GAJENJE BRESKVE

Breskva, jedna od najpopularnijih vo nih vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi, Severnoj i Junoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u podru#jima sa umereno kontinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo iz Kine, iako njeno nau#no ime, Prunus persica, moe da navede na zaklju #ak da poti#e iz Persije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla iz Persije, ali se za nju znalo, i gajena je u Kini mnogo pre nego to je uopte dola u Evropu. La Rue (1989.) navodi da je neko vreme breskva nosila naziv persijska jabuka, me%utim, u kineskoj knjievnosti uzgajanje breskve se povezuje sa vremenom od 1000-te godine pre nove ere, u knjizi poezije i pesama, u kojoj se opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim plodovima. Po svoj prilici, gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji. Evropa je najve i proizvo %ja# breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifornija) i Azija. Od evropskih drava, Italija je najve i proizvoda# breskve. Na drugom mestu je Gr#ka, a zatim panija i Francuska. U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu, sa 4,27% ukupne povrine pod ovom vo nom vrstom, iza ljive, jabuke, kruke i vinje. Tokom poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. to se ti#e ukupne proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identi#na, to je veoma dobar pokazatelj. Uvo%enje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbe%uje bolje i logi#nije raspore%ivanje ekonomskog rizika. Breskva ima veoma kratak formativni period. Stabla breskve dostiu punu produktivnost u petoj i estoj godini po sadnji. U dobrim agroekolokim uslovima obilno i redovno ra%a (3040 t/ha), to je vie nego dovoljno, s obzirom na njen relativno kratak vek eksploatacije koji se kre e od 12 do 15 godina. Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su veoma dobre, pod uslovom da se zone gajenja ograni#e na lokalitete za koje se zna da su povoljni za uzgajanje ove kulture, kao to je oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beograd i ira podru #ja u toj

stranica 1. od 38

oblasti). Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Ni, Leskovac, &a#ak, Prizren su tako% e samo neka od najpoznatijih podru#ja. Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjednako je vano uzeti u obzir zahteve trita kome je proizvodnja namejena. to se ti#e trita vo a za sveu upotrebu, akcenat se stavlja na obojenost plodova (svaka nijansa crvene se smatra dobrom), transportabilnost, trajnost i konzistentnost/ #vrsto u plodova. Zahtevi trita plodovima namenjenim prera%iva#koj industriji su sli#ni, iako je obojenost opet u prvom planu (poeljno je da plodovi budu ute boje, bez primesa crvene koja se sliva u meso ispod pokoice ili oko kotice, da mezokarp bude #vrst i da ne podlee promenama tokom i nakon prerade, da plodovi imaju dobru transportabilnost, da se dobro #uvaju u skladitu).

PODIZANJE ZASADA
Postoji nekoliko veoma vanih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za gajenje breskve. Podizanje zasada je skupa i dugoro #na investicija na koju uti#e i ve i broj spoljnih #inilaca koji se ne mogu kontrolisati. Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do 15 godina. Tokom tog perioda, zasad mora da ostvari prihod dovoljan za otplatu uloenog investicionog kapitala kao i za pokrivanje trokova za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tog razloga je od presudnog zna#aja detaljna izrada plana po kome bi se preduzeli svi neophodni koraci za podizanje profitabilnog projekta. Neka od ovih pitanja podrazumavaju slede e segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipa zemljita i orijentacije zasada, detalji u vezi sa prethodnim proizvodnim kulturama na tom mestu/ ponovna sadnja na istom mestu, potencijalne bolesti koje e se preneti iz prethodnog zasada; obratiti panju na vremenske uslove, topografiju terena u odnosu na terene u neposrednoj blizini, raspoloivost visoko kvalifikovane radne snage sposobne da odgovori visokim tehni#kim zahtevima proizvodnje, postojanje adekvatne infrastrukture (putevi, hladnja#e sa kontrolisanom atmosferom za brzo hla%enje i skladitenje plodova pre plasiranja na trite), i tome sli#no. Verovatno najvaniji ograni#avaju i faktor izvan #ovekove kontrole, su klimatski uslovi odre% enog podru#ja.

KLIMATSKI USLOVI Breskva je najosetljivija vocna vrsta u poredenju sa ostalim vocnim vrstama. Parcela ne sme da bude na mestu koje je izloeno ja#im mrazevima tokom zime ili prole a, kada su mogu a ote enja cvetova ili tek zametnutih plodova. Istovremeno, neophodno je da temperatura u

stranica 2. od 38

zasadu bude ispod 70C izvesno vreme tokom perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionom periodu. Da li e gajenje breskve biti uspeno ili ne, zavisi od u #estalosti i ja#ine mrazeva tokom jeseni, zime i prole a. Produeni periodi toplog vremena u jesen pra eni preobilnim padavinama mogu odloiti proces sazrevanja stabala, #ime se stvaraju uslovi za ozbiljnija ote enja tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka ve i samih stabala. Tokom perioda mirovanja, stabla breskve podnose teperature i do -26,60C bez ozbiljnijih ote enja. Medutim, usled naleta toplijeg vremena, koren stabla po #inje da upija vodu, razblauju i koncentraciju elijskog soka. Tkivo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Temperature ispod ta#ke smrzavanja su naj#e e posledica inverzije temperature vazduha. Delovi parcele u udolici su podlonije ote enjima od mrazeva jer se hladan, gu i vazduh tu sputa i due vreme zadrava, pogotovu kada je vazduna drenaa oteana zbog umaraka ili gra%evinskih objekata. Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenolokog razvoja. Pupoljci u po #etnoj fazi bubrenja e bolje podnositi nie temperature nego pupoljci u periodu punog cvetanja. Kao to je prikazano u tabeli 1, prvi red brojeva odnosi se na temperature koje e prouzrokovati odumiranje 10% pupoljaka u datoj fenolokoj fazi razvoja pupoljaka. U drugom redu su date temperature koje e prouzrokovati odumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnoj fazi. Prilikom odre% ivanja lokaliteta za gajenje breskve veoma je vano uzeti u obzir #injenicu da temperatura raste sa visinom. Nadmorska visina nije toliko zna#ajna koliko uzdignutost terena na kome je zasad, u odnosu na okruenje u neposrednoj blizini. &ak i najneznatnija temperaturna razlika moe se, a #esto tako i biva, zna#ajno odraziti na preivljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i na potencijalne prinose. Tabela:Kriti#ne niske temperature po fazama razvoja pupoljaka kod breskve.

Breskve izdre zimske mrazeve, zavisno od porekla sorte, podloge, klime i zemljita, u pripremnoj fazi -17 do -19C0 u fiziolokoj -23 do - 27,3C0 i u prinudnoj fazi zimskog odmora - 6 do - 120C. U kruni i na stablu breskve je najizdrljiviji na mraz kambijum ispod debele kore, a najosetljivji su prema mrazu plodnici tu#kova u cvetnim pupoljcima. Zatvoren cvet u kruni#nim listi ima izdri kratkotrajne kasne mrazeve -3 do - 5C0; otvoren cvet izdri -2,2 do -3C0 i zatvoren cvet u #ai#nim listi ima izdri - 4 do -5,5C0. Zametnuti plodovi veli#ine lenika (na prvoj etapi razvitka) izdre mrazeve - l,0 do -l,7C0.

stranica 3. od 38

Koren bresaka je prili#no osetljiv na mrazeve. Porasni koren izmrzava na - 4- do -50C; skeletni na - 0 do -12C0, i to zavisi od njegovog rasporeda u zemlji i debljine korena njemu, a usisni koren promrzava na na 1,5 do - 50C

stranica 4. od 38

Izdrljivost breskve prema sui Ve ina krupnoplodnih sorti bresaka su osetjive na suu. Prema sui su osetljive sorte bresaka utog mesa srednje kasnog i kasnog zrenja od belomesnatih sorti ranog i srednje ranog zrenja. Posebno su osetljive nove uto mesnate ameri#ke sorte na duu suu u julu i avgustu, te u takvim uslovima #esto ra%aju periodi#no ili daju vrlo niske prinose, a plodove sitne i slabog kvaliteta. Sua nanosi veliku tetu breskvama za vreme cvetanja i zametanja plodova, a zatim za vreme nalivanja plodova (na mesec dana pre po #etka zrenja), te za vreme zrenja izaziva prevremeno kod nekih sorata otpadanje zrelih plodova. Prose#an godinji nivo padavina za podru #ja koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje breskve kre u se od 556 mm (Pali -Subotica) do neto manje od 716 mm (Kraljevo) po svoj prilici, ove koli#ine padavina mogu biti dovoljne za odravanje visoke produktivnost zasada na parcelama na kojima se primenjuju adekvatne pomotehni#ke i agrotehni#ke mere. Faktori kao to su koli#ina padavina, preobilna rodnost i izvesne karakteristike zemljita (poroznost i vododrni kapacitet) mogu lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu ograni#avaju i faktor u pogledu ostvarivanja proizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanje moe biti potrebno, naro#ito u najkriti#nijim fazama rasta i razvoja ploda. Slike: 1,2,3,4,5 i 6 - Fenoloke faze razvoja breskve:

stranica 5. od 38

stranica 6. od 38

MORFOLOKE OSOBINE BRESKVE Drvo breskve izraste 2 5, izuzetno 9m u visinu, a pre#nik krune dostie 3 7m. Breskve imaju tipi#ne oblike krune u svake sorte. Postoje sorte sa okruglom, iroko okruglom, pljosnatom, re%e kupastom i piramidalnom krunom. U mladih stabala kruna je gusta, a u starih je obi#no retka. Rodne gran ice bresaka. Breskve donose glavni rod na meovitim gran#icama. Do po#etka pune rodnosti neke sorte rode i na prevremenim gran#icama, a posle delimi#nog promrzavanja rodnih pupoljaka i na majskim kiticama. Vodopije se ostavljaju za zamenu starijih, promrzlih, delimi#no povre% enih grana u kruni breskve. U ostalim slu#ajevima one se reu u osnovi. Pupoljci. Na kolencima meovitih gran#ica i prevremenih gran#ica razvijaju se po dva sa strane cvetna i jedan izme%u njih vegetativni pupoljak, a na majskim kiticama po dva do pet, zbijenih pri vrhu sa strane, su cvetni, a vrni je vegetativni (porasni); u cvetne gran#ice se razvijaju sa strane 5 8 cvetnih, a vrni je porasni; na slamastim gran#icama, koje se retko zadravaju u kruni za rod posle rezidbe, razvijaju se pojedina#ni cvetni ili porasni pupoljci na kolencima. Cvetni pupoljci se ravnomerno razvijaju, po celoj duini meovite gran#ice u vecini sorti bresaka, re%e se razvijaju samo po sredini ili pri vrhu ili u donjoj tre ini. Njihovo formiranje zavisi prvenstveno od sorte, ali nije isklju #en uticaj ekolokih #inilaca (klima i zemljite). Listovi. Listovi bresaka se razvijaju na mladarima u spiralnom rasporedu na kolencima. Oni se nalaze na kratkim peteljkama. Liske im izrastu u duinu 4 7 cm, a u irinu 2 3 cm, sa nazubljenim obodom i u nekih sorti su naborane. U osnovi liske, u ve ini sorti, razvijaju se 3 8 bubreastih ili loptastih lezdica crvenkaste ili u kaste boje. Cvet. Iz jednog pupoljka najce e se razvija samo jedan, re% e dva cveta. Postoje sorte sa zvonastim i sorte sa ruastim cvetovima. Zvonasti cvetovi imaju sitnije i uspravne kruni#ne listi e, a ruasti imaju krupnije i povijene kruni#ne listi e crvenkaste boje. Neke ukrasne forme imaju pun#aste (pune cvetove brojnim kruni#nim listi ima) svetlocrvene boje, koje imaju po tri tu#ka u jednom cvetu. U ostalih sorti cvet ima kratku peteljku, lou i na njoj 5 #ai#nih, 5 kruni#nih listi a, 28 42 pranika i po 1, rede 2 tu#ka. U ve ine sorti ig tu#ka se nalazi u ravnini antera pranika. Plodnik tu#ka je maljav u pravih bresaka, a bez malja je u nektarina. Plod. Svaka sorta bresaka ima tipi#an oblik i krupno u ploda. Najve i broj sorti imaju okrugle, izdueno okrugle, tikvi#aste ili izduene sa povijenim vrhom, a re%e neke sorte imaju pljosnate plodove. Razne sorte bresaka imaju plodove razli#ite veli#ine sitne 60 70 g, srednje krupne 70 90g, krupne 100 190g, i vrlo krupne preko 200 grama. Plod breskve je prava kotunica. Njega deli na dva nejednaka dela trbuni av po duini. On je sastavljen iz kratke peteljke, pokoice, mesa i kotice. Pokoica je krem boje u belomesnatih, a u

stranica 7. od 38

utomesnatih je uta, narandasta, bledouta sa crvenim prelivom. Ona je maljava u bresaka, a glatka je u nektarina.Lako se odvaja od mesa ploda u punoj zrelosti ili posle blaniranja. Meso ploda u belomesnatih sorti je krem boje, a u utomesnatih je uto, zlatnouto, cilibarno ili narandasto, protkano crvenim ili rui#astim ilicama, a rumeno oko kotice. Ono je u nekih sorti #vrsto, #esto i gumeasto, a u ve ini sorti je so#no, mekano, slatko kiselo slatko i vrlo prijatne arome. Kotica je izbrazdana izuvijanim brazdicama sa ponekim ve im udubljenjem u pojedinim ljebovima. Ima otar ili zaobljen vrh, dok je osnova malo zaobljena. Ona se u nekih sorti lako odvama od mesa, a u nekih se delimi#no odvaja ili je srasla s mesom. Prva grupa sorti se zovu cepa#e, a druga glodue. Koren breskve je mesnat, ut sa cimetastom nijansom ili je pokriven sa ljubi#astom nijansom, razgranat i ili#ast. Raste preteno u povrinskim slojevima zemlje na dubini 20 60 sm, to zavisi od sastava zemljita. Ima jaku apsorpcionu mo . BIOLOKE OSOBINE BRESKVE

Rodnost. Drvo breskve prorodi u 3 4. godini posle sadnje. Njegova rentabilna rodnost traje, zavisno od sorte, podloge, zemljita i klime, 12 25 godina. Danas selekcionari stvaraju u svetu mnogobrojne nove sorte bresaka, koje su rodnije i daju kvalitetnije plodove rentabilnije su za gajenje, te zbog toga treba to pre zamenjivati stare sorte u proizvodnji sa novim, a najkasnije posle 12 15 godine kori enja breskvika. Prinosi.,br> Drvo breskve u punoj rodnosti daje 30-60 kg kvalitetnih plodova. Izuzetno razvijena stabla breskve iz semena rode i po 200-300 kg plodova za industrijsku preradu (sokovi) ili za proizvodnju rakije. Na plantaama u naoj zemlji postignuti su prinosi na srednje plodnom zemljitu 12 24.000 kg po hektaru. U sunim rejonima, bez mogu nosti za navodnjavanje, prinosi u bresaka su promeljivi i obi#no se proizvodnja breskve nalazi na donjoj granici rentabilnosti. Porast i razvitak breskve. U prvoj godini posle sadnje drvo breskve ima prili#no slab prirataj mladara. Naro #ito je oslabljen prirataj u breskve posle kasne prole ne sadnje u krajevima sa povremenom suom, bez mogu nosti za navodnjavanje plantae. Ja#i prirast se javlja od druge do pete godine posle sadnje. Radi toga u tim godinama treba posevetiti ve u panju oko formiranja krune i rezidbe bresaka. Vegetacija u breskve. Vegetacija u breskve po #inje listanjem i cvetanjem. Ovim ivotni proseci odvijaju se u nekim

stranica 8. od 38

godinama istovremeno, izuzetno se odvija ranije listanje, odnosno ranije cvetanje. Listanje i cvetanje se odvijaju sa porastom srednje dnevne temperature u breskviku preko 8 - 100C u trajanju od 15 do 22 dana, ra#unatih od 1.februara teku e godine. Cvetanje. Breskve cvetaju naj#ece kod srednjih dnevnih temperatura 9,3 13,8C0. Cvetanje im traje, zavisno od temperature, sorte, podloge, starosti stabala, izloenosti suncu i strmini poloaja, od 6 do 26 dana. Breskve znatno due cvetaju posle ja#e sue u prethodnoj vegetaciji, posle delimi#nog promrzavanja rodnih pupoljaka i u mladih stabala, koja su na po #etku rodnosti. Sume temperature cvetanja su 167,0 273,80C. Opraivanje i oplodnja u bresaka. Ve ina sorti bresaka su samooplodne. U nekih se sorti oprauju igovi pri otvaranju cvetova, a re% e, ukoliko su rasprsle antere, u zatvorenom cvetu. Ve ina proizvo% a#a bresaka je zapazila da se razvijaju krupniji i lepe obojeni plodovi posle opraivanja cvetova sa cvetnim prahom drugih sorti, koji prenose p#ele i drugi insekti za vreme cvetanja. U naprednim zemljama u breskvik se unose konice sa p#elama, u cilju potpunije oplodnje cvetova za vreme cvetanja. Pri tome su zapaeni i ve i i kvalitetniji prinosi bresaka. Oplodnja u cvetovima bresaka se odvija 20-48 sati posle opraivanja po toplom i sun#anom vremenu. Iz 100 opraenih cvetova razvija se u samooplodnih sorti 40 80, a u stranooplodnih 15 30 plodova. Zbog toga je potrebno vie radne snage utroiti na prore%ivanje plodova u privih sorti bresaka, to poskupljuje njihovu proizvodnju. Razvitak plodova u breskve. Plodovi bresaka se razvijaju iz oplo% enih cvetova, izuzetno u nekih sorti partenokarpno (bez oplodnje). Oni u svom razvitku prolaze kroz vie etapa. -U prvoj etapi elije se intenzivno umnoavaju mitoti#nom deobom u zametnutom (zavezanom) plodu. Ona traje, zavisno od sorte i uslova uspevanja breskve, 3 5 nedelja; u sorti ranog zrenja je kra a, a u sorti kasnog zrenja je dua. Za vreme ove etape drvo breskve treba da je obezbe%eno sa potrebnim azotnim, fosrofnim i kalijumovim %ubrivima. Vri se prore%ivanje plodova. -U drugoj etapi se izdvajaju po funkciji pojedini slojevi elija u tkiva. Po#inju da se ocrtavaju pojedini slojevi budu eg mesnog dela ploda i uve avaju se delovi budu eg semena. Ova etapa traje, zavisno od sorte, 3 4 nedelje. U ovoj etapi razvitka plodova treba izvriti poslednje dopunsko prore%ivanje plodova, ako je u prvom prore%ivanju ostavljeno mnogo na pojedinim gran#icama. -U tre#oj etapi nastaje naglo pove avanje zapremine elija i parnhimskog tkiva u mesnatom delu plodova, u kome se nagomilavaju rezervne hranljive materije (skrob, encimi,vitamini, kiseline, glikozidi, protopektini, mineralne materije, hormoni rasta i dr.). Dua sua u to vreme smanjuje mesnati deo ploda, a kotice su krupnije. Plodovi ostaju sitni i loeg su ukusa. Mesnati deo ploda u to vreme ima veliku sposobnost porasta. Jedno zalivanje u to vreme pove ava teinu plodova za 30% u odnosu na nezalivane breskve. Ova etapa traje oko mesec dana. -U etvrtoj etapi od skroba i drugih rezervnih materija postaju eceri, boje, mirisi i li jednostavno re#eno, plod po #inje da sazreva. Ova etapa je otegnuta u sorti ranog zrenja i traje oko 15 20 dana, a u sorti kasnog zrenja je znatno kra a. U ovoj etapi se menja zelena boja plodova u krem ili narandastu. Za dalja trita i za kompote plodove treba brati u ovoj etapi. -U petoj etapi protopektin se hidrolizira na pektin. Zidovi mesnatog dela ploda omekavaju, plod postaje mekan i nesposoban za dui transport i za due #uvanje. Na kraju ove etape plod potamni, a u

stranica 9. od 38

mesnatom delu se stvara alkohol, naro #ito oko kotice. Ova se etapa razvitka plodova naziva jo i odumiranje plodova (prezrelost). Ona je znatno kra a na povienoj temperaturi u sorti ranog zrenja, a u dua je u sorti kasnog zrenja na temperaturi oko nule. Prema trajanju razvitka plodova breskve se dele na: vrlo rane (koje sazrevaju sredinom juna), a plod im se razvija 6575 dana, srednje rane 80-90 dana, srednje kasne 90-120 dana, kasne 130-140 dana i vrlo kasne preko 150 dana. Lastarenje. Brzi porast mladara u breskve zapaa se 1015 dana posle cvetanja. Intenzivan porast mladara u rodnog drveta breskve traje 40-60 dana, a u mladih stabala #esto do kraja avgusta. Kasni porast mladara moe biti tetan u rejonima gde zima po #inje rano. Oni obi#no promrzavaju od mraza u toku zime. Osim tetnosti od izmrzavanja, stabla sa produenim periodom porasta mladara kasnije prorodevaju, a pritom se na njima obrazuju malobrojni rodni pupuljci. U cilju ubrzavanja zavretka porasta i zdrvenjivanja mladari se u takvim uslovima zakidaju u avgustu ili krajem jula, a breskve se prihranjuju fosfornim %ubrivima ili se u to vreme oni povijaju. Obrazovanje cvetnih za etaka u pupoljcima bresaka. Na kolencima mladara uve avaju se po dva postrana pupoljka u pazuhu lista. U njima se obrazuju cvetni za#eci od 20. jula, re%e od po#etka avgusta, pa sve do kraja avgusta ili po #etka septembra. Oni se prvo obrazuju u pupoljcima na sredini mladara, a najkasnije na prevremenim gran#icama. Posle toga oni se pove avaju sve do zimskog odmora njihovog porasta u trajanju 35 nedelja. Na mladaru u porastu obrazuju se retki cvetni pupoljci. Za ovaj proces breskve troe velike koli#ine azota, fosfora i kalijuma, te ih u to vreme treba obezbediti %ubrenjem na mesec dana pre po#etka njihovog obrazovanja. Kasno prihranjivanje azotnim %ubrivom produe porast mladara, time se odlae po #etak obrazovanja rodnih pupoljaka. Breskve ulaze u zimski odmor sa obrazovanim za#ecima pranikovih kesica i svih delova tu#kova, a u povoljnim godinama i sa za#etkom semenog pupoljka u plodniku. Listopad. Skra ivanjem dana i padom srednje dnevne temperature pri kraju jeseni, asimilacija lista breskve postepeno slabi. Iz lista, se, u to vreme povla#e rastvorijivi oblici mineralnih soli i organskih materija, a nagomilavaju se soli kalcijuma i silicijuma. List pouti ili pocrveni i postepeno otpada. Sun%erast sloj na grani izmedu peteljke i gran#ice se sasuuje i list pod sopstvenim teretom otpada. Listovi prvo otpadaju na majskim kiticama u unutranjosti krune u rodnog stabla, a najdocnije otpada sa prevremenih gran#ica i vodopija u rodih stabala. Posle listopada, drvo breskve ulazi u zimski odmor. Zimski odmor breskve. Drvo breskve u zimskom odmoru prolazi kroz pripremnu, fiziolosku i prinudnu fazu. Pripremna faza traje, u ve ini naih rejona, od oktobra do po#etka decembra; fizioloka faza traje od po#etka decembra do kraja druge dekade februara, izuzetno nekih godina, do kraja marta; prinudna faza drveta breskve traje od kraja februara pa sve do sredine aprila, re% e do kraja marta. Prihranjivanje azotnim %ubrivima treba da se obavi na mesec dana pre po etka cvetanja bresaka. Breskve se reu u prinudnoj fazi zimskog odmora, u rejonima gde se pojavljuju ja #i mrazevi. Period dozrevanja semena. Seme breskve dozreva za proklijavanje u poluvlanom supstratu (#ist re#ni pesak ili zemlja), na temperaturi 3-70C u trajanju 120150 dana (4-5 meseci). Posle dozrevanja, seme breskve proklijava u poluvlanom pesku ili u zemiji na temperaturi 12180C u roku od 1015 dana. ISTORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODIE ZASAD

stranica 10. od 38

Poznavanje istorijske prolosti parcele u pogledu vrsta koje su na njoj gajene u prethodnim godinama nam daje indikaciju o predvi%anju potencijalnih faktora rizika (teto #ine, oboljenja, korov, produktivnost) u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste vo ne vrste tokom vie godina moe prouzrokovati zna#ajne i nesavladive teko e, usled obrazovanja specificnih uslova mikro-ekosistema sredine koji su uglavnom posledica gajenja samo jedne iste vrste koje podrazumevaju primenu istovetnih agrotehnickih mera odravanja zasada. Zapravo, usled suzbijanja istih teto#ina identi#nim preparatima tokom vie decenija vrlo je mogu e da su se obrazovale populacije teto#ina koje su razvile potpunu rezistentnost na preparate predvidene planom za zatitu od teto #ina. Na takvim parcelama stabla su manje bujna, slabo radaju, a zastupljenost teto #ina i oboljenja je visoka. Da bi se izbegli brojni problemi, najbolje je na takvim parcelama ne podizati vo njak neposredno nakon kr#enja prethodnog zasada, ve tokom nekoliko godina rotirati povrinske useve, kao to su kukuruz, ra, sudanska trava, ecerna repa i druge useve koji zahtevaju godinju kultivaciju. Obradom zemljita odstrani e se ostaci korenovog sistema prethodnih zasada, #ime e se sniziti stepen zastupljenosti primarnih izaziva #a zaraze velikog broja oboljenja koja se prenose putem zemljita. Obradom zemljita e se izmeniti struktura nematoda, eliminisa e se u potpunosti prisustvo primarnih izaziva#a izvesnih teto #ina, kao to je breskvin smotavac i oboljenja poput trulei plodova . Fumigacija zemljita, kao mera obrade zemljita pre sadnje, je efikasan postupak u suzbijanju nematoda, korova, insekata i nekih oboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti krajem leta, nakon to se zemlja preore ili rigoluje, ili u jesen, kada je zemljite prili#no suvo, ali jos uvek dovoljno toplo da osigura efikasnost preparata. NAGIB Jedan od vanih faktora na koje treba obratiti panju je nagib i njegova geografska ekspozicija ili orijentacija nagiba. Na brdovitim terenima sa blagim nagibom vazduna drenaa kao i drenaa zemljita su dobri. Geografska orijentacija zasada je odgovorna za stvaranje mikro-klimatskih uslova koji mogu da uti#u na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke, po #etak vegetacije u prole e, cvetanje, potencijal rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova. Parcele sa junom ili jugozapadnom ekspozicijom se u prole#e bre zagrevaju, podsti#u i ranije kretanje vegetacije, to moe dovesti do pove ane osetljivosti pupoljaka na rane prole ne mrazeve i rezultirati u manjim ili ve im gubicima u prinosima. to se ti#e prednosti, plodovi koji se uzgajaju na terenima usmerenim ka zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, to mogu ava postizanje vie cene na tritu. Na lokalitetima gde su rani prole ni mrazevi normalna pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje reenje. Zaista, stabla e se malo due zadrati u periodu mirovaja, ali e zato ve ina pupoljaka ostati u dobrom, vitalnom stanju, sa visokim potencijalom za zametanje plodova i redovnije plodonoenje. Na takvim terenima, gubitak u prinosima je pre povremena nego stalna godinja pojava. Za uspevanje bresaka najpovoljniji su rejoni sa dosta osun#avanja preko leta, sa stabilnom temperaturom u toku vegetacije, u prole e i preko zime, gde ne pada temperatura preko -22 do -25 stepeni C. Najpovoljniji su rejoni sa srednjom dnevnom temperaturom za vreme razvitka i zrenja plodova od 18-23 stepena C. Ako sazrevaju pri niim temperaturama, onda su im plodovi kiseli, u nekih sorti i bljutavi, bez arome, a pri sazrevanju preko 27 stepeni C, postaju branjavi i bljutavi. Ako plodovi bresaka sazrevaju za vreme visokih temperatura, zrenje je tako brzo da skoro preko no i sazru i smekaju, te ubrzo gube sposobnost za dalji transport. Na taj na#in su proizvo%a#i izloeni velikim gubicima u proizvodnji bresaka. Zbog toga, pri planiranju podizanja plantaa bresaka treba analizirati desetogodinji prosek srednjih i

stranica 11. od 38

maksimalnih temperatura na najblioj meteorolokoj stanici u tom kraju i prema tome izvriti izbor bresaka #ije je zrenje pre, ili posle pojave tih visokih temperatura. IZBOR MESTA ZA PODIZANJE VO&NJAKA Pravilan izbor mesta za podizanje vo njaka uklju #uje: ODABIR POLOAJA Za normalan rast i razvitak vo #aka, budu#i zasad bi trebao da ima u toku cele godine dovoljne koli ine sun eve svetlosti, lagano strujanje vazduha-vazdunu drenau i da je zati#en od dominantnih toplih i hladnih vetrova. Posebnu opasnost predstavlja podizanje vo #njaka u zoni vazdunih bara gde dolazi do stagniranja hladnih vazdunih masa i do inverzije temperatura. EKSPOZICIJA TERENA (okrenutost stranama sveta)Juna ekspozicija u naim uslovima je najtoplija, te se na njoj pojavljuju najvie temperature vazduha i zemljita, u prole#e se brzo osloba%a snega, ranije kre#e vegetacija, ali ima najmanje zalihe vode, a ujedno su isparavanja najve#a. Suprotno junoj, severna ekspozicija je najhladnija, na njoj se pojavljuju najnie temperature vazduha i zemljita. Na zapadnoj strani(naro ito jugozapadnoj) oscilacije temperature su bre i ve#e, nego na isto noj, jer se zapadna strana bre hladi po zalasku sunca. INKLINACIJA(PAD)TERENA (odnos izm%u visinske razlike dve ta ke na terenu i horizontalnog rastojanja izme%u tih ta aka)Vrlo je bitna kod iskoritavanja zemljita. Tako zemljita 0-5 stepeni inklinacije, normalno se iskoritavaju kada su u pitanju vo#njaci (ravni tereni), 5-15 stepeni potrebna je obrada po izohipsama 15-30 stepeni, obavezno je trasiranje za podizanje vo #njaka, dok ve#e od 30 stepeni u obzir dolaze samo ume i travnjaci. Za uspevanje bresaka su najpodesniji juni, jugoisto#ni poloaji, izuzetno u rejonima sa dugim osun#avanjem preko leta, mogu se koristiti zapadni i #ak severni poloaji, a tzreba izbegavati jugozapadne poloaje u rejonima sa jakim mrazevima u drugoj polovini zime. Ovi poloaji treba da su sa padom strmine 5-8 stepeni.Ve e strmine mogu se pre sadnje terasirati. ZEMLJITE ZA UZGOJ BRESKVE Breskva se moe gajiti na raznim tipovima zemljita, pod uslovom da se za svaki tip zemljita koristi adekvatna podloga. to se ti#e koti#avih vo nih vrsta, najbolji rezultati se postiu na dobro propustljivoj, dubokoj peskovitoj ilova#i, sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima izme%u 6 i 7. Breskve suosetljive na prisustvo soli u zemljitu. Naro#ito su osetljive prema slanoj praini, koju vetar nanosi na list, kada duva sa mora prema kopnu. Breskve na kre#nom zemljitu, na podlozi od breskve iz semena i na denarici, pate od hloroze u rejonima sa visokom temperaturom preko leta i za vreme due sue. One neto bolje podnose kre#na zemljita, u takvim uslovima, na podlozi od gorkog badema. Breskve imaju veliku potrebu za azotom, fosforom, kalijumom, magnezijumom i drugim elementima. Posebno imaju velike potrebe za azotom koga ugra%uju u mnogobrojne cvetne pupoljke i bujne letoraste, a zatim u jezgro semenki. Azotna %ubriva se dodaju na mesec dana pred cvetanje, zatim pred junsko otpadanje u vidu prihranjivanja, a najkasnije na mesec dana pred zrenje kasno zrelih sorti i na mesec dana pred po#etak obrazovanja cvetnih za#etaka. Kasno prihranjivanje azotnim % ubrivima odlae po#etak zrenja, a u ranih sorti se pojavljuje u otegnuto zrenje u kruni, to nanosi velike tete u samoj proizvodnji, jer se gubi na ceni, kvalitetu plodova i utroku radne snage oko berbe plodova u vie navrata, a produuje i vegetaciju. U to vreme breskve treba obezbediti sa dovoljno fosfora i kalijuma.

stranica 12. od 38

Za uspevanje bresaka su najpovoljniji laki tipovi zemljita (ilovasto peskovito, ili peskovito ilovasto zemljite) sa niskim nivoom podzemnih voda. Teki tipovi zemljita, a naro #ito podzoli sa nepropusnim slojem, nepodesni su za gajenje bresaka bez prethodne melioracije. Teki tipovi zemljita popravljaju se sa obilnijim %ubrenjem sa stajnjakom i dubokom obradom zemlje; podzoli se popravljaju dubokom obradom koja unitava nepropusni sloj, obilnijim % ubrenjem sa stajnjakom i dodavanjem kre#a (kalcifikacijom) prema hidrolitifikom aciditetu, do neutralizacije tetnih kiselina. Za uspevanje bresaka su najpovoljnija zemljita sa plodnim orani#nim slojem dubokim najmanje 60-70 sm, a nivo podzemne vode najblii za vreme maksimalnog vodostaja 1,5-2 m. Kre#na zemljita mogu se koristiti za gajenje bresaka samo na podlozi od gorkog badema. Breskve se mogu gajiti i na peskovitom zemljitu. Zemljite, posle kr#enja bresaka, kajsija, ili drugih koti#avih kultura, moe se koristiti za gajenje bresaka tek posle odmora od 7-9 godina. Za to vreme treba na njemu sejati detelinu, lucerku i okopavine. Na takvom zemljitu breskva se moe saditi i ranije, ali najmanje 3 godine posle kr#enja starog zasada, s tim da se breskva kalemi na drugu podlogu u odnosu na raniju. Ako je zasad ranije sa% en na podlozi od vinogradarske breskve, pri ponovnom podizanju breskvika, treba da se uzme podloga od badema, ili denarike. Uopteno govore i, vo na stabla ne podnose slabo drenirana zemljita (glineni horizont, nabijenost zemljita kao posledica viegodinje intenzivne obrade i tretiranja zemljita, itd.) to za posledicu ima zabarivanje, zasi enost zemljita vodom, naro#ito u toku vegetacije. Glineni nepropustljivi horizont je sloj materijala nalik steni, i moe biti debljine od 20 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji onemogu ava drenau. Ukoliko se nalazi u povrinskom sloju zemljita, na dubini od najvie 120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno ponoviti postupak. Dubokim oranjem se poboljava situacija nastala kao posledica nabijenosti zemljita ili prisustva nepropustivog sloja gline. Drenaa zemljita se moe poboljati postavjanjem drenanih cevi ili sadnjom na uzdignutim lejama. Kod drenanog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvina voda usmerava prema perforiranim cevima, a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru stru #notehni#ku osposobljenost, a #esto predstavlja i prili#no skupu investiciju. Odravanje cevi u proto #nom stanju bez prisustva zemlje i drugog otpada moe da bude po prili#an izazov. Drugi, sasvim uspean metod, je sadnja na uzdignutim lejama. Leje se uzdignu za oko 50 cm od povrine zemljita dovoljno da se masa korenovog sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda #ime se izbegava potencijalni problem trulei korena. Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jer zemljite na uzdignutim lejama se brzo isuuje. IZBOR I ODRAVANJE SADNOG MATERIJALA Dobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne zna#i nita drugo do u svakom pogledu dobar i profitabilan zasad. Drugim re#ima, ne treba tedeti novac kada se dode do sadnica dobrog kvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdravstvenog statusa je inicijalna investicija koja se d lako opravdati, a obezbe%uje otpla ivanje ulaganja tokom #itavog perioda eksploatacije zasada. Dobro razvijene sadnice breskve su srednje visine, pre #nika 2 2,5 cm, sa dobro razvijenim prevremenim gran#icama. Sadnice sa ve im pre#nikom su tako% e dobre, ukoliko su adekvatno odravane i nemaju ote enja od niskih temperatura nastalih kako u polju tako i u skladitu. Velika je verovatno a da ce sadnice manjeg pre#nika debla imati ve i procenat izumiranja nakon sadnje i, zbog nedostatka vitalnosti i snage da prevazi% u stres nakon presa%ivanja, naro #ito ako se sadnja obavlja na suvom zemljitu pod susnim uslovima u godini sadnje.

stranica 13. od 38

Sadnice se obi#no vade iz zemlje u jesen, i mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju u skladite. Sadnice se, tako% e, mogu utrapiti do sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap, postavljaju se u rovove na mestima dobro zati enim od vetra, i sa zemljitem koje ima dobru drenau. Preporu #uje se trapljenje na severnim stranama, kako bi se spre#io preran prekid zimskog mirovanja u rano prole e. Iz istog razloga, vrhovi sadnica treba da budu okrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i ve i deo debla treba dobro pokriti zemljom kako bi se spre#ilo eventualno izmrzavanje tokom zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostati dobar deo prole a, do vremena presa% ivanja na stalno mesto. ODRE(IVANJE SISTEMA UZGOJA Pored o#iglenih faktora sredine, planiranje i odre% ivanje sistema uzgoja zasada je velikim delom uslovljeno stepenom tehni#ke, hortikulturne osposobljenosti proizvodja#a i njihove sigurnosne zone gde se oni ose aju sposobnim da udovolje visokim tehni#kim zahtevima proizvodnog sistema. Cilj odre% ivanja sistema uzgoja je u tome da se obezbedi maksimalna izloenost sun#evim zracima jer je to neophodno da bi se obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvetnih pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova i dobre produktivnosti. Uopteno govore i, zasadi breskve se mogu svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gustinom sadnje, zasadi sa srednjom gustinom sadnje i oni sa gustom sadnjom. Zasadi sa standardnom gustinom sadnje Za zasade sa standardnom gustinom sadnje karakteristi#no je ve e me%uredno rastojanje, kao i rastojanje unutar reda. Sa istorijske ta#ke gledita, najrasprostranjeniji uzgojni oblik je kotlasta kruna ili vaza, pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. Takav uzgojni oblik zahteva veliki prostor, obezbe%uje prostranu otvorenu krunu koja je dobro osun#ena. Ovaj uzgojni oblik pogoduje naro#ito sortama koje same po sebi imaju izraenu bujnost i produktivnost, i koje trae veliki prostor za rast. Stabla gajena pod ovim uzgojnim oblikom daju plodove odli#nog kvaliteta. Zasadi sa srednjom gustinom sadnje Zasade sa srednjom gustinom sadnje karakterie potreba za manjim prostorom, sa tendencijom pove anja produktivnosti stabala u prvim godinama po sadnji. Postoji nekolicina uzgojnih oblika koji spadaju u ovu kategoriju. Jedan od naj#e ih predstavlja kombinaciju standardnog uzgojnog oblika kotlaste krunesa manjim rastojanjem unutar reda, obicno 3 x 4 m, a glavne skeletne grane se formiraju tako da imaju tendenciju uspravnog rasta. Ovaj uzgojni oblik izuzetno pogoduje sortama slabe bujnosti, ili stablima posadenim na zemljitima sa relativno malom koli#inom hranljivih materija. Vremenom, ova ve a gustina sadnje moe postati smetnja prilikom svakodnevnog odravanja i nege zasada (prilikom prskanja, rezidbe, berbe, itd.). U krajnjem slu#aju, neophodno je ukloniti svako drugo stablo da bi se obezbedio prostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala. U protivnom, zbog velike gustine krune i zasen#avanja dolazi do do umiranja donjih ramenih grana a smim tim i do smanjvanja rodne povrine i proizvodnog potencijala. Zasadi sa gustom sadnjom Nastojanje da se uve a produktivnost u prvim godinama po sadnji i time ubrza povra aj uloenog kapitala rezultiralo je eksperimentisanjem sa razli #itim uzgojnim oblicima i ve om gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnih oblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u praksi nisu ispunili o#ekivanja. Uopteno, ovi uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome da li zahtevaju naslon ili ne. Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici palir i tatura, centralna vo %ica, kalifornijski V sistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i nekolicina drugih o kojima ovde ne e biti re#i. Sistemi sa centralnom vo%icom

stranica 14. od 38

Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je sistem sa centralnom vo%icom sa rastojanjem unutar reda od 2,5 3,5 m i 4,5 5,5 m izme%u redova. Nalik je istom sistemu koji se primenjuje kod jabuke. Plodovi se obrazuju na vo%ici i na kratkim lateralnim rodnim granama koje se obnavljaju godinjom rezidbom. Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj to stabla imaju tendenciju da se me%usobno zasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sopstvene krune. Ovaj uzgojni oblik moe biti od interesa za predele sa velikim brojem sun#anih dana tokom godine. Vertikalni V sistem Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom kalifornijski V sistem. Dve glavne ramene grane obrazuju V oblik usmeren niz red. Svaka od tih grana oblikuje se po sistemu centralne vo %ice. Rastojanje u redu je priblino 2,5 3,5 m, dok se me%uredno rastojanje kre e izme%u 4,5 i 5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehanizovanoj rezidbi i kori enju platformi za berbu. Ovakav na#in uzgoja zaista daje ve e prinose po hektaru u prvim godinama po sadnji. U poznijim godinama dolazi di istih problema u vezi sa zasen#ivanjem kao i kod sistema sa centralnom vo%icom, to bi sveukupno moglo da dovede do skra enog veka eksploatacije zasada. Perpenndikularni V sistem Ovaj uzgojni oblik u sutini identi#an je kalifornijskom V sistemu. Razlika je u usmeravanju glavnih skeletnih grana. One se razvode pod uglom od 900 u odnosu na red. Najce e me%uredno rastojanje je 5,5 6,6 m, a unutar reda 1,5 2,5 m. Sistemi koji zahtevaju naslon Za palir je karakteristi#no formiranje rodnih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik zahteva intenzivno odrvanje. Nije najpogodniji za breskvu. Tatura je sistem veoma sli#an upravnom V-sistemu. Posmatrano sa aspekta popre#nog preseka, red podse a na slovo Y. Glavne skeletne grane su naslonjene na icu i razvedene pod uglom od 600 u odnosu na horizontalu, to omogu ava dobru izloenost sun#evim zracima. Rastojanje u redu se kre e izmedu 0,6 1,2 m, a izme%u redova 5,5 6,5 m. Dobre strane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje krune i mo nost hvtanja velike koli#ine svetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog drveta, rana i obilna rodnost relativno laka mehanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistema koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja u njihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu visoko stru#ne radne snage.

stranica 15. od 38

AGROTEHNIKA I POMOTEHNIKA BRESKVE Priprema zemljita za sadnju Pre dubokog oranja za sadnju bresaka, zemljite se #isti od ostataka starih panjeva, krupnog kamena i od korova. Naro #ito treba obratiti panju da zemljite bude zdravo, bez prisustva izaziva#a bolesti truljenja korena i izaziva#a raka na korenu breskve. Ako je odabrana parcela ili deo parcele zarastao u zubaci ili palamidi i sli#nim korovima na njoj treba unititi korov. Za vreme due sue korovi se oprskaju odgovaraju im herbiddima, prema uputstvu na omotu pakovanja. Posle toga se parcela plitko poore da se izbace na povrinu delovi korena i da se sasue. Te delove korena treba sakupiti i tako suve spaliti. Tako stranica 16. od 38

o#i ena parcela se poore u jesen i zasejava se ozimim je#mom. Ukoliko se ne stigne sa setvom u jesen, moe se zasejati u prole e sa pivarskim je#mom. U prole e se po je#mu poseje detelina. Ona se dri na parceli dve godine i posle toga se razorava u jesen. Na razoreno detelinite u prole e se seju okopavine, koje se dobro na%ubre stajnjakom i mineralnim %ubrivimaa (pasulj, boranija, graak, rani krompir, bostan, nikako cmi i beli luk). U nedostatku stajnjaka seju se biljke za zelenino %ubrenje (sto#ni graak sa rai, grahorica, lupina sla#ica i sl.) Ove se biljke zaoravaju pred po#etak njihovog cvetanja. Tako o#i enu parcelu od korova treba poorati plugom rigolerom, na dubini 50 sm, na 2-3 meseca pre sadnje. Posle oranja zemlja se isitni tanjira#om, drija#om ili kultivatorima i dobro se poravna. Pre same sadnje i za vreme sadnje treba izbegavati %ubrenje stajnjakom. Iz njega mogu pre i izaziva#i truljei na koren breskve, posebno posle ja#eg razaranja korena. Pri oranju treba dodati smeu fosforih i kalijumovih % ubriva, odnosno kompleksno PK %ubrivo, da se postigne umerena plodnost, prema sadraju ovih elemenata u zemljitu. Najvie se moe dodati smea ovih %ubriva 500800 kg po hektaru. Na siromanijim i teim tipovima dodaju se ve e, a na plodnijim tipovima zemljita, manje koli#ine % ubriva. Ako se parcela za breskvik ne rigoluje po celoj povrini, zemljite se moe rigolovati na dubinu oko 60 sm u pantljikama irine 2 m, po #ijim sredinama e se saditi sadnice bresaka. Ostala se povrina samo plitko obra%uje oranjem, a na manjim povrinama prekopavanjem. Breskve se mogu saditi i u iskopane jame. Jame se kopaju sa pre#nikom 100- 150 sm, na dubini 70-80 sm. Na 15 dana pred sadnju jame se zapunjavaju plodnom zemljom. Ukoliko je na dnu jame voda, ona se pre zapunjavanja izbacuje. Razmeravanje mesta za sadnju Mesta za sadnju bresaka razmeravaju se pomo u zategnute ice ili kanapa, a po mogu nosti i uz #eli#nu pantljiku. Od me%e se odstupi za polovinu razmaka redova bresaka i obeleava se prvi red. Pomo u pravaouglog trougla se podie upravna na pravac prvog reda. U tom pravcu se postave vizir motke ili dobro vidljivi pravi tapovi. Taj se red produava do kraja parcele. Na sli#an se na#in podie upravna i na drugom kraju prvog reda. Posle toga se kanap ili ica zateu na kol#i ima i na obeleenom mestu (tuem ili crvenom bojom minjumom) se pobijaju kol#i i, gde e biti mesto za sadnju breskve, uz samu icu. Breskve se sade zavisno od bujnosti sorte i podloge, klime, plodnosti zemljita, oblika krune, na#ina rezidbe i mogu nosti za navodnjavanje. Bujne sorte na bujnim podlogama, na srednje plodnom zemljitu, u blagoj klimi sa dovoljno padavina, gde e se primenjivati duga rezidba, sade se na razmaku 6 X 5 m, srednje bujne sorte (koje su najbrojnije u naoj zemiji) sade se na 5 x 5 m, izuzetno na siromanom zemljitu sa rezidbom na zamenu (kratka rezidba) sade se na 4 X 4 m. Sorte patuljastog rasta sade se na razmaku 3 X 2 m na plodnom i umereno vlanom zemljitu, a gaje se u vidu uspravne kordunice. Razmeravanje mesta za sadnju Na srednje plodnom zemljitu, na razmaku 5 X 4 m vo ke su suvie guste i jedna drugu zasenjuju. Zbog toga se sorte bujnijeg rasta i sade na ve em razmaku, da bi se izbeglo me%usobno zasenjivanje i privremeno ogoljavanje krune. Sorte sa ve om visinom krune od 3 m sade se na ve em razmaku Breskve sa krunom u obliku vaze sade se na razmaku 5 X 6 m (bujne sorte ) ili na 5 X 5 m (srednje bujne) i 5 X 4 m (manje bujne sorte) sa kratkom rezidbom; a breskve sa krunom u obliku palmete sa kosim granama sade se na razmaku 5 X 5 m. Breskve, koje se reu kratko na zamenu, sade se gu e od bresaka koje se reu na dugu rezidbu - samo prore%ivanjeni. Raspored sorti bresaka u zasadu Prema vremenu zrenja, na periferiji i na viim poloajima sade se sorte najranijeg zrenja, a do njih se sade sorte srednje ranog i srednje kasnog, a u centru plantae se sade sorte kasnog i vrlo kasnog zrenja. Obi#no se uzimaju 15 20% sorti ranog i vrlo ranog zrenja, 60 70% sorti srednje ranog i 15 20% sorti kasnog zrenja.

stranica 17. od 38

Za srednje plodna i plodna zemljita, sa dovoljno padavina u toku vegetacije ili sa mogu no u za navodnjavanje, najpodesenija je podloga od vinogradarske breskve iz semena za ve inu gajenih sorti u naoj zemlji; za vlanija i malo tea zemljita podesnija ja podloga od sejanca danerike, a za kamenita, suva i kre #na zemljita najpodesnija je podloga od sejanca gorkog badema. Sadnja bresaka Izbor sadnice za sadnju. Za sadnju breskvika najpodesnije su zdrave, jednogodinje sadnice sa pre#nikom stabla u korenovom vratu 12 15 mm, koja ima visoko, ali ne mnogo razgranato, stablo od 12 15 cm, sa dobro razvijenim korenom. Na podlozi od breskve iz semena sadnice treba da ima najmanje tri dobro razvijene ile u podjednakom razmaku u svim pravcima raspore%ene, na podlozi od danerike 4 i na podlozi od gorkog badema najmenje dve. Sadnice za podizanje breskvika treba kupovati od poznatih rasadnika sa deklaracijom sorte i podloge i ujedna#ene. Priprema sadnice breskve za sadnju. Na korenu sadnice breskve odrezuju se otrim noem samo povre% ene, suve ili plesnjive ile. Potom se koren potapa u 0.3% rastvor Ortocida, u cilju suzbijanja izaziva#a trulenice korena. Na stablu sadnice se seku sve prevremene gran#ice u osnovi do visine budu eg stabla oko 60-70 sm. Iznad ove visine prevremene gran#ice na stablu reu se na dva vidljiva pupoljka tek u prole e. Kopanje jama. Pripremljena sadnica breskve se sadi u iskopanu jamu pored kol#i a sa kojim je obeleeno mesto za sadnju. Jama se kopa aovom tako duboko da se koren sadnice moe u njoj nesmetano rasporediti u svim pravcima, a da dubina korenovog vrata ostane na istoj dubini, posle slaganja zemlje, na kojoj je bio i u rasadniku. Plitka sadnja sadnice smanjuje prijem, a dublja sadnja produava nerodni period u bresaka. Sadnica se moe dublje saditi za 5 8 sm na kamenitom, peskovitom i jako suvom zemljitu, nego to je bila u rasadniku, bez ikakvih posledica na njenu budu u rodnost. Tehnika sadnje. Pri sadnji sadnica bresaka jedan radnik dri sadnicu za stablo i razmeta joj koren po jami na odre%enu dubinu, prema poloaju korenovog vrata, a drugi radnik motikom ili lopatom postepeno nabacuje samo rastresitu zemlju, bez ostatka korena jednogodinjih biljaka. Za vreme nabacivanja zemlje, onaj radnik to dri sadnicu, povremeno je protresa. Kad se zatrpa koren zemlja se oko nje nagazi nogom. Na obuci ne sme biti krampona ili sli#nih dodataka, koji bi ranjavali koren za vreme gaenja zemlje. Potom se zemlja nabaci do vrha jame i dobro se nagazi. Pri tome treba paziti da radnik koji nabacuje zemlju ne udara u stablo sadnice lopatom ili motikom. Po zavrenom zatrpavanju jame oko sadnice se prave #inije sa polupre#nikom od 50-60 cm u vidu kruga i zalivaju se sa 30-40 lit. vode, bez obzira da li se sadi u jesen ili rano u prole e. Kad zemlja upije vodu, preko vlanog sloja #inije se nabaca tanki sloj suve zemlje, u cilju suzbijanja pojave pokorice, koja kasnije brzo isuuje zemlju oko sadnice. Vreme sadnje. Sadnice bresaka jesenje sadnje bolje se primaju i imaju znatno ve i prirast letorasta u prvoj godini od sadnica kasne prole ne sadnje. Posle jesenje sadnje sadnice se umotavaju papirom od papirnatih vre a, guvama od slame ili stabljikama od kukuruzovine, ili se breskvik dobro ogradi pletenom icom protiv ze#eva, srna ili divljih svinja. Uz svako stablo se stavljaju otrovni mamci protiv mieva (u blizini dvorita mamci se obavezno stavljaju samo u hodnike mieva i zatrpavaju se, da se ne bi otrovale doma e ivotinje). Posle sadnje u jesen, sadnice se povremeno kontroliu preko zime. Ukoliko je bujica ogolila koren on se odmah zatrpava (ako su se pojavili mievi, mamci se ponovo rasturaju), a sadnice koje vetar povio treba uspraviti i

stranica 18. od 38

vezati uz pritku. Ukoliko se dogodi i kra% a jednog dela sadnica, odmah se kupuju nove i zasad se podsa%uje rano na prole e.

Obrada zemljita u breskviku Po zavrenoj sadnji, breskvik se poore ili prekopa na dubinu 18 22 cm, a pored stabla u zoni oko #inije i izme%u stabla u redu se prekopava budakom ili motikom, pri #emu se pazi da se ne povredi stablo i koren. Na prole e se breskvik ponovo obraduje, na isti nacin kao i odmah posle sadnje. Pri obradi plugom ne sme se pri i blie stablu sadnice od 50-60 cm. Posle obrade u prole e zemlja se podrlja ili se istanjira. Preko leta, prema u#estalosti pojave korova i pokorice, breskvik se tanjira ili kultivira, a izme% u stabla u redu samo se okopava motikom na dubini 5-8 cm. Mladi breskvici mogu se zasejavati boranijom, spana em, grakom, sojom i drugim povr em, izuzev belim i crnim lukom. Beli i crni luk lu #e posebne materije iz svog korena koje ometaju porast korena breskve. Moe se saditi u prvoj godini i bostan, ako postoje mogu nosti za navodnjavanje. Pri sadnji ili setvi povr a prvi redovi ne smeju biti blii stablu sadnice od 1,5 m. U mladim breskvicima treba izbegavati upotrebu herbicida trajnog delovanja. Hebricidi se mogu upotrebljavati protiv korova u starijim breskvicima, prema uputstvu na omotu pakovanja, koji se redovno zalivaju ili u rejonima sa dovoljno padavina za vreme vegetacije breskve. Breskvik se redovno ore svake godine u jesen (posle otpadanja li a) i rano u prole e (pre cvetanja) na dubinu 18 22 cm, pri tome se pazi da plug ne se#e koren. Ako su skeletne ile blie povrini zemlje, dubina obrade se smanjuje ili se u blizini stabla samo potanjira. Zbog toga se dubokog oranja treba ispitati dubinu rasporeda korena bresaka, mestimi#nim kopanjem proifla na 1,5 2 m pored stabla. Na kraju vegetacije breskvik se prili#no zakorovi. Taj se korov pre cvetanja zaorava u cilju poboljanja strukture zemljita. (ubrenje breskvika Breskvik se redovno %ubri stajnjakom i meniralnim %ubrivima, zavisno od plodnosti zemljita, bujnosti sorte, starosti vo aka i planiranih prinosa. Do rodnosti rastura se 15 20 tona zgorelog stajnika i po 300 kg 20% azotnog, 200 kg fosfornog i 150kg kalijumovog %ubriva na 1 hektaru povrine. Stajnjak sa fosfornim i kalijumovim %ubrivom zaorava se u jesen a 2/3 azotnog %ubriva rastura se u prole e na mesec dana pre cvetanja i 1 / 3 na mesec dana pred zrenje plodova u rodnom breskviku ili pred po#etak obrazovanja cvetnih za#etaka u rodnim pupoljcima. Tabela: Norme potrebnog %ubriva za %ubrenje breskvika ra#unate u #istim hranivima (Nazot, P fosfor i K kalijum) u kg po jednom hektaru.

stranica 19. od 38

Napomena: Visoke norme %ubriva za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa bresaka mogu se upotrebiti u rejonima sa sumom padavina u toku vegetacije od 450 500 mm, sa ravnomernim rasporedom i gde se navodnjava breskvik u sunim rejonima. Potrebe u hranjivim elementima mogu se podmiriti iz razli#itih mineralnih %ubriva (pojedina#nih prostih, meanih ili kompleksnih). Najpreporu #ljivija za % ubrenje su kompleksna visokokoncentrovana lakorastvorljiva mineralna %ubriva, i to ona u kojima je kalijumova komponenta u obliku kaljum sulfata. Ina#e, kompleksna %ubriva su i najrentabilnija, poto u istoj koli#ini %ubriva, sadre mnogo vie #istih hranljivih materija, usled #ega su, izme%u ostalog, mnogo nii trokovi transportovanja i rasipanja. Kompleksna %ubriva koja sadre samo fosfora i kalijuma, ili pored P i K i manji deo azota ( N), obi#no se unose u jesen, dok se ona sa ve im sadrajem azota (N), daju rano u prole e. Mul iranje breskvika U sunim rejonima, povremene sue mogu da se ublae i mul#iranjem breskvika. Poviina ispod krune bresaka se zastire suvim li em, suvom travom, slamom u sloju od 1015 sm, u irini pantljike u zoni krune bresaka ili ispod pojedina#nih stabala. Breskvik se mul#ira rano u prole e ili za vreme najdueg sunog perioda posle ja#ih kia. U tom materijalu se preko zime skrivaju mievi, koji za to vreme mogu da pojedu koru i rodne pupoljke bresaka, a posebno glo%u koren breskve u vidu prstena, koje se posle toga odmah sue. Zbog toga se mul#iran breskvik pred zimu prekriva otrovnim mamcima za mieve. Oni se stavljaju pored stabla. Priprema zemljita za podizanje zasada obavlja se dva do tri meseca prie same sadnje i predstavlja jednu od najvanijih radnji iz razloga to vo#njaci predstavljaju viegodinje zasade, zato loa priprema zemljita zna ila bi gubitak, ili ak propadanje celokupne prozvodnje. Pre same sadnje potrebno je izvriti hemijsku analizu zemljita, te na osnovu iste sprovesti odgovaraju#e meliorativno %ubrenje. Meliorativno %ubrenje obi no ide u koli ini 0,8-1 t/ha NPK, i to kombinacije 0:20:30, 5:20:30 ili 8:16:24 dakle, sa malim sadrajem azota. Ovom radnjom potrebno je uneti i dovoljne koli ine organskog %ubriva (stajnjaka, i to zgorjelog), obi no u koli ini 30-50 t/ha. Takode, potrebno je ispitati pH zemljita, optimalni bi bio 5,5-6,5, a u slu aju da od istog stvarni odstupa potrebno je izvriti kalcifikaciju dodavanje 90% CaCO3 + mleveni dolomit u koli ini 2000 kg/ha. Nakon toga sledi duboko oranje 30-60 cm, a na teim zemljitima potrebno je sprovesti i rigolovanje (veoma duboko oranje i do 1 m). Navodnjavanje breskvika Breskvik se navodnjava u sunim rejonima, u kojima je suma padavina u toku godine ispod 600 mm/cm2. Norma vode za navodnjavanje zavisi od zemljita hidrotermi#kog koeficijenta rejona, visine prinosa i starosti breskvika. One se kre u u granicama od 350500 m3 po hektaru ili 500-1000 1 po jednom stablu. Breskvik se zaliva pred cvetanje, posle prore% ivanja plodova, za vreme nalivanja plodova (na 20-30 dana pre zrenja), a u vrlo sunim rejonima zaiivaju se i preko zime ili kasno u jesen za rezervu, posle otpadanja lis a. Neki preporu#uju i jedno zalivanje pred po#etak obrazovanja cvetnih za#etaka (krajem jula ili po #etkom avgusta) ukoliko to zalivanje ne bi produzilo zrenje plodova u sorti srednje ranog i srednje kasnog zrenja. Zalivanje na kraju vegetactje moe da produi porast mladara, koji zeleni ulaze u zimski odmor i mogu da izmrznu u toku zime i od najslabijih mrazeva. Zalivanje neposredno pred po #etak zrenja plodova bresaka, #esto odlae zrenje ili izaziva masovno pucanje plodova, koji su krupni i lepo obojeni, a neupotrebljivi kao stono vo e. Time se nanose veliki gubici u proizvodnji bresaka, te je to zalivanje tetnije, nego da su ostavljene breskve bez njega. Plodovi posle tog zalivanja su stranica 20. od 38

slabije obojeni i siromaniji u suvim materijama, #ime se smanjuje njihov kvalitet, a smanjuje im se sposobnost za transport i #uvanje u skladistu. Breskvik se navodnjava kanalima, bazenima (gde se okruuju 6-8 stabala malim bedemima od zemlje), po #inijama i kiom. Rasprskiva#i treba da bacaju kiu samo ispod krune, da ne bi kvasili plodove i li e. Voda za navodnjavanje breskvika mora biti bez prisustva tetnih bakterija, otrovnih supstanci i sa niskim sadrajem kre#a. Pred zalivanje breskvika na teem zemljitu, treba pratiti prognozu meteoroloke slube za doti#ni rejon. Ukoliko se takav breskvik danas zalije s velikom koli#inom vode, a sutradan padne jaka kia, u tom slu #aju zemljite se zasiti do apsolutnog pojskog kapaciteta vode, koren breskve po#inje da se gui bez kiseonika. Na kruni bresaka se posle toga pojavljuje jaka smoloto#ina, a prirast plodova i mladari skopo stane. Radi predostronosti od ovakvih posledica na teem zemljitu se breskvik zaliva #e e, a sa manjim koli#inama vode. Posle zalivanja breskvik se plitko poore.

Rezidba breskve
Breskve se reu na formiranje oblika krune, u rodu, na podmladivanje, izuzetno posle ja#eg smrzavanja cvetnih pupoljaka i meovitih gran#ica. U nas se najmasovnije breskve gaje u obliku vaze, a neto re%e u obliku palmete sa kosim granama. Formiranje krune breskve u obliku vaze Rezidba u prvoj godini posle sa%enja. Posle sa% enja bresaka, radnik pravi ablon od letvice ili pravog pruta na visini budu e prve skeletne grane uree crticu, a iznad toga ostavlja jo 25 cm. ablon se ostavlja u duini od 85 cm, a za poboljanu vazu od 95 cm. Radnik uzima ablon i ree stablo breskve, poto ga postavi na povrinu zemlje, iznad njegove duine od 85, odnosno 95 sm. Stablo se ree otrim makazama koje ne gnje#e presek. Na sadnici sa prevremenim gran#icama se ostavlja prva na visinu od 60 cm, druga na 6-8 cm od prve, a tre a na 23 cm ispod preseka. Ostale se reu u osnovi, a ove tri na po dva vidna vegetativna pupoljka. U sadnica bez prevremenih gran#ica u zoni za porast budu ih skeletnih grana treba da su dobro razvijeni vegetativni pupoljci. U prole e, krajem maja i po#etkom juna odabiraju se mladari za budu e skeletne grane prvog reda kad izrastu u duinu od 2530 cm. Ostavljaju se po tri, a u vetrovitim predelima i po #etiri. Prvi se ostavlja na 60 sm, drugi na 68 cm od prvog i tre i na 23 cm ispod preseka, radi postizanja to ujedna#enijeg porasta mladara. Mladar ispod preseka obavezno se pincira, #ime se spre#ava suenje preseka.

stranica 21. od 38

Odabrani mladari treba da imaju ugao grananja najmanji 450 a najve i 700. Njihov projekcioni ugao ne sme biti ve i od 1200 niti manji od 1000. Ako im je manji ugao grananja od 450 tada se razvode, a kad im je ve i od 700 tada se vezuju uz pritku pod uglom 45600. Svi se mladari ispod prvog na delu stabla od 60 cm iznad zemlje reu u osnovi. Rezidba u drugoj godini pode sadnje. Ispod produnice, na ostavljenim letorastima za skeletne grane prvog reda, odrezuju se u osnovi sve prevremene gran#ice na prostoru od osnove od 2025 cm, u cilju njenog oslobo%enja od konkurenata. Ostale prevremene gran#ice se prore%uju na razmaku 15-20 sm. Odrezuju se u osnovi prevremene gran#ice koje su izrasle iz gornje i donje povrine letorasta, a ostavljaju se one koje su izrasle iz postranih pupoljaka leve i desne strane letorasta. Ostavljene prevremene gran#ice se reu na dva vegetativna pupoljka. U prole e, kad izrastu mladari u duinu 1525 cm, biraju se najpovoljnijeg poloaja iz postranih pupoljaka za budu u skeletnu granu drugog reda na udaljenosti od osnove skeletne grane prvog reda od 5060 cm. Oko tog mladara na prostoru od 20 cm uklanjaju se u osnovi ili se pinciraju na 34 lista svi mladari. Ostali mladari iz postranih pupoljaka leve i desne strane grane se prore %uju na razmaku 10 15 cm. Mladar za budu u skeletnu granu drugog reda dovodi se pod ugao porasta od 550 prema vertikali. Svi zamenuti plodovi se kidaju u maju. Rezidba u tre#oj godini posle sadnje. Ispod produnica se reu u osnovi sve prevremene gran#ice na prostoru od 20 cm ispod njene osnove. Istovremeno se reu u osnovi letorasti prema unutranjosti krune, koji su se razvili iz gonje povrine grane i reu se letorasti na donjoj povrini skeletne grane. Ostavijaju se letorasti razvijeni iz postranih pupoljaka na levoj i desnoj strani skeletne grane, ostali se skra uju na 35 kolenaca sa pupoljcima. Njihov razmak se ostavlja od 1015 cm. Krajem maja se kidaju svi zametnuti plodovi u krunu breskve, u cilju stimulisanja porasta gran#ica. Izuzetno u sorti sa bujnim porastom se ostavljaju po 35 plodova na meovitim gran#icama. Kad izrastu mladari u duinu od 2530 cm odabiraju se za skeletne grane drugog reda na razmaku od prve na suprotnoj strani od 7090 cm. Oko tog mladara pinciraju se ostali mladari na prostoru od 20 cm. Pinciraju se konkurenti produnica ili se reu u osnovi. U bujnijih sorti ostavljaju se i tee grane drugog reda na udaljenosti 6070 cm od druge grane drugog reda na istoj strani prve grane drugog reda. Mladari iz postranih pupoljaka na skeletnim granama drugog reda prore%uju se na razmaku od 1012 cm kod kratke rezidbe i na 15-20 sm kod duge rezidbe, naizmeni#no. Iz njih e se kasnije razviti obrastaju e grane sa meovitim rodnim gran#icama. Reu se u osnovi svi bujni mladari sa prevremenim mladarima iz kojih se kasnije razvijaju prevremene gran#ice. Kod kratke rezidbe meovite rodne gran#ice se skra uju na 5-8 kolenaca sa cvetnim pupoljcima, a kod duge rezidbe samo se prore%uju. Kratkom rezidbom se skra uju meovite rodne gran#ice u sorti slabijeg rasta na 48 kolenaca sa po dva cvetna pupoljka i u sorti bujnog rasta na 9 - 10 kolenaca sa pojedina#nim cvetnim pupoljcima. Dugom rezidbom meovite rodne gran#ice se samo prore%uju bez skra ivanja. Na obrastaju im gran#icama ostavljaju se na rod po 12, a na zamenu se ree po 1 grancica. Dugom rezidbom se reu gornje meovite gran#ice, a ostavljaju se za rod donje gran#ice. Ostavljaju se one umerenog rasta, a reu se one sa prevremenim gran#icama nepovoljnijeg poloaja. Izuzetno se skra uju due gran#ice od 60 cm za jednu tre inu na vetrovitim poloajima u cilju spre#avanja njihovog lomljenja ili ocenjivanja pod teretom plodova. Slike: 1,2,3,4,5,6,7-Rezidba breskve i formiranje krune.

stranica 22. od 38

stranica 23. od 38

stranica 24. od 38

stranica 25. od 38

Napomena: Do zavretka formiranja krune breskve u obliku vaze na produnicama skeletnih grana skidaju se cvetovi ni zametnuti plodovi rukom. Na ostalim rodnim gran#icama ostavljaju se plodovi na razmaku od 1012 sm, kod krupnoplodnih sorti na razmaku od 15 sm. Prore% ivanjem se pove ava krupno a plodova ako se izvede to ranije, a najkasnije kada plodovi porastu do veli#ine oraha. Prore%uju se plodovi prvo u ranih, a zatim u srednje ranih i najkasnije u kasnih sorti. U sorti sa partenokarnim plodovima oni se prore%uju kad partenokarni plodovi postanu sitniji od plodova razvijenih iz oplo% enog cveta. Poboljana vaza se formira na isti na #in kao i obi#na vaza, s tom razlikom, to joj se razmak skeletnih grana prvog reda ostavlja na 10-15 cm. U junu se prore%uju mladari na isti na#in kao i u prethodnim godinama. Reu se mladari koji zasenjuju krunu, mladari iz gornje i donje povrine skeletnih grana, konkurenti produnica a ako se nalaze na istom kolencu po dva, tada se ree jedan od njih u osnovi. Ako nije ranije formirana tre a skeletna grana drugog reda u junu se bira najpodesniji mladar na razmaku 70-80 sm u srednje bujnih sorti i na 90-100 cm u bujnih i vrlo bujnih sorti bresaka. Oko njega se pinciraju svi konkurenti. Mladar se ostavlja na istoj bo #noj strani skeletne grane prvog reda na kojoj se nalazi prva skeletna grana drugog reda. Gajenje bresaka u obliku palmete s kosim granama Radi boljeg osun#avanja plodova i radi uspenije zatite od bolesti i teto #ina poslednjih godina se na plantaama, pa i na oku nicama, breskve sve vie gaje u obliku palmete s kosim granama. U daljem tekstu iznosimo kako se obavlja rezidba pri gajenju breskve u pomenutom obliku. Rezidba u prvoj godini posle sadnje. U prole e, posle sadnje, sadnica se ree, prema ablonu napravljenom od letvica ili pruta, na 7080 cm iznad zemlje, na vidne pupoljke ili razvijene prevremene gran#ice. Prevremene gran#ice se reu na dva vidna pupoljka. U maju, kada mladari porastu u duinu 10-15 cm, ostavljaju se 5-6 u zoni iznad 50-60 cm. Od tih mladara e se izabrati najpodesniji za budu e skeletne grane prvog sprata u pravcu redova. Ostali mladari e se pincirati na 25 listova ili rezati u osnovi: Ostavljeni mladari za skeletne grane prvog sprata i vodilicu biraju se kad porastu u duinu 50-60 cm. Ostavljaju se dva dobro

stranica 26. od 38

razvijena u pravcu redova na razmaku 6-8 cm, pod uglom grananja od 45-60 i tre i za vodilicu na 2-3 cm ispod preseka. Ovaj se letorast dovodi u ispravan poloaj vezivanjem uz pritku. Na vetrovitim poloajima se ostavlja po neki mladar za rezervu, kojim bi se zamenio polomljeni mladar. Mladari za skeletne grane prvog sprata dovode se pod ugao od 450; pomo u skeleta napravljenog od pritki ili privezivanjem za kolac kanapom. Kolac se pobija u zemlju ispod mladara na sredini izmedu vo kica u pravcu redova. Ostavljeni mladari mogu da izrastu u duinu 150-160 cm. Rezidba u drugoj godini posle sadnje. Na vodilici se odabiraju prevremene gran#ice najpodesnijeg poloaja i ugla grananja u pravcu redova na razmaku 120-130 cm od skeletnih grana prvog sprata. Ostale prevremene gran#ice se reu u osnovi, u neposrednoj blizini vodilice i ispod ostavljenih prevremenih gran#ica. Formiranje vretenastog oblika krune breskve - Slike: 1,2,3,4,5,6,

stranica 27. od 38

stranica 28. od 38

stranica 29. od 38

Ostavijene prevremene gran#ice treba da su razmaknute 1015 cm i one se orezuju na dva vidna vegetativna pupoljka. Skeletne grane prvog sprata razvode se pod ugao 50-600 kad porastu u duinu 190-200 cm. U sorti #ije se grane granaju pod manjim ili ve im uglom od 45-600 razvode se pod eljeni ugao jo u prvoj godini posle sadnje. Ako je ugao ve i one se privezuju uz pritku ili kanapom uz vodilicu, a kada im je ugao manji razvode se po odredenom skeletu ili pomo u vezivanja za kol#i , koji se pobija u zemlju. Mesto vezivanja na skeletnoj grani umotava se par#etom unutranje stare gume od traktora i vezuje se icom. Prevremene gran#ice u neposrednoj blizini produnice reu se u osnovi, u zoni od 3040 cm od njene osnove prema sredini skeletne grane. Na donjoj i gornjoj povrini skeletne grane u spratu reu se sve prevremene gran#ice u osnovi, a gran#ice koje su se razvile iz pupoljaka sa leve i desne strane se prore%uju na razmaku 1520 cm i ostavljaju se u vidu riblje kosti. Neki prakti#ari preporu#uju umesto rezanja tih suvinih prevremenih gran#ica da se one povijaju. U prole e kad mladari izrastu u duinu 8-12 cm ocenjavaju se svi oni koji izrastaju iz donje i gornje povrine skeletnih grana i oni u neposrednoj blizini produnice i vodilice u zoni od 2530 cm, a koji se ne koriste za obrazovanje drugog ili tre eg sprata. Istovremeno se uklanja i jedan deo mladara koji se razvijaju na vodilici izmedu skeletnih grana prvog i drugog sprata. Zamenuti plodovi se skidaju sa svih rodnih gran#ica u srednje bujnih i slabo bujnih sorti, a u vrlo bujnih sorti se ostavlja po 2-4 ploda na svakoj obrastaju oj grani. U tih sorti se kidaju svi plodovi na produnicama i na vodilici u zoni 5060 sm od njihovih vrhova. U junu se biraju mladari najpodesnijeg poloaja za drugi sprat, koji su izrasli iz ostavljenih prevremenih gran#ica. Ostali se mladari prore%uju. Uklanjaju se svi mladari iz donje i gornje povrine skeletnih grana i suvie bujni koji rastu iz obrastaju ih grana. Ostali letorasti, koji rastu iz pupoljaka leve i desne strane skeletne grane prore%uju se na 15-20 sm u vidu riblje kosti. Rezidba u tre#oj godini posle sadnje. Odabiraju se na vodilici prevremene gran#ice za tre i sprat na 120 cm od skeletnih grana drugog sprata, na razmaku jedne od druge 1015 cm.

stranica 30. od 38

Tada se vodilica ne ree. Ostale prevrmene gran#ice na vodilici se reu u osnovi. Prevremene gran#ice na produnicama se reu u osnovi koje rastu u zoni od 25-30 cm od njihovih osnova i reu se u osnovi prevremene gran#ice koje rastu iz donje i gornje povrine skeletne grane. Postrane prevremene gran#ice, koje se razvijaju iz pupoljaka sa leve i desne strane skeletne grane, prore%uju se na razmaku 1520 cm. Iz njih e se razviti budu e obrastaju e grane. U junu se uklanjaju svi mladari u neposrednoj blizini produnica. Istovremeno se uklanjaju mladari iz gornje i donje povrine skeletnih grana i mladari koji rastu po dva iz istog mesta, namenjeni za budu e obrastaju e grane. Mladi plodovi veli#ine lenika kidaju se sa produnica i vodilica, a na obrastaju im granama ostavljaju se po 46 u sredini na razmaku 1012 cm, a u krupnoplodnih na 1215 sm. Vodopije i bujni mladari tada se reu u osnovi. Razvode se skeletne grane pod uglom od 45600 u prvog sprata kada izrastu u duinu 190200 cm, u drugog sprata 150160 cm i tre'eg sprata 100-110 cm. One se razvode vezivanjem uz pritke postavljene pod eljeni ugao ili vezivanjem sa manilom ili icom uz pobijeni kol#i u zemlju na sredini izmedu vo aka u redu. Oko gran#ica gde se vezuje ica stavlja se jastu #e ili petlja od starih unutranjih traktorsikih guma. Rezidba u etvrtoj godini posle sadnje. U prole e, u ovoj godini se ree vodilica, posle formiranja tre eg sprata na visinu 70-80 cm. Zavrava se razvodenje skeletnih grana svih spratova. Na produnicama se ostavlja po neki plod. Meovite gran#ice na obrastaju im granama se prore%uju. Reu se vrne, a za rod se ostavljaju srednje, po jedna ili po dve na svakoj obrastaju oj grani. Kod bujnih sorti mogu se formirati i skeletne grane drugog reda na skeletnim granama prvog reda, na razmaku 40-50 cm po njihovoj duini. Na skeletnim granama drugog reda formiraju se obrastaju e grane na isti na#in kao i u srednje bujnih sorti na skeletnim granama prvog reda. Skeletne grane drugog reda ostavljaju se u duini od jednog metra. One treba da su dobro obrasle meovitim gran#icama. U ovoj godini se ostavljaju na rod polovina meovitih grana na prvom spratu, jedna tre ina na drugom spratu u ostatak na tre em spratu. Mladari se proreduju na skeletnim granama kada izrastu u duinu 1012 cm na isti na #in kao i u prethodnim godinama. Odstranuju se oni koji konkuriu meovitim gran#icama i produnicama, mladari i gornje i donje strane skeletnih grana i oni koji zagu uju krunu. Neki prakti#ari preporu#uju se#enje ovih mladara na 3-5 listova, a neki se#enje u osnovi ili ocenjivanje rukom. Na meovitim gran#icama se prore%uju plodovi kad izrastu do veli#ine lenika, a najkasnije do veli#ine oraha. Ostavljaju se u sredini meovite gran#ice na razmaku 1012 sm u sorti srednje krupnog ploda i na 12-15 sm u krupnoplodnih sorti, po 35 plodova na jednoj gran#ici. Rezidba bresaka u rodu Pre po#etka rezidbe bresaka u rodu ispituju se cvetni pupoljci na izmrzavanje. Na cvetnim pupoljcima se pravi uzduni presek po sredini. Zdravi pupoljci ispod ljuskastih listi a su zeleni ili utozeleni, a promrzli su mrki ili utomrki. &esto u pupoljaka sa zelenom bojom moe se videti tamni deo u sredini. To je promrzao tu #ak. Naravno takvi pupoljci ne e mo i da razviju cvet iz koga e se razviti plod.

stranica 31. od 38

Uklanjanje vodopija. Vodopije su u osnovi nerodni prirasti koji nastaju u uslovima kinih godina i obilnijeg navodnjavanja ili usled jake rezidbe. One se u pravilu u potpunosti uklanjaju do osnove. Kratka i duga rezidba Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi breskve se razvijaju na srednjim delovima meovite gran ice, koje se nalaze na srednjem i vrnom delu krune, a izloene su direktaoj sun evoj svetlosti. Na tim granama se razvija najja#a boja na plodovima. Due produnice skeletnih grana od 60 cm se skra uju za jednu #etvrtinu do jedne tre ine njihove duine. to im je slabiji godinji porast to se ja#e skra uju. Kada im je porast manji od 35 cm, one se reu na dvogodinje delove skeletnih grana iznad bo #nog grananja. Konkurenti produnica se uklanjaju rezanjem u osnovi, ili se reu na rod. Meovite rodne gran#ice se ostavljaju od 1015 cm kod kratke rezidbe i na 1822 cm kod duge rezidbe, na skeletnim granama drugog reda. Kod kratke rezidbe ree se gornja meovita gran#ica na rod, a donja na dva vegetativna pupoljka na zamenu. Na gornjoj se ostavlja 816 kolenaca sa cvetnim pupoljcima. Majske kitice i slamaste gran#ice pri kratkoj rezidbi se ne reu, a pri dugoj one se seku u osnovi. Premvremene gran#ice se izuzetno reu na rod posle izmrzavanja donjih delova krune, a u drugim slu #ajevima se mogu rezati samo na zamenu. Dugom rezidbom se prore%uju meovite rodne gran#ice na obrastaju im gran#icama. Vrne se seku u osnovi, a donje se ostavljaju na rod. Grana koja je donela rod u proloj godini ree se u osnovi do prve meovite gran#ice. Kratkom rezidbom se reu due bujnije gran#ice, a kra e gran#ice slabijeg porasta. Vodopije se mogu iskoristiti za zamenu jako ogoljenih skeletnih grana drugog reda u ciju popravke oblika krune. Izuzetno se iskori avaju i za obrastaju e grane, pri #emu se skra uju na 56 kolenaca. Ako rastu prema unutranjem ili spoljnom delu krune i zagu uju, one se seku u osnovi. Prevremene gran#ice se skra uju na 37 kolenaca sa cvetnim pupoljcima. Bujnija stabla bresaka se reu na due meovite gran#ice, a stabla slabijeg porasta na kra e. Duim meovitim gran#icama se ostavlja i znatno ve i razmak na skeletnim granama. Rezidbom bresaka se smanjuje suvina koli#ina cvetnih pupoljaka, stimulie se razvitak krupnijih, lepo obojenih i kvalitetnijih plodova, smanjuje se iznurivanje rodnog drveta breskve sa suvie velikim, brojem sitnih plodova, obezbe%uje se normalno obrazovanje cvetnih pupoljaka za idu u godinu i plodovi se izlau boljem sun#anom osvetljavanju. Zimska rezidba bresaka u toplijim krajevima nae zemlje obavlja se preko cele zime, a u hladnijim stranica 32. od 38

rejonima od sredine februara do po #etka otvaranja pupoljaka pred po#etak vegetacije. Pri prelazu sa jednog drveta na drugo alat za rezanje bresaka se dezinfikuje,u cilju spre #avanja irenja virusnih i gljivi#nih bolesti. Duga rezidba ima prednost nad kratkom rezidbom u sorti bujnog porasta, gde se breskvik dobro %ubri i navodnjava, na plodnom zemljitu, na sun#anim poloajima i kod ranih stabala u sorti srednje bujnog porasta, a zatim i kod proizvodnje plodova za industriju za preradu vo a, kod sorti koje obrazuju cvetne pupoljke u gornjoj polovini meovite gran#ice ili obrazuju same pojedina#ne cvetove na kolencima po celoj njihovoj duini. Kratka rezidba ima prednost nad dugom rezidbom u sorti slabog rasta, zatim kod starijih stabala u sorti bujnog i srednje bujnog rasta u sunim rejonima i kada se breskve gaje u vinogradu. Podmla%ivanje krune bresaka U bresaka se podmla%uje kruna kada joj oslabi godinji prirast produnica ispod 2530 cm, a grane su zdrave. Kruna se podmladuje rezanjem skeletnih grana na trogodinje, a poluskeletnih na dvogodinje delove na bo #no grananje. Ja#e se podmla%uje kruna kada se reu skeletne grane drugog reda na polovinu ili na tre inu njihove duine, na bo#no grananje. Rane na debljim granama se zaglave otrim noem, premazuju se prvo sa 3% rastvorom plavog kamena, a zatim belom masnom bojom koja je rastvorena u biljnim uljima. Pred podmla%ivanje breskvik se %ubri sa 20 tona zgorelog stajnjaka i sa 6080 kg aktivnih materija fosfora i kalijuma po jednom hektaru, u jesen. (ubrivo se zaorava na dubinu 18-22 cm. U prole e se dodaje po 80 kg azota po povrini breskvika u zoni obima krune. Letnja rezidba bresaka Letnja rezidba bresaka izvodi se u junu. Na 2-3 lista se pinciraju mladari koji konkunu produnici, a gde se razvijaju po dva mladara iz jednog kolenca, jedan se ree u osnovi, zatim se pinciraju mladari koji zagu uju krunu prema unutranjim i spoljnim delovima i vise i mladari. Krajem juna i po #etkom jula zakidaju se vrhovi bujnih mladara, ako su dui od 40-50 cm. Tada se produnice ne pinciraju, ako nisu suvie bujnog rasta, kao i mladari koji su ostavljeni za skeletne grane drugog reda. Neki stru#njaci preporu #uju da se zelena rezidba izvede krajem maja i po#etkom juna. Tada se odstranjuju suvini mladari rukom. Me%utim, takvo odstranjivanje mladara u naim krajevima u nekih sorti izaziva jako lu#enje smole na ranama koje su nastale posle ocenjavanja mladara i grane imaju znatno odabljen porast.

Prore%ivanje plodova u bresaka

stranica 33. od 38

Na ostavljenim meovitim gran#icama plodovi se prore%uju rukom kad porastu do veli#ine lenika ili najkasnije do veli#ine oraha. Plodovi se ostavljaju u srednjem delu meovitih gran#ica na razmaku 8-10 cm, kod sorti sa srednje krupnim plodovima na 1012 cm i kod sorti sa vrlo krupnim plodovima na 12-15 sm, naizmeni#no. Na majskim kiticama se ostavlja po jedan, a na slamastim gran#icama po dva ploda posle kratke rezidbe. Zapaeno je da su plodovi u donjem i vrnom delu meovite gran#ice sitniji od plodova u srednjem delu. Prvo se prore%uju sorte ranog, zatim sorte srednje ranog, a najkasnije sorte kasnog zrenja plodova.

Prore%ivanje plodova Ova pomotehni ka mjera predstavlja dopunu zimskoj rezidbi ciji je cilj da se dobiju plodovi to ujedna enije krupno #e. Kod ranih sorti ovo se obavlja ve# deset dana nakon procvjetavanja, a kod kasnih 20 dana nakon procvjetavanja. Ru no prore%ivanje omogu#ava najbolji raspored plodova to se radi u dva do tri navrata. Rezidba bresaka posle ja eg izmrzavanja Ja#e promrzle grane bresaka (kada im potamni kora i drvno tkivo) reu se na dvogodinje, re%e na #etvrogodinje delove skeletnih ili obrastaju ih grana od zadnjeg jednogodinjeg porasta. Delimi#no izmrzle breskve (kada im potamni kora i drvno tkivo meovitim gran#icama, a pupoljci su im potpuno izmrzli) reu se na jedno do dva kolenca meovite gran#ice, a produnice skeletnih grana na 3-5 kolenaca, vodopije na 5-8 kolenaca. Breskve sa jako promrzlim skeletnim granama reu se u toku vegetacije (kraj jula i po#etak avgusta).

stranica 34. od 38

Rane se premazuju kalemvoskom. Posle izmrzavanja breskve se %ubre sa istom normom %ubriva kao i posle podmla% ivanja. Gajenje bresaka po sistemu ,,fuso" Na jednogodinjoj sadnici posle sadnje skra uju se sve postrane gran#ice do visine od 50 cm iznad zemlje, u njihovoj osnovi. Iznad 50 cm ostale gran#ice se reu na dva vidna pupoljka po celoj duini sadnice, a bez prekra ivanja njenog vrha. U prvoj i drugoj godini posle sadnje reu se mladari koji izrastaju iz stabla do visine od 50 cm u osnovi, a na ostalom delu krune uklanjaju se samo konkurenti produnica. Ostale gran#ice i grane za to vreme se ne reu. U tre oj godini se reu na rod sve meovite gran#ice, koje se razvijaju iz postranih pupoljaka. One se ostavljaju na razmaku 1520 cm. Visina krune se ostavlja do 2,5 m. U to vreme postiu se prinosi po aru oko 150200 kg. Pojedina#na stabla daju u punoj rodnosti prinos 2540 kg prvoklasnih plodova. Sadnice bresaka na podlozi od sejanca vinogradarske breskve sade se na razmaku red od reda 5 m, a u redu na 2,5 m, a na podlozi od sejanca gorkog badema 5 X 2 m i na podlozi od Vebijevog badema 4 X 2 m. Za ovaj sistem uzgoja sadnica se sadi uz pritku visine 3 m. Deo pritke treba da se pobode u zemlju u duini od 80 sm, koji se pre toga premae asfaltom, katranom, ili se napaljuje ili se potapa u 5% rastvor plavog kamena, radi spre#avanja njenog trulenja. U daljem iskori avanju ovog sistema uzgoja, breskve se reu toliko da se obezbedi nesmetan prolaz maina za obradu i zatitu od bolesti i teto#ina i da se plodovima omogu i to ve e prisustvo sun#evih zrakova u cilju formiranja njihove tipi#ne boje. Zasada je dao ohrabruju e rezultate u cilju postizanja visokih prinosa sa visokim kvalitetom plodova bresaka. Gajenje bresaka pored zidova u paliru

stranica 35. od 38

Zidovi ograda i vikendica mogu se iskoristiti za gajenje bresaka. Na jednogodinjoj sadnici se skra uju gran#ice u osnovi, do visine od 50 cm iznad zemlje, posle sadnje. Ostale se gran#ice reu na dva vidljiva pupoljka po celoj duini, poto joj se vrh ne skra uje. U prvoj i drugoj godini reu se mladari u osnovi do 50 sm visine, a zatim konkurenti produnica i gran#ice ciji je porast suprotan pravcu redova. U tre oj godini breskva se ree na rod. Skeletne grane se dovode pod ugao od 450 kao u kose nepravilne palmete. One se ostavljaju na razmaku naizmeni#no od 30-40 cm. Tako formirana kruna treba da ima 8 skeletnih grana, a visina krune 2,5 m. Na tim skeletnim granama se ostavljaju postrane meovite rodne gran#ice na razmaku 15 20 cm naizmeni#no, a takve gran#ice iz gornje i donje povrine se reu u osnovi. Na taj na#in se kruna odrava do kraja iskori avanja. Sadnice se sade pored zidova ili u paliru na razmaku od 3 m. U paliru se daje razmak izmedu redova 4 5 m, zavisno od podloge, bujnosti drveta sorte bresaka i od plodnosti zemljita. Stubovi za naslon se pobijaju na razmaku od 8 10 m. Njihova visina trba da je 3 m, a osnova sa ivicom od 15 cm. Mogu se koristiti i betonski ili stubovi od gvozdenih cevi ili profila, koji su znatno tanji, a visina im mora biti kao i u drvenih. Prvi sprat ice se zatee na visini od 60 sm iznad zemlje. Ostali sparatovi se zateu na razmaku od 50 cm jedan iznad drugog. Pocinkovana ica treba da je precnika 2,5mm.

stranica 36. od 38

Pored ovih sistema gajenja, breskve se mogu gajiti u vidu kordunice, kose kordunice i drugih polupljosnatih oblika krune. Najpovoljniji su zidovi june strane za gajenje sorti bresaka vrlo ranog i ranog zrenja, a zidovi ostalih strana, osim severne, za gajenje sorti kasnog i vrlo kasnog zrenja. Sadnice se sade na 60-80 sm udaljenosti od zidova, sa malo zakoenim poloajem prema zidu.

PODLOGE ZA GAJENJE BRESKVE

Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve, seme poznatih sorti koje se mogu na i na tritu, ili seme izvedeno kroz razne oplemenjiva#ke programe. Naj#e e kori ena divlja sorta breskve u Srbiji je Vinogradarska breskva (Prunus persica L. Batech), sorta sa belim mesom. Njene dobre osobine su kompatibilnost sa velikim brojem sorti i tolerantnost prema vlanim i teim zemljitima. Me%utim, daje slabije rezultate na alkalnim zemljitima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadrajem gvoda. Komercijalne sorte su slede i vaan izvor semena za podloge. To su uglavnom sorte koje se gaje za preradu. U tre u grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznih oplemenjiva#kih programa, i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobre kao podloga. U ovoj grupi su me%uvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp. Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus). One su naro#ito zna#ajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljitima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadraj gvo% a. Preporu#uju se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi. Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identi#no poreklo kao podloga GF 677. Razmnoava se zelenim reznicama ili kulturom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna je sa evropskim i japanskim sortama ljive. Pokazuje otpornost na nematode korena (Meloidagyne incognita), kao i na kisela zemljita i suu. Veoma je osetljiva na zabarivanje. Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat me%uvrsne hibridizacije izmedu badema i breskve. Razmnoava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist sistema. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama ljive. Tolerantna je prema sui, raku korena, kao i prema Fusicoccum amygdale i Stereum hirsutum, medutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju #vori e na korenu Meliodagyne incognita. Pogodna je za kori enje na siromanim zemljitima sa visokom pH vredno u. Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P. amygdalus), ljiva i slede i hibridi ljive: trnoljiva (japanski tip breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan denarika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Julian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF-43 (P.domestica) i Damas GF 1869 (P.domestica x P. spinosa). Slike:Podloge za breskvu - relativna veli ina i glavne karakteristike.

stranica 37. od 38

Badem (Prunus amygdalus) poti#e iz zapadne Azije. Razmnoava se semenom. Otporan je na visok sadraj bora, suu i, pretpostavlja se na virus arke. Pogodan za zemljita sa visokim sadrajem bora. Osetljiv je na rak korena, trule korena, zabarivanje. Podloga Ademir (Prunus cerasifera) moe biti interesantna. Selekcionisana je 1990. godine u paniji, a testirana je pod oznakom Myrobalan 599 AD. Lako se razmnoava zrelim reznicama. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% nia u odnosu na ona na Mirobalanu B. Prilago% ena je tekim i kre#nim zemljitima. Pokazuje otpornost na asfiksiju (guenje) korena i hlorozu indukovanu sadrajem gvoda. Sejanac denarike (Prunus cerasifera) odoma en je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna podloga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnoava se semenom. Obrazuje veoma mali broj izdanaka. Pogodna za laka zemljita i sune terene. Osetljiva je na niske temperature, bakteriozni rak (Pseudomonas syringae), trule korena (Armillaria sp.), nematode (Meloidagyne incognita) i virus (TmRSV) prune brownline. Podloga denarika B (P. cerasifera) razmnoava se reznicama koje veoma se teko oiljava. Veoma je sli#na denarici u pogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdanaka, produktivnosti i vremenu zrenja. Prof. dr Vladislav Ognjanov Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

stranica 38. od 38