Beli luk kako ga uzgajati

Pomnogim osobinama, beli luk se izdvaja iz grupe lukova. Tretira se kao jednogodinja vrsta koja se
razmnoava vegetativno. U naim uslovima klime i duine dana, nikada ne donosi seme. Mogao bi se
posmatrati i kao viegodinja biljka ako lukovica ostane u zemlji, iz nje, na prolee raste busen mladog
luka, koji ako se ostavi, moe da ivi nekoliko godina, postepeno se uveavajui.
Biljka belog luka ima pliticu ili pravo, zakrljalo stablo, iz koga rastu ile (koren), glavica, lano stablo i
pljosnato (linearnolancetasto) lie. Glavica je sainjena od enova koji se nalaze u pazuhu listova.
Naime, iz plitice rastu listovi u koncentrinim krugovima, formirajui u poetku , lano stablo. enovi
rastu u pazuhu unutranjih listova, jer prva 3-4 ponekad i 8 listova se, kasnije, sa zrenjem, sue i
omotavaju glavicu. enovi imaju svoj vrsti, koasti omota, soni, jestivi deo i pupoljak. Spoljni enovi
su obino krupniji i povijeni, dok su unutranji vie pravi, formirani pod pritiskom susednih enova. To
se odnosi na obini beli luk (A. sativum ssp.vulgare), kod koga se ne javlja cvetonosno stablo.

Beli luk rokambol (Allium sativum ssp. sagittatum)
Drugaija je graa belog luka rokambola. On formira cvetonosno stablo, na kome raa sitne enove,
koji se mogu Isto tako, krupni enovi obinog belog luka, preneti sa severa na jug, u uslove kratkog
dana i visokih temperatura daju biljke koje postepeno dobijaju cvetonosno stablo i pretvaraju se u
rokambol. Ova istraivanja dokazuju da se radi o istoj vrsti Allium sativum, ali da razliiti ekotipovi u
promenjenim uslovima ivota drugaije reaguju.
Kako se gaji beli luk?
Obini beli luk, koji ne formira cvetonosno stablo, deli se na dva tipa: jesenjak i proletnjak. Jesenjak
ima veoma krupne glavice i enove, a sadi se u jesen (polovinom oktobra). Do zime nikne i razvije
biljku sa 3-4 lista. Veoma je otporan na mraz, ako je dobro ukorenjen, izdri i golomrazice od- 25 C.
Stie rano u prolee i moe se troiti
kao mlad luk. Lano stablo je debelo i krto, listovi krupni i soni. Botaniku zrelost dostie u julu i
avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosuuje na suncu 2-3 dana, plete u veze i uva na suvom i
promajnom mestu. Jedna glavica je teka od 30-50 grama. Tokom zime brzo gubi vlagu i sui se tako
da jesenjak nije dobar za kasnu potronju preko zime i prolea.
Proletnjak obrazuje sitniju i ilaviju biljku. Glavica i enovi su mnogo sitniji nego kod jesenjaka, ali se
dobro uvaju preko zime. Sadi se u prolee, im moe da se izae u njivu obino poetkom marta.
Ako se sadi kasno (u maju npr.) esto obrazuje jedince- glavicu od samo jednog ena. Ovakve
glavice, saene idue godine na vreme (rano) daju normalne biljke, s vie enova.
Agrotehnika
Beli luk najbolje uspeva na strukturnim plodnim, dubokim, ocednim i nezasenjenim zemljitima. Ako se
ubrenje obavlja stajnjakom, dobija se lo kvalitet belog luka. Zbog toga stajnjak treba koristiti
obazrivo- u manjim koliinama, I to dobro zgoreo. Zato je bolje koristiti kompost, 20-30 tona po
hektaru, naravno, pre jesenjeg oranja. Predsetveno, sa pripremom zemljita, zavisno od njegove
plodnosti, treba uneti 100-200 kg azota, 100-200 kg kalijuma i 50-80 kg fosfora, po hektaru. Ukoliko je
zemljite siromano sumporom, potrebno je obogatiti ga i ovim elementom, jer beli luk troi velike
koliine sumpora. Zbog toga je zgodno koristiti kalijum sulfat, koji onda ima dvostruku ulogu kao
kalijuma i sumpora.
U prolenoj sadnji mogue je korienje herbicida trefl ana (2 l/ha- inkorporacija pre sadnje). U ve
izniklom i odraslom usevu belog luka mogue je koristiti i herbicid afalon (linuron) ali u manjim dozama
(oko 1 kg/ha), i u sluajevima masovne zastupljenosti irokolisnih korova kao to su tir i pepeljuga.

Sadnja belog luka se obavlja runo. Motikom se otvara brazda u koju se sade dva reda na 20 cm, a
zemlja koja se skida tom prilikom koristi se za pokrivanje prethodne brazde sa dva reda. Na svake tri
brazde ili 6 redova treba ostaviti razmak od pola metra. Ovako obavljena sadnja, u estorede trake ili
pantljike, omoguava lak pristup biljkama prilikom nege useva u toku vegetacije (plevljenje,
okopavanje). U redu se sadi na rastojanju od 10 cm, tako da, u usevu saenom u trake, ima oko
400.000 biljaka po hektaru. Dubina sadnje treba da bude od 2 do 5 santimetara, a enovi se ubadaju
u zemlju delom kojim su bili srasli za pliticu, iz koga izbijaju ile. S obzirom na razliitu krupnou ,
rauna se da za hektar belog luka treba od 800 do 1.200kg enova sadnog materijala. Luk se kruni i
priprema na parceli , neposredno pred sadnju. Tom prilikom se odbacuju svi oteeni, oboleli i jako
sitni enovi.
Dobro ih je klasirati po krupnoi i saditi u leje sa ujednaenom krupnoom, kako bi se dobio luk
ujednaenog porasta, bujnosti i krupnoe glavica.
Prinosi belog luka jesenjaka kreu se od 6-12 t/ha, a proletnjaka od 2-4, to sve, opet, zavisi od
plodnosti zemljita, agrotehnike, klime i zdravstvenog stanja useva. Naime, bolesti, a naroito
tetoine, mogu mnogo da prorede usev i drastino umanje prinos.
Najvanije bolesti i tetoine belog luka
Beli luk, kao i crni i praziluk, takoe napada gljivica Peronospora schleideni koja izaziva plamenjau.
Isto tako beli luk esto oboljeva i od re koju izaziva gljivica Puccinia porri. Gljivica Botrytis allii izaziva
trule i nekrozu lanog stable i glavice. Ipak, ove i jo neke bolesti, nisu tako znaajne i ne izazivaju
tako velike tete kao plamenjaa na crnom luku. Za uslove u Srbiji najvei ekonomski znaaj ima
tetoina muva belog lukaSuillia lurida Meig.
Ova muva prezimi kao odrasi insekt i u rano prolee, im vreme otopli, obino krajem februara ili
poetkom marta, izlazi iz sklonita i polae jaja po zemlji, uz same biljke belog luka. Iz njih se izlegu
larve i ubuuju u lano stablo, hranei se sonim, mladim listovima u sredini, prodirui sve dublje,
prema glavici. Napadnute biljke naglo zaostaju u porastu, mnoge uginu, a preivele daju
neupotrebljive plodove.
Prva generacija larvi napada samo luk jesenjak, ali druga i trea mogu da otete i proletnjak. Ipak
najvee tete prave na luku jesenjaku. Mnoge male parcele budu gotovo unitene, a normalna
pojava je oteenje i unitenje 50-75 % biljaka.
Kako se boriti protiv ove tetoine?
Mere borbe protiv muve belog luka jo nisu detaljno razraene. Ipak treba u rano prolee pratiti let
muva, i im se one primete, ili preventivno, im otopli i luk krene, bez obzira da li su primeene, prskati
luk nekim preparatom, insekticidom kao to je mospilan, kako bi se muve, kad dou na lie luka da
siu sokove, otrovale. Naravno, ovakva prskanja treba obazrivo izvoditi i voditi rauna o karenci,
vremenu koje mora da proe od prskanja do prestanka opasnosti od trovanja oveka, jer batovani
rano u prolee upaju i koriste mlad beli luk.
Poto se jednim tretiranjem nikada ne unite sve tetne muve, treba ga ponoviti 2-3 puta. Uz to, treba
se dogovoriti sa susedima koji takoe gaje beli luk i obavljati prskanja na svim parcelama, kako bi se
brojnost muva to vie smanjila.
Dakle, osnovna mera borbe bila bi blagovremeno prskanje luka insekticidima, u vreme dok muve jo
nisu poloile jaja. Ako su to ve uinile, i larve prodrle u biljku, nikakvo prskanje spolja nee otrovati
tetoinu.
Preventivna mera borbe protiv muve belog luka bila bi sadnja luka tamo gde dugo godina nije gajena
ta biljka, i da u blizini, na nekoliko kilometara, nema belog luka. Na taj nain proizvoa bei sa
lukom daleko od njihovih parazita i tetoina, pa je i manja verovatnoa njihove masovne pojave.
Takoe, sadnjom rokambola, koji je otporan izbegavaju se tete.
Berba i uvanje
Beli luk se bere kad lie i lano stablo poinje da
se sui. Ako je zemljite mekano, strukturno i runo upanje lako, onda se bere tj. vadi upanjem.
esto to nije mogue jer se lano stablo kida i glavice ostaju u zemlji. Tada se vaenje obavlja
motiicom. Na velikim povrinama vaenje se ovbavlja mainama, slino kao i kod crnog luka. Glavice
se iste od zemlje i klasiraju prema krupnoi i kvalitetu. Oteene se odvajaju za brzu potronju.
Luk sa malih povrina, kako se obino kod nas gaji, plete se u vence i sui na promajnom mestu.
Hranljive materije iz zelenog lia i lanog stabla se premetaju u glavicu, tako da sve bude sauvano
i iskorieno bolje nego kada beli luk ostaje da prezri na parceli, jer tom prilikom, obino usled kia i
prevelike vlanosti zemljita, ovojni listovi zrelih glavica pucaju a trule lako zahvata enove.
Prosueni, zreo i zdrav beli luk se najbolje uva na temperaturama od 8-12C, pri relativnoj vlanosti
vazduha od 40-60% ili u hladnjaama na temperaturama od 1-2C.