"Univerzalno, nacionalno i zaviajno" ili filozofija i moj narod

Dr Srboljub S. Dimitrijevi, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u

Niu;Vranje, Timoka 3, Srbija; srboljub.dimitrijevic@filfak.ni.ac.rs.

Rezime: Namera je da se ukae na temeljnu preokupaciju prof. dr Ljubinka

Milosavljevia izraenu u poslednjim objavljenim radovima: da opstanak naroda zavisi od
filozofsko-umskog promiljanja i da propadanje naeg naroda predstavlja posledicu njegovog
slabog i kompilatorskog prisustva, tj. da narod bez ovakvog saznanja ne moe upoznati sebe,
te da time ne moe ni da se brine o sebi. O njemu "brinu" drugi, svojom filozofijom,
odreenom vlastitim interesima.
U osnovi ovakve postavke stoji: da filozofija predstavlja duhovni napor u
razotkrivanju univerzalnih odrednica svega postojeeg, ali je istovremeno ona mesno
saznanje (npr. Sokrata u Atini) i da postoje samo nacionalne filozofije, a ne i jedinstvena
svetska. Univerzalne odrednice reflektuju se na nain ureenja same zajednice, uzdizanjem
mesne svesti. Ono ide od emotivno-singularnih predstavnosti, preko zdravorazumskih
odreenja do osmiljavajue-umskog promiljanja. Taj put je odreen svrhom iskazanom jo
u Delfijskom natpisu "Gnothi seauton". Ne poznavati sebe, biti u vlasti iracionalno-mitsko-
estetizovanih odrednica, znai nemogunost brige o sebi i propadanje.
Kljune rei: Saznanje sebe, narod, filozofija, briga.

1. "Briga" za vlastiti narod. Ono to proima poslednje radove sakupljene u

knjigama, naznaeno i samim naslovima: Putovoe i smerovi (2009), Kuda i kako (2012) i
Vienja i slutnje (2014) je evidentna "briga" prof. dr Ljubinka Milosavljevia za vlastiti
narod. Briga je podstaknuta njegovom vekovnom ugroenou u "apsolutnom smislu", da bi
to u poslednjim dencenijama bilo jo alarmantnije.
Ugroen na razne naine i doveden do stadijuma propadanja u vrednosnom, a to znai
kulturnom, moralnom, demografskom, materijalnom i svakom drugom smislu. Kulturno
propadanje je dvojako: a) u smislu nebrige (naravno i tueg unitavanja) i nepotovanja
tradicionalnih vrednosti i njihovo neselektivno nepromiljeno i time problematino
ukljuivanje u savremeni ivot naroda1 b) takoe, pogreno ili problematino neselektivno
nepromiljeno ukljuivanje u ivot novih vrednosti. Moralno je to evidentno, kroz masovnu
korupciju, lai, krae, ubistva, politike ambivalentnosti, problematine sadraje u medijima
itd., pri emu je Bodrijarovski reeno, "la dobila svu snagu istine". Zatim, loem odnosu
prema domovini ili vladavini sindroma "Miloa Obilia" da suludo poginemo, "hajduije"
da zemlju pokrademo, "zbegova" da iz nje pobegnemo, bez postojanja normalnog odnosa
prema njoj. Demografsko propadanje ima takoe razliite uzroke, ali jedan od najvanijih je
svakako onaj produeni "kosovski sindrom" i besmisleno uee Srba u razni ratovima,
jednoj revoluciji prolog veka, koje mi, noeni "zavetnim idealima", uzimamo kao veliko
herojstvo i pretvaramo poraze u pobede, da bi prosto opravdali ogromne pogibije i stradanja.
U materijlnom smislu erozivnost je oigledna. Tu nisu potrebni nikakvi dokazi u vidu
injenica, statistikih podataka itd. Propadanje naselja, objekata, fabrika, zemljita,
komunikacija, kreditna zaduenost su neosporne stvari.

1
Ovaj problem autor razmatra u Kuda i kako celim jednim poglavljem: Prezir tradicije, apologija
modernizacije i posledice, (Milosavljevi, 2012:83-101). U Putovoe i smerovi, deo pod naslovom,
Tradicionalni klju za modernu bravu, (Milosavljevi, 2009:141-185). Ili deo iz Vienja i slutnje, pod
naslovom, Tradicija i prevrednovanje vrednosti, (Milosavljevi, 2014:13-69).
 Kao moto propadanja vrednosti moe posluiti jedan naslov iz spisa Kuda i kako.
Naime, autor se pita: ta je bilo sa vrednostima ili kako i zato je sve postalo nita.
(Milosavljevi, 2012:111). Vrednosti su ono to sutinski proima i odreuje nacionalno,
zaviajno, tj. tradicionalno, moderno i univerzalno. Jer, vrednosni smisao je izraen u
normama, a njih nosi ono iz prolosti tradicija, na ta se svaki narod oslanja ali i moderno i
savremeno vreme. Ako se ove norme ne usklade, onda je kolizija neminovna, ak i radikalno
u vidu ispadanja iz "istorijskog toka", to se nama desilo sa socijalistikom revolucijom i
ukidanjem skoro svih tradicionalnih vrednosti ili zarobljenost u tradiciji koja danas "koketira"
sa nekim kvazi-modernim trendovima kao nekakva "srpska postmoderna".
Ono to je nuno za poetak ostvarenja relativno dobre sinteze tradicionalnih i
savremenih vrednosti je "briga" i reenje onog koji brine. Osnovno pitanje je: Ko je to, tj. ko
to moe da ostvari usklaivanje? Da li je to posao naunika, svetenika, umetnika, politiara,
seljaka (sada su to farmeri), radnika, menadera...? Izgleda da nije?! Jer, mi svi brinemo, ali
nismo u mogunosti da razreimo problem na univerzalno valjani nain. Dakle, osnovna je
briga i sa njom mogunost prevazilaenja problema. Bez nje nema mogunosti za pomak.
"Briga" je ljudsko obeleje, manifestuje se za razliite stvari u ljudskim ivotima. Ne ulazei
u svu sloenost, pre svega Hajdegerovog shvatanja brige, moda u delu da je briga izazvana
naom konanou2 i da je ona obeleje ljudske egzistencije. Moemo rei da briga odreuje
linost, ili "onakvi smo za ta brinemo" i obratno "za ta ne brinemo". To "za ta brinemo"
je obojeno i orijentacijom, profesijom. Moemo spojiti: brigu-nestajanje-linost-profesiju.
Dakle, osnovna je briga i sa njom mogunost prevazilaenja problema. Kod navedenih
profesija sigurno je briga prisutna, ali oni su struni za odreena podruja i za razreenje
odreenih problema. Oni su i zato imenovani kao takvi jer brinu o tom odreenom podruju.
Ostaje da smo na pravom putu ka okonavanju naeg problema ako smatramo da je to jedino
briga jednog filozofa pred okonavanjem nestajanjem vlastitog naroda ili "celine" kojoj
egzistencijalno pripada. Ona je moda "briga nemoi" u "su-propadanju", ali moda takva
treba da bude jer nije re o ogranienom predmetu brige jednog naunika, seljaka, politiara
ili svetenika, ve o supripadnom. Naunik nee propasti i izgubiti identitet ako mu
propadne projekat, jer e prei na drugi i sl. Dok, mi ne moemo pripasti i prei u drugu
narodnost. Briga ne karakterizira recimo samo egzistencijalnost, odvojenu od faktinosti i
propadanja, kae Hajdeger, nego obuhvaa jedinstvo tih odreenja bitka. (Heidegger,
1985:219). Dakle, ona mora biti supripadno realna, a to znai i profesionalna, da bi bila sa
uinkom. Hajdegerovski ona obuhvata jedinstvo svih odreenja: lini ivot, profesiju,
predmet profesijeitd. Ona iz te supropadne celine, to je veoma vano, ne moe biti
fanatina ve rezignirana briga. Kao takva ona vodi ka smirenom razumevanju i
"razboritosti" (Aristotel), umskom miljenju to je nuno za objedinjavanje tradicionalnog i
savremenog, kada se radi o vlastitosti kao ja i celina kojoj su-pripadam u vremenu i na
odreenom mestu. To je jedini mogui put, kao filozofski put.
Dominira briga sa dodatkom rezigniranosti u spisima prof. dr Ljubinka Milosavljevia
izraena kao sveobuhvatni egzistencijalni fenomen i stoji u osnovi raznih oseanja, kao to
su: slutnja, strepnja, sentiment, al, ali i empatija prema svom narodu i njegovoj budunosti.
Na primer, izraeno je to u samom naslovu najnovijeg spisa: Vienja i slutnje i
podnaslovima: Tradicija i prevrednovanje vrednosti, Tradicija i istorijski diskontinuitet...
Ono to je dakle vano, da bez tih takvih oseanja ne bi bilo mogue valjano ui u
razumevanje i refleksivna razmatranja problema. Oseanja ...moraju da sarauju sa
razumom, sa refleksijom. Kako nagovetava Hans Grelan. (Grelan, 2007:155). Dakle, to je

2 Kod Hajdegera briga se vezuje za vreme, saetije reeno, briga je zato to vremenujemo, naime od
poetka prolazimo i nestajemo, i u svakom trenu moemo nestati - zato i brinemo. Zato Hajdeger kae da je
vreme smisao briga. Analize vremenovanja, vremena i naeg puta ka smrti su najuvenije u delu Bie i
vreme. Videti, Martin Heidegger, 205-262:1985, deo, Briga kao bitak tubitka.
dokaz da fanatinost ne inklinira ka razboritosti i refleksiji, ve je ona neartikulisana,
opinjena i slepa. Empatija je tu veoma bitna...Kroz empatiju se angaujemo da pomognemo
drugom. (Isto, 154). A zatim, po ovom autoru...Oseanja su osnova etike...Do refleksivnih
(vrednosti, SD) se dolazi razmiljanjem i rasuivanjem, a predrefleksivne vrednosti su
osnova za ovakvo razmiljanje. (Isto, 155). Ovi nuni, doivljajno-saznajni momenti su
evidentni u filozofiji, koja u imenu ima emociju ljubav, ali i refleksivnost. Ljubav "prema
mudrosti" i "istini" da bi bila to, je neostraena, razlona i smireno-odluna i kao takva moe
"upaliti" saznajne mogunosti uma.
Jednostavnije reeno, sam autor, na poetku navedenih dela je u propadanju sa
vlastitim narodom autor - filozof. On to ne moe biti, ako ne brine o problemima vlastitog
naroda. A kako je njegovo polje univerzalno u odreivanju stvari saznavanje ve saznatog,
onda njegova briga mora biti najintenzivnija, hrabra (ali ne suludo hrabra Aristotel) ili sa
"istravajuom odlunou" (Hajdeger). Prvo, treba stati i rei sebi i svima ne samo da smo
nemoralni, da smo strano greili i da zbog toga propadamo u situaciji kada nam se to faktiki
deava. Da li propadamo? To je sigurno. Zar treba rei: mi smo dobri, herojski, gostoljubivi
itd. Ne moemo. Jer otkuda toliki nemoral, krae, ubijanja, ovakvih medija, muzike itd?
Profesor Milosavljevi stoji na ovoj poziciji, jer naslovi dela i podnaslovi to pokazuju. Moda
vie na strani starih vrednosti, ali mi njih jedino imamo dok ove globalne i nisu nae! To je
ispravan stav, pozicija za start i skok Meutim, to je veoma bitno i korektno, on ne eli da
bude prvi u tom "radikalnom skoku". To je i misaono i nauniki ispravno, jer treba poi od
onih velikih od njihovog reenja tradicionalnog i modernog...filozofije i naroda. Kako
Hajdeger konstatuje: ...ma ta i kako mislimo, mislimo u okviru tradicije...Tek kada se mislei
okrenemo onome o emu se mislilo, mi emo moi da mislimo o onom o emu se jo nije
mislilo. (Hajdeger, 1982:56) Zato se on bavi srpskim misliocima, ali i neim odreujuim i
veoma vanim: da se mali broj srpskih intelektualaca pozabavio ovim stanjem, ak se i
veina nebrigovito i neempatiki deklarie.3 To znai da se "tradicionalno" nije uzimala
tradicija kao stvar i podloga miljenja, tj. nije se mislilo. Opet, nije potrebna radikalnost koja
brie strastveno i fanatino nuna je ona smirena, pred strunom i kompetentnom domaom
inteligencijom stranih misli u tuoj tradiciji Sve srpsko njoj je tue, nita tue nije joj
strano. (Milosavljevi, 2009:9.)
Ovakva briga, u svoj njenoj sloenosti koju smo evidentirali i takav odnos prema
problemima, obezbeuje, kao "predrefleksivna vrednost" (Hans Grelan) prvu i nunu
stepenicu - razboritost, a zatim uzdizanje do teorijsko filozofsko umne visine tj. perspektive
koja omoguava celokupno sagledavanje stanja jednog naroda. Briga bez ovih odreenja je
ona, ve spomenute parcijalne brige (mnoina) koje trae parcijalna reenja, praktina ili
teorijska, kakva su recimo resorna ministarstva, specijalizovani strunjaci, propovednici,

3
Prof. dr Ljubinko Milosavljevi se bavi odnosom srpskih intelektualaca i nacionalnog pitanja, ak jedna knjiga
nosi naslov Putovoe i smerovi, da bi u samom uvodu bila konsatacija: Ali od svega toga to danas teko da se
razume, najtee je razumeti nas same. Pri tom mislim najpre i najvie na srpsku inteligenciju kategoriju kojoj bi
razumevanje sveta i samorazumevanje sebe bila neka vrsta posla. Rei e neko da je to veoma heterogeni
sloj...da bi se nekakvim uoptavanjem mogao pretvoriti u koherentnu celinu...te da joj je veoma teko nai bitnu
zajedniku odliku, ono to upravo pokuavam da pronaem.
Naalost tu odliku nalazim u ovom trenutku, koji traje ve dugo i ko zna da li e ikada prestati, u njenoj
anacionalnosti, u odsustvu (sa)oseanja za sopstveni narod. Znai svoj kamen smo dogurali dotle da nam je
nacionalna inteligencija, kao nijedna druga i niija vie, postala anacionalna. (Milosavljevi, 2009:9.) Kako je
do toga dolo da srpski narod nema "svoju" inteligenciju, sam bog moe znati. (Isto, 10).
U daljem tekstu prof. Milosavljevi razmatra stavove: Vuka Karadia, Jovana Cvijia, Vladimira Jovanovia,
ali u ostala dva dela i Slobodana Jovanovia. Navodi Mihaila uria sa Srbija i Evropa, Dragana Jeremia,
Slobodana unia sa Istorijama srpske filozofije. Moda je trebalo napraviti vei pregled i ukljuiti: Vladetu
Jerotia sa Srbija i Srbi, Aranelovi Jovana sa ivotni znaaj filozofije, Bogoljuba ijakovia, Pred licem
drugog, naravno vie i "stari" spis Radomira Konstantinovia, Filozofija palanke.
umetnici... to je takoe jo vanije, nemamo vlastito filozofsko naslee koje moe u tome da
nam bude polazite. Zato se ovde mora postaviti jedno odluujue pitanje: Ako to nisu ove
saznajne aktivnosti, ako nemamo vlastitu filozofiju, a to mora biti neka umska aktivnost
poput filozofije, onda je pitanje: ta initi? Krae reeno, prof. dr Ljubinko Milosavljevi je,
kao filozof, preokupiran pitanjem i problemima svog naroda koji nisu tako mali, tj. eli da
problematizuje tu liniju uloge filozofije u reavanju vlastitih aktuelnih problema. U isto
vreme, kao i svi mi, profesor Milosavljevi je suoen i sa sledeim preprekama. Naime, po
ustaljenoj definiciji, i po miljenju nae inteligencije, kompetentnih strunjaka: 1. Filozofija
govori o univerzalnim stvarima. 2. Nema nacionalne filozofije. Naravno, ne moe da je ima
kada je nikada nije ni bilo! 3. Nemogue je prilagoditi filozofiju vlastitim stvarima.
2. "Univerzalno, nacionalno i zaviajno" i stvari filozofije. Ako bi sad tematski
odreivali odnos filozofije i pojmova "univerzalnog", "nacionalnog" i "zaviajnog", onda bi
se, dakle, na stereotipan i klasian nain izjasnili za moguu vezu filozofije i univerzalnog,
veoma rezervisano za filozofiju i nacionalno, a savim bi odbacili moguu vezu izmeu
filozofije i zaviaja. Razlog je veoma jednostavan. Naime, filozofija kao umno miljenje,
polazei od ve postojeeg znanja traga za najoptijim odrednicama stvari (bogom ili
krajnjim principom, svetom, ovekom) ili poslednjom sutinom svega postojeeg. Ovakvim
odnosom ili vienjem filozofije se nekako iskljuuje ili nema kontakta sa konkretnim
nacionalnim, zaviajnim i mesnim. Ona je saznanje koje se kree u metaempirijskoj ravni.
Moe biti razvijena nekakva filozofska analiza nacionalnog, ali vie kao teorija, ideologija
koja inklinira ka naukama o drutvu i oveku, dravi i sl. To jest, koja poblie, poput neke
antopologije, etnografije, sociologije, politikologije, sekundarnih dela filozofa itd. posmatra i
istrauje prisustvo neega u konkretnom nacionalnom ili konkretnoj zajednici. Neko, nae,
moje zaviajno ili mesno se sasvim iskljuuje kao neto to moe biti u vezi sa umnim
miljenjem ili filozofijom, jer se radi o pojedinanim stvarima. ak i zaviaj uopte nema
neku vidnu poziciju u ovoj duhovnoj aktivnosti, osim kao zaviaj univerzalno. Mesno je
prisutno kada se navodi mesto, zemlja roenja, ivotni put nekog filozofa, ali se nikako ne
dovode u uzroni odnos ili da sam ja koji filozofiram proizvod odreene zajednice. Prisutno
je kao mesto svih stvari, mesto kao mesto, a ne mene, nas, kao zajednice. Jedino to moe biti
prihvatljiva tema je odgovor na pitanje ta je zaviaj ili ivotni topos, a onda ono zavrava u
konstataciji da je nama to priroda, svet, Zemlja...
Postoje tendencije u egzistencijalistikoj i fenomenolokoj filozofiji XX veka,
podstaknute Huserlovim pojmom "svet ivota", da se blie problematizuje prostor ivota,
...ivota ivog bia i ivota duha (Valdenfelsa, 2005:60) ali je to i dalje u optem smislu, kao
obeleje ljudske egzistencije i kao fenomeni. Na primer, u delu Bernharda Valdenfelsa, U
mreama ivotnog sveta sreemo razmatranja: "kretanja kroz predeo", "ivljeni prostor",
"lavirint svakodnevice", "hodanje" itd. (Videti, Valdenfelsa, 1991:171-225). Meutim, i neto
to moe posluiti naim potrebama, a to su pitanja u vezi odnosa "svakidanjica i ekspertiza"
i jo vanije deo "od svakidanjice do univerzalnog osmiljavanja" i "vlastito i strano"
(Videti, Valdenfelsa, 2005:62,64,83). Interesantno je sledee razmiljanje, koje smo mi ve
postavili povodom pojedinanih ekspertiza i opteg uvida: Ako promena zatamnjivanja u
samoosvetljavanju ne treba da ostane ograniena na treptaj punktualnih uvida, onda
preostaje samo proces samoprosvetljenja ivota unutar kojeg ivotni poprima oblik. Ipak gde
taj proces treba da zapone, ako ne u izvesnom dremeu u kojem je ivot ve iveo, ali se jo
nije probudio za sebe samog? (Isto, 61) Ipak, ovde se elaborira odnos svakodnevnog (dokse)
i nesvakodnevnog (epistemea), to nije sporno. Jer, nita to je u vezi sa ovekom
(Huserlovski reeno) nije izvan "ivotnog sveta", meutim, nejasna mogunost "skoka" iz
konkretnog stanja stvari u njihovo promiljanje do univerzalnih odrednica, npr. mene filozofa
u Niu i Srbiji.
 Sve postojee svet, kao celokupnost stvari, dugo je bio u ii filozofije ili kao njen
predmet, a sve posebno i pojedinano, ovek i njegova zajednica su se odreivali prema tom
shvatanju sveta. Postepeno se raala ideja da, zapravo, filozofija nije samo usmerena na
pitanja o svetu uopte, ve moda pre na samo miljenje i saznanje o svetu ili to je svesna
usmerenost na vlastito predmetno miljenje. Predmetno miljenje je "prirodno" svakodnevno,
ono koje se koristi u naukama, a miljenje samog mog miljenja je neto drugo. "Mislim
dakle jesam", kako to dobro zvui. Ali gde jesam kada mislim? ta radim kada mislim?
Takoe, postaje aktuelno ili filozofija je u vezi, kao to smo videli, sa "ivotnim svetom" jer
je miljenje u vezi sa njim ili u njemu. Ispostavlja se da nije samo univerzalno, ve i
nacionalno i zaviajno nekako tu ili je filozofsko miljenje u njemu "saprisutno".
Mi emo se zato nefilozofski upitati, jer smo huserlovski u tom svakodnevnom
ivotnom svetu, i da bi dokazali jedan vrlo vaan stav profesora Milosavljevia: Da li bi bilo
Sokrata bez Atine V veka? Kanta bez Keninzberga i tadanje Nemake? Viljema Demsa bez
tadanje Amerike. Zato se Sokrat brinuo o tome ta njegovi sugraani znaju? A Kant, za ta
mogu da znam, da inim, da se nadam? Razlog je jednostavan. Oni su se, ali i svi konkretni
filozofi, pozabavili stanjem i znanjem svojih sugraana, naroda na odreenoj teritoriji.
Generalno filozofska "orijentacija" u miljenju je geografska ...fiozofija je jedan razvitak
geografije, nastaje od nje i iz nje,... (Farineli, 2012:19).4 Tj. oni su se uzdigli, a zapravo
"zaronili" u svet, probleme, miljenje vlastitih sugraana i zemljaka. Zato tvrdimo da: ne
postoji svetska filozofija, ve mesna i nacionalna, koja iz te pozicije, miljea i obojenosti
prelazi ka optesvetskom, da bi nekakav prosti zbir mogao biti nazvan svetskom filozofijom.
Mada sve vreme vai, sa razlogom koji je jednostavan zbog elje za dominacijom neke
nacije (Grke, Nemake, Francuske, Engleske i sada Amerike), da je filozofija svetska i to u
dvojakom smislu: da je za filozofiju vezana univerzalna problematika i da su reenja i
odgovori opteprihvaeni u svetu. Ali, ta nam pokazuju pojedini pokuaji? Tako, na primer,
Dejvid E. Kuper pie delo Svetska filozofija. A, zapravo, obrauje: Atinsko-Grku, Nemaku,
Englesku, Francusku, Ameriku, Rusku, Kinesku, Indijsku... filozofiju, pri emu one nisu
iste. Bave se slinim stvarima, ali su reenja drugaija. 5 Za razliku od matematike, fizike,
hemije, koje su iste svuda po svetu, sa istim problemima, reenjima itd.6, nema
nacionalne...Francuske, Engleske...hemije, fizike itd.

4
U tom smislu pogledati Kantov spis ta znai: orijentisati se u miljenju, u kome na poetku odreuje
"orijentaciju": Orijentisati se, u pravom smislu rei, znai: iz jedne date strane sveta '(a mi horizont delimo na njih
etiri) pronai ostale, naime, pronai izlazak Sunca. (Kant, 2004:251). Zapravo, celokupna orijentacija u
miljenju polazi od naeg mesnog poloaja.
5
Zato Dejvid E. Kuper ne moe da da jednu zadovoljavajuu odrednicu filozofije kao svetske, ve potvruje na
stav. Naime, on kae: Knjiga koja je pred vama...pokuava da izbalansira izvestan nesklad: "svetska filozofija"
koja je u njoj izloena potie "iz svih krajeva sveta" (Kuper, 2004:8.). Svetska filozofija je ono to potie iz svih
krajeva sveta. "Filozofija" ima iri smisao od prostog zbira svetskih filozofija, ona je onda nadsvetska ili kakav
je taj iri smisao?...tema nije filozofija u irem smislu, ve filozofije, kae on, "Filozofija", kao naziv za
generalnu intelektualnu aktivnost, nema mnoinu, ba kao ni "muzika"...Kada se te mnotvene "filozofije" svedu
na jedninu "filozofija", ja pod tim izrazom podrazumevam u onom smislu u kome to poima i "obian laik" (ne
struno, primedba SD) obuhvatnu studiju o prirodi stvarnosti, mesta ljudskih bia unutar nje i implikacijama
koje odatle proizilaze, nalaui ljudima kako da se odnose prema svetu u kome ive, kao i jedni prema drugima.
Isto, 8-9. Jeste da u tom smislu nemaju mnoinu, ali u konkretnom imaju kao "muzike" i "filozofije" nekih
naroda.
6
Pod "mestom" ne misli na specijalno radno mesto kao to je to sluaj kod mnogih delatnosti. Ili, kako je jo
Aristotel odredio: Za njezino obavljanje nisu potrebna orua ni mjesta, ve na koji god dio svijeta netko upravi
misao, svugdje e dosei istinu, ba kao da je prisutna. (Aristotel, 1987:B56). Za njega je mesto, ne praznina i
nita ve "neto". "Mesto je neto" kao ...granica sadravajueg tela... (Aristotel, 1987:212a 5-10). Ili, ...tako te
je mesto - prvotna nepokretna granica onoga koje sadrava. (Isto, 212a, 15-20). Do savremenih filozofa, poput
Eugena Finka, Martina Hajdegera ili Bernharda Valdenfelsea koji su tretirali mesto "kao neto", ali ne i mesto
kao konkretno mesto ivljenja.
 3. Briga i ta initi kao filozof? Filozofija je kljuna za ivot jer je odreena
orijentacija, za razliku od dezorijentiranosti (kada se ne misli) ili orijentacijom prema tuim
reperima (kada se misli kako drugi misle), ne samo onoga koji filozofira ili za intelektualce
jednog naroda-mesta, ve za oblik i nain ivota cele zajednice kojoj pripadaju u smislu
"perspektive".7 Ona je odluujua za stvari ivota preko naina odgovora na pitanja o svetu
kao "svetu ivota", jer kada je re o svetu-univerzumu, mi tu malo moemo uraditi i
poremetiti univerzum, mada kod unitavanje zemaljskog inimo dosta. Pitanje je, naravno,
kako je odluujua? Sasvim jasno zbog opte ili kolektivno-mesne orijentacije.
Prethodnim se razmatranjem samo dokazuje i potkrepljuje ispravnost stava prof. dr
Ljubinko Milosavljevi, za razliku od prole, sadanje ofisijelne i institucionalne filozofije
Srbije koja sebe smatra "strunom" i "kompetentnom" za tuu filozofiju, da je ona kao umno
miljenje i saznavanje o univerzalnom, takoe veoma bitna za zaviajno i nacionalno. Tj. ako
postoje razne filozofije (Kineska, Engleska, Grka itd.) to ne bi bila i Srpska? On se i pita u
naslovu: Da li je i kako mogua srpska filozofija danas. (Milosavljevi, 2014:151) Zatim:
...da li filozofija, kao univerzalna duhovna disciplina moe imati neka imanentna nacionalna
svojstva. (Isto, 152) Razlog je, po njemu, taj to: Filozofski individuum nije nikakav iskonski
Robinzon, ve deo neke celine koja mu je dala ili nametnula kulturu, jezik, istoriju,
obrazovanje,...(Isto, 154) I treba filozofirati ...iz duha naroda...(Isto, 159) to je najvanije,
filozofija mora da se bavi, obuhvata, svoj narod. To opet odeuje naslovom: Narod kao jedini
problem filozofije...u egzistencijalistikom duhu: Ali ako bi ve da i sam idem Kamijevim
tragom, ne mogu a da odmah ne kaem da je za mene glavni filozofski (i ne samo filozofski)
problem nestajanja naroda, u ovom sluaju mog srpskog, naravno i svakog drugog naroda
koji iz istih i slinih razloga poput njega nestaje. (Milosavljevi, 2012:10). Nain gledanja na
stvari naroda mora biti ...sumnja i kritiko propitivanje, tj. filozofija (Milosavljevi,
2014:164.) Onda govorimo o angaovanoj, sledstveno, savremenoj filozofiji.8 Da bi

Pogledati autorove monografije: ovek igra i svet, Belezi iz vilajeta, Zemaljski peat u kojima se problematizuje
pitanje mesta i konkretnih mesta poput: grada, zemlje, kraja,...itd.
Meutim, probija se misao da je mesto odluujue kao pozicija, "stajalite" za "orijentaciju" ili "pogled",
"perspektivu" to pokazuje mesnu "topiku" poziciju filozofa. Ve smo naveli Franka Farinelija u tom smislu.
Meutim:...u osnovi tih novovekovnih previranja lei jedna analogija: poreenje procesa sticanja znanja sa
vizuelnim procesom...Drugim reima, spoznaja je poput pogleda vezana za neku perspektivu. (Smiljani,
2008:102). Smiljani razmatra "perspektivistiko" stajalite: Hegela, Nikolaja Hartmana i Nikolasa Reera.
Takoe je dobra podloga i Smiljani, 2009, gde se razmatra stanovite Karla Jaspersa o filozofskoj perspektivi,
zasnovanoj na egzistencijalnom toposu.
7
Da li filozofija ima odreujuu ulogu u razvoju i napredovanju naroda pokazuje i Aristotel, jer filozofija
omoguuje "razboritost" i ivot u skladu sa razumom, videti, Aristotel, 1987:B5, B9, B30... Naime, ta se zbiva
ako eliminiemo oseanja, na kojima poiva srpsko ponaanje ili razumnost koju ba nemamo. ovek lien
osijeta i uma postaje nalik na biljku. Ako se lii samo uma, postaje ivotinja, ako je lien nerazumnosti, a dri se
uma, postaje nalik na boga. (Isto, B28). Da je odluujua u objedinjavanju svesti smatra Jovan Aranelovi:
Bez filozofije se teko moe izgraditi razvijena i dobro zasnovana svest o najveem znaaju objedinjavanja svih
oblika svesti, odnosno saznanja i stvaralatva. (Aranelovi, 2002:96). Razjedinjenost oblika svesti, njihova
sukobljenost, ili meusobno nepriznavanje i, to je moda najgore, potpuna uzajamna
ravnodunost...predstavlja znaajnu prepreku promena sadanjeg stanja, odnosno nekog pomaka u pokuajima
ustanovljavanja naim potrebama primerenog kulturnog obrasca. Aranelovi, 2002:97.
8
Da pojasnimo i proirimo: Ono ime je optereena filozofska struka malih naroda je ona koja proima i sve
ostale segmente ivota. Prevaga te i dominacija velikih i monih drava se realizuje preko ekonomije, politike,
culture, te i filozofije itd. Tako se prosto namee stav da filozof, ako eli da to bude, mora da se bavi "istorijom"
i "aktuelnim stanjem filozofije". On mora da bude deo institucije, strunjak, kompetentan za neku ili neiju
filozofiju. Na pitanja daje vie odgovora ali velikih filozofa prolosti i sadanjosti. On prosto zaboravlja da
biti misaono samostalan, "svojeglav" (openhauer) je biti "istinski filozof", tj. filozof. On nije nomadski duh,
ve slubenik. (O ovim problemima videti: Smiljani, 2013:303). Druga smetnja za samostalnost filozofskog
miljenja je zvanina religija i ideologija koje uvek ele da je prigrabe i podine. Vera je tako apsolutni smrtni
neprijatelj da filozofija nema ni elje da se sa njom bori...Zato ne postoji tako neto kao hrianska filozofija; to
zakljuak na kraju spisa, sa navoenjem dijaloga izmeu Branislava Petronijevia i Bertranda
Rasla bio: Narod bez filozofije, narod je bez umnog identiteta, grubo reeno bez pameti,
pogotovu ukoliko uporno i hotimino odustaje od toga da je ima. (Isto,163). Zar on moe biti
"orijentisan" i sa "perspektivom"?
Ipak, odakle poeti i prenuti se iz svakodnevnog "dremea" u kandama strunih
filozofa? Za profesora Milosavljevia, sasvim opravdano je to naa tradicija, savremeno doba
i "kritiki" odnos prema tome. Svaki proizvod kulture nuno se oslanja na ve ostvarene
oblike i s njim zapoinje dijalog. (Leenhard, 1988:28). Jedino na taj nain moemo saznati
sebe.
4. Saznaj samoga sebe kljuno za identitet naroda i "perspektivu". Jasno je da,
znati neto nije dovoljno, ve je potrebno rei ta je to to znamo. To je svakako nuno kada
govorimo o znanju vlastite tradicije, 9 nas u savremenom svetu i samog sveta. Ili, nacion koji
hoe da opstane u ...u ovom svetu suludih tendencija ponitavanja osobenosti, mora imati to
ta, pored ostalog svog Boga pa zato ne i svoju filozofiju..(Milosavljevi, 2012:163). To
znai da je za identitet jednog naroda, naravno i pojedinca, vano imati znanja o istini, dobru,
lepom, bogu, svetu, oveku...bez toga nema njegove "esencijalne" strane i nema poznavanja
vlastitosti, koja mora tim odrednicama da se poredi. On se ne moe porediti odrednicama
jednog Engleza, Nemca, ve svojim odrednicama ili bolje dolaskom do svojih odrednica, a
da odrednice drugih mogu sluiti kao poreenje. Kritiki odnos prema sebi i drugima ili
...sumnja i kritiko propitivanje... profesora Milosavljevia su mogui odreenjem optih
pojmova-kategorijalnih kao takvih i saznanjem sebe. Filozofskom se refleksijom postie
uzdizanje do saznanja sebe. Nisu Grci bez razloga, sebi i pred svojim svetilitem ili na ulazu
u Delfijsko proroite, stavili natpis "Gnothi seauton" "Spoznaj samoga sebe". To znai
postati ili nacionalno se uzdii do subjekta, na nain da znamo i imamo odnos prema onome
ta znamo. Jer, tek tako znamo najvie odrednice onih koji imaju svoju filozofiju. I jo
vanije, time tek postaje jasno ono to moemo uraditi u odreenim situacijama. Razlog Grka
je da propitivanje onog to se zna ujedno i traganje za nainima uzdizanja do istine. Tek je iz
ove pozicije jasan cilj Sokratovih razgovara sa sugraanima o onome to oni misle da znaju.
Ako hoemo, Aristotel je i vezivao vrstu znanja sa nainom ivota, tj. ta moemo ide sa
onim ta znamo. Opet, nije Kant bez razloga ili isto rad umne rekreacije, ivei u tadanjoj
Nemakoj, postavio kljuna pitanja: ta mogu da znam? ta mogu da inim? I, emu mogu
da se nadam? tj. ta je ovek? Onaj koji zna ta moe da ini, moe neemu realno da se
preda i nada. to je jo vanije, moe da se brine o sebi...delfijska zapovest (gnothi seauton)
nije se javljala neprestano, nego u vie navrata i vrlo znaajno povezana i skopana sa
naelom "staraj se o sebi" (epimelei heauton). (Fuko, 2003:15). Onaj ko ne zna sebe (ne zna
ono to zna i moe) je bez identiteta i nije subjekt, ve "dete" o kome neko drugi mora da

je naprosto "drveno gvoe". (Hajdeger, 2003:65.) Tj. zato je Hajdeger ovo potencirao u vremenu i mestu u
kome je iveo?
9
Kada govorimo o nacionalnom, zaviajnom, tradicionalnom, onda se postavljaju dva krucijalna pitanja koja
moraju da se postave da bi se imala jasna svest o sebi i vlastitom identitetu. Prvo pitanje smo ve na poetku
postavili: Da li je sve iz tradicije dobro? I drugo: ta je od tog naeg stvarno nae? Da ne moe biti sve dobro ili
da mnogo toga nije, pokazuje nae dananje stanje. Oko drugog, Jovan Aranelovi kae: Verovanje da ono to
se doivljava kao sopstveno nije u prolosti moglo biti preuzeto, ne ohrabruje na slobodnije uspostavljanje
otvorene tradicije. Naprotiv, to vodi samoobmanjivanju da se mora po svaku cenu uvati ono "sopstveno".
(Aranelovi, 2002:99). Ovakva "zatvorena tradicija" (kruta tradicija) ak sigurno dovodi do degradacije,
izvitoperivanja, ak izmiljanja novih obiaja, pod platom naih starih - recimo raznih obiaja povodom
verskih obeleavanja. Ovde se radi o svakodnevnom ivotu, a ne o onome to misle strunjaci. Ovakav odnos
prema tradiciji ili "zatvorena tradicija" dovodi do gubitka oseaja za vreme i istoriju, kao polje promena. Tu se i
vlastiti etnos negira iako se sve vreme ini da se on eli sauvati, jer se dri u jednom odreenju. Filozofija u
svemu tome ne moe postojati, kao nain miljenja koji eli da objedini sve aspekte duha, jer time negira same
tradicionalne stvari. Prosto, takva tradicija je nespojiva sa filozofijom, tj. narod ivi na pogrean nain u
sadanjosti. To priblino odgovara onome to Konstantinovi zove "duh palanke".
brine i odreuje "perspektivu". U naem primeru, npr. Evropska unija, NATO, Monetarni
fond itd. Zapravo to i nije obino, ve jedino mogue kao filozofsko znanje.
Dete, ne znajui ta zna, ne zna svoje granice, tj. nema identitet. Nemati ga, je biti sve
i nita. To je ivot bez "smisla" ili u bezgraninoj igri. Samo bivanje na granici i
razumevanjem granice mogue je konstruisati smisao. (Zistakis, 1995:5). Dakle, otvoriti
pitanje filozofije kao filozofije naroda, jeste odrediti vlastitu prolost, tradiciju, vrednosti itd.
Njihove granice, tj. dobre i loe strane. Jer ono to mi, kao narod, nosimo iz prolosti nije
apsolutno vredno i ne moe apsolutno odreivati na smisao, tj. nae granice tradicija ima
svoje granice. Ima svoje "slepilo" i veliku mo "dranja", "uvlaenja" svega u prolost. Kako
kae Miel Fuko:...osloboditi se itave jedne igre pojmova koji svaki na svoj nain variraju
temu kontinuiteta. Takav je pojam tradicije...(Miel Fuko, 1998:25). Otuda, istovremeno,
zahvaljujui mogunostima filozofskog miljenja, odreujemo vrednost tradicionalnog ili ono
to nas uvodi u savremeni svet i vlastitu "perspektivu".
Tom linijom se kree razmiljanje prof. dr Ljubinka Milosavljevia: da bez
nacionalne filozofije ne postoji mogunost za rehabilitaciju i prosperitet naroda u ovom
sluaju srpskog niti savremene dravne zajednice. Za to postoji potvrda, naime, da su
najrazvijenije zemlje dananje Evrope nastale na bazi vlastite filozofije i odreenjem vlastitih
granica, ne samo dravnih nego granica uopte ili vrednosnih granica. Ovakva orijentacija je
apsolutno vredna panje i potovanja. Tako sama Zemlja je mera, sve se na nju odnosi i
od nje vodi poreklo. (Zanini, 2002:37). Zemlja mora biti mera smisla, zemlja kao planeta, a
onda i zemlja kao domovina naroda. Jer, mi smo telesni i kao narod obitavamo na tlu Balkana
eleli to ili ne, odatle jedino moemo da krenemo, a ne iz neke tradicijom odreene
perspective, nemajui u vidu mesto te tradicije. Opravdana briga prof. dr Ljubinka
Milosavljevia je da dosad nismo to inili. Tako treba razumeti naslove poput: Tradicionalni
klju za modernu bravu (Milosavljevi, 2009:141) ili Tradicionalno i prevrednovanje
vrednosti (Milosavljevi, 2014:13). Jer, tradicija odreuje domen nae zemlje i identitet, ali i
njena suoenost sa modernim, tj. sa odreivanjem granica tradicionalnog ili njenog dometa.
Glorifikovati i iveti u tradicionalnom je "hodati natrake u istoriju" nemati granice; nju
nipodatavati je slino nemati granice. Jo vanije, tradicija moe biti i ambivalentna i to
treba reavati. Na primer, dve istine o Kraljeviu Marku, Milou Obiliu... Ove dve istine o
narodnoj prolosti, ona koja je bila sadrana u narodnoj poeziji, i ona koju e nuditi
istoriografija, bitno su se razlikovale. (Milosavljevi, 2009:145.) O tim dvema istinama i
njihovoj funkciji, zakljuak profesora Milosavljevia je u duhu reenja Vernera Jegera, a
onda sledi da...Kada se nae narodne pesme sagledaju u kljuu Jegerovog objanjenja
nastanka pideie u homerskom dobu Grke, ini se da postaje jasnije ne samo zato su one po
motivima srodne Homerovim epovima ve i zato istorijsku istinu, sem u onim pesmama iz
ustanikog perioda, lako rtvuju pesnikoj istini. (Milosavljevi, 2009:158).
Dakle, tradicionalno i moderno se mogu razmatrati i reavati (zbog samih granica
koje nisu samo one fizike) u pravom smislu tek kao filozofski problem. Primer je, da
filozofija zapoinje kod Grka, a i svuda gde je ima u premeravanju tradicija (njenih granica i
vrednosti) 10 i "nepoverenju u bogove" i "uzimanju stvar u svoje ruke" (Kastorijadis) i to
moramo i mi da uradimo da bi postali savremena demokratska zemlja i izali iz krize
vrednosti. Za poetak je potrebno pozabaviti se npr. naom epskom tradicijom, a poto ona
ima slinosti sa Grkom onda je ona mogua i za nau filozofiju.

Biti na granici i misliti granicu znai, misliti oboje istovremeno: i ono unutar granice i ono to je njome
iskljueno. (Zistakis, 1995:5.) Tako se smisao... otkriva kao "prisutnost u daljinu", kao prezencija i
repeprezentacija...(Isto, 5.) To moe samo umno miljenje, koje se u isto vreme suoava i sa istinom ali i sa
njenim smislom.
 Literatura

Aranelovi, J. (2002). Tradicija, istorija, evropeizacija, Beograd: Trei program

radio Beograda, br. 115-116, III-IV.
Aranelovi, J. (2002). Uloga filozofije u promeni etosa, Beograd: Trei program
radio Beograda, br. 115-116, III-IV.
Aristotel, (1987). Nagovor na filozofiju, Zagreb: Naprijed.
Farineli, F. (2012). Geografija, Jedan uvod u modele sveta, Novi Sad: Akademska
knjiga, Novi Sad.
Grelan, H. (2007). Filozofija oseanja, Beograd: Geopoetika.
Heidegger, M. (1985). Bitak i vrijeme, Zagreb: Naprijed.
Hajdeger, M. (2003). Fenomenologija i teologija, Putni znaci, Beograd: Plato,
Kant, I. (2004). ta znai: orijentisati se u miljenju, Novi Sad: Arhe 1. I/2004,
Filozofski fakultet.
Kuper, E. D. (2004). Svetska filozofija, Novi Sad: Svetovi.
Leenhard J. (1988). Arhaizam i postmoderna, Zbornik, Postmoderna, Zagreb:
Naprijed
Milosavljevi, Lj. (2012). Kuda i kako, Ni: Filozofski fakultet.
Milosavljevi, Lj. (2009). Putovoe i smerovi, Ni: Filozofski fakultet.
Milosavljevi, Lj. (2014). Vienja i slutnje, Ni: Filozofski fakultet.
Miel Fuko, (1998). Arheologija znanja, Beograd: Plato, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia.
Fuko, M. (2003). Hermeneutika subjekta, Novi Sad: Svetovi.
Smiljani, D. (2008). Tri modela filozofskog perspektivizma, Banja Luka: Filozofski
godinjak, br. 6, Filozofski fakultet.
Smiljani, D. (2013). Kriza filozofije i zadatak metafilozofije, Zagreb: Filozofska
istraivanja 135, God. 34. Sv. 3, Filozofsko drutvo Hrvatske.
Bernharda Waldenfelsa, (1991). U mreama ivotnog svijeta, Sarajevo: Veselin
Maslea.
Bernharda Valdenfelsa, (2005). Topografija stranog, Novi Sad: Stylos.
Zanini, P. (2002). Znaenja granica, Beograd: Clio.
Zistakis, A. (1995). Jean - Luc Nancy: Povratak filozofskog smisla, Vrac: Magazin
Koava, Public.

Srboljub S. Dimitrijevi

"Universally, national and homeland" or philosophy and my people

Summary: The intention is to point out the fundamental preoccupation prof. Dr.
Ljubinka Milosavljevic expressed in the latest published works: that the survival of people
depends on forest philosophical reflection and the decay of our people is a consequence of his
weak and kompilatorskog presence, ie. that people without such knowledge can not know
yourself, and thus can not even take care of himself. About him "look after" the other, its
philosophy given their own interests.
Basically this setup is, that philosophy is a spiritual effort in uncovering universal
determinant of everything, but at the same time she territorial knowledge (eg. Socrates in
Athens) and that there are only national philosophy and not unique - world. Universal
guidelines are reflected in the interior design community, the rise of the local consciousness.
It goes from emotionally-singular media over commonsense definitions to Devising forest-
reflection. This path is determined by the purpose stated back in Delphic inscription "Gnothi
seauton". I do not know yourself, to be ruled by irrational-mythical-esthetic determinant,
meaning the inability to care for themselves and decay.
Keywords: Knowing yourself, people, philosophy, care.