O razlozima

Po mom sudu profesionalna filozofija ima tota na savesti. Hitno joj je potrebna
apologia pro vita sua, opravdanje vlastitog postojanja.1

I pitanje je, u kom smislu? U onom da: 1. Filozofija se, kao saznajna disciplina, ne
moe baviti iskljuivo pojmovima i kategorijama po sebi, saznanjem uopte, njegovom
formom i svrhom, jer njega nema u takvom vidu. Saznanje je uvek saznanje neega, nekoga,
negde... ono nema smisla izvan vlastite pojavnosti. Otuda, saznanje moramo posmatrati sa
njegovim sadrajem, predmetima, objektivizacijama, ljudima i mestima na kojima se
pojavljuje. Huserlovski to znai u ivotnom svetu ili hjumovskom smislu da filozofija treba
da se ogranii ...na obian ivot i na stvari s kojima se susree u svakodnevnoj praksi i
iskustvu...2 U delu u kome nas ono odreuje trebalo bi filozofski da nas interesuje; 2. Onaj
koji saznaje, ono to se saznaje (ta god da bilo) u ovom konkretnom telesnom svetu, a ne u
nekom idejnom, duhovnom, transcendentnom, boanskom. Mi kao iva telesna bia
postojimo tu; 3 3. Ali ne kao iva tela uopte, u prostoru uopte i nekom apstraktnom i
nadreujuem vremenu, ve kao ive telesne individue i grupe na odreenom zemaljskom
prostoru ili kao etno-lokaliteti. Kako bi jedan realista rekao: ...proces saznanja se zbiva u
potpuno konkretnim pojedincima4.
Ljudi su kao iva telesna bia na odreenom mestu u prostoru konstantno obavijeni
nekakvom atmosferom. Ova mesna atmosfera, odreena pre svega saznanjem, je realan
predmet filozofskog interesovanja i to ne bilo koja, nego ona u kojoj se ja kao filozof
nalazim. Dosadanja filozofska praksa upuuje da su svi odluujui filozofi promiljali stvari
i delovali iz vlastite telesno-lokalne pozicije i atmosfere: Heraklit iz Efesa pored i u atmosferi
hrama; Sokrat u Atini; Epikur u atmosferi vrta... elei da protumae tu, pre svega saznanjem
proizvedenu atmosferu do njenih poslednjih ili krajnjih oboda. Prirodno je da filozofija
nastaje iz lokalnog zemaljskog mnjenja (raznih atmosfera) kao teorijsko znanje o njemu.
Da, kao teorijski uvid ili umska skener-optika, ide kroz odreene mesne pojmove ili belege
elei da im odredi diferenciju ili konkretne specifinosti. Filozofija je neka vrsta bio-
gnoseologije regionalnog tipa. Ona jeste aktuelna ako egzistira u aktuelnosti.
Meutim, danas je filozofija dola dotle da je ima i nema. Na jedan neutralan i
nezainteresovani nain, ona ivi svoj ivot u teorijskom i institucionalnom svetu. U njemu se
izuava kao disciplina, neto osobeno i posebno u atmosferi samozadovoljstva. U
institucionalnoj atmosferi filozofi preispituju samu tu karakteristinu atmosferu i njenu
logiku. ive neku svoju bio-gnoseologiju kreui se u vekovima konstituisanom filozofskom
simbolikom sistemu saznanja, osporavajui ili uzdiui neki njegov segment. I to moe biti
opravdano. Meutim, da li, kada je filozofija u pitanju, opravdanje vlastitog postojanja
moe biti samo u stalnom i beskrajnom samopreispitivanju, samozadovoljstvu,
samovanosti u negovanju duha apsolutne celine smisla? Ona jeste nauka o celini odnosa,
ali o kojoj celini i kako se odnosti prema toj celini? Svakako ne metafiziko-sistemsko-
institucionalno, jer takav odnos prosto nije mogu. Nije mogue iz jedne metaempirijske

1
Karl Popper, U potrazi za boljim svetom, http:www. baneprevoz. com., str. 80.
2
David Hume, Istraivanja o ljudskom razumu, Kultura, Zagreb, 1956, str. 190.
3
Na tragu onoga to Hajdeger zove kobna zabluda tradicionalne filozofije, a potie otuda to se pitanje
saznanja reava bez prethodnog postavljanja oveka kao bivstvovanjausvetu ...u naivnom mnijenju, da je
ovek najpre duhovna stvar, koja zatim biva naknadno premeten u neki prostor. Bitak-u-svijetu tubitka, sa
svojom faktinou, uvek se ve razasuo ili ak razmrvio u odreene naine u-bitka... Spoznavanje jest modus
tubitka fundiran u bitku-u-svijetu. Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1985, str. 63 i 70.
4
Roj Vud Selars, Kategorije saznanja, iz: Aleksandar Kron i Stania Novakovi, Realizam, naturalizam i
empirizam, hrestomatija tekstova, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2004, str. 149.
ravni sii u empirijsku ravan. Zato i kada se lokalizuje i ukljui u reavanje problema
zajednice onda je to u cilju neke ideologije i iz plana neke uvezene filozofije koja se namee i
promovie za celinu ili totalitet smisla. Ovako neto je evidentno u naem vremenu u vidu
dominacije marksizma, faizma, fundamentalizma, ali i neokolonijalizma, neoliberalizma u
duhu evropeizacije, amerikog globalizma. Slino je i kada se celina posmatra iz neke
lokalne pozicije u vidu nacionalizma kao univerzalne vrednosti.
A, zapravo, svaka aktuelnost jeste u odsustvu nekog metafiziko-kosmolokog
smisla, osim u recidivnim ideologijama, religijama, institucionalnim sistemima u kojima se
samo aktuelizuje neto optevaee, ali zapravo parcijalno. Filozofija, po prirodi stvari
upuena na parcijalno i regionalno jeste aktuelna ako je regionalna i lokalna ona je skup
filozofija. Moe aktuelno da se bavi sobom, ali ne moe smatrati da je problematika
univerzalnosti takoe i odmah neto univerzalno vaee, te da automatski nema razloga baviti
se onim parcijalnim i nefilozofskim. Univerzalnost se ne legitimizuje time to se misli
univerzalno.
...Regionalne filozofije, termin preuzet od Balara, 5 jesu bez odsustva radikalno
filozofskog postavljanja pitanja o ...specifinim poljima odnosa oveka sa realnou. 6 Ovo
svakako ne znai traganje za rasutim smislom u pravcu objedinjavanja, ve pokuaj
razumevanja podruja. 7 Moe se i tragati za jedinstvom, ali se prispee i reenje ne moe
kao filozofski poduhvat smatrati odmah zbog toga i univerzalnim reenjem. To opet znai
slabljenje ako ne i eleminaciju ontolko-metafizikog postava i prostih dedukcija u
razmevanju lokalnog dogaanja iz perspektive opteg smisla. Takoe, iz niza filozofskih
reenja iz same istorije filozofije jasno je da nema stalnog metafiziko-ontolokog sistema.
Da ga ima ne bi bilo istorije filozofije. Evidentno je i to, gledano u praktinom smislu samo
na iskustvima veka iza nas, da ontoloki postav moe stvoriti vee probleme nego one koje
reeva.8 On ih stvara i danas i to, kao stalno menjanje mitsko-metafizikih postava.
U saznavanju tog regionalnog, nefilozofskog 9 i njegovih atmosfera lei mogunost
opravdanja vlastitog postojanja. U teorijskom ivotu koji je definitivno osloboen
metafizikog tovara kao prinude i koji je ipak jedan lokalni i jedini mogui (moj) nain
ivota, moe se videti jedna i jedino opravdana nemirna filozofija ili filozofija
artikulisanog saznavalakog nemira. Pritom, institucionalna filozofija, filozofsko naslee
moe i treba da slui kao trenaer, a ne kao jedini cilj.

5
Bernar Delo, Virtuelni muzej, Clio, Beograd, 2006, str. 114.
6
Isto, str. 114.
7
U onom, Gadamerovom ontolokom shvatanju, subjektivni horizonti se stapaju u pogledu stvari koje treba
da se razumeju. Razumevanje, pre svega, ne znai premestiti sebe u drugo, nego razumeti se u stvar.
Jozef Simon, "Ja i njegov horizont. Metafora horizonta kod Kanta, u zborniku: Horizonti pojma horizont,
Akademska knjiga, Novi Sad, 2009, str. 96.
8
Evidentno je da problemi koje stvara ontoloka postavka mogu biti vei od problema koje ta postavka reava.
Verner tegmajer, Orijentisanje u delanju u promenljivim horizontima, u zborniku: Horizonti pojma horizont,
str. 278.
9
Obrazlaui uticaj koga je na njega imao an Ipolit, Miel Fuko ukazuje na poziciju i ulogu filozofije iz
perspektive samog Ipolita i njegovog odnosa prema Hegelu... No, budui da je ponavljanje, filozofija ne sledi
nakon pojma; nije na njoj da sledi graevine apstrakcije; ona uvjek mora ostati u pozadini, raskidati sa svojim
dosegnutim openitostima i stupati u doticaj sa nefilozofijom...Ona se iznova mora pozabaviti promiljanjem a
ne reduciranjem pojedinanosti povjesti, podrunih racionalnosti znanosti, dubine pamenja u svesti. Tako se
pojavljuje tematika jedne prisutne, nemirne filozofije, koja se kree du cele linije svog doticaja sa
nefilozofijom; po nefilozofiji ona uostalom i postoji, otkrivajui nam njezin smisao. Michel Foucault, Znanje i
mo, Globus, Zagreb, 1994, str. 141.
 Uvod

Generalno uzeto, sve to je ljudsko odreeno je saznanjem, ljudskom ivom

telesnou i mestom na kome ovek jeste. Re je o faktinosti. injenica je da smo telesni,
ivi, da smo na nekom mestu na zemlji i da smo odreni saznanjem. elimo rei da mi
ivimo okupani saznanjem ili u saznajnoj ljusci, ali uvek ivim telom na odreenom
mestu na zemlji. Saznanje saznaje tako to ureuje odnose oveka sa realnou. Ureivanje
je u svrhu samoorganizovanja ivog u emu saznanje ima, kao vid ureivanja ako ne i
jedini nain kada je re o oveku, odluujuu ulogu. Samoorganizovanje oveka je
kompatibilno sa samoureivanjem saznanja. 10
Samoureivanje saznanja ispoljava se u karakteristinim saznajnim celinama. Tri su,
bar za sada, uoljiva saznajna ureujue-oblikujua modela (konstrukcije i rekonstrukcije)
ljudi, njihovih zajednica i mesta: mitski, ekonomski i virtuelni. Zato su ovo vladajui
modeli? Zato to se neogranieno ire i odreuju generalno ponaanje ljudi, odnose oveka
sa realnou, organizovanost u zajednice, njihova mesta, identitet itd. To nije nikada i nigde
bio sluaj sa filozofijom, naukom, umetnou. Ne postoje etno-lokaliteti, ak ni drave kod
kojih vlada filozofija, nauka ili umetnost (vidovi saznajnih simbolikih sistema) kao
generalni naini za (samo)ureivanje. Oni, ovi simboliki sistemi saznanja su vani, ali ne i
odluujui. Oni mogu odreivati atmosferu, ali sami imaju u osnovi mitsku, ekonomsku ili
virtuelnu odrednicu. Saznajni simboliki sistemi, poput filozofije, nauke, umetnosti, mogu se
smestiti unutar vladajuih modela i biti njime determinisani. Vladajui je onaj stalni ukus,
koji odreuje i svaku atmosferu.
U prvom modelu, kao princip saznanja centralna teina smisla (ono optevaee,
kao jako nadolazee prisustvo) dominira bog/boanstva (predstavno-simboliko) i oni
odreuju sistem znanja i vrednosti, to jest standarde kojima se sve ureuje, okree sam
ovek i njegov svet. U drugom je to subjekt-novac (pojam-kapital) spektakl kapitala.
Trei se tek zahuktava i teko je precizno utvrditi vrhovni princip, sistem znanja i vrednosti
ili ono opte vaee. Preuranjena artikulacija bila bi, da je evidentan sumrak stare i
nagovetaj neke nove logike (kraj povesti u smislu da postoji ali je nema) 11 koja se pomalja u
procesu zamenjivanja oveka od strane teletehnonaunog znanja i neke vrste spajanja
saznajnog vektora u vidu mitskog i modernog (postmoderni religijski fundamentalizm), za
rad novog ivota (simboliko-telesna misao). Vladavina panoptikog, masovnog,
telesnog, prostornog uz virtuelne dodatke: od toka do kompjutera, ulja na platnu do
kompjuterske grafike itd.12

10
Kljuni pojam jeste samo-organizacija. U pred biotikoj evoluciji, samo-sakupljajui molekularni sistemi
postaju osposobljeni za samo-ponavljanje, metabolizam, onda mutaciju u datoj skupini planetarnih uslova.
Klaus Mainzer, Utelovljeni um, Filozofska istraivanja, 102, God. 26, Sv. 2, Filozofsko drutvo Hrvatske, 2006,
str. 411. Nita od toga, kao samoponavljanje, metabolizam, mutacija i sl. ne bi bili mogui bez saznanja i znanja.
Naime, razvoj ivog sveta je razvoj u smislu sloenijeg (samo)organizovanja ali i sloenijeg saznajnog
(samo)ureivanja. Kako dalje kae autor: Mozgovi su neuroloki sistemi koji doputaju brzo prilagoavanje na
promeneljive situacije tokom ivotnog veka organizama. Ukratko: oni mogu uiti... Samo-organizacija saznanja
rasvetljuje se obaveznim problemom vizuelne percepcije. Isto, str. 411. Samo-organizovanje neurona je ve
posledica samo-ureujueg saznanja. Slino je i sa samo-organizovanjem pojedinaca u zajednice.
11
Ne postoji vie pitanje povijesti in progress, glavne sheme niti krizne regulacije. Nema vie racionalnog
kontinuiteta ni dijalektike sukoba, nego samo pomirenje krajnosti. Nakon to je jednom globalna mo razorila
univerzalno, a vrtoglavica promjena izbrisala povijesnu logiku, preostaje samo sraz virtualne svemoi i onih
koji joj se ljutito suprotstavljaju. Jean Baudrillard, Inteligencija zla ili pakt lucidnosti, Ljevak, Zagreb, 2006,
str. 121.
12
U ovom tekstu se neemo baviti ekonomskim i virtuelnim modelima saznanja, ve jedino mitskim. Virtuelno,
dakle, u vidu nekakve radne hipoteze, razumemo kao sve ono to obavlja neto za oveka ili blie ono
vetako. Primer toka, koji je dao Pjer Levi, dozvoljava da se shvati kako ista stvar moe da bude
istovremeno virtuelna, realna i materijalna: eki moe da stvori iluziju kako je produetak ruke, toak
 Modeli i sistemi saznanja se ire zemaljskim prostorom u objektivizovanju, pri emu
je, i pored dananje dominacije teletehnonaunog sistema, ponajvie odreujue mitski
model, te onda ekonomski i virtuelni: Moemo govoriti o mitskoj, ekonomskoj i virtuelnoj
geografiji i o takvoj vladajuoj atmosferi. to opet odreuje orijentaciju ljudi. 13 Ovi modeli
su globalno-zemaljski vaei, ali u konkretnom smislu govorimo o modusima saznanja koji
oblikuju pojedine narode, zajednice i mesta na Zemlji. Oni su meavina elemenata modela, sa
dominacijom jednog, drugog, treeg i nekakvi miksevi i surogati. Ne postoje dva ista
modusa, kao to ne postoje dve iste zajednice ili pak mesta i na kraju individue. U skladu sa
njima imamo odreene lokalne atmosfere.
Osnovni zadatak filozofije je teorijsko obelodanjenje ovih saznajnih oblika, dakle
modela, modusa od mesnih do individualnih, jer nas oni odreuju ono sam koliko i ta
znam! Obelodanjivanje je razumevanje odreene atmosfere. Ono nije spekulativno, isto
teorijsko i relaciono-pojmovno, ve se kree na nivou razumevanja simbolikih i pojmovnih
predstava (i standarda koji se u njima takoe nalaze) kao onoga to (kako) saznjno nastaje i
kao takvo oblikuje ljude, boji zajednice i njihova mesta. Govorimo o saznajno-
normativnom ili saznajno-vrednosnom, jer su normativni sistemi pre svega saznajni
simboliko-pojmovni sistemi.
Sadanje konkretne mesne moduse saznanja moemo saznati jer ivimo u njihovoj
atmosferi. Stare i novije (koji svakako imaju vezeu sa starim kao tradicijom), koje su u vezi
sa nama na odreenom mestu, nije mogue saznati ovako direktno ve indirektno preko
opredmeenih saznajnih oblika (artefakata, ostataka, sredstava, pisanih objektivizacija
saznanja, usmenog prenoenja) i rekonstrukcije dogaaja u okvirima saznajnih simboliko-
pojmovnih sistema: mitologijskih, umetnikih, filozofskih, naunih. 14 Ovo je iroko ili veoma
razueno polje saznajnih pokuaja rekonstrukcije i prikazivanja predstava naih ljudi u
prolosti i to kako u smislu metode, tako i u pogledu izvora, ciljeva itd. Ako nas interesuju
one prve konkretne saznajne mito-predstave, jer su planetarno prisutne i odluujue za ljude
(pojedince i zajednice) te i za naa mesta, onda se usmeravamo samo na njih, njihove
karakteristike, saznajne momente, okolnosti formiranja itd.
Iz saznajnih oblika, tekstova, nauka koji se bave rekonstrukcijom (nae) prolosti
uzimaemo segmente, odgovarajue uzorke koji potkrepljuju nae teze, jer bi nas njihove
eksplikacije odvele u pisanje hronike i filozofije ovih disciplina. Tako je filozofski zadatak,
ali ne, dakle, kao to rekosmo spekulativni, isto teorijski, kritiki, ve lokalno filozofski,
poput nekakve epistemologije lokalnog znanja ili ive lokalne atmosfere (regionalna bio-
gnoseologija) zapravo postupak razumeti se u stvar (Gadamer) ili neka vrsta hermeneutike.
Razumevanje ide do pragmatinosti u smislu propitujueg ukazivanja na ono to je
neracionalno, pogreno, pogubno i do projektovanja onoga kako treba da bude. Filozofski
pokuaj nije neutralan ve, kao to je sluaj sa svim filozofijama i filozofima, jeste odreujui
(procenjujui) i normativan. Ovo je nunost koja potie iz same osobenosti saznanja, a ona je

oigledno nije produetak noge, ve upravo virtuelizacija kretanja. Toak kao konkretna i materijalna stvar
obavlja, na drugi nain, samu funkciju hodanja...I umetnost nije nita drugo do virtuelizacija doivljenog.
Bernar Delo, Virtuelni muzej, str. 129.
13
Kasirera koji govori o Kantovom razmiljanju o orijentaciji u prostoru, te i o mitskoj geografiji Kasirer,
Filozofija simbolikih oblika, drugi deo, Mitsko miljenje, Dnevnik Knjievna zajednica, Novi Sad, 1985. str.
100101.
14
Moemo govoriti o vidovima rekonstrukcije: crkvenih, naunih (u okvirima raznih istoriografija, etnografija,
arheologije, sociologije, lingvistike, istorije knjievnosti, istorije umetnosti, geografije, antropologije, filozofije),
epsko-literarno-umetniki i javnog oblikovanja miljenja o neemu.
U sluaju nas Srba, skoro u stopostotnom smislu re je o tekstovima, jer iz prehrianskih vremena (o mito-
predstavama) postoje veoma neznatni ili malobrojni materijalni tragovi i artefakta koji su na (srpski) proizvod.
Slino je i sa naim ranohrianskim periodom. Kako bismo postmoderno rekli, mi ne moemo dopreti, baviti se
stvarima, ve samo tekstovima o njima kao neem pre-tekstualnom.
da ureuje, preureuje, iskazuje koliko god ono to stalno inilo, a ne samo da bude istinito i
lano kako se do skora od znanja trailo. 15 U dananjem argonu ne da rekonstruie ve da
dekonstrue i samooproizvodi. A prema nekim takoe (post) modernim shvatanjima nacije
(zajednica): Dekonstrukcija pripovesti o naciji znai istaknuti protivurenosti na kojima ona
poiva. Ali tako, poto je re o vlastitoj egzistenciji, da je to jedna istovremenost
subjektivnog diskursa i objekta psihike identifikacije 16.
Paradoksalno, i ako je ve spomenuta pomo nauke, na pokuaj (ukazivanja na
ono to je neracionalno, pogreno, pogubno i do projektovanja onoga kako treba da bude)
jeste spajanje nekakvog postmodernog relativizma (sa one strane istine, lai i vrednosti
uopte) i scijentistikog racionalizma koji nasuprot tome preferira istinu samog znanja (ali ne
i tree paradigme religijskog fundamentalizma) i to na onoj temeljnoj odrednici
vremena/mesta koja se odreuje kao mitoloka. Na razdoblje koje Ernest Gelner imenuje kao
pred-osovinsko (pred-doktrinarno) i osovinsko (doktrinarno). Hoemo da iz vlastitog
kulturnog miljea (posmodernistika pozicija) osvetlimo i neutralno saznamo (scijentistiki
stav) njegove karakteristike. Ovakav pristup je nuan jer, ako bi se oslonili samo na
scijentistiki racionalizam onda bi nam pitanje vrednosti i normativa bilo dedukovano. Mi
elimo da budemo u vezi sa vrednostima/nevrednostima koje su date u odluujuim
sistemima saznanja a to je, pre svega, religijsko-mitska predstavnost, a da pri tome ne
upadnemo u njegove odrednice. Iz tih razloga smo stavili u zagradu da u pokuaju bude
ukljuena i religijsko-fundamentalistika paradigma, jer je ona, po svojoj prirodi iskljuiva.
Naglaavamo i opasnost, da zato to se radi o nama nije teko potpasti u vlastite odrednice i
time izgubiti samokritinost. Da iz teorijsko saznajne ili filozofske perspektive
(metaempirijski) posmatramo, zauzememo vrednosni stav prema vlastitim mesnim, dakle
konkretnim mitopredstavnostima kao neemu to je takoe nadempirijsko. 17 Tako
zadovoljavamo i Kantov stav da je filozofija saznanje onoga posebnog u optem.
Konkretne mitopredstavnosti pripadaju polju kulture ili polju opredmeenog saznanja kao
dominantne take jednog etno-lokaliteta. Polje kulture nije samo sa vrednostima ve i sa
nevrednostima kao smea humanosti i varvarstva, ukusa i neukusa, istine i zablude
(Gustav Radbruh). U tom polju mitopredstavnost, kao vid saznanja, prevazilazi ili objedinjuje
stvarnost, vrednosti i nevrednosti. 18

15
ak i nama tako blizak filozof ak Derida, blizak nama Srbima i Balkancima zbog stalnog dekonstruiranja,
a nikada zavrene konstrukcije, na pitanje: ... ima li normativnosti u onome to Derida pie?, decidno odgovara:
Ima, naravno, samo toga i ima. No ako me implicitno pitate da li je ono to ja kaem normativno u uobiajenom
smislu rei, bie mi tee da vam odgovorim. ak Derida, Razgovori, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1993, str.
128. Nije uobiajena jer je u stalnom uspostavljanju i eliminaciji ili uspostavljajuoj eliminaciji.
16
U trenutanoj intelektualnoj klimi reklo bi se da svijet nije sveukupnost stvari nego znaenja. Znaenje je sve i
sve je znaenje, a glavna mu je zagovornica hermeneutika. Ernest Gellner, Postmodernizam, razum i religija,
Jesenski i Turk, Zagreb Hrvatsko socioloko drutvo, 2000, str. 33.
17
Govorimo iz svakodnevice i ostajemo u njoj, kao filozofi ili specijalisti univerzalnog. Odmeri li se
svakodnevica na znanje eksperata (dakle naunika, S. D.), tone u puki preostatak, odmeri li se na univerzalnom
znanju, umanjuje se u puki predhodni stepen (filozofa, S. D.). Svakodnevica svoju vlastitu vanost zadobija tek
onda, kada se objektivna i univerzalna episteme postavi u specifinu epistemu... Bernhard Valdenfels,
Topografija stranog, Stylos, Novi Sad, 2005, str. 71.
18
Pored stava koji je slep za vrednosti (prirodnonauni stav, S. D.), stava koji vrednuje (tri grane filozofije:
logika, etika, estetika, S. D.) i stava koji se povezuje s vrednou (stav nauka o kulturi, S. D.) pojavljuje se
najzad i duhovni stav koji prevladava vrednosti, religiozni stav. Religija je krajnje potvrivanje svega
bivstvujueg, blaeni pozitivizam, koji sve stvari odobrava i aminuje, ljubav bez obzira na vrednosti ili
nevrednosti voljenog, blaenstvo s one strane krivice i nevinosti, smirenost koja je iznad sveg uma i njegovih
problema, vedra metafizika lakomislenosti (eler). ..."Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee
veoma." Gustav Radbruh, Filozofija prava, Nolit, Beograd, 1980, str. 13.
 U XX veku je metafizika subjektiviteta (duha) razgraena u svakom pogledu do onog
subjektiviteta koji se imenovao jo kod Vikoa i Hegela kao duh naroda. 19 Sa ovom
razgradnjom je dezintegrisano ili defragmentirano i sve u vezi sa istinom i ostalim
vrednostima (ispravno, dobro, lepo itd.). Ostalo je pitanje onih koji svoj identitet nisu uspeli
da izgrade na metafizici subjekta (na pojmu), ve na identifikacijama koje su pre-subjektivne
to jest predstavno-mitoloko-simboliko-telesne. Mitopredsavnost, data preko simbola do
mito-pria, jeste uslovljavajue za onoga koji te simbole i priu prihvata, isto kao to je
metafizika svest oblikovana i objektivizovna preko pojmova (ideje, duha). Ono to je danas
osnovni problem, jeste zajedniki ivot jednih, drugih, treih... (postmoderni ivot).
Kretaemo se na relaciji simbolipredstavepojmoviopte vaenje ili sfera vaenja.
Bez namere da ulazimo u lavirintsku problematiku odrenja opteg znaenja ovih pojmova u
istorijsko-problemskoj ravni, podveemo ih pod kategorije saznanja i uzeti, uslovno, da je
mitski model simboliko-predstavni, ekonomski pojmovno-predstavni, a virtuelni
informativno-predstavni. 20
Kako e dobrim delom ovog rada, kao to smo napred nagovestili, biti razmatrani
podaci iz raznih naunih oblasti, religijsko-mitolokih sistema saznanja, filozofskih
odreenja, umetnikih itd., ovakava irina i raznovrsnost zahteva strunost, kakao
specijalistiku tako i opteteorijsku i filozofsku usmerenu ka tim oblastima, pritom je
potrebno objasniti sintezu ili objedinjavanje svega toga. to, opet, upuuje na sumnjiv
poduhvat. Posluimo se izjavom Bernara Deloa, iz njegove studije Virtuelni muzej, koja
nudi mogui izlaz: ... ovde verovatno neete nai nijednu zaista novu informaciju niti
senzacionalno otkrie... Ali, nije li na filozofu, koji ne bi morao biti ozbiljan strunjak ni
tehniki upuen u sva pitanja kojih se dotie, da skerene panju na jo neprimeene posledice
zbliavanja? Da spaja tekstove, sueljava, dovodi sagovornike u klopku njihovih sopstvenih
rei i najzad saini sliku od svih ovih razliitih pozajmljenih materijala.21 Spomenuemo i
strukturalistiki termin brikoliranje, pored ve uzetog dekonstrukcija, nama pribliniji
termin kolairanje. Ovo pisanje je jedan kola filozofska slika sastavljena od mnotva
tekstova. Kola uraen na kompjuteru sa virtuelnim produecima ili mogunosti ubacivanja
brisanja, jeste jedan virtuelni kola ...ime se tehnika pisanja pribliava tehnici slikanja.22
Pokuaemo da oblikujemo jednu tekstualnu sliku, ali zbog kretanja tekstualne slike zapravo
oblikujemo film.
Tema slike je atmosfera. Poto se ona kree onda je to atmosfera filma i film o
atmosferi. Atmosferi kao posledici samoorganizacije ljudskih zajednica mitskim modelom
saznanja. Usmeravamo se na atmosferu koja je nuno okruenje stanje svake ljudske
zajednice. Naime, govorimo o specifinim atmosferama u kui, porodici, dravi, na poslu,
gradu, ulici do dananje globalne atmosfere itd., koje odreuje mitski model samoureivanja.
Svakako da je odluujua ona atmosfera u kojoj se nalazi neki etno-lokalitet ili narod. Ona
predstavlja saznajnu samokonstrukciju ili produkt odreenog znanja.

19
Vera da je etnos ontoloka kategorija, utvrena metafizikim cirkularnim konstituisanjem narodnog duha
njegovim sopstvenim emenacijama, ma koliko je bila delatna i delotvorna u stvaranju drava i drugim etnikim
sukobima u Evropi, tokom devetnaestog i dvadesetog veka, dekonstruisana je, i ceo korpus naunih
razmatranja zasnovanih na toj veri je descijentifikovan. Ivan Kovaevi, Tradicija modernog, Srpski
genealoki centar, Beograd i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2006,
str. 71.
20
U odnosu na saznanje, pojmovi i predstave su njegove forme, uz osete, opaaje, ideje. Simboli
pripadaju kategorijama saznanja ili ono bez ega saznanje nije mogue, (mi dodajemo i obratno). Njihov broj i
vrste nisu odreene, ali moe se uzeti da su to, pored simbola, subjekt, objekt saznanja, logika forma itd. Osim
toga specifikuju se i izvori saznanja, kao to su iskustvo (ulno), razum i um (intelektualno), pri emu ulno
iskustvo pripada sferi spoljnjeg uticaja, a intelektualno sferi miljenja.
21
Bernar Delo, Virtuelni muzej, str. 9.
22
Isto, str. 10.
 Elementarno, prvo znanje etno-lokaliteta, kojim se on pojavljuje kao takav jesu
mitsko-religijske predstave. One poinju od pojavljivanja telesnog, prostornog, zemaljskog
do nebeskog kao svetlosno-telesnog ili kreu se ka neemu netelesnom duevno-duhovnom.
Reklo bi se u vidu sfere, dakle ne jo samo vertikalno ili samo horizontalno. 23 Vertikalno
jeste saznajna pozicija i vizura koja je u odnosu na oveka, pri emu je on ve svestan ili zna
za vertikalnost svog tela, odnos izmeu tabana tla i glave koja misli. Saznajna projekcija i
sledstveno atmosfera je ona po vertikali do nesluenih transcendentnih visina. Prenesena iz
perspektive vertikalnosti oveka, ali i saznanja o poveanju vizuelnog horizonta kada se
penjemo. Tako mitologija i religija, metafizika idu u pravcu sve veeg nadvladavanja
duhovnog nad telesnim, vremena nad prostorom, vertikalnim nad horizontalnim. Od boga sa
planina do boga sa beskrajnih nebeskih (planetarno-zvezdanih) daljina. Kada govorimo o
sadanjosti, onda se ini da je kraj moderne i kraj istorije zapravo kraj tog duhovnog njegov
pad na zemlju i jaanje ili pobuna telesnog i prostornog i horizontalnog, to jeste posledica
dominacije ne samo mitskog, ve pre svega ekonomskog a nadasve virtuelnog modela samo-
ureujueg saznanja. Postali smo sposobni da obilazimo nebeska prostranstva i objekte i da,
zahvaljujui virtuelnom tehnici bacimo pogled do granice svemira.
Atmosfera, koja je predmet interesovanja, nije atmosfera uopte ve u vezi sa
atmosferom u kojoj se sam autor nalazi. Re je o jednom variranju i posmatranju "iz"
situacije ili lokalnog modusa saznanja. Kako smo rekli: Filozofija nastaje iz lokalnog-
zemaljskog mnjenja kao teorijsko znanje o njemu. To je umska optika ili teorijski uvid, koja
ide, kao optika kroz odreene pojmove elei da im odredi diferenciju ili konkretne
specifinosti. Ponovimo, filozofija je neka vrsta bio-gnoseologije. Dok filozofirajui
saznajemo, mi ivimo kao telo na odreenom mestu na zemlji. Film je moj dokumentarni
film, kao posledica mog kretanja, moje bio-gnoseologije u mom etno-prostoru.

23
Mitoloka orijentacija je pre svega sferina. Saznanje e tek kasnije, u razvijenim mito-priama produkovati
predstave o verikalnosti. Orijentacijom, stajalitem u saznaju bavio se i Kant, kako navodi Verner tegmajer, u
predkritikoj raspravi O prvom razlogu razlike predela u prostoru, u Kritikama, i raspravi ta znai orijentisati
se u miljenju? Vid.: Verner tegmajer, Orijentisanje u delanju u promenljivim horizontima, od str. 282 i dalje.
Po Kantu: Orijentisanje je za svet vezano stajalite subjekta (pozicijom tela na tlu). Isto, str. 285. Pozicija
ovde, kako je Kant prethodno objasnio, znai vertikalno dranje tela, tj. okomitu poziciju u odnosu na
horizontalnu povrinu tla, na kom se stoji (isto). Isto, fusnota 13, str. 2845. Tek u samoj geometriji i
matematici imamo promiljanje ili projekciju nae konkretne pozicije kao odnosa vertikalno i horizontalno. Sa
uvoenjem promenljivih, da bi se uopte kretanje i promena prikazali dobijamo koordinatni sistem koji ima
jednu vertikalnu i jednu horizontalnu osu i analitiku geometriju koja spaja telo, prostor i promene tela u
prostoru. Moe se rei, iz Kantove perspektive a priornosti saznanja, da je horizontalna osa zapravo zemaljski
prostor i tlo, a vertikalna simbolie oveka koji povezuje nebo i zemlju.