivanja u sva-

kodnevnom ivotu atinjana njegovog vremena, iskliznue i ispliv iz neega to postade dru-
gaije, i moda iz neega to se ne moe vie ak ni podneti. 82 "Poprite borbi za mo i gos-
podstvo poinjalo je izvan zidova njegovog vrta. Epikur se dri izvan svetskih dogaaja,
izvan borbe naroda i drava. On ivi i misli u jednom mestu po strani koje je za njega srce
samog sveta."83
Iako ne postoji neko direktno preslikavanje vrta kao mikro kosmosa i kosmosa u
Epikurovom razmiljanju o svetu, vrt, svakako, jeste jedan odreeni deo vasione. Vrt jeste
jedan odreeni sklop dogaaja, jedan minimum dogaaja koga moemo nazvati svet vrta -
kosmos. U toj deobi se moe ii dalje i govoriti o minimumu dogaaja unutar sveta vrta.
Epikur razmilja o atomima i o minimumu dogaaja ili o minimalnim takama koje su de-
lovi atoma, kao veeg sklopa dogaaja. Shvatanje o veim i manjim dogaajima, o delo-
vima i celinama poiva na linearnoj geometriji i multiplikaciji, i samim tim ne zahvata
dogaajnost u njegovom dynamis, ve predstavlja kartografiju, tj. onaj reetkasti tip slike
sveta. Tako, o minimalnim takama unutar atoma, Epikur kae:

"Jer, jedinstvo ( zajednica ) koja postoji izmeu atoma i nepro-

menljivih delova ( to jest najmanjih delia povrine ) dovoljna je da
opravda nae dosadanje zakljuke. Ali nema mogunosti da bi se at-
omski minimi, ako se kreu, mogli sjediniti u grupe."84

Naravno, analogoni se mogu nai u svemu, pa i onim situacijama kada se radi o pot-
puno disparatnim stvarima. Otuda, ne moemo kategoriki tvrditi da je vrt uticao na formi-
ranje Epikurove misli. Uimo jo jednom u problem.
Epikurov izbor mesta - vrta, eksponira reference njegovog duha - njegovog bia. Vrt
postaje mesto smisla, ivotni izbor, jer, nije bezrazlono to biramo to, a ne ono, to nismo
tamo, ve tu. Ako uzmemo u obzir ono to je Eugen Fink rekao o ontologijskom ( kos-
mologijskom ) statusu vrta, gde se prepliu tri vrste bia: "bie - po - sebi prirode", "ljud-
skim radom stvoreno bie" i "bie lepo ega", onda vrt, kao fraktal dogaajnosti u atrakciji
sveta, ipak vri uticaj na karakter Epikurovih odrednica svega postojeeg.

b. Mesto i vienje sveta

Ipak se postavlja pitanje: Da li je vrt, kroz koga se kao mesta na zemlji manifestuju
tri vrste bia, time uticao na Epikurovu filozofiju? Na ovo pitanje je, svakako, teko odgo-
voriti. Jer, ne moe se apodiktiki tvrditi da filozofsko miljenje izvire iz zemlje poput
biljke, niti da reenja u potpunosti zavise od samog mesta, kao dogaajnosti ivog ivota
mislioca. Sigurno je da mi stojei mislimo na zemlji, da tek tako gradimo sve i, na nain
graenja, stanujemo. Sauvavanje uva i znanje o svetu. Znanje, kao vrednost, nam je po-
trebno radi sigurnosti, nezavisno od toga u kojoj meri je istinito. Otuda se poklapaju arhitek-

82
"Epikurejac trai sebi situaciju, linosti i ak i dogaaje to odgovaraju njegovoj krajnje nadraljivoj intel-
ektualnoj prirodi, on se odrie drugog to jest onog ega je najvie, jer bi to za njega bila suvie jaka i teka
hrana." Fridrih Nie, VESELA NAUKA, str. 211.
83
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 49.
84
Isto, H 1, 59. Lukrecije Kar smatra da se ti delii atoma (minimae partes ) ne mogu kretati jer nemaju delo-
va. Videti O PRIRODI STVARI, I, 628 - 634.

250
tonika graenja i arhitektonika znanja. Znanje se uvek uva u nekoj graevini. I bata je
graevina, kao grad i hram. Znanje se uva u svima troma. Mi se pitamo o specifikumu tog
znanja u odnosu na mesto i o tome, da li to znanje zavisi od tog mesta. Sigurno je da miris
vrta raa drugaije misli od mirisa pustinje, mirisa grada ili hrama. Ipak, zato takav, a ne
onakav odgovor na bitna pitanja, ostaje zagonetno i ne moe se do kraja objasniti mestom.
Jer, i mi i svet se nalazimo u stalnoj igri, a ve smo utvrdili da se igra ne moe do kraja ra-
cionalizovati. Igra je uvek na nekom mestu, gde mesto nije puki geometrijski prostor. Mesto
je predeo. Predeo ukljuuje sve.
Kako je na Epikura uticao ( na njegovo opredeljenje u filozofiji), boravak u vrtu
kao vrtu - mestu, ne moemo sa sigurnou odgovoriti. Ne moemo odgovoriti, jer taj uticaj
se ne moe do kraja racionalizovati. Najverovatnije se radi o jednom prepletu nas i mesta na
kome boravimo, a koji je poput nekakve igre. Kakva je to igra bila mi ne moemo rei i
obelodaniti je do kraja. Nai pokuaji i ono to elimo odgonetnuti kao igru je, opet,
nekakva igra i zagonetka za odgonetanje. Tako i "Vrt ostaje za nas zagonetka, kae Fink, u
trostrukosti u njemu povezanih bia i u znaenju sveta, koje je on nekada imao za epiku-
rejsku filozofiju i njenu ivotnu praksu."85
Zagonetnost biva podlogom za upitnost. Zagonetnost je uvek izazov i poziv za
avanturu. Tako i vrt sa svojom trostrukou bia biva, tj. nadaje se kao zagonetka. To se
moe i iskusiti ulaskom u vrtove, gde nam njihova senovitost, skrivenost proizvodi drugaiji
tok misli. "ta onda mogu tu jo da budu vrtovi? Neizgleda ostrva, ali mesta puna potajne
snage koja do ljudskih bia dotie iz carstva lepo - ega."86 Ipak, Fink nudi neto, to moe
biti odgovor na pitanje: U kojoj meri, vrt kao vrt, utie na epikurejsku misao?

"(...) epikurejski mudrac gleda iz nekog vrta na svet stvari, iz

nekoga lepoga mesta na ljudske patnje i ljudske radosti, on se sam pret-
vara u vrt u kome je divljina obuzdana, ali nije unitena, u kome strasti i
ulne radosti cvetaju, ali se ne razbuktavaju u bezmerno - ta, u kome se
oko i uho, nepca i ruka ushiavaju obiljem onoga to svet doarava, u
kome zadovoljstvo otvara sve stvari, a miljenje u to unosi duboku sves-
nost da bi krhko nenu umetniku tvorevinu ljudske blaenosti bar za
trenutak povukla za sobom iz unutranje beskonanosti. Vrt je perspek-
tiva sveta epikurejaca ( podvukao SD )."87

Krenimo, ipak, nekim "redom", imajui stalno u vidu da Epikurova misao i vienje
svega postojeeg biva produkovano iz stajanja na zemlji, na zemlji koja se zove vrt i u
spletu bezbrojnih dogaajnosti - ivota sveta vrta. Stvorimo, na taj nain, s - liku Epikura, u
nemogunost da boravimo u njegovom vrtu.
Piui Herodotu - govorei ba o reima,88 a da te rei jesu ak i za nas te rei, ostaje
nepoznat momenat dogaajnosti pisanja. I sam Epikur primeuje da "(...), treba jasno shvati-

85
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 41.
86
Isto, str. 40.
87
Isto, str. 41.
88
Zato Epikur insistira na znaenju rei? Moda zato to je u njegovom vremenu re devalvirala, tj. nije imala
znaeNje istine, kakavo je imala u doba, recimo, presokratovaca - da ono to se izrie znai da tako neto i
postoji.
"ta za elejce znai govoriti o postojeem? Rei da neto jeste, za njih je bez izuzetka znailo da to neto post-
oji takvo kakvo jeste i da postoji takvo oduvek. Znai, za njih je bilo isto rei da neto ( postojee ) jeste i da
ono jeste takvo ( oduvek ). To govori da oni nisu pravili razliku izmeu dva stava: "Rua je bela" i "Bela rua
jeste". Istorijski, a i interpretativno, to je veoma znaajna injenica. Poto je ona uoena, tumai su se pitali
koju od dveju upotreba ( kao da ih ima samo dve! ) grko "jeste" (/ ) upranjavaju elejci: da li predi-

251
ti ta to rei oznaavaju ( ta im lei u osnovi )(...)."89 Jer, to to lei u osnovi rei jeste "(...)
vrst oslonac za procenjivanje mnogostrukih miljenja, pitanja i problema i da se nae izlag-
anje bez odreenog suda ne bi gubilo u beskrajnost, ili da ne bismo reima samo mlatili
praznu slamu."90 Temeljni oslonac, za Epikura, je pre svega u domenu "(...) prvobitnog
znaenja naih osnovnih pojmova, kojemu nije potrebno nikakvo naroito dokazivanje,
(...)."91 Epikur ne objanjava u emu je i kakvo je to "prvobitno znaenje". Najverovatnije u
onome da je prvobitna upotreba rei istovetna sa samim dogaajem pri izgovaranju i samim
svetom. Taj dogaaj je neponovljiv. Upotreba rei, od strane Epikura, ili naa upotreba je
opet dogaaj, zato Epikur temeljni oslonac samih rei nalazi i ulnom opaanju: "Zatim se
na svaki nain moramo drati svojih ulnih opaanja,(...)."92 Ali: "(...) isto tako moramo
voditi rauna i o naim oseanjima (...)."93 Uzevi samo jednu temeljnu stvar pri upotrebi
rei, mi stvar promaujemo. Ako uzmemo samo tradicionalno znaenje zanemarujemo mo-
menat upotrebe i govorimo o kartografiji kao o realnoj teritoriji, tj. o s - lici. Zato je neo-
phodno ulno opaanje i oseajnost, koji opet jesu unutar aktuelne dogaajnosti -
dogaajnosti sveta vrta.

s. ta je svet?

Sve, to pan, celokupnost, vasiona je u svojoj osnovi jedna celina atoma i prostora.
Po Epikuru, unutar tog beskonanog prostora postoji materija u obliku atoma kao najmanjih
veliina. Neposredno iskustvo nam pokazuje da postoje tela koja se kreu. Na osnovu toga,
razumom, moemo zakljuiti, da tela mogu da se kreu ako postoji ono u emu je kretanje
mogue, a to je prazan prostor i da mora postojati ono to ini grau tela - atomi kao
najmanji delii materije. Tako, tumaei Epikurovo vienje sveta, Diogen Laertije kae:

"Sve se sastoji od materije i prostora. Jer i samo ulno opaanje

na svakom mestu dokazuje da postoje tela, a razum mora da se oslanja na
ulno opaanje kad pokuava nepoznato da objasni poznatim. A kad ne
bi bilo onoga to takoe zovemo "praznina" (kenn ) ili "mesto"
(), ili "nedodirljivo po prirodi" ( ), tela ne bi imala
nita u emu bi postojala ni u emu bi se kretala, kao to se oigledno
kreu."94

kativnu ili egzistencijalnu. I oni koji su se opredeljivali samo za prvu i oni koji su tvrdili da je druga upravo
"elejska" nisu dobili zadovoljavajue rezultate.
Grko "jeste" ( ), ovako akcentovano, ima egzistencijalno znaeNje u smislu biti, postojati, i de-
lom potencijalnom smislu "moi biti", kada se grkim "jeste" neto predicira, /se akcentuje kao oksitona
( na poslednjem slogu) ili se akcenat sasvim izostavlja u enklitikom poloaju. Grki rukopisi razliku u
akcentovanju ne uvaju uvek dobro, to, naravno, ostavlja prilian interpretativni prostor za tumaenje
najslavnijih fagmenata elejskih filozofa. Svakako da je znaajno da li e se Parmenidov III fragment prevesti
sa potencijalnim znaenjem "jeste" ( "Isto bie se moe misliti i biti" ) ili sa kopulativnim ( "Bie i miljenje su
jedno isto"). (...). Elejac koji tvrdi da je postojee sve to se moe zamisliti pravi prostu greku, jer ne zna da je
egzistencija osobina ne imenovanog i zamiljenog nego partikularnog suda u kome opis razdeljuje predikat."
FRAGMENTI ELEJACA, str.16 - 17.
89
Laertije, H 1, 37.
90
Isto, H 1, 37.
91
Isto, H 1, 38.
92
Isto, H 1, 38.
93
Isto, H 1, 38.
94
Isto, H 1, 39 - 40.
U ovom smislu, povodom Epikurove slike sveta, Eugen Fink kae: "Epikur je u pogledu celokupnosti svega -
to - biva zastupao shvatanje da se priroda ili physis sastoji iz beskonano velikih, po prostornoj irini i
vremenskoj dubini beskonanih "praznina" i neprestanog micanja "atoma", nedeljivih siunih tela, koja se as

252
 Izvan toga ne postoji nita drugo, jer se nita ne moe zamisliti i racionalizovati bez
atoma, kretanja i praznog prostora.
U tom, tako shvaenom svetu, sve je beskrajno. Beskrajan je broj - koliina atoma,
beskonaan je prostor. Jer, ogranienost sveta, atoma i prostora dovela bi do drugaijeg,
nama nezamislivog, dogaanja. Tako, pie Laertije:

"Vasiona ( t pn - Sve ) je takoe neograniena (peiron ). Jer

sve to je ogranieno ima i krajnost, a krajnost se moe videti samo u od-
nosu prema neemu drugom. A izvan celokupnosti ( t pn ) ne postoji
nita ime bi se moglo uporeivati. Ona nema, dakle kraja, a, prema
tome, ni granice, i budui da nema granice, ona mora biti neograniena i
beskrajna."95

Vasiona je beskrajna i po broju atoma i po veliini praznog prostora. Kada bi bilo

drugaije onda bi dolo do neshvatljivih i nezamislivih dogaaja. Laertije navodi sledee
dokaze:

"Jer, da je praznina neograniena a da tela ima ogranien broj,

onda se tela nigde ne bi mogla smiriti nego bi bila razbacana po neo-
granienom prostoru, poto ne bi bilo niega na ta bi se ta tela mogla
osloniti ili to bi ih zaustavilo prilikom njihovog skoka uvis (kolizije ) ili
sudaranja. A kada bi praznina bila ograniena a broj tela beskrajan, u
prostoru ne bi bilo mesta za njih." 96

Nastanak svetova - svega postojeeg i svih vidljivih stvari je posledica kretanja i

skretanja atoma.

"Atomi se neprestano kreu kroz itavu venost. (...). Neki od

atoma odvajaju se na znatnom rastojanju jedan od drugog, dok se drugi
vie - manje samo okreu, na jednom mestu u sluaju da dou u
preplitanju (vrtlogu - tei peripoklei kekleimenai ) u kosi poloaj, ili ih je
okruila masa drugih atoma spremnih za vrtlog."97

Iz tih vrtloga i grupacija atoma nastaju svetovi, kojih ima beskrajno mnogo. "Postoji,
dakle, beskrajan broj svetova, navodi Laertije, od kojih su neki slini naem, a drugi nisu
slini."98 Svetovi se razlikuju meusobno, ali se meusobno razlikuju i unutar svetske stvari.
Takvo kvalitativno bogatstvo svetova, i samih stvari unutar svetova, postaje problematino
ako se ima u vidu da su oni nastali od atoma koji, po svojim osobinama, nisu tako bogati.
Ovako neto moe staviti u sumnju ispravnost Epikurove osnovne teze, da je sve posledica
kretanja atoma, njihovog spajanja i razdvajanja, pogotovu kada se radi o svetovnostima, kao
to su ljudska priroda, ljudski duh i njegovi produkti. U ovakvim sluajevima se, po Finku,
ne razume "struktura filozofskih iskaza", tj.

zgunjavaju as raspravaju i u takvim konfiguracijama i rasturanjima dovode do nastajanja i iezavanja

bezbrojnih mnogih "svetova" sa mnogim i mnogovrsnim tvorevinskim podrujima i pojedinanim stvarima.
Kretanja koja stvaraju i rastvaraju svetove u zbliavanju i razbeavanju atoma deavaju se bez prestanka,
svemir je nenastao i neprolazan, premda sve tvorevine u njemu nastaju i iezavaju. (...)." Eugen Fink,
EPILOZI POEZIJI, str. 38.
95
Laertije, H 1, 41.
96
Isto, H 1, 42.
97
Isto, H 1, 43.
98
Isto, H 1, 45.

253
 "Obini razum pogreno razume postavku "sve to jeste, jeste
atomino - telesno zbivanje u praznini svemira" ( ... ). Trai se, dakle,
jednoznanost iskaza o biu, gruba i prosta odreenost, jasna odluka koja
konstatuje da je bie ega to biva ili ovo ili ono, ili telesnost ili "dua",
ili "materija" ili "duh". Smisao razumevanja trai se iskljuivo u
jedinstvu a ne u mnotvu."99

Od poetka filozofskog miljenja o svetu, njegova raznolikost i mnotvenost se ne

svodi na jedno, ve se iz tog jednog izvodi raznolikost sveta uz navoenje razloga za tako
neto. Jedno i mnotvo se ne iskljuuju ve su u nekakvoj meusobnoj igri. "Po Epikuru,
svet ne potanja u sivu monotoniju ako miljenje postavi atome kao poslednju realnost, ostaje
i fatamorgana, blistavi, svetlucavi, viebojni pojavni svet upravo kao rezultat atomskih
zgrudvavanja."100
Nestvarnost je oita ba u vrtu - bati, gde lepo - ega ostaje nespojivo sa surovim
kretanjem atoma od kojih je sainjen i vrt. Otklon101 je tu na delu. Procep izmeu prirode
atoma i lepote vrta kao da odgovara odnosu surovosti onog ivota izvan vrta i ivota u
samom vrtu koji predstavlja mesto duhovnog mira i blaenstva. U njemu strah boravi ali kao
predmet miljenja. Vrt ima i svu dimenziju osmeha. Vrt se smeje. Tako svet ivi u stalnom
iskakanju i poput velike svetske igre - jednako detetu koje se igra klikerima u zevu - smeha,
ali i u strahu. U smehu i komediji je dato, ili se projektuju, sve ili skoro sve to na ivot
ukrta sa svetom. "Platon u Filebu, kae Danko Grli, izvodi zakljuak da su u smjehu uvjek
pomjeani uitak i zavist, ugoda i bol."102

99
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 39.
100
Isto, str. 45.
101
Otklon "(...) nee biti samo prekid i odstupanje od sada mirnog puta, nego e biti i obnova i prepravka
ostvarljiva zbog otrog prekida koji e dobiti mesto u uobiajenom hodu umetnikog dogaanja." ino Dor-
fles, POHVALA DISHARMONIJI, str. 86.
102
Danko Grli, ESTETIKA, I - II, Naprijed, Zagreb, 1983., I, str. 224. Vezujui se za Platonovu konsta-
taciju pri kraju Gozbe: "(...) da je pravi pesnik tragedije takoe pesnik komedije." ( Platon, GOZBA, BIGZ,
Beograd, 1979., XXXIX, 223d ), Grli izvodi zakljuak: "Jer nita ne moe, kae Platon, kao komika unjeti
raznolik ivot i kretanje u monotonu zbilju." Grli, ESTETIKA, I, str. 224. Naa reakcija na taj otklon je smeh,
ono ha ( j ili hi - hijatus ), poklapaNje dogaaNja i nae reakcije unutar dogaaja.

254
 S. Z

"Biti ozbiljan to je nepristojno"103

1. O teini i lakoi iskazivanja

Moda e ovo nalikovati na rekapitulaciju - kratak rezime onoga to je ve napisano

na prethodnim stranicama. U ovom sluaju, takva namera nije primarna, mada moe izgle-
dati da je ba to - rekapitulacija.
Svako od nas je imao taj oseaj teine poetka, pri elji da neto kae ili napie.
Staviti prva slova na papiru i zapoeti tekst ili iskazati prve rei, to mogu biti prave muke -
muke izricaja.104 U takvim situacijama smo poput dece koja ele neto da saopte ali vrlo
teko dolaze do rei. Deije muke. Ipak, da li se deca mue i pri tome oseaju teinu i
ozbiljnost cele situacije, ili su pak neozbiljna? Moramo rei, da je ovo jedno od pitanja na
koje elimo da odgovorimo.
Druga tekoa je u vezi sa naslovom. Potreban je pravi naslov - onaj koji e odgova-
rati onome to elimo da saoptimo, a zatim i doslednost u samom izricanju u vezi sa
naslovom ili postojanje doslednosti. U takvim tekim i ozbiljnim mukama obezbeuje se red
i mogunost da budemo shvaeni ali i da shvatimo sami sebe. Da li je red pravo stanje stvari
ili nije, ali ne samo u pisanju nego i u onome na ta se pisanje odnosi? Ovo je, takoe, jed-
no od pitanja na koje elimo da odgovorimo.
Naslovi odreuju podruje na koje se nai izricaji odnose. Otuda i tekoa, ozbiljnost
- ne napraviti promaaj i prekoraiti granice odreene naslovom. Uzmimo podnaslov same
ove teze: Pokuaj ulaenja u podruje sveta preko fenomena deije igre, mesta i istog
dogaaja. Na prvi pogled, ovaj podnaslov upuuje na neto to, samo po sebi, moe biti
problematino. Jer, da bi se u neto ulo mora taj ili to, koje ulazi, biti na poetku izvan
onoga u ta eli da ue. A po podnaslovu, treba ui u neto u ta mi ve jesmo. Jer, neospor-
no je da smo u svetu i da nikako ne moemo biti ili nai se izvan njega i njegovih granica.
Muka "ulaenja" je sve vreme bila prisutna - itavom duinom pisanja. Da li smo odgovorili
naslovu? Da. Jer nam je on odredio da uemo u neto u ta ve jesmo. Da li je i filozofsko
umovanje nekakva shizofrenija? Da. Naslov koji na prvi pogled izgleda smeno i neozbiljno
na kraju, poto smo uspeli da mu odgovorimo, postaje ozbiljan. Sve to zajedno deluje i
smeno i ozbiljno - komino i tragino. Uzmimo ovakav naslov: "ovek gura kamen koji e
opet pasti u dolinu". Veina e se sloiti da je to besmisleno i smeno. Meutim niko nee
rei da je Sizifu bilo lako. ta je tu realno i prisutno: ozbiljnost ili neozbiljnost, smeh ili se-
rioznost, lakoa ili teina, smisao ili besmisao? Naim naslovom, mi smo uli u aporiju - u

103
I dalje sledi objanjenje: "Na narod kad zamilja obino filozofe kao neke mranjake koji, uvek pogrbljeni
i namrteni, sa rukama na leima, u nedostatku pametnijeg sagovornika priaju sami sa sobom. U tom vero-
vanju podrava ih itava bulumenta lanih filozofa, koja dobro ivi od svoje maske mislilaca. Ali, nema vedri-
jih ljudi od onih to su ve raistili sa ivotom i sa smru. njih vie nita ne moe da iznenadi. Nosioci
najmranijih ideja bili su, pria se, istovremeno najvedrije osobe pod kapom nebeskom." Momo Kapor, ADA,
Nakladni zavod Znanje, Zagreb, 1985., str. 221 - 222.
104
To nije ona egzistencijalna muka o kojoj govori Sartr, ve muka igre poetka. Egzistencijalnu muku Sartr
opisuje: "Neto mi se dogodilo; u to vie ne smijem sumNjati. Dolo je poput neke bolesti, ne kao obina
izvjesnost, ne kao neto oevidno. Uuljala se podmuklo, malo po malo: osjetio sam se malo udno, da mi
neto smeta, to je sve. Kada se to ugNjezdilo, umirilo se, a ja sam se mogao uvjeriti da mi nije nita, da je
lana uzbuna. A meutim, sada se to iri." an - Pol Sartr, MUNINA, RE, ZID, Nolit, Beograd, 1981, str.
10.

255
ipraje. Da bi to nekako ispalo smeno, i pored sve teine naeg naprezanja, lako smo upali
u lakou smeha. U svim navedenim stvarima koje se ine suprotnim ( lako - teko, smisao -
besmisao, itd. ), kao da neto zjapi; izmeu lakog i tekog postoji zev - hijatus, otklon,
naprslina; tu je haos i smeh ali i ozbiljnost. Smeno je to, ui u neto u ta ve jesi, ali je i
vrlo lako i vrlo teko ii iz u iz.

a. Sve to, zajedno sa nama, je i smeno i ozbiljno -

komino i tragino

Ozbiljnost i igra nisu dva fenomena koja stoje u nekom slinom odnosu kao, recimo,
hladno i toplo. Igra nije neto neozbiljno to stoji nasuprot ozbiljnosti. Ve su igra i
ozbiljnost dva samosvojna fenomena koja su veoma teko odredljiva - teko ih je definisati.
Dok igra nema neki cilj izvan sebe, dotle ozbiljnost poseduje taj transcendentirajui mo-
menat ili razlog izvan sebe - radi neega. Navedimo jo jednom razmiljanje Ludviga Gica:
"(...) pri obeleavanju ozbiljnosti jeziko ulo vie naginje odnosu 'ka...', dok je, kad je re o
igri, u prvom planu svesti tehnika obavljanja, tok i struktura zbivanja ( podvukao SD ).
Ozbiljnost podrazumeva nain zauzimanja stava 'prema...', interesovanje 'za...', uee 'u...';
(...)."105 Ako ozbiljnost izgubi cilj i postane sama sebi svrha, onda je to igranje ozbiljnosti ili
lana ozbiljnost. U ovom sluaju komino i smeh imaju ozbiljnu funkciju. "Komino ima,
kae Gic, dakle, krajnje ozbiljnu funkciju da naruavajui igru raskrinkava lanu
ozbiljnost."106 Dok: "Smeh, moglo bi se rei raskrinkava u ovom sluaju neozbiljnost u ime
vrednije ozbiljnosti, koja se vie ne moe glumiti. Posebno su Nie i Kjerkegor svojim sme-
hom kritikovali i korigovali nedostatak izvornosti (potencirao SD )."107 Ozbiljnost, recimo
po Kjerkegoru, je ozbiljnost u pravom smislu, ako se odvija kao "ponavljanje u izvornosti"
108
. Izvornost je: "Steena izvornost ( dakle ne neto to je vitalno unapred dato ) za Kjere-
kegora znai isto to i "unutarnjost", "linost", ukratko "ovek sam", koji je neprekidno pri-
sutan i ne strepi od "ponavljanja"."109 Ali, ta ako ta izvornost "stalno izmie"? Zar onda
nae traganje za izvornou nije neto to moe biti komino i smeno? Zapravo, ono to
jedino nije smeno i u emu se sabira sve, je deija igra. Dete je autentina izvornost u igri.
Deija igra nema ciljeva izvan sebe. Deca u igri, tako esto, u nama izazivaju smeh. Takav
smeh je izvoran jer ne rui golo ponavljanje, ve je izazvan izvornim. Tu je smeh sama
izvornost ili ha.

2. Svaki ovek je kao dete ve nad - ovek

Nastavimo nae tematizovanje smeha, preko koga se, izgleda, nazire kapija sveta, i
to vraanjem na poetak pisanja, tj. na Heraklita. Kod pisanja o Heraklitu, bilo je rei i o
Epikuru. Otuda, nije u redu da sada, kada smo pri Epikuru, ne govorimo i o Heraklitu.
Heraklit je poznat i kao Mrani (j ), Zagonetni (j ), pored toga
to je iveo u Efesu i boravio pored hrama. Tako, Laertije pie:

"Nemoj suvie uriti da bi stigao do kraja knjige Efeanina

Heraklita. Put je veoma neprohodan. Svuda vlada mrak i tama bez

105
Ludvig Gic, FENOMENOLOGIJA KIA, str. 145.
106
Isto, str. 151.
107
Isto, str. 152.
108
Kjerkegor, POJAM STREPNJE, SKZ, Beograd, 1970., str. 148.
109
Gic, str. 162.

256
 svetla. Ali ako je neki mist tvoj voa, onda je staza sjajnija od Sun-
ca."110
Heraklit je dobio ove atribute zbog stila pisanja i ponaanja. Taj stil, kao to je opte
poznato, je aforistian i metaforian. Sam Heraklit u svom delu, donekle, objanjava zato
je tako pisao. Sledei fragment smo ve naveli: "Prema Heraklitu priroda voli da se skriva."
( frg. 123. ) ili u drugom: "Nevidljiva Harmonija jaa je od vidljive." ( frg. 54. ). Sutina
sveta nije neposredno data ve je, po Heraklitu, ona skrivena i nadaje se u obliku zagonetke.
Ovakav stil pisanja i vienje same prirode je posledica same stvari - prirode, ali i tradicije u
vidu mitologije, boravljenja pored hrama i uticaja deije igre. Jer, zagonetka trai odgon-
etanje, tj. teina problema trai igru reavanja - zagonetanja i odgonetanja.
S druge strane, teina sveta, datog kroz borbu ( polemos ), stalno nastajenje i nes-
tajanje stvari, gde je sve kanalisano tajnovitou logosa,111 amortizuje lakoa vatre. Vatra je
najlaki element. Od nje su tea ostala tri - voda, vazduh i zemlja. Ta teina nije u smislu
kvantitativne merljivosti, ve potie iz odreenosti. Vatra je najneodreenija i, samim tim,
zbog te lakoe, nalazi se svuda. Ona se lako menja za sve jer se moe promeniti u sve. Na-
ravno, ve smo naglasili da je to svetska vatra, iva vatra, a ne ova empirijski data vatra. Sve
je teko ali i lako. U toj teini i lakoi lei otklon i zev. Teina sveta je u lakoi vatre, poput
lakoe deijeg postupka, deije igre, ili lakoe smeha.

"Moda i za smejanje postoji jo budunost. Onda, ako se reeni-

ca vrsta je sve, jedan je uvek nijedan' - asimilovala oveanstvu i svak-
ome u svako vreme stoji slobodan pristup ovom poslednjem osloboenju
i neodgovornosti. Moda e se tada smejanje udruiti sa mudrou,
moda e tada jo biti "vesele nauke". Privremeno je jo sasvim drugai-
je, privremeno komedija postojanja jo nije "postala svesna" sebe,
privremeno je jo vreme tragedije, vreme morala i religije." 112

3. Filozofija lakoe

Danas kada pomislimo na atome ( mada se to retko deava ), obuzme nas oseaj
strepnje i straha o moguoj katastrofi i naem apokaliptinom kraju pri emu bi sve nestalo
u Heraklitovoj vatri. U tim trenucima, retko se ko sea da je Lukrecije Kar pevao o atomi-
ma. Jo manje imamo elju da mi sami napiemo pesmu 113 o atomima, iako smo sigurni da
smo sainjeni od njih i da su nam oni najblii. Atomi su postali preteka stvar za nas u, io-
nako, preozbiljnoj reci ivota. Lukrecije je sigurno manje znao o atomima nego mi i moda
iz tog neznanja pevao o njima. Zapravo: "Lukrecijevo delo De rerum natura je prvo veliko
pesniko ostvarenje u kome poznavanje sveta? postaje raspadanje kompaktnosti sveta, per-
cepcija neega to je beskrajno sitno i pokretno i lako."114 Lukrecije pie poemu materiji,
ukazujui time na bliskost "miljenja i pevanja", ali i na bliskost nae duevnosti sa pri-
rodom. Sve je napravljeno od nevidljivih estica. "On je pesnik fizike konkretnosti, sagle-

110
Laertije, str. 298.
" 'Ne savijaj brzo oko valjka knjigu Heraklita Efekog! Neprohodan je to put. Crn je mrak i tama, ali ako te
u nju mist (znalac eluzinskih misterija ) uvede, jasnija je od sjajnog sunca.'" Diels, 22A, 1.
111
"(...) logos je ono opte u Heraklitovoj tvrdNji da je rat opti. A to opte upravo govori o tome da sutinska
zavada, nekoherentnost i rasprenost sveta - to sve zajedno Heraklit smatra pravednim, dakle, normativno
poeljnim - ne moe da se eliminie u jednoj, ma koliko eshatoloki privlanoj, perspektivi razreenja ili
pomirenja. Nekoherentnost sveta / svega je opta, na svoj nain koherentna, (...)." Belani Milorad, POLE-
MOS, Novi nihilizam, str. 65.
112
Nie, VESELA NAUKA, str. 38.
113
O miljeNju i pevanju je ve bilo rei u vezi sa Hajdegerom.
114
Italo Kalvino, AMERIKA PREDAVANJA - LAKOA, asopis Delo 1 - 2 - 3, 1989., str. 71.

257
dane u svojoj stalnoj i nepromenljivoj sutini, ali nam kao prvu stvar kae da je praznina isto
toliko konkretna kao i vrsta tela." 115 Odreenost svega postojeeg potie od samih atoma i
njihove prirode. U svemu tome "(...), on osea potrebu da dozvoli atomima nepredvidljivu
devijaciju od pravog puta, tako da materija garantuje istu slobodu kao i ljudskom biu."116 U
isto vreme, dozvoljava nepredvidljivom i onome nita, gde to nita ne mora biti praznina
ve ono neodredljivo, da dominiraju jednakom snagom kao i atomi. "Poezija nevidljivog,
poezija beskrajnih nepredvidljivih potencijala, kao i poezija niega, raaju se u pesniku koji
ne sumnja u fizinost sveta."117
Fenomene, otklon - zev, tekoa - lakoa, Lukrecije preuzima od svog uitelja
Epikura. 118 Kod Epikura su ovi fenomeni prisutni, u svakom pogledu: ontolokom, gnoseo-
lokom, egzistencijalnom. Oni se nadaju kao arche sveta ili svega postojeeg pored atoma i
praznog prostora, kao neizbenog dekora u nameri razumevanja sveta, pri emu su atomi i
prazan prostor kristalizacije za gradnju ( arhitektonika - arhitetika ) svetske zgrade. Razmo-
trili smo ( napred ) to Epikurovo shvatanje sveta ( "Sve se sastoji od materije i prostora" La-
ertije, str. 345. ) koje je potpuno lieno poetinosti i na prvi pogled izgleda strogo ( ozbiljno
i teko ) nauno. ak je i mitski nain poimanja sveta eliminisan, to se vidi iz sledeeg na-
voda:

"Pored toga, munje mogu nastati jo na nekoliko drugih naina,

ali ovde nema mesta za mit; a mesta nee biti za mit ako paljivo prati
analogne pojave na zemlji i pomou njih pokua da objasni ono to je
nejasno." Ili: "Sve to dobro zapamti dragi moj Pitokle, kae Epikur, jer
e te to odvratiti od mitolokog nagvadanja,(...)."119

Poetika, emotivnost, lepota, potpuno su eliminisani iz ovog, ali i iz mnotva drugih,

svetova.120 To vie nije ni ozbiljno, ve je potpuno dovedeno do surovosti. Tako zamisliti
svet nije nimalo lako a jo tee prebivati u njemu, da nije otklona koji, kao arche, provejava
svuda i u svemu; jednom, u nastanku svetova, drugi put u smehu, unutar vrta, trei put u ra-
dosti ivota. Ono s im se raamo nije teina, ve lakoa. Iz teine sveta, raanje je lakoa
nastajanja: "(...) on ( Epikur SD ) navodi injenicu da su sva iva bia, im se rode, zado-
voljna sa zadovoljstvom ( da bi to bilo usmereno ka tekoi bola SD ), a da oseaju odvrat-

115
Isto, str. 71.
116
Isto, str. 71.
117
Isto, str. 71.
118
"I kod Lukrecija i kod Ovidija lakoa je pogled na svet koji se zasniva na filozofiji i na nauci: za Lukrecija
je to Epikurova doktrina, a za Ovidija Pitagorina ( jedan Pitagora koji, kako nam ga Ovidije predstavlja, veoma
lii na Budu )." Isto, str. 72.
119
Laertije, H 1, 103 - 104 , 116.
120
"Svet je neki odreeni deo vasione, u kome su zvezde, i Zemlja i sve ostale vidljive stvari - odseene od
beskrajnosti, i zavrava se granicom koja moe biti gusta ili retka, granicom ijim raspadanjem propada sve to
se unutar nje nalazi, koja se ili okree ili miruje, a o obliku je ili okrugla ili trouglasta, ili bilo kakvog drugog
oblika: mogue su sve ove varijante. A pojave na ovom svetu ni u emu ne protivuree tome, jer u njemu ne
moemo nigde razlikovati neku krajnost.
Shvatljivo je da postoji bezbroj takvih svetova, i da jedan takav svet moe nastati u kosmosu ili u
meukosmosu ( intermundium ) ( ovim izrazom obeleavamo rastojanje izmeu svetova) u jednom dovoljno
praznom prostoru, a ne, kao to neki misle, u jednom potpuno istom i praznom prostoru.
Neki novi svet nastaje kad izvesna pogodna semena dou sa nekog drugog sveta, ili iz jednog
meusveta, ili sa nekoliko njih, koja postepeno rastu, dobijaju delove ( udove ) ili menjaju mesta, i sve dok ne
sazru i vrsto se ne nastane, ukoliko postoje podloge, koje su dovoljno snane da ih mogu primiti. Jer, samo
prikupljanje, ili samo vrtlog atoma u praznom prostoru u kome moe nastati jedan svet na osnovu neophodnos-
ti, i moe rasti sve dotle dok se ne sudari s nekim drugim svetom - samo to nije dovoljno za nastajanje jednog
sveta, ka to tvrdi jedan od fiziara (misli na Demokrita, prevodilac, fusnota 58. str. 406.). Jer to se protivi po-
javama." Isto, H 1, 88 - 90.

258
nost prema bolu - i to prirodnu, a ne razumom stvorenu odvratnost. Mi, dakle, sami od sebe
izbegavamo bol, (...)."121
Izmeu tog, tako ureenog sveta, pored oseaja bola ( koji i upuuje na konanost i
ugroenost ), je blizu strah od smrti i bogova, da bi to sve inilo ivot tekim i ozbiljnim. Tu
teinu atoma i praznog prostora, straha, bola, smrti - ivot mogu uiniti lakim, zapravo, sami
oseaji. Sve zavisi od odnosa prema njima, naina kako ih racionalizujemo, jer oseaji, uzeti
po sebi, nisu ni teki, niti laki. To proizilazi iz njihove prirode, koja je alogina i bez-
razlona: "Svaki oseaj je alogian, bez razloga;(...). Niti je ita u stanje da njega ocenjuje ili
opovrgava.(...). Ni miljenjem se oseaj ne moe ocenjivati; jer svako miljenje zavisi od
oseaja."122 Razlog je u njihovoj atomarnosti, elementarnosti ili singularnosti. Nemogue je
uporeivati ih "(...) jer se svaki od njih smatra za neto razliito."123
Poto postoji i lako i teko, onda treba teiti onom lakem, zadovoljstvu, a ne bolu.
"Za sve ono to radimo i stvaramo svrha je to da budemo slobodni od telesnih bolova i slo-
bodni od obespokojavajueg straha."124A to zadovoljstvo je u odsustvu bola i straha, to
omoguuje sretan ivot i lakou. "Zadovoljstvo je i kraj i svrha svega."125
Tako se u otklonu - zevu, odvija na put ka lakoi. Lakoa ne znai lakomislenost,
ve je jednako vredna kao i teina. 126

4. Zev kao fraktal haosa

Govorei o otklonu ili zevu, zatim, o asimetrinom, o deijoj igri ( paidia ), itd., mi
smo naznaili neto to vie pripada neredu nego redu - vie haosu, nego kosmosu. Kako je
na poetku dela o Epikuru bilo rei o terminu kosmos, sada bi se pozabavili fenomenom ha-
os i, donekle ga, tematizovali kao problem.

a. Haos u terminologiji starih grka

U starim svedoanstvima stoji, da je u teo - kosmogonijskim vizijama, Haos jedno

od prvih boanstava. Tako, novoplatoniar Damaskios iznosi sledee:

"U tim je navedenim orfikim Rapsodijama na neki nain teo-

logija o misaonom svijetu, koji tumae i filozofi postavljajui Krona
umjesto jednog poela svih stvari, umjesto dva principa Eter i Haos, i
umjesto postojeeg ( bia ) stavljaju ( svijetsko ) jaje i tako sastavljaju
prvu trijadu bogova; (...)."127
Damaskios nam nudi jo jednu varijantu orfike teo-kosmogonije u kojoj se po-
javljuje Haos u redosledu nastanka bogova i sveta. Tako on pie:

" 'U poetku bijae voda () i materija (), iz koje se

skrutila zemlja ( )'. Postavljajui prije svega ova dva poela, vodu i
zemlju ... Poslije ta dva, (...) je Kronos (j ) koji ne stari i Heraklo.

121
Isto, H 1, 137.
122
Isto, H 1, 31
123
Isto, H 1, 32.
124
Isto, H 1, 128.
125
Isto, H 1, 131.
126
"Posvetiu prvo predavanje suprotnostima lakoa - teina, i podrau razloge u prilog lakoe. To ne znai
da smatram manje vrednim razloge za teinu, ve da mislim da imam vie stvari da kaem o lakoi." Italo
Kalvino, AMERIKA PREDAVANJA, str. 65.
127
Diels, 1V 12.

259
 S njime je Ananke (Nunost - ), koja ima istu prirodu, i Adras-
teja, (u fusnoti 11, Neukloniva ili Neumitna SD , s),
bestjelesna, rairena po svemu svemiru ( komosu ), doseui i do samih
njegovih granica. ( ... ) ... Taj Kronos, zmaj, raa trostruki rod: vlani
Eter, Haos beskrajni i trei osim toga Ereb magleni ... A meu njima
Kronos rodi jaje (...) ta teologija velia Protogona ( u fusnoti 13
Prvoroeni bog, j ) i naziva ga Zeusom ureivaem svih
stvari i posvemanjeg svemira (), zbog toga se
naziva i Pan ( - Sve )."128

Ne ulazei detaljnije u orfiku genalogiju bogava, moemo primetiti da je Haos u

prvoj generaciji bogova129. Haos je personifikacija onog stanja u kome je itav materijal
sveta tu, ali u jednom neureenom vidu. Meutim, promislivi to boje carstvo, Hesoid e
dati odgovor na pitanje: Koji je od bogova prvi? U Hesoidovoj Teogoniji stoji:

"116 _j '
jj _j /
j '
'j/j
d'jjj
j_'
</
j'j <
j
j
"116 Zaista najpre nastade Chaos, a potom
Gaia irokih prsa, uvijek sigurno sjedite svih
<' stvari '>
118 besmrtnika, koji zaposedaju vrh snijenog
Olimpa
119 I Tartara tmurna u nutrini irokohodne
zemlje,
120 I Eros, koji je najljepi meu besmrtnim bo-
govima, koji udove slabi, a svim bogovima i svim
ljudima obmanjuje u grudima srce i razboriti
naum.
A iz Chaosa nastadoe Erebos i crni Nyx a iz Nyx
opet izrodie se i Aither i Hemere,
125 koja rodi cjelivana u ljubavi s Erebosom spo-
jena."130

Za Hesoida, prvo je nastao Haos. Da bi se taj in nastanka shvatio, i razumelo stanje

haosa, treba, pre svega, odrediti znaenje same rei haos.

128
Isto, 1V 13.
129
I Aristotel o tome pie: "A tome slino govor i drevni pjesnici, koji kau kako ne kraljuju i ne vladaju oni
iskonski, kao No i Nebo, Kaos ili Ocean, nego Zeus." Aristotel, METAFIZIKA, 1091b, 4 - 7.
130
Iz B. ijakovi, MYTHOS, PHYSIS. PSYCHE, str. 88 - 89. A prema: Hesoid, THOGONY, edited With
Prologomena and Commentary by M. L. West, Oxford 1966.

260
 "Grko j ( od #j, osnova - ) izvorno oznaava "zi-
jev", "zjap", "procjep", a izvedeno je od glagola /( "zijeva-
ti" ) i najverovatnije je onomatopejskog porijekla. "131

Dakle, u odnosu na ovakvo znaenje rei haos, to to je prvo nastalo je nekakav pro-
cep, zjap. Taj zjap - haos, nije neto to kao takvo postoji, ve je u trajanju, u delatnom stan-
ju i pokretu. On nije nekakva prasupstancija iz koje sve nastaje, ve je prvi uslov bilo
kakvog nastanka sveta - kosmosa i bilo kakvog unutarsvetskog dogaaja. On je mesto
nastanka, mesto izmeu neba i zemlje.

"700 j '
'
j j <j j
703..."
700 A jara boanstvena osvoji Chaos. Pa pojavi se
pred
oima da vide i uima glas da se slua,
isto kao da se Zemlja i iroko Nebo iznad
703 sastavie..."132

Tek sa uplivom boanske svetlosti i jare, biva moguim da se neto oblikuje, vidi,
uje. Poto su tek svetlost, jara - vatra, bili potrebni, onda je mogue da je haos, u svojoj
prvotnosti, neizdiferenciranost, mrak i tama. 133
Zapravo, navedimo ta sam autor zakljuuje povodom Hesoidovskog haosa, tj. ta
haos nije: On "(...) nije dakle nekakvo porijeklo svega to je nastalo nakon prvog kos-
mogonijskog ina; (...)."134 ( u smislu prvotne praznine - prostor ), "(...) niti je Chaos, kako
smatraju stoiari j iz ( "razlijevati", "sipati", "tei" ), nekakva tena pratvar. Chaos
uopte nije nekakva materia prima iz koje se razvio svijet niti kakva massa confusa koja je
iz sebe ispoljila postojee."135 Zapravo, Hesoid je prihvatio ustaljenu mitoloku predstavu
"(...) o izdvajanju Zemlje i Neba iz jedne neizdiferencirane mase - stanja. Chaos je ovdje
predstavljao zjap - procjep koji je prilikom prvog kosmogonskog ina nastao, (...)."136

131
Isto, str. 91.
U fusnoti ( 83 ), autor ovog navoda objaNjava znaeNje glagola /: "glagolu / odgovaraju lat.
hiare I hiscere ( osnova hi - ), staroind. vi - haya -, staroslov. Njem. gahnen ( gei - ), engl. gape indoevropski
korijen je ghei - / ghi. Grko ca/nein i latinsko hiscere znae osim toga i "otvoriti se", "pui"; i znai "ja-
ma", "duplja", a - "drijelo", "ponor"; glagol ( takoe osnova - ) znai "elim", "item",
"trebam", a _ "grabim", "( obu )hvatam", "sadrim" ( upor. lat. pre - hendo ); znai "na-
duven"." str. 91.
132
Isto, str. 92.
133
"811 _ <j
/&
j _n
j /_j
811 A tamo < su > i blistava vrata i bakreni prag
nepomini, koji je neprekidnim korijenjem utvren,
koji je samonastao; a naprijed, daleko od bogova
svih,
814 borave Titani, prekoputa Chaosa tamnog." Isto, str. 93.
134
Isto, str. 95.
135
Isto, str. 95.
136
Isto, str. 95 - 96.

261
Zapravo, po Hesoidu, Haos i Gea su ishodite svega. "(...) Chaos i Gaia zajedno ine
bivstvovni totalitet iz koga svoju bivstvovnost crpi ( tj. genealoki izvodi ) sve drugo."137
Na ovaj nain smo se pribliili onoj osnovnoj postavci, koja sve vreme provejava
naim radom, pogotovu kada se radi o nama samima, da zemlja i nae koraanje po njoj ine
temelj naeg boravka u svetu. A zev, otklon, haos predstavljaju ono to omoguuje bilo koje
dogaanje u svetu ili svet kao dogaaj.

b. ta je mesto - haos?

Iz prethodnog, ne moemo tano odrediti ta je haos. On nije pramaterija, ali nije ni

prostor dogaanja, nije ni prvi pomak. udno je i samo to pitanje: ta je haos? Ono izmie
odreenju zbog izmicanja onoga na ta se samo pitanje odnosi, zato to je sam haos, mesto
ali mesto bilo kog odreenja. Nije gotovo nikakav odgovor i odreenje rei da je neto, jer
on je skoro poput niega, ali nije to nita. On je prvi in u odnosu na neizdiferencirano stan-
je i u odnosu na kosmos. Zev - zjap - otklon - procep je mesto sveta - haos. Ali, ne kao tak-
vo prvo i nikada vie, ve kao arche. ta kae Aristotel o dogaajnosti dogaaja mesta
sveta:

"_ j//
'gr/sn
n''
'_
<.' "

Zapravo, po Aristotelu svi mislioci, dogaajnost dogaajnosti mesta sveta, uzimaju

kao podrazumevajuu stvar mesta dogaaja, tj. mesta:

"grgr
/<
<
139

Jer, stvari se smenjuju, tj. na mesto jedne stvari dolazi neka druga, tako da se mesto
nekako razlikuje od samih stvari, ili kao da ima nekakvu mo. Mesto nije isti prostor, niti
pak pramaterija i tu, po Aristotelu, kao da je Hesoid imao pravo, kad je mesto u pitanju:

"_top
t<masJhtnnJtotnjn

137
Isto, str. 96.
138
Mais la ljuestion de savoir ce ljue peut bien etre le lieu est pleine de difficultes; en effet, il n apparait pas
uniljues a ljui l axamine selon toutes ses proprietes. En outre les autres auteures ne nous ont rien laisse, aucun
expose de difficultes ni aucune solution a son sujet. Aristote, PHYSIQUE, 208a, 32 - 35, 1983.
U prevodu: "I oko toga 'to je mjesto' iskrsavaju mnoge tekoe, jer onima koji promatraju, ne
pokazuje se isto iz svega to je tu prisutno. Uz to, od ostalih ( mislilaca ) ne posjedujemo o tome ni prethodnog
ni valjanog rjeenja." Aristorel, FIZIKA, str. 81.
139
Selon l opinion commune, en effet les etres sont, comme tels, ljuelljue part, car le non - etre n est nulle
part : ou est le bouc - cerf, le sphinx? Puis le plus general et principal mouvement est le mouvement selon le
lieu ( dans notre terminologie, le transport ). Isto, 208a, 29 - 31.
"Jer svi pretpostavljaju da bia bivaju negdje ( budui da nebie ne biva nigdje; naime, gdje je "kozojelen" ili
sfinga? ) a i gibanje koje je najvie zajedniko i najpoglavitije biva prema mjestu, to jest: ono koje zovemo
premjetaNje." Isto, str. 81.

262
 polboi
'<'/rlj
"_natrga
"/
*/>/<"

Da li mesto, pita se Aristotel, moe biti tvar ( kao to to misli Platon ) ili, pak, oblik?
Naravno da ne mogu, jer se oblik i tvar ne izdvajaju od tela - stvari, i kao takvi menjaju
mesta. Zapravo, gde treba traiti mesto:

"<gr>>
gr'
_s_
_>t'

_>/
<
n
/<*/


/

>gr/
/,>
podvukao SD
'
J
gr
<<><

<
g
rJ m"

140
Donc ljue le lieu soit ljuelljue chose independamment des corps et ljue tout corps sensible soit dans le lieu,
on pourrait l admettre d apres ce ljui precede et il semblerait lju Hesiode ait pense juste ljuand il a mis au
commmencement le chaos ; voici d ailleurs ses paroles:
Le premier de tous les etres fut le Chaos, puis La Terre au large sein
comme s il fallait lju il existat d abord une place pour les etres ; c est parce lju il pensait, avec tout le
monde, ljue toute chose est ljuelljue part, c est - a - dire dans un lieu. Isto, 208b, 27 - 33.
"Iz tih bi dakle rijei tkogod prepostavio da stoji nekavo mjesto mimo tjelesa te da je svako sjetilno tijelo u
mjestu. inilo bi se kako je i Hezoid pravo rekao, nainivi prvo Pramete. On barem kae:
'I od svega najprije Kaos postade,
a zatim pak Zemlja irokogruda ...'
kao bi biima prvo mora biti prisutan prostor, zbog toga to je drao - kao i veina - da se sve nalazi 'negdje' i
u mjestu." Isto, str. 83.
141
D autre part ce ljue est ljuelljue part est, par soi, ljuelljue chose, et impliljue en tant ljue ljuelljue part,
autre chose en dehors de lui.

263
 s. Aristotel: mesto je neto

Iz aporetinosti pitanja o mestu, Aristotel zakljuuje da je mesto neto. Ono ima svo-
je vlastito jestanje i ne moe se svesti na bilo ta drugo. Ali, ako mesto jeste, onda to njego-
vo jestanje iznuuje da je negde i da je neto. Gde je, zapravo, mesto i ta je mesto?
Mesto nije ni tvar ni oblik, niti meuprostor ( razmak ), ali je opet neto i kao takvo
prisutno. Sa stvarima ( tvar i oblik) je lako u smislu odreenja gde i ta. Sa mestom je to
teko, jer njegovo odreenje vodi ka neemu to moe biti mesto mesta, itd. S druge strane,
nita ne moe biti i biti samo za sebe prvotno, pa i mesto, ono je uvek u vezi sa stvarima i
kretanjem.
Mesto nije niti tvar, niti oblik, niti razmak ( t):

"</_
>l(...).142

Oblik i mesto su nekakve granice ali, po Aristotelu, nisu isto, tj. i oblik i mesto
sadre neto. Dok je oblik, granica stvari, dotle je mesto, granica sadravajueg tela.
Mesto nije ni tvar. Jer, tvar nije odvojiva od stvari kao ni oblik ( videti 209b 22 - 32
), niti pak sadri stvari, dok je mesto odvojivo od stvari i nije stvar. Uslov za bilo koju stvar
je mesto i dok ona ( stvar ) propada, mesto nema tu osobinu, tj. ono ne moe biti uniteno; a
stvar i nije mesto, jer bi tada bile dve stvari u istome (videti, 209a 1 ).
Meutim, i ono to zovemo razmakom nije mesto. Povodom razmaka i mesta
ulazimo u tekou i u potrebu za razlikovanjem, jer postoji neto to je nerazdeljeno, kao to
je nebo:

"<_>
'<

A Platon, bien entendu, si lon nous permet cette digression, il faut demander pourljuoi les idees et les nom-
bres ne sont pas dans le lieu, puisljue le lieu est le participant, ljue le participant ce soit le grand et le petit, ljue
ce soit la matiere, comme il est ecrit dans le Timee .
En outre, comment pourrait se produire le transport vers le lieu propre, si le lieu c etait la matiere ou la forme?
En effet, il est ipossible ljue ce vers ljuoi il n y a pas mouvment et ljui n a pas comme differences le haut et le
bas soit le lieu. Ainsi c est parmi de telles choses lju il faut chercher le lieu.
D autre part, si le lieu est dans la chose meme ( et il le faut s il est ou forme ou matiere ), le lieu sera dans le
lieu, car la forme et l indertemine se transforment et sont mus avec la chose, elles ne demeurent pas a la meme
place, mais le meme ou est la chose; ainsi il y aura un lieu du lieu.
En outre, ljuand de l eau est engendree a partir de l air, alors le lieu est detruit, car corps ljui a ete
engendre n est pas dans le meme lieu; ljuelle espece de destruction est - ce donc la? Isto, 209b 29 - 210a 11.
"Jer ini se kako je mjesto neto poput posude ( budui da je posuda prenosivo mjesto ). A posuda
nije nikakav ( dio ) stvari. Ukoliko je dakle izdvojivo od stvari, ono nije oblik, a kao ono koje je sadrava,
mjesto je razliito od tvari.
Uz to se ini da bie koje je negdje i samo biva togod i biva neto razliito izvan njega. ( A Platon je
trebao rei - ako je kazao ovako u zastrani - zato nisu u mjestu i oblici i brojevi, ako je mjesto ono udjelujue,
bilo da je to sudjelujue veliko i malo bilo da je tvar, kao to je napisao u Timeju. I dalje, kako bi se stvar nosi-
la na svoje vlastito mjesto, ako bi mjesto bilo tvar ili oblik? Jer nemogue je da bude mjesto ono kojemu nema
ni gibanja, ni gore, ni dolje. Stoga mjesto treba traiti meu tima. Ako je mjesto u samoj stvari ( jer to i treba
biti, ako je ili oblik ili tvar ), mjesto e biti u mjestu. Naime, i oblik i ono neodreeno mijenjaju se i gibaju
zajedno sa samom tvari, i nisu uvijek u istome mjestu, nego u ondje gdje je i stvar; tako te e biti mjesto mjes-
ta. Uz to, kada iz zraka nastane voda, mjesto bi propalo, jer nastalo tijelo nije u istome mjestu. a kakav je onda
taj raspad?" Isto, str. 86 - 87.
142
Si donc le lieu n est aucune des trois choses ni la forme, ni la matiere, ni un intervalle ( ... ). Isto, 212a 2-
3.
"Ako dakle mesto nije ni jedno od toga troga, - niti je oblik, niti je tvar, niti je razmak (...)."

264
 _/,<_
__>
gr]<
>'t/
__ _
c_J_>
/_n__<
tJ tJ
__


p_"

Dakle, nebo ( =nebo, svet, svemir ) nije mesto. Stvari u svetu nisu
kao na nekakvom mestu, ve su deo sveta. Nebo je ono mesto u kome je neto. Tek kada su
stvari ograniene i kada se dodiruju onda se pojavljuje razmak, npr. kao vino i posuda. Kako
se sadraj menja, u samoj posudi, onda se ini da su krajnosti posude - razmak, nekakvo
mesto. Meutim, po Aristotelu, tako neto - razmak, nije mesto, jer se i ta posuda premeta.
Tako, npr. i ako su te krajnosti posude granice mesta, onda se mesto duplira, i u odnosu na
nebo, imamo mesto mesta. Aristotel kae:

"_j
<>
>/j
'
/ <
podvukao
SD''><
]gr<

/_<
''j<<
_/
/''

143
D autre part, nous disons bien lju une chose est dans le ciel comme dans un lieu parce lju elle est dans l
air et ljue celui - ci est dans le ciel ; dans l air oui. mais dans tout l air, et c est la partie extreme et envelop-
pante de l air ljui nous avons vue; en effet, si c est tout l air ljui est lieu, chaljue chose ne sera pas egae a son
lieu; or, nous avons admis cette egalite et ljue tel etait le lieu immediat de la chose.
Assurement, ljuand l envellope est non pas detachee du corps, mais continue avec le corps, on ne dit
pas lju il est en elle comme dans un lieu, mais comme une partie dans un tout; au contraire, ljuand elle est
detachee et simplement en contact, le corps est immediatemment a l interieur de la surface extreme de l en-
veloppe, ljui n est point partie de son contenu, ni plus grande ljue l intervalle d extension du corps, mais lui
est egale; car les extremites des choses en contact sont jointes. Isto, 211a, 24 - 34.
"Jer mi kaemo kako je togod u nebu kao u mjestu, zbog toga to je u zraku, koji je u nebu, ali to 'u
zraku' ne znai 'u cjelokupnom zraku', nego kaemo da je dotino 'u zraku' zbog krajnje ( povrine ) zraka koja
ga sadrava ( jer ako bi sav zrak bio mjesto, onda mjesto svake pojedine stvari ne bi bilo jednako samoj po-
jedinoj stvari, a ini se da je jednako, i tako jest, ono prvotno mjesto u kojemu je neto ). Kada 'ono koje
sadrava' nije odjeljeno nego je neprekidno, onda se ne kae da biva u tome kao u mjestu, nego kao dio u
cjelini. A kada je odjeljeno i u doticaju, onda je u prvotnome koje je krajnje ( povrina ) 'sadravajuega', koja
niti jedino onoga to je u tome, niti je vea od njegove protenosti, nego je jednaka, jer u istome su krajnosti
onih stvari koje se dotiu." Isto, str. 90.

265
 gr/satai<
at'/J
."

Izmeu posude i mesta ima nekakve slinosti u tom smislu, to je mesto nekakva
nepokretna posuda, za razliku od posude koja je prenosivo mesto:

"_<
>/J
J'/>
/

/podvukao
SD."

d. _

Dakle, mesto je prva nepokretna granica. Poput reke, ono je nepokretno da bi se sve
unutar njega kretalo. Krajnja granica - nebo, unutar koga se odvija kruno kretanje, jeste
mesto stvari. Nema mesta bez stvari, ali nema ni stvari bez mesta. Jer, stvari se kreu uvek
od jednog do drugog mesta. S druge strane, ako nema drugog tela koje je izvan i zadrava-
jue, onda telo ne postoji. Telo je uvek telo ako je neim ogranieno i drugim telom za-
dravano. Mesto je sa telima, ali nije telo. Otuda, mesto svega nije nigde:

144
D autre part, parce ljue, souvent, tandis ljue l envellope demeure, le corps envelloppe change, comme de
l eau ljui s eccoule hors d un vase, l intervalle ljui est intermediair entre les limites parait etre ljuelljue
chose, en tant lju il est independant du corps deplace. Or, il n en est rien, mais il arrive a la place un corps
ljuelconljue, pourvu lju il soit de ceux ljui se deplacnt et peuvent par nature entrer en contact. Si l intervalle
paris en soi etait ljuelljue chose capable par nature d etre et de subsister en soi - meme, les lieux seraient in-
fins; en effet l air, certes, vient prendre la place de l eau; mais toutes les parties feront dans le tout ce ljue fait
toute l eau le vase. En memetemps, le lieu sera soumis lui - meme au changement: ainsi il y aura, pour le lieu,
encore un autre lieu, et plusieurs lieux seront ensemble. Mais il n y a pas, pour la partie un autre lieu dans
leljuel elle est mue, ljuand tout le vase change de place; c est toujours le meme; car c est dans le lieu ou ils
sont ljue changent mutuellement de place l air, l eau et les parties de l eau, mais non. le lieu ou arrive le tout,
partie du lieu ljui est celui du ciel entier. Isto, 211b, 14 - 29.
"Zbog toga to 'sadrano' i odijeljeno esto se mijenja - kao voda iz posude - dok 'sadravajue'
ostaje, onaj razmak izmeu krajnosti ini se da je neto, kao da je togod mimo premetenog tijela. Ali neeg
takvog nema, nego se sluajno dogaa tijelo od onih ( tjelesa ) koja se premetaju i mogu se doticati po naravi.
Kada bi bio takav neki razmak, to sam sobom po naravi biva i ostaje, onda bi u istoj ( stvari ) postojala neo-
graniena mjesta ( jer poto bi zamjenili mjesta voda i zrak, isto bi svi dijelovi inili u cjelini kao i sva voda u
posudi ). A istodobno i mjesto e se mjenjati, tako te e biti drugo mjesto mjesta, i istodobno e bivati mnoga
mjesta. I nije drukije mjesto dijela, u kojem se kree, kad se cijela posuda premjeta, nego ono ostaje isto; jer
u onome mjestu u kojem su u tome se i premjetaju i zrak i voda ili dijelovi vode, a ne u mjestu u koje dolaze,
koje je dio mjesta to je mjesto cjelokupnog neba." Isto, str. 91 - 92.
145
Par suite, ljuand une chose, interiure a une autre ljui est mue, est mue et change de place, comme un navi-
re sur un fleuve, elle est, par rapport a ce ljui l enveloppe plutot comme dans un vase ljue dans un lieu. Le lieu
veut etre immobile, aussi est - ce plutot le fleuve dans son entier lju est llieu, parce ljue dans son entier il est
immobile.
Par suit la limite immobile mmediate ( SD ) de l enveloppe, tel est le lieu. Isto, 212a 15 - 20.
"Stoga kada se u pokrenutom togod kree i premjeta se ono to je unutra, kao laa na rijeci, onda se
'sadravajue' vie slui, kao posuda negoli kao mjesto. Jer mjesto hoe biti neto nepokretno. Stoga je vie
cijela rjeka mjesto, jer je ( kao ) cjelina nepokretna; tako te je mjesto - prvotna nepokretna granica ( SD )
onoga koje sadrava." Isto, str. 93.

266
 "gr
J
_
J_
_igr'_
_'_gr
J_
/gr<_<
'_<<<
"
Sve je u celini nekakvo kruno kretanje - poput vrtloga. To kruno kretanje se oitu-
je u "gornjem" delu kruga i sve je, u krajnjoj granici, nepokretno i nije nigde:

"_podvukao
SDgr'sti<
>_<_
<g
r'
<
<_
''a'
'J"

To to nije nigde, a mesto je svega, jo od Hesoida, nastalo je prvo. Unutar tog prvog
- Haosa, boravi svaka stvar i ona ureena i ona neureena, tj. i ureeni svet vidljivih stvari -
kosmos, i neureeni svet stvari - nered ili mete. Unutar tog zeva - haosa, kreui se, stvari
se pojavljuju u nekakvom redu, ali taj red ( gledan "izbliza" ) je nered. Stalno je zev - otklon

146
En outre le lieu est avec la chose, car avec le limite, la limite.Si un corps a hors de lui un corps qui l
euveloppe, il es dans un lieu; si non, non. C est pourquoi, meme si une telle chose ( une chose qui n ait rien
hors d elle ) devenait fluide, on pourrait la dire telle c est - a dire sans lieu; a la verite les parties d un tout se
mouvront ( elles s enveloppent mutuellment, mais le tout, s il se meut en un sens, en un autre, non. En tant
ljue tout, en effet, il ne change pas de lieu, mais il se mouvra en cercle, car tel est le lieu lju il faut attribuer
aux parties; certaines d entre elle ne se mouvant ni vers le hat, ni vers le bas, mais en cercle; d autres se mou-
vant vers le haut et le bas ( colles ljui subissent condensation et rarefaction. Isto, 212a, 29 - 35, 212b, 1 - 2.
"Uz to mjesto je zajedno sa stvari, budui da su zajedno granice i ogranieno.
Ono dakle tijelo koje neko drugo tjelo izvana zadrava je u mjestu; ako pak ne, onda nije. Zbog toga, neka
voda i bude takva, jedni e se njezini djelovi kretati ( budui da se uzajamno sadravaju, dok e se sve jednim
nainom kretati a drugim ne, jer kao cjelina ono istodobno ne mijenja mjesto, ali e se kretati u krugu - budui
da je to mjesto njegovih djelova - ( a neke se stvari kreu, ne nagore i nadolje, nego u krugu, dok druge nagore
i nadolje, naime one koje imaju gustou i retkou." Isto, str. 93- 94.
147
Mais le tout n est pas ljuelljue part ( SD ). En effet la chose ljui est ljuelljue part est d abordd par elle -
meme une chose, ensuite en suppose une autre a cote, en laljuelle consiste l enveloppe ; or a cote du out de L
Universe il n y a rien en dehors du tout et par suite tout est dans le ciel, car le ciel est le toute, c est bien en-
tendu. Or le lieu ce n est pas le ciel, c est l extremuite du ciel ljui est en contact avec le corps mobile comme
limite immobile ; par suite la terre est dans l eau, l eau dans l air, celui - ci dans l ether, l ether dans le ciel,
mais celui - ci n est plus dans une autre chose. Isto, 212b, 13 - 21.
"(...), dok sve nije nigdje ( SD ). Jer ono to je negdje i samo je neto, i treba jo mimo toga togod
drugo bivati u kojemu je ono, ili to ga sadrava. Ali mimo svega i cjeline ne postoji nita drugo izvan Svega, i
stoga su sve stvari u nebu, jer nebo je moda Sve. Nu ( Njihovo ) mjesto nije nebo, nego nekakav krajnji rub
neba, koji je u doticaju s pokretnim tjelom (naime: mirujua granica ). I zbog toga zemlja je u vodi, a ta je u
zraku, koji je pak u etru, i etar je u nebu, a nebo nije vie ni u emu drugome." Isto, str. 95.

267
prisutan unutar sveta stvari, jer on se pomalja svuda u bilo kom dogaaju. U toj svetskoj
atrakciji, zev se pojavljuje kao fraktal haosa.

5. Red i nered

Haos ne moemo izjednaiti sa neredom, niti, kao suprotnost samom haosu, postaviti
kosmos. Ve je haos mesto bez mesta unutar koga govorimo o poretku - kosmosu i neredu. I
red i nered su neto "unutar" haosa. Moe se postaviti pitanje: Da li su haos i svet isto? Ima-
jui u vidu Aristotelove naznake, ini se da to nije jedno te isto. Jer, svet pretenduje na sve-
obuhvatnost, a to znai da on obuhvata i materiju i oblike i kretanje i mesto. Mesto nije tvar,
graa, oblik, prostor, kretanje, itd. Haos - mesto - zev i nije svet, ali je "granica" sveta
dogaanja.
Ipak, poimo od sledeeg navoda:
"17. Augustin. S. D. VIII 2 ( lat ) Nije naime ( Anaksimandar )
pomislio da stvari nastaju iz jedne stvari kao to je Tales ( smatrao da
nastaju ) iz vlage, ve iz svojih vlastitih principa. Vjerovao je da su prin-
cipi pojedinih stvari beskonani i da se raa nebrojeno svjetova i to god
u njima nastaje; smatrao je da ti svjetovi as propadaju as se opet
raaju, koliko je svaki svojim vjekom mogao trajati. ( ... ) 4, 6 ( D. 331 )
Anaksimandar ( kae ) ... da je svijet propadljiv. Simpl. Phys. 1121, 5.
Jedni kau da su svjetovi mnoinom beskonani, kao na primjer
Anaksimandrovi, Leukipovi, Demokritovi i kasniji Epikurovi sljedbenici,
i tvrde da oni nastaju iz ( apejrona ) i propadaju u apejron. Govore da
jedni uvjek nastaju a drugi propadaju i da je kretanje vjeno. Bez kretanja
nema ni nastajanja ni propadanja."148

Poto govorimo o redu i neredu, bitno je ( to iz ovog navoda sledi ), da stara ideja (
od Anaksimandra ) govori o nastajanju i nestajanju poredaka, tj. jedni se raaju a drugi nes-
taju.149 Poredak vidljivih stvari - kosmos, u jednom delu zjapa - haosa, nastaje, da bi u dru-
gom propadao. Tako neto sledi iz prethodnog navoda, o miljenju starih filozofa. Meutim,
ovakva konastatacija ne smiruje, jer se postavlja pitanje: Gde je granica reda i nereda?
Granica bilo ega je mesto, kae Aristotel. Ali, to nam ne govori mnogo o tome ( o naoj
krajnjoj nameri - eksplikaciji zeva, otklona , haosa ).

a. ta nam govori iskustvo?

Uzmimo bilo koje mesto iz naeg ivotnog prostora: jednu ulicu, kao mesto, koje je
dobro sreeno. To, to je ulica prisutna, ne znai da je i poredak prisutan: ljudi se kreu, psi
laju, ptice proleu, kia pada, vetar njie lie i grane, itd. Ako u trenutku zaemo u poredak
tih prisutnih stvari, nikako se ne moemo sloiti da je ulica mesto reda. Ako, pak, uzmemo
mesta prirodnog poretka stvari, onda dobijamo sledee:

"I Adanson je konstatovao da je priroda 'zbrkana mjeavina bia

koje je samo sluaj pribliio: ovdje je pomjeano zlato sa nekim drugim
metalom, sa kamenom, sa zemljom, a tamo - ljubiica raste pokraj hrasta.
Izmeu tih biljaka lutaju etvoronoci, gmizavci i insekti; ribe se, tako

148
Diels, 12 A 17.
149
Ovakva ideja je prisutna i u Kantovom shvatanju sveta, u predkritikom periodu.

268
 rei, stapaju sa biljkama to rastu u dubini vode... Ta mjeavina je tako
opta i tako rasprostranjena da izgleda kao sam zakom prirode' (42)."150

Mi smo ovim navodom i onim razmiljanjem pre njega, naveli ve dve vrste "stanja"
u kojima se zbiva dogaanje. ini se da u tome nema poretka. U sluaju ulice, govorimo o
dinamici stvari koja, uzeta tako, govori o nepostojanju poretka, dok se u navodu, radi o
samoj prisutnosti stvari koje, kao takve - gledane u celini, ne upuuju na poredak.

b. Nered

Potekoa se javlja u samom imenovanju onoga to je suprotno redu. Jer, ono to je

suprotno redu imenuje se samo kao negacija reda. U naem jeziku ne postoji izraz koji, u
afirmativnom smislu, oznaava stanje u kome nema reda, osim, moda, termina mete. I pri
nameri da se misli nered, javlja se potekoa. Pokuajmo, recimo, da mislimo prethodna dva
primera iz iskustva: ulica i prirodni ambijent. Videemo da takve dogaajnosti ne moemo
misliti, niti o njima neto rei. Jer, ono to se eli misliti, i o njemu neto rei, mora biti
ureeno, iz razloga to i miljenje i govorenje, da bi funkcionalisali, podrazumevaju nuno
ureenost, logiku, kartografiju i uoptavanje.
Navedimo poetak pisanja u delu Re i stvari, Miela Fukoa:

"Ova knjiga, kae Fuko, nastala je zahvaljujui jednom Borhe-

sovom tekstu, (...). Taj tekst citira 'izvjesnu kinesku enciklopediju' u ko-
joj pie da se 'ivotinje dijele na: a) one koje pripadaju Caru, b)
miriljave, c) pripitomljene, d) male svinje, e) sirene, f) udovita, g) pse
na slobodi, h) one koje su ukljuene u ovu klasifikaciju, i) koje se uz-
buuju kao ludaci, j) bezbrojne, k) nacrtane tankom kiicom od devine
dlake, l) et caetera, m) koje su slomile krag, n) koje iz daljine lie na
muhe'. Zadivljeni tom taksinomijom, istog asa shvatamo, zahvaljujui
bezazlenoj prii o egzotinom armu jedne druge misli, ogranienost
nae misli: golu nemogunost da se to misli."151

U odnosu na situaciju nereda ulice ( prvi primer ), i situaciju prirodnog ambijenta (

drugi primer ), kao i pokuaja njihove klasifikacije na nain koga navodi Fuko, bio bi ( za
na misaoni sistem ) pravi apsurd. Oni briu - izostavljaju "(...) lokaciju i nijemo tlo na
kome bia mogu biti jukstaponirana." 152 Navedimo jo drastiniji primer nereda, od ovih
prethodnih:

"(...); to bi bio nered u kome blistaju fragmenti velikog broja

moguih poredaka bez zakona i geometrije, fragmenti heteroklitnog. Tu
bi rije trebalo shvatiti u njenom etimolokom znaenju: tu su stvari "po-
legle", "postavljene", "rasporeene" na tako razliitim mjestima da im je
nemogue pronai zajedniku taku i definisati njihov locus com-
munis.153

150
Miel Fuko, RIJEI I STVARI, str. 205.
151
Isto, str. 59.
152
Isto, str. 61.
153
Isto, str. 61.

269
 Borhesov tekst upuuje na drugu kulturu, u kojoj se bia ne rasporeuju u domenu
koji otvara mogunost govorenja, imenovanja i miljenja, da bi se prostor miljenja uinio
posebnim prostorom bez miljenja, nasuprot nainu koji stoji u naoj kulturi:

"Fundamentalni kodeks jedne kulture - onaj koji upravlja njenim

jezikom, njenim perceptivnim shemama, njenom razmjenom, tehnikom,
vrijednostima, hijerarhijom njene prakse - fiksira na samom poetku za
svakog ovjeka empirijski red na koji e se on pozvati i u kome e se
pronalaziti. Na drugom kraju misli, naune teorije ili interpretacije
filozofa objanjavaju zato uopte postoji neki opti poredak, kom je
optem zakonu on podvrgnut, kakav nam princip moe pruiti sliku o
njemu, iz kakvih razloga je ustanovljen takav poredak a ne drukiji."154

Tako se u naoj kulturi, po Fukou, ispoljio kodeks poretka u svim domenima: jeziku,
miljenju, meu prirodnim biima i u samoj razmeni.
Red podrazumeva jedan linearni sistem miljenja koji ima obeleija, da je svaka ce-
lina zbir delova, a delovi, celina svojih delova, itd., i da celinom vlada neki univerzalni za-
kon - princip. Delovi su isti sa slinim ili istovetnim osobinama. Oni stoje u odreenim od-
nosima. Ti odnosi su konstantni. Recimo, svi ljudi su isti u odnosu na mogunost da se svaki
ovek moe podvesti pod istu strukturu i utvreno ponaanje. Slino je i sa ostalim stvari-
ma u smislu podvoenja pod odreeni tip. Uniformnost je osnovno obeleije reda.
Nered podrazumeva nelinearni sistem. On se karakterie time, da celina nije neto
drugo u odnosu na zbir delova. Za njega ne vae pravila simetrije, proporcionalnosti, od-
reenog ritma i mere. U dananjim teorijama, 155 o neredu egzistiraju dva kljuna pojma:
fraktal i udni atrakter. Fraktal je objekt i, reeno logikom linearnog sistema, on je deo ud-
nog atraktera. udni atrakter je oblik nereda. Svaka taka sistema nereda je fraktal, a svaki
deo fraktala je itav poetni sistem, sa takvim odnosom delova da je praktino singularan -
neponovljiv i atipian. Svaka taka fraktala je, opet, beskonana mogunost. Zato je gustina
dogaanja "u" fraktalu takva, da je kretanje nemogue, jer je apsolutno nepredvidljivo.
Nemogue, u onom smislu, kako se ono prikazuje u linearnim sistemima i matematiko -
fizikim pokazivanjima. Svaki fraktalni objekat ima u sebi mogunosti svih fraktalnih ob-
jekata. Vreme i prostor se gube, jer nema konanog oblikovanja, i svaki korak je ulaenje u
novo. Novo poseduje beskonani broj mogunosti iskoraka.
Kod linearnih atraktera, recimo, kod oblika putanje planeta, ne postoje singularni
pomaci, ve su sve take, od prve do poslednje, identine. Kod udnog atraktera nema te
identinosti, niti, pak, simetrije u odnosu na poetnu i krajnju granicu. Zatim, nema jednakih
delova po obliku ( kao to su to atomi, molekuli, itd. ). Samim tim, ne postoji ono to je os-

154
Isto, str. 64.
155
Videti, James Gleick, ZAGONETKA HAOSA, Pregled br. 231, Ambasada SAD u Beogradu, 1985., str. 57.
I u navodu koji sledi, moemo nai savremene mislioce koji se bave problemom haosa: "Iako je jo uvek ta
nova kosmologija daleko od ulaska na glavna vrata obiaja ( intelektualnih, egzistencijalnih, industrijskih ),
iako 'relativno jednostavne posledice' retko proizilaze iz nje, upravo ona strukturie ili podstie nekoliko
arita 'izraene aktivnosti' nae epohe.
Ona se moe videti, u intuitivnom i proivljenom stanju, jo kod atobrijana, koji u svojim Memoarima
govori o 'nekoj vrsti zbunjenosti ili, pak, o nekoj vrsti potpunosti koja se ne moe defenisati'. Ona se moe
videti na delu u anarho - poetskom i 'haotino - praktinom' ( re je smislio Anri Biro (Henri Birault ) Nie-
ovom miljenju: 'U sebi treba nositi haos da bi se rodila zvezda koja igra.' Upravo ona rukovodi 'teorijom ka-
tastrofa' Renea Toma ( Rene Thom ) i 'fraktalnim objektom' Benua Mandelbrota ( Benoit Mandelbrot ). Ba j u
Njoj re u Poretku u haosu Berea, Pomoa i Vidala ( Berger, Pomeau, Vidal ), Kao i u Haosu i Kosmosu onih
koji su 1985. godine uestvovali u razgovorima 'Naune perspektive' ( Hjubert Rivz - Hubert Reves, Riard
efer - Richard Schaeffer, Pjer Faje - Pierre Fayet ... ). A svoju estetsku ilustraciju pronalazi u Osetljivom ha-
osu Teodora venka ( Theodore SchNjenk)." Kenet Vajt, NOMADSKI DUH, str. 282 - 283.

270
novno za neku celinu ( gradivni deo ), jer sam deo sadri itavu celinu, i celina je manja ( ili
bar ista ), kao i bilo koji od delova. Svaki fraktal je nov, a to vai za itav atrakter. Otuda,
ne moemo rei ta je ta, niti se moemo pitati u tom smislu. Svako neto je ve neto dru-
go i tu je govor nemogu, kao govor reda i izvesnosti, ve je i sam govor neponovljiv i jed-
nom dat.

6.

Vraamo se Epikurovom vrtu, u koga ne moemo ui i pored naih pokuaja i elje
da se u njemu, bar nekako, naemo. Mi i dalje insistiramo na ulaenju, ali smo i svesni te
nemogunosti. Ovakva situacija moe u nama izazvati samo smeh 156. Smejemo se onim
pokuajima kod kojih je oigledna nemogunost realizacije i gde se ne odustaje od daljeg
pokuavanja.
I tako, itajui Epikurovu zaostavtinu ili Lukrecijevo pisanje, imamo oseaj -
utisak, da se na neki nain pribliavamo izvoru, da smo na samom izvoru i da smo ostvarili
cilj: protumaiti i razumeti Epikura i njegov svet. Nae itanje je oivljavanje napisanog.
Ono se odvija u polaganom otklonu od papira - napisanog, ka miljenju. Odvija se u stalnim
trzajima, koji se ine bliskim - prosto istovremenim, trzajima uzimanja i ostavljanja. Neda
se misliti i zamisliti rascep - otklon - zev, od oivljavanja rei do njihovog vraanja u
"mrtvo" stanje. Jednu smo "uzeli" i ve je "ostavljamo", jer "uzimamo" sledeu.157
Dogaajnost itanja je tako nepregledno - nemerljivo "uzimanje" i "ostavljanje". Toliko tu
ima dogaaja, atoma i otklona, da je re o nezamislivoj disperziji trenutaka. Re je o stal-
nom oivljavanju i umrtljavanju, kao sa svetovima i svim ostalim stvarima. Ili, kako Pier
Aldo pie: "(...) sloeno kretanje, negacija odigrava se unutar neprestanog vraanja u
zaviaj, unutar jezika, gde su rei - im se jednom izreknu - ve ureene, raspoloive, i na
izvestan nain mrtve."158

7. Smeh u vrtu

"Pokuaj razumevanja univerzuma je samo, jedno od nekoliko

stvari koje uzdiu ljudski ivot malo vie od nivoa farse, i daju mu neto
vie od grke tragedije."159

Ha, a onda ha i ha - ha, jedno ha sustie drugo ha. I tako se oni reaju ali, preklapa-
jui se u ha. Misao moe da uti. Smejemo se svagda i na raznim mestima. 160 Moemo sig-

156
To nije sluaj samo sa Epikurovim vrtom, ve, ini se, sa svakim pokuajem ( upornim ) dolaeNja do
onoga pre - arche, itd. S druge strane, pokuaji takve vrste, nas moda sve vie "udaljavaju" od onoga to
elimo rei - to jest, da smo sa tim izricajima stalno u svetu. Racionalizacija haosa je ve kartografija.
157
Tako i pesnici pevaju i daju naslove svojim stihovima: Reeno kao ubijeno. Videti, Zoran S. Nikoli,
REENO KAO UBIJENO, Gutenbergova galaksija, Valjevska tamparija, Valjevo, 1996.
158
Pier Aldo Rovatti, HEIDEGGER, DEKLINACIJA METAFORE, str. 243.
159
The effort to understand the universe is one of the very few things that lifts human life a lile above the
level of farce and gives it some of the grace of tragedy. Steven Weinberg, Pagels H. R., THE COSMIC
CODE, Bantam books, New York, 1983., str. 278.
160
"Zapaeno je da je ovek u stanju da se smeje u svim ( ili skoro svim ) situacijama: u slobodi, ili ropstvu,
pred streljakim vodom, u kafani ili pozoritu, za svadbarskim stolom, pored samog odra ( ponekad i na
njemu). Smeh moe da izraava potpuno suprotna ili nesaglasna raspoloenja: moe biti blagonaklon ili po-
drugljiv, zloban ili iz ljubavi, okrenut sebi ili drugom, sputavajui ili oslobaajui, oajan ili ushien. Vidimo,
dakle, da se smeh ne poklapa sa smenim nego ga nadmaa. Smeh se protee od neba do pakla." Duan Pajin,
VREDNOST NEOPIPLJIVOG, str. 184.

271
urno rei da se smeh razlegao Epikurovim vrtom. Pogotovu, ako je verovati Ciceronu, koji
tvrdi da je i sam Epikur govorio sa eljom da njegovo tvrenje izaziva smeh. Ciceron kae:
"to se tie Epikura, on govori takve stvari da se bar meni ini da hoe da izazove smeh." 161
On se moe ak i uti, jer je kao i ovaj na smeh. Tako smo, bar na neki nain, u tom vrtu.
udno je to pojavljivanje smeha. On je nepredvidljiv i nikada ga ne moemo
namerno izazvati u smislu, da sada hoemo da se smejemo. Skoro neprimetno, kao otklon
atoma od putanje, nama se lice promeni i iznedri se ono ha - ha - ha. Ako Epikurov atom
ima prava da skrene sa putanje i preicom stigne do sveta, onda i uleenje u smeh jeste
jedan otklon - preica i crvotoina. Takvo je i nae tematizovanje smeha, samo jedna "iz-
raslina"162 i jedan vid "interpretacije bez ikakve veze sa svojim ciljevima" 163.
Vrt nije neko specijalno mesto za smeh ( takva mesta i ne postoje), ali moemo smeh
uti prolazei pored vrta, okrenuvi naglo glavu, i u:

"Jedno letnje vee u vrtu gde blagi lahor donosi do nas hiljade
mirisa sa bujne poljane, gde daleke zvezde sjaje kroz krov od kronji
drvea, gde hleb i vino stoje postavljeni na gostinjskim stolovima, gde
ene nailaze na ogledanje svojih ari u oima mukaraca, gde druevno
veseo razgovor dovodi do zaboravljanja radnih napora i svakodnevnih
briga, gde smo oseajima gledanja, mirisanja, dodirivanja utkani u
viebojnu, aroliku, opipljivu, upadljivu okolinu sa stvarima mnogih
vrsta i mnogih oblika - jedno letnje vee podseati se starih misli u koji-
ma je zamiljeno upravo ovo: zemaljsko, zemlji blisko, opstajanje oveka
i mogunost sree koja opstajanje prozraava - to moe biti doputeno na
neki oputen nain koji odgovara vrtu i sluaoce ne prenosi u otvoreno
polje."164

Iz itave te dogaajnosti, momentalnog dejstva stvari, mi ujemo smeh, kao zev i ot-
klon. ujemo ono ha - ha, he - he, hi - hi, ho - ho kao asimetrinost, u tihom i, prosto
dostupnom, veernjem ivotu vrta. Taj smeh je zatrepereo, dolazi do uha i razuma i ostaje
bez logike. Neko se smeje u vrtu - smeh je u vrtu.
Ne moemo sa sigurnou rei da ha - ha, he - he, itd., tako napisani iskazuju smeh,
ili da i ono to se iz grla uje moe na njih da se svede. ini se da u tome ostaje neto to ne
moemo napisati. Ti glasovi su vrlo jednostavni i razjapljuju "mirnu povrinu due"165 Pov-
odom tih prostih glasova, Herder pie: "Razume se ti tonovi su vrlo prosti: ako se artikuliu
i kao interakcije slovima oznae na hartiji, onda se skoro izraavaju i najprisutniji oseaji. (
Ili, malo dalje SD ). Nijedan jedini ivi jezik ne moe se sasvim svrstati na slova, (...)."166 U
smehu ima, dakle, neeg vie od napisanog ha - ha. Tu je ta treperavost i izvornost, ili ono
mesto - ha - os uspostavljanja ("ivi akt, akt koji daje ivot."167). Tui smeh, za nas, nije
161
Ciceron, RASPRAVE U TUSKULU, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1974., str. 60.
162
Laertije pie, da za Epikura: "Neki novi svet nastaje kada izvesna pogodna semena dou sa nekog drugog
sveta, ili iz jednog meusveta, ili sa nekoliko njih, koja postepeno rastu, dobijaju delove ( udove ) (...)." Laerti-
je, H 1, 89.
163
an Bodrijar, FATALNE STRATEGIJE, str. 11.
164
Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, str. 33.
165
Berkson, povodom smeha, kae: "Upozorimo sada na jedan simptom nita manje dostojan panje: na ne-
osetljivost, koja obino prati smijeh. Izgleda da komino moe izazvati reakciju jedino da padne na sasvim
mirnu, sasvim glatku povrinu due. Ravnodunost je njegova prirodna okolina." Henri Bergson, str. 11.
166
J. G. Herder, RASPRAVA O JEZIKU, Sremski Karlovci, 1989., str. 9 I 11.
167
"Dok govorim, pie Derida, fenomenolokoj sutini ove djelatnosti pripada da sebe ujem u isto vrijeme dok
govorim. Oznaitelj oivljen mojim dahom i intencijom znaenja (reeno Huserlovim jezikom: izraz oivljen
putem Bedeutungsintention ) se nalazi u mojoj apsolutnoj blizini. ivi akt, akt koji daje ivot.(...). Ova samo-
prisutnost oivljavajueg akta u transparentnoj duhovnosti onoga to oivljava, ova bliskost ivota samom

272
shvatljiv. On je poseban svet, autentian i dogaaj bez razloga, tj. on se pojavljuje tamo gde
naa arhitetika ne moe da korenspondira sa bogatstvom dogaajnosti. "Upravo ta
nepodudarnost opaajnog i apstraktnog saznanja, kae openhauer, - usled koje se potonje
vazda samo pribliava prvom, (...) - jeste takoe uzrok vrlo neobinom fenomenu (...) mis-
lim na fenomen smeha."168 Smeh se pribliava deijoj igri, otklonu atoma, postojanju sveta.
Deci je nae odreenje predmeta, moda, nesuvislo. Igrajui se oni, na direktan nain,
komuniciraju sa stvarima i svetom. Kao to je smeh nemogue do kraja odrediti, moda je
slino i sa pitanjem: Ko je kome smean?169

Ibich habibebi dibich

Lobittebi, sobi liebib.
Habist aubich dubi miebich
Liebib ? Neibin, verbirgibib

Nabih Obidebir febirn,

Gobitt seibi debir gubit.
Meibin Hebirz habit gebirn
Abin dibir gebirubiht. 170

Literatura

sebi, ono to nas je uvijek navodilo da kaemo da je rije iva, sve to, dakle, pretpostavlja da govorni subjekt
sebe uje / razumije u sadanjosti. Takva je sutina ili normalnost govora. U samoj strukturi govora implici-
rano je da govornik sebe uje / razumije da ujedno opaa ulnu formu fenomena i shvata svoju vlastitu in-
tenciju izraavaNja." ak Derida, GLAS I FENOMEN, str. 93 - 94.
168
Artur openhauer, SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA, str.108.
169
"Smeh svagda nastaje ni iz ega drugog doli iz najednom opaene nepodudarnosti izmeu pojma i realnih
objekata koji se - u bilo kom pogledu - tim pojmom obuhvataju; sam smeh je upravo samo izraz ove
nepodudarnosti." Isto, str. 109.
170
Leonid Stolonjitsch, KUNST UND SPIEL, Dietz Verlag, Berlin, 1992., str. 82.

273
 Adorno, Teodor, FILOZOFSKA TERMINOLOGIJA, Svijetlost, Sarajevo, 1986.
Adorno, Teodor, NEGATIVNA DIJALEKTIKA, BIGZ, Beograd, 1979.
Adorno, Teodor, EMU JO FILOZOFIJA, emu jo filozofija, CKD, Zagreb,
1980.
Apel, K. O., TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE, V. Maslea, Sarajevo, 1980.
Aristotel, METAFIZIKA, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1983.
Aristotel, FIZIKA, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1987.
Aristotel, PHYSILJA, Collection des Universites de France, Paris, 1983.
Aristitel, NIKOMAHOVA ETIKA, BIGZ, Beograd, 1980.
Arsenijevi, Milo, PROSTOR, VREME, ZENON, Filozofsko drutvo Srbije - Beo-
grad, Grafiki zavod Hrvatske - Zagreb, 1986.
Barthes, Roland, CARSTVO ZNAKOVA, August Cesarec, Zagreb, 1989.
Bart, Roland, KNJIEVNOST, MITOLOGIJA, SEMIOLOGIJA, Nolit, Beograd,
1979.
Bart, Rolan, SAD, FURIJE, LOJOLA, Vuk Karaxi, Beograd, 1979.
Basara, Svetislav, NAPUKLO OGLEDALO, Zavod za izdavaku delatnost "Filip
Vinji", Beograd, 1986.
Bashelard, Gaston, PLAMEN VOTANICE, August Cesarec, Zagreb, 1992.
Bashelard, Gaston, POETIKA SANJARIJE, IRO Veselin Maslea, Sarajevo, 1982.
Baelar, Gaston, POETIKA PROSTORA, Kultura, Beograd, 1969.
Albreht Velmer, PRILOG DIJALEKTICI MODERNE I POSTMODERNE, Bratstvo
- Jedinstvo, Novi Sad, 1987.
Bergson, Henri, SMIJEH, Znanje, Zagreb, 1987.
Belani, Milorad, POLEMOS, Zbornik Novi nihilizam, Dom omladine, Beograd,
1996.
Benjamin, Valter, BERLINSKO DETINJSTVO, Svetovi, Novi Sad, 1993.
Bloh, Ernst, DUH UTOPIJE, BIGZ, Beograd, 1982.
Bloch, Ernst, PRINCIP NADA I - II, Naprijed, Zagreb, 1981.
Bloh, Ernst, TIBINGENSKI UVOD U FILOZOFIJU, Nolit, Beograd, 1966.
Bodrijar, an, FATALNE STRATEGIJE, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1991.
Bodrijar, an, SIMBOLIKA RAZMENA I SMRT, Deje novine, Gornji Mila-
novac, 1991.
Bodrijar, an, SIMULACIJA I SIMULAKRUMI, Svetovi, Novi Sad, 1991.
Bojani, Petar, PRE - PO - GO - VARANJA ANA BODRIJARA, an Bodrijar,
SIMBOLIKA RAZMENA I SMRT, Deje novine, Gornji Milanovac, 1991.
Bonjak, Branko, LOGOS I DIJALEKTIKA, Naprijed, Zagreb, 1961.
Bonjak, Branko, FILOZOFIJA I KR]ANSTVO, Naprijed, Zagreb, 1966.
Brki, Aleksej, PRILOG ZA JEDNU TEORIJU GRADA, RO Kulturni centar,
Vrnjaka Banja, 1981.
Ciceron, RASPRAVA U TUSKULU, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1974.
Ceki, Miodrag, INFINITEZIMALNI RAUN I MONADOLOGIJA, Prosveta, Ni,
1980.
Cermanovi - Kuzmanovi, Aleksandar - Srejovi, Dragoslav, LEKSIKON RELIGI-
JA I MITOVA DREVNE EVROPE, Savremena administracija, Beograd, 1992.
Cfuley, Mc, CHAOS, DYNAMICS AND FRACTALS, Herder S. A., Barcelona,
1994.
Chevalier J. - Gheebrant A., RIJENIK SIMBOLA, Nakladni zavod Matice
hrvatske, Zagreb, 1987.
Damnjanovi, Milan, FENOMENOLOGIJA, Nolit, Beogra, 1975.

274
 Damnjanovi, Milan, MIT U FENOMENOLOKOM POGLEDU I UMET-
NIKOM STVARANJU, Umetnost i mit, Estetiko drutvo Srbije, NIRO Knjievne
novine, Beograd, 1987.
Damnjanovi, Milan, POGOVOR, Kant, OPTA POVEST PRIRODE I TEORIJA
NEBA, Svijetlost, Sarajevo, 1989.
Damnjanovi, Milan, PREDGOVOR, Eugen Fink, EPILOZI POEZIJI, BIGZ, Beograd,
1979.
Damnjanovi, Milan, RACIONALNOST PROTIV RACIONALIZMA, Svijetlost,
Sarajevo, 1984.
Delez, il, FUKO, Izdavaka knjiara - Zoran Stojanovi, Sremski Karlovci, 1989.
Derida, ak, FROJD I SCENA PISANJA, FILOZOFSKO ITANJE FROJDA, IIC
SSO Srbije, Beograd, 1988.
Derida, ak, GLAS I FENOMEN, Istraivako izdavaki centar SSOS, Beograd,
1989.
Derrida, Jacques, ISTINA O SLIKARSTVU, Svijetlost, Sarajevo, 1988.
Derrida, Jacques, O GRAMATOLOGIJI, V. Maslea, Sarajevo, 1976.
Derrida, Jacques, PISMO PRIJATELJU - JAPANCU, Delo, br. 38., 1 - 4., Nolit,
Beograd, 1992.
Derida, ak, RAZGOVORI, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1993.
Derida, ak, STRUKTURA, ZNAK I IGRA U DISKURSU HUMANISTIKIH
NAUKA, Prosveta, Beograd, 1988.
Diels, Hermann, PREDSOKRATOVCI I - II, Naprijed, Zagreb, 1983.
Diels, Hermann, DIE FRAGMENTE DER VORSOKRATIKER, 6. Verbersserte
Auflage herausgegeben von NJalther Kranz, 3 bde, I, 1951.
Difren, Mikel, OKO I UHO, Glas, Banjaluka, 1989.
Dimitrijevi, Srboljub, PRIA IZ KOSMOLOGIJE, Kopa, br. 2., Pritina, 1994.
Doksijadis, Konstantin, OVEK I GRAD, Nolit, Beograd, 1982.
Dorfles, ilo, POHVALA DISHARMONIJI, IP Svetovi, Novi Sad, 1991.
uri, N. Milo, ISTORIJA HELENSKE ETIKE, Zavod za uxbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1987.
uri, Mihajlo, NIE KAO METAFIZIAR, Prosveta, Beograd, 1984.
Egziperi, ZEMLJA I LJUDI, Rad, Beograd, 1975.
Elliade, Mircea, MIT I ZBILJA, Matica hrvatska, Zagreb, 1970.
Eljkonin, D. B., PSIHOLOGIJA DEJE IGRE, Zavod za uxbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1981.
Farrington, Benjamin, CIENCIA Y FILOSOFIA EN LA ANTIGUEDAD, Ariel S.
A., Barcelona, 1984.
Fihte, J. G., UENJE O NAUCI, BIGZ, Beograd, 1976.
Fink, Eugen, UVOD U FILOZOFIJU, Nolit, Beograd, 1989.
Fink, Eugen, OSNOVNI FENOMENI LJUDSKOG POSTOJANJA, Nolit, Beograd,
1984.
Fink, Eugen, EPILOZI POEZIJI, BIGZ, Beograd, 1979.
Flaceliere, Robert, GRKA U DOBA PERIKLA, Naprijed, Zagreb, 1979.
Florenskij, Pavel, KOSMOLOGIESKIE ANTINOMII I. KANT, Sergiev posad,
1907.
Foulljuie, Paul, DICTIONNAIRE DE LA LANGUE PHILOSOPHILJUE, Presses
Universitaires de Frances, Paris, 1982.
Frans, Anatol, EPIKUROV VRT, I. . uri, Beograd - Sarajevo, 1920.
Fri, S. E. - Timorjeva, A. V., KURS OPTE FIZIKE, Zavod za uxbenike SRS, Be-
ograd, 1969.

275
 Fuko, Miel, RIJEI I STVARI, Nolit, Beograd, 1971.
Fuko, Miel, ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA, Nolit, Beograd, 1980.
Gadamer, Hans Georg, RETORIKA, HERMENEUTIKA I KRITIKA IDEOLOGI-
JE, Delo, 4 - 5, Nolit, Beograd, 1973.
Gadamer, Hans Georg, ISTINA I METODA, Veselin Maslea, Sarajevo, 1978.
Gadamer, Hans Georg, HERMENEUTIKA KAO PRAKTINA FILOZOFIJA,
emu jo filozofija, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1982.
Gic, Ludvig, FENOMENOLOGIJA KIA, Biblioteka HH vek, Beograd, 1990.
Grassi, Ernesto, MO] MATE, kolska knjiga, Zagreb, 1981.
Ghelen, Arnold, OVJEK, Veselin Maslea, Sarajevo, 1974.
Gleick, James, ZAGONETKA HAOSA, Pregled, br. 231., Ambasada SAD, Beo-
grad, 1985.
Greenchurch, NJ. Stenjart, THE AXIOLOGICAL INFINITIVE, I - III, Cambridge
University press, 1991.
Glumac, Duan, STAROEGIPATSKO UENJE O REI LOGOS, Zbornik filozof-
skog fakulteta, Knjiga IX - 1, Beograd, 1967.
Grubaum, A., MODERN SCIENCE AND ZENO'S PARADOXES, Middleton,
Connecticut, 1967.
Gruji, Branislav, RENIK, LATINSKO - SRPSKOHRVATSKI, Obod - Cetinje,
Medicinska knjiga - Beograd, 1983.
Grli, Danko, ESTETIKA I - II, Naprijed, Zagreb, 1983.
Grli, Danko, KO JE NIE, Vuk Karai, Beograd, 1969.
Greenchurch, Stewart NJ., THE AXIOLOGICAL INFINITIVE, Vol. 1 - 3, Cam-
bridge University Press, 1980 - 1991.
Gorder, Justejn, SOFIJIN SVET, Roman o istoriji filozofije, Centar za geopoetiku,
Beograd, 1997.
Gorski Oton - Manjari Niko, GRKO - HRVATSKI ILI SRPSKI RIJENIK,
kolska knjiga , Zagreb, 1983.
Habermas, Jurgen, FILOZOFSKI DISKURS MODERNE, Globus, Zagreb, 1988.
Heidegger, Martin, DIE GRUNDBEGRIFFE DER METAPHYSIK, G. A. 29/30. V.
Klostermann, Frankfurt am M., 1982.
Hajdeger, Martin, KANT I PROBLEM METAFIZIKE, NIRO Mladost, Beograd,
1979.
Hajdeger, Martin, MILJENJE I PEVANJE, Nolit, Beograd, 1982.
Heidegger, Martin, KRAJ FILOZOFIJE I ZADA]A MILJENJA, emu jo filozofi-
ja ? Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1982.
Heidegger, Martin, BITAK I VRIJEME, Naprijed, Zagreb, 1985.
Heidegger, Martin, POLJSKA STAZA, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1984.
Heidegger, Martin, DOBA SLIKE SVIJETA, Studentski centar sveuilita, Zagreb,
1969.
Heidegger, Martin, POREKLO UMJETNIKOG DJELA, Mladost, Zagreb, 1956.
Heidegger, Martin, IZVOR UMJETNIKOG DJELA, Uvod u Heideggera, Cekade,
Zagreb, 1972.
Heidegger, Martin, ZUR SACHE DES DENKENS, M. Niemeyer Verlag, Tubingen,
1969.
Hajdeger, Martin, UVOD U METAFIZIKU, V. Karaxi, Beograd, 1976.
Hegel, ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH ZNANOSTI, Veselin Maslea, Sarajevo,
1987.
Herder, J. G., RASPRAVA O JEZIKU, Izdavaka knjiara - Zoran Stojanovi,
Sremski Karlovci, 1989.

276
 Hesoid, POSTANAK BOGOVA, Veselin Maslea, Sarajevo, 1975.
Hoking, Stiven, KRATKA POVEST VREMENA, Otokar Kerovani, Opatija, 1988.
Huizing, Johan, HOMO LUDENS, Matica hrvatska, 1970.
Huserl, Edmund, FILOZOFIJA KAO STROGA NAUKA, Kultura, Beograd, 1976.
Huserl, Edmund, IDEJA FENOMENOLOGIJE, BIGZ, Beograd, 1975.
Husrel, Edmund, KRIZA EVROPSKIH NAUKA, Deje novine, Gornji Milanovac,
1991.
Husserl, Edmund, KARTEZIJANSKE MEDITACIJE I - III, Centar za kulturnu
djelatnost SSO, Zagreb, 1975.
Ivanovi, Dragia, ISTORIJSKO FILOZOFSKA PITANJA FIZIKE, Zavod za ux-
benike i nastavna sredstva, Beograd, 1985.
Ivi, Ivan, DEJE MILJENJE, Rad, Beograd, 1964.
Jaspers, Karl, DUHOVNA SITUACIJA VREMENA, Knjievna zajednica, Novi
Sad, 1987.
Jaspers, Karl, FILOZOFIJA EGZISTENCIJE, Prosveta, Beograd, 1973.
Jaspers, Karl, TIBINGENSKI UVOD U FILOZOFIJU, Nolit, Beograd, 1966.
Jankovi, Vladeta, IMENIK KLASINE STARINE, A Delo, Beograd, 1992.
Jelovac, Dejan, ALFRED NJHITEHEAD KAO METAFIZIAR, IP Privredni
pregled, Beograd, 1979.
Jeger, Verner, PAIDEIA, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1991.
Kajoa, Roe, IGRE I LJUDI, Nolit, Beograd, 1965.
Kalvino, Italo, AMERIKA PREDAVANJA - LAKO]A, Delo, 1-2-3, Beograd,
1989.
Kant, Imanuel, KRITIKA ISTOG UMA, Kultura, Beograd, 1970.
Kant, KRITIK REINEN VERNUNFT, Philip Reclamjun, Stuttgart, 1968.
Kant, OPTA POVEST PRIRODE I TEORIJA NEBA, Svijetlost, Sarajevo, 1989.
Kapor, Momo, ADA, Nakladni zavod Znanje, Zagreb, 1995.
Kar, Tit Lukrecije, O PRIRODI STVARI, Prosveta, Beograd, 1951.
Kasirer, Ernest, FILOZOFIJA SIMBOLIKIH OBLIKA I - III, Knjievna zajednica,
Novi sad, 1985.
Kasirer, Ernest, JEZIK I MIT, Tribina mladih, Novi Sad, 1972.
Kasirer, Ernest, MIT O DRAVI, Nolit, Beograd, 1972.
Cassirer, Ernest, OGLEDI O OVJEKU, Naprijed, Zagreb, 1978.
Kjerkegor, POJAM STREPNJE, SKZ, Beograd, 1970.
Kloc, Hajnrih, UMETNOST HH VEKA, Svetovi, Novi Sad, 1995.
Kneevi, Ante, FILOZOFIJA I SLAVENSKI JEZICI, Hrvatsko filozofsko drutvo,
Zagreb, 1987.
Kolakovski, Leek, GLAVNI TOKOVI MARKSIZMA I - III, BIGZ, Beograd, 1980.
Koplston, ISTORIJA FILOZOFIJE I, GRKA I RIM, BIGZ, Beograd, 1991.
Kozomara, Mladen, KRIZA OPTIH MESTA - MODERNA I POSTMODERNA,
Postmoderna, Naprijed, Zagreb, 1988.
Laertije, Diogen, IVOT I MILJENJA ISTAKNUTIH FILOZOFA, BIGZ, Beo-
grad, 1979.
Lambert, Rosemary, INTRODUCCION A LA HISTORIA DEL ARTE, EL SIGLO
XX, Cambridge university press, 1981., y para la edicion castellana, editorial, Gustavo Gil,
S. A. , Barcelona, 1985.
Landgrebe, Ludnjig, SUVREMENA FILOZOFIJA, IP Veselin Maslea, Sarajevo,
1976.
Lazin, Smiljan, INTERSUBJEKTNOST, Nauna knjiga, Beograd, 1987.

277
 Leenhard, Jacljues, ARHAIZAM I POSTMODERNA, Postmoderna, Naprijed, Za-
greb, 1988.
Lefevr, Anri, URBANA REVOLUCIJA, Nolit, Beograd, 1974.
Levinas, Emmanuel, TOTALITET I BESKONANO, Veselin Maslea, Sarajevo,
1976.
Liotar, an - Fransoa, POSTMODERNO STANJE, Bratstvo - Jedinstvo, Novi Sad,
1988.
Lyotard, J. F., APEL KOJI NAS PREVAZILAZI, Delo, 9 - 12, Nolit, Beograd,
1989.
Lyotard, J. F., POSTMODERNA PROTUMAENA DJECI, August Cesarec, Za-
greb, 1990.
Liotar, . F., RASKOL, Izdavaka knjiara Z. Stojanovi, Sremski Karlovci, 1991.
Lonjith, Karl, O PITANJU FILOZOFSKE ANTROPOLOGIJE, Trei program Ra-
dio - Sarajeva, br. 48., 1984.
Lotman, J. M. - Uspenski, B. A., MIT - IME - KULTURA, Trei program Radio
Beograda, br. 42., 1979.
Majnari, Gorski, GRKO - HRVATSKI ILI SRPSKI RJENIK, kolska knjiga,
Zagreb, 1983.
Majorov, Genadij - Georgijevi, FORMIRANJE SREDNJOVEKOVNE FILOZOFI-
JE, Grafos, Beograd, 1982.
Mandi, Miroslav, POGOVOR, Heidegger, POLJSKA STAZA, Knjievna zajedni-
ca, Novi Sad, 1984.
Markovi, Miroslav, HERAKLIT - FRAGMENTI, Grafos, Beograd, 1979.
Meza, Oflia, OD FILOZOFSKE POEZIJE DO FILOZOFIJE POEZIJE, Godinjak Filozof-
skog fakulteta, XXIV, Novi Sad, 1996.
Milenkovi, Aleksandar, UVOD U ITANJE A. N. VAJTHEDA, Vajthed, POJAM PRI-
RODE, Samostalni izdavaki projekat A. Milenkovi, Beograd, 1989.
Mii, Zagorka, FENOMENOLOGIJA EDMUNDA HUSERLA, Knjievna zajednica, Novi
Sad, 1988.,
Mievi, Nenad, FILOZOFIJA JEZIKA, Naprijed, Zagreb, 1981.
Mievi, Nenad, GOVOR DRUGOG, NIP Mladost, Beograd, 1977.
Merleau - Ponty, Maurice, FENOMENOLOGIJA PERCEPCIJE, IP Veselin
Maslea, Sarajevo, 1978.
Mumford, Lenjis, GRAD U HISTORIJI, Naprijed, Zagreb, 1988.
Muniz, Milton K., SPACE, TIME AND CREATON, The free press, Glencoe, Illi-
nois, 1957.
Mutnjakovi, Andrija, BIOURBANIZAM, Izdavaki centar, Rijeka, 1982.
Nabakov, Vladimir, LOLITA, Narodna knjiga, Beograd, 1987.
Nikoli, S. Zoran, REENO KAO UBIJENO, Gutenbergova galaksija, Valjevska
tamparija, Valjevo, 1996.
Nietzsche, ALSO SPRACH ZARATHUSTRA, Nietzsche NJerke, M. Colli und M.
Montinari, Berlin, 1968.
Nie, Fridrih, TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA, Grafos, Beograd, 1980.
Nie, FILOZOFIJA U TRAGINOM RAZDOBLJU GRKA, Grafos, Beograd, 1985.
Nie, Fridrih, VESELA NAUKA, Grafos, Beograd, 1989.
Noris, Kristofer, DEKONSTRUKCIJA, Nolit, Beograd, 1990.
Pajin, Duan, VREDNOST NEOPIPLJIVOG, Deje novine, Gornji Milanovac, 1990.
Palmer, Riard, POSTMODERNOST I HERMENEUTIKA, Delo, 1 - 2 - 3, Nolit,
Beograd, 1989.

278
 Pavi, eljko, ZBILJNOST I STVARNOST, Filozofska istraivanja, br. 21., Hrvat-
sko filozofsko drutvo, Zagreb, 1989.
Pavlovi, Branko, ARISTOTELOVI PRIGOVORI TEORIJI IDEJA, Zbornik,
Filozofski fakultet, Beograd, 1988.
Pavlovi, Branko, FILOZOFIJA PRIRODE, Naprijed, Zagreb, 1978.
Pavlovi, Branko, MITOLOGIJA KAO ISHODITE FILOZOFIJE, Trei program Radio -
Beograda, br. 43. Beograd, 1979.
Pavlovi, Branko, TAJNE DIJALOGA TIMAJ, Platon, TIMAJ, NIRO Mladost, Beograd,
1981.
Pavlovi, Miodrag, POREKLO HRAMA, Umetnost i mit, Estetiko drutvo Srbije, NIRO
Knjievne novine, Beograd, 1987.
Pavlovi, Miodrag, HRAM I PREOBRAENJE, Sfairos, Beograd, 1989.
Perii Vladan, RASKRA, Plato, Beograd, 1996.
Pei, Miroslav, OVEKOV PROSTOR, Nolit, Beograd, 1964.
Petkovi, Novica, OD FORMALIZMA KA SEMJOTICI, BIGZ - Beograd, Jedinstvo -
Pritina, 1984.
Petronijevi, Branimir, NAELA METAFIZIKE I - II, BIGZ, Beograd, 1986.
Petrovi, Miroslav, PREDGOVOR, K. Doksijadis, OVEK I GRAD, Nolit, Beograd, 1982.
Pijae an - Inhelder Berbel, PSIHOLOGIJA DETETA, Izdavaka knjiarnica - Zoran
Stojanovi, Sremski Karlovci, 1990.
Platon, IJON, GOZBA, FEDAR, BIGZ, Beograd, 1979.
Platon, TIMAJ, NIRO Mladost, Beograd, 1981.
Platonis, TIMAEUS ET CRITIAS, ex recognitione Caroli Friderice hermanni, editio
stereotypa, lipsiae in aedibus B. G. MCMVI
Po, E. A., ARABESKE I GROTESKE, Rad, Beograd, 1968.
Potocki, Jan, RUKOPIS NAEN U SARAGOSI, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1988.
Radovanovi, LJubinko, VELIKA JEDNAINA : MIT I SIMBOLIKA STAROG EGIPTA,
Vuk Karaxi, Beograd, 1973.
Radovi, Ranko, ANTOLOGIJA KUA, Graevinska knjiga, Beograd, 1989.
Rambach Pierre et Susanne, LE LIVRE SECRET DES JARDINS JAPONAIS, by
Editions d' Art, Albert Skira, Geneve, 1973.
Ross, William David, MISAONI RAZVITAK ARISTOTELESA, Lua, br. 2., Cen-
tar za informativnu djelatnost, Niki, 1984.
Rovatti, Pier Aldo, HEIDEGGER, DEKLINACIJA METAFORE, Delo, br. 35., 1 -
3, Nolit, Beograd, 1989.
Savi, Mile, IZAZOV MARGINALNOG, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd,
1996.
Savi, Mile, BITAK I RAZUMEVANJE, Rad, Beograd, 1993.
Sartr, an - Pol, BI]E I NITA I - II, Nolit, Beograd, 1983.
Sartr, an - Pol, MUNINA, RE, ZID, Nolit, Beograd, 1981.
Scheler, Max, POLOAJ OVEKA U KOSMOSU, Veselin Maslea, Sarajevo,
1987.
Schelling, F. NJ. J., FILOZOFIJA MITOLOGIJE, Opus, Beograd, 1988.
Stolonjitsch, Leonid, KUNST UND SPIEL, Deitz Verlag, Berlin, 1992.
Subotin, Stojan, PREDGOVOR, Jan Potocki, RUKOPIS NAEN U SARAGOSI, Srpska
knjievna zadruga, Beograd, 1988.
Tatakis, Vasilije, ISTORIJA VIZANTIJSKE FILOZOFIJE, Drutvo filosofa i sociologa
Crne Gore, Niki, 1996.
Ugrii, Sreten, INFINITIV, Novi nihilizam, Dom omladine, Beograd, 1996

279
Uzelac, Milan, FILOZOFIJA IGRE U FENOMENOLOGIJI EUGENA FINKA, Knjievna
zajednica, Novi Sad, 1987.
Vajt, Kenet, NOMADSKI DUH, Centar za geopoetiku, Beograd, 1994.
Vajthed, Alfred Nort, POJAM PRIRODE, Samostalni izdavaki projekat - Aleksandar
Milenkovi, Beograd, 1989.
Vatimo, ani, KRAJ MODERNE, Bratstvo - Jedinstvo, Novi Sad, 1991.
Velmer, Albreht, PRILOG DIJALEKTICI MODERNE I POSTMODERNE, Bratstvo -
Jedinstvo, Novi Sad, 1987.
Vitgentajn, Ludvig, FILOZOFSKA ISTRAIVANJA, Nolit, Beograd, 1980.
Wittgenstein, Ludnjig, TRACTATUS LOGICO - PHILOSOPHICUS, V. Maslea -
Svjetlost, Sarajevo, 1987.
Vitgentajn, Ludvig, O IZVESNOM, Bratstvo - Jedinstvo, Novi Sad, 1988.
Volltrath, Ernst, DVIJE KULTURE, Politika misao, br. 3., Institut za politika
istraivanja, Zagreb, 1977.
Vujaklija, Milan, LEKSIKON STRANIH REI I IZRAZA, Prosveta, Beograd,
1980.
Waldenfels, Bernhard, U MREAMA IVOTNOG SVIJETA,Veselin Maslea, Sa-
rajevo, 1991.
Wizsacker, ISTINSKA SPOZNAJA JE UVJEK SPOZNAJA SA LJUBAVLJU,
Odjek, br. 1., Sarajevo, 1988.
Weinberg, Steven, PAGELS H. R. THE COSMIC CODE, Bantam books, Nenj
York, 1983.
evarli, M. Branislav, ISTORIJA ASTRONOMSKE NAUKE, Prirodno - ma-
tematiki fakultet, Beograd, 1986.
ijakovi, Bogoljub, MYTHOS, PHYSIS, PSYHE, Univerzitetska rije - Niki,
Filozofsko drutvo Srbije - Beograd, 1991.
openhauer, Artur, SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA I, knjiga prva, Grafos, Beograd,
1981.
uvakovi, Miko, ( POST ) MODERNA I NIHILIZAM - JEDNA ESTETIKA
RASPRAVA, Novi nihilizam, Dom omladine, Beograd, 1996.
ivkovi, S. Dragoljub, FILOZOFIJA OBRAZOVANJA I VASPITANJA KOD HELENA,
IP Bakar, Bor, 1995.
unji, Slobodan, ARISTOTEL I HENOLOGIJA, Prosveta, Beograd, 1988.
unji, Slobodan, FRAGMENTI ELEJACA, BIGZ, Beograd, 1984.

280
 Platon je, ini se, prvi meu starim filozofima upotrebio re stoicheion da bi oznaio
ono to predstavlja sastojak svemu ostalome. 171 Definitivno znaenje rei stoicheio daje Ar-
istotel. On kae: "Naelo (SD ) naziva se ono od ega se kao od prvog prisutnog
togod sastoji, a to se vrstom ne moe dijeliti u kakvu drugu vrstu, (...)."172 Osnovni
sastojci, po Aristotelu, ako se i dele, onda su i delovi iste vrste ( npr. deobom vode dobijamo
vodu ).

171
"U Platonovim razmatranjima prirode ljudskog saznavanja prvi put je upotrebljena re stoiheia ( elementa )
kao oznaka za sastavne delove svakog mogueg sadraja, ili grae iz koje se sastoji neko ve oblikovano
bie." Branko Pavlovi, FILOZOFIJA PRIRODE, Naprijed, Zagreb, 1978., str. 210.
172
Aristotel, METAFIZIKA, 1014a,25

281
282