Pogled preko plota

Sadjenje Voca
Mali vocnjaci ne donose zaradu, ali je veliko zadovoljstvo ubirati plod sa vocke koju ste sami
zasadili. Prema tome, ako zeliste svoj vocnjak, preostaje vam samo da nabavite sadnice
i zasadite ih. Zvuci jednostavno, a to i jeste ukoliko se pridrzavate saveta ali i baci se pogled
na komsijski vocnjak
Na manjim okucnicama ili placevima obicno je izbor polozaja i mesta za podizanje vocnjaka sku-
cen. A kakav cete izbor napraviti, manje zavisi od vasih zelja a vise od klimatskih i zemljisnjih
uslova. Zbog relativno skupih analiza zemljista za izbor vrste vocaka dobro ce doci i pogled preko
plota" kako bi ste videli sta se gaji u neposrednoj okolini.
U zavisnosti od zemljista i polozaja, zavisice
prinos i kvalitet ploda. Tako vocke na prisojnoj
strana imaju vise sunca sto doprinosi boljem
kvalitetu roda (ako imaju vlage i ostalo sto im
treba), ili su vise ugrozene od ranih je senjih i
poznih prolecinih mrazeva. Osojnije pozicije su
manje izlozene mrazevima ali kasnije cvetaju i
sazrevaju, a plod je manje ukusan. Iako svaka
strana ima i prednosti i mana, imajte na umu
da za vocke nisu pogodne uvale u kojima se
zimi skuplja hladan vazduh a leti vlazan (mraz,
magla). Nije dobro da su vocke izlozene jakom
vetru ali je dobro da se nalaze na otvorenim
povrsinama gde vazduh struji. Sto je plod
krupniji, to je opasnost od vetrova veca.
Hladne vetrove ne vole tresnje i kajsije, a i
vecina drugih vocnih vrsta ih tesko podnosi.
Imajte na umu da vockama odgovara vlazna
zemlja i suvlji vazduh u nadzemnom prostoru.
Ako je tesko uticati na polozaj vocnjaka, nas neke druge stvari nije Svaki odgajivac treba da sadi
onoliko vocaka koliko je u stanju da neguje i odrzava, naglasava u knjizi "Mali vocnjak" inzenjer
Dragoslav Filipovic, poucen licnim iskustvom.
Nikada ne treba sve vocke (cak ni iste sorte) posaditi odjednom, vec u vise mahova, sa
vremenskim razmakom od tri do pet godina. Zapravo, vocke treba dosadjivati. To ce omogucti da
cak i iste sorte budu razlicito otporne na stetocine, mrazeve, vetrove...
Na placu u malom vocnjaku vlasnik treba da zna svaku vocku, koje je vrste, sorte, kada cveta,
sazreva, koja je glavna mera zastite i nege, koliko i u kojim uslovima plod moze da se sacuva. Pre
sadnje dobro je na papiru nacrtati plan vocnjaka
.
Provereno zdravlje
Sadnice nemojte uzimati na "divlje" pa makar vam ih i poklonili jer cete
tek nakon nekoliko godina znati sta ste zasadili (da li je to sorta koju
ste zeleli, da li je zarazena nekom bolescu...).
- Svaki registrovan rasadnik uz sadnicu prilaze i deklaraciju: koja je
sorta u pitanju i uverenje da je zdravstveno isprazna - objasnjava
inzenjer Milomir Cakovic, rukovodilac rasadnicarske proizvodnje u
rasadniku Reva dva" u Krnjaci.- Pored sadnice,od strucnjaka u
rasadniku mogu da se dobiju i potrebni saveti:kako kombinovati sorte
zbog oprasivanja, (primera radi, prilikom uzimanja sadnica kivija
potrebno je uzeti tri zenske i jednu musku radi oplodjenja), kako ih
posaditi, negovati...
Sto se tice starosti vocnih sadnica, razlika izmedju jednogodisnjih i
dvogodisnjihje pre svega u izgledu: jednogodisnje obicno imaju takozvanu vodilicu sa ili bez
nekoliko prevremenih grancica u vrsnom delu. Kvalitetne sadnice imaju korenov sistem - sa
najmanje pet osnovnih zila (kruska i orah), duzine 20 cm. Duzina nadzemnog dela sadnica varira
u zavisnosti od vrste i sorte. Za kruske, dunje, tresnje, kajsije i badem je najmanje metar, a
breskve, visnje, kruske kalemljene na dunji, leske, jabuke na slabo bujnim vegetativnim podlo-
gama, najmanje 70 cm...
Dvogodisnje sadnice imaju oblikovano deblo visoko 60-70 cm, iz
kojeg se racvaju letorasti koji predstavljaju osnovu za buducu krunu.
Strucnjaci preporucuju jednogodisnje sadnice jer se lakse primaju i
svako moze, obrezivanjem da ih oblikuje po zelji. Dvogodisnje
sadnice su prihvatljive za amatere jer vec imaju usmerenu krunu, pa
im je posao jednostavniji i laksi. Razlikuju se i po fizioloskom
potencijalu. Dvogodisnje sadnice raspolazu vecom kolicmnom
rezervnih hranljivih materija u korenu i nadzemnim delovima vocke.
Jednogodisnje i dvogodisnje sadnice treba da su zrele, zdrave i bez
ostecenja drvenastog tkiva. Ove godine njihove cene u rasadnicima
.
se krecu zavisno od vrste od
100 do 200 dinara (jabuka, kruska, sljiva, dunja); dok je orah od 500 do 700...
Izdanci malina i kupina treba da imaju dobro razvijen korenov sistem sa najmanje pet zila duzine
oko 8 cm i sa sto vise sitnih zila. Duzina nadzemnog dela kupine je 30 cm, a maline 50 cm.
Zivicli jagode treba da su zdravi i svezi sa najmanje tri lista, centralnim pupoljkom i vratom, dobro
razvijenim zilicastim korenom duzine najmanje pet cm.
Kako se sadi
Jesenje sadnja ima prednost nad prolecnom, pasebno tamo gde nema pogodnih uslova za na-
vodnjavanje. Bolje je saditi i u januaru ako zemljiste nije smrzlo a temperatura je iznad nule, nego
cekati mart ili april.
Na malim povrsinama, rupe (za sadnice je dobro iskopati bar mesec dana pre sadnje, a ako je
zemljiste duboko orano mogu se kopati i uoci sadnje. Jame se na malom posedu najcesce kopaju
rucno (precnik kruga 70 do 150 a dubina oko 60 cm), sto su vece to je za vocke bolje. U dubljim
jamama ima mesta za vocke kolicine humusne zemlje i djubriva koje sadnice koristiti kasnije.
Gornji sloj zemljista bogatiji je u pogledu humusa i hranljivih materija od donjeg zato ga treba
odvojiti pa pri zatrpavanju vocke staviti blize korenu biljke, to jest na dno jame. U tu svrhu, prilikom
kopanja rupe za sadnice, zemlju sa dubine do 25 cm izbacite na jednu, a ostalu na suprotnu
stranu. Zemlja koja se vraca u jame pomesa se sa oko 10 i vise kilograma dobro zgorelog
stajnjaka, ili 3,5 kg humusa glistenjaka, pomesanog sa cetiri puta vise zemlje. Na dno jame se
baci i 60 do 80 g kalijum supfata i 300-500 g sulerfosfata, odnosno kombinacija mineralnog
djubriva sa vise kalijuma i manje fosfora. Mineralno djubrivo se ne mesa sa zemljom kojom ce se
popuniti jama, zbog opasnosti da dodje u kontakt s korenom i da ga ozledi.
Pre sadnje sve ostecene delove grana treba
ukloniti a preseke zila osvezite makazama.
Duzina zila treba da je bar 20 cm. Vocke se
sade na dubinu na kojoj su rasle u rasadniku, do
korenovog vrata. Korenov vrat je mesto gde
koren prerasta u debpo (kalemi se cetiri - pet cm
iznad njega).
Mnogi mesaju mesto kalemljenja sa korenovim
vratom i sade biljku do mesta kalemljenja, sto je
pogresno i nepovoljno utice na razvoj vocki.
Sadnice treba sto pre zasaditi, ne izlazuci ih
duzem uticaju sunca, hladnoce ili vetra. Za brzu i
kvalitetnu sadnju potrebno je bar dvoje, Jedan
stavnja biljku u pripremljenu jamu, od humusne (vracene zemlje), tako da korenov sistem legne na
zemlju a ne direktno na djubrivo koje je izmesano sa zemljom na dnu jame. Sadnicu drzi uspravno
i sabija zemlju oko korena. Drugi ubacuje zemlju u jamu. Zile biljke treba u jami pravilno
rasporediti, vodeci racuna o njihovom pravcu. Zemlja se dobro i pazljivo gazi, od kraja zila prema
stablu Imajuci u vidu sleganje zemlje, korenov vrat treba da ostane tri - cetiri cm ispod povrsine.
Oko stabla se pravi prsten (plitka cinija) od zemlje, kako se voda ne bi razlivala pri zalivanju, i
dobro ugazi zemlja da ne ostavlja prazan prostor oko zila sto dovodi do susenja i stvaranja plesni.
-Najbolji kontakt zemljista i zila postize se zalivanjem (pet - deset l vode, zavisno od tipa zemljista i
velicine jame). Zalivanje je potrebno cak i ako pada slaba kisa. Ako se posle zalivanja vocke
spuste dublje, treba ih pazljivo povuci navise, dok se
korenov vrat ne priblizi povrsini.
Pozeljno je da sve vrste vocaka u zasadu budu
zastupljene sa najmanje tri sorte, kako bi se obezbedila
redovna i bolja oplodnja. U izboru vrste vocaka od
znacaja su prirodni uslovi, pa tek onda zelje i potrebe
uzgajivaca. Po pravilu se nastoji da u malom vofcnjaku
bude razlicitog voca. Prilikom izbora sorti treba
konsuptovati strucn akejer su mnoge samobesppodne
pa se moze desiti da i pored dobre nege nema roda.
Treba znati da neke sorte jabuka ne mogu oploditi sebe
a ni druge, ali ima i onih gotovo univerzalnih oprasivaca
koja imaju polen visoke klijavosti i vitalnosti (recimo"
jonatan", "zlatni delises" a kod kruske to su "viljamavka", "krasanka,... )
Sto pre rode krace traju
Brze davanje ploda nije tajna naprednih vocara, u pitanju je samo iskustvo i veca paznja. Ona
pocinje dobrom pripremom zemljista pre sadnje, pridrzavanjem uputstava pri sadjenju i posebnoj
nezi mladih vocaka u vegetaciji blaga rezidba, dodavanje po 150 g azotnog djubriva KAN u dva
navrata tokom vegetacije, cesce okopavanje najmanje dva metra u precniku oko vocke, i zalivanje
ukoliko je susa. Kada ce vocka poceti da radja zavisi od vrste, sorte, podloge na kojoj je
kalemljena (breskva prorodi pre oraha). Ali, imajte na umu da voce koje rano prorodi ima kraci
vek. Zato im cvetove koji mogu da se jave vec u prvoj i drugoj godini po saddnji, uklonite kako
biste im ubrzali rast i razvoj.
izvor: "Politika"