Prof. dr Milorad K.

Banjanin

Bez svog softvera,

kompjuter je beskorisna
gomila metala.

softver za
upravljanje
SOFTVER
kompjuterskim
sistemom na
osnovnom nivou,
KOMPJUTER
nezavisno od
konkretne
primene
kompjutera od
strane korisnika i
od konkretnog
kompjuterskog
sistema.

moe da
skladiti, obrauje i
softver namenjen
pronae informacije;
specifinim
reprodukuje muziku i
upotrebama od
video;
strane korisnika za
alje e-mail,
pretrauje
reavanje
Internet;konkretnih
obavljaproblema.
mnoge druge
aktivnosti

Pisanje programa koji prate sve ove

Moderni komponente
kompjuterski
i koriste ih korektno, a
sistem
kamoli optimalno, je ekstremno
teak posao.

Mreni
Proces
Tastatur
Memorij
Monitor
Diskovi
tampa
intrfejsi
oria

Postalo je jasno da se mora pronai neki nain da se

programeri sauvaju od kompleksnosti hardvera. Nain
koji se konano pojavio je da se postavi jedan sloj
softvera preko golog hardvera, da upravlja svim
delovima sistema, i da se predstavi korisniku interfejs ili
virtuelna maina koju je lake razumeti i programirati.

U
svakom
taktu,
jedan
ili izdati
dva
Na
primer,
disku
se
moe
Glavna
funkcija
operativnog
sistema
jedeo
Operativni
sistem
jeima
(obino)
onaj
softvera
kojikola,
se
pokree
u
Sastoje
se
od
ipova
integrisanih
ica,
Mainski
jezik
obino
izmeu
50
Svrha
staze
podataka
je
da
izvrava
neki
set
instrukcija.
Neke
od
Fiziki
ureaji
se
grupiu
i
Na
vrhu
operativnog
sistema
je
ostatak
sistemskog
Nad
sistemskim
programima
dolaze
aplikativni
programi.
Ove i
operanda
se
uzimaju
odzatien
registara
komanda
da
oitava
unoenjem
da
sakrije
svu
tu
kompleksnost
i prui
iformiraju
300
instrukcija,
veinom
za modu.
modu
jezgra
ili
supervizor
Od
korisnikih
greaka
je
elektrinog
napajanja,
katodnih
cevi,
i
slinih
njih
se
mogu
izvriti
u
jednom
ciklusu
staze
podataka;
druge
mogu
funkcionalne
Ovi
programi
definitivno
nisu
deo
operativnog
programepodataka
kupujusoftvera.
(ili
piu)
korisnici
za
reavanje
svojih
problema,
kombinuju
u aritmetikoj
logikojkao
vrednosti
adrese
diska,
adrese
programeru
pogodniji
set
instrukcija
sa
pomeranje
kroz
mainu,
hardverom
.
fizikih
ureaja.
zahtevati
viestruke
cikluse
staze
podataka.
Ove
instrukcije
mogu
jedinice.
Ovaj
nivo
sadri
sistema,
se obino
dobijaju
unepred
instalirani
jedinici.
Rezultat
se
skladiti
u od
toaritmetiku,
obrada
teksta, iako
radne
liste,
inenjerski
prorauni,
ilii
glavne
memorije,
brojem
bajtova,
kojima
ejeraditi.
vrei
i poredei
koristiti
registre
ili strane
druge
hardverskekompjutera,
kapacitete.
Zajedno,
hardver
i
neke registre
interne
za
proizvoaa
ili
u
paketu
sa
jednom
ili vie
registara.iliNa
nekim
usmerenjem
(oitavanje
pisanje)
u baze
podataka.
vrednosti. Naskladitenje
ovom nivou, informacija
operativnim
sistemom
ako se on
instalira
nakon
instrukcije
su vidljive
za programera
asemblerskog
jezika
iz
centralnu procesorsku
mainama,
operacije
staze
u
njegove
registre.
Praktino,
ulazno/izlazni ureaji se kontroliu
kupovine.
arhitektura
instrukcijskog
Instruction
Set softverom,
jedinicu (engl.
Central
podataka
kontroliu
mnogo
viese
parametara
je
unoenjem
vrednosti
u specijalneseta (engl.
Architecture
- ISA ). Ovaj
nivo se esto
naziva
koji
se naziva
mikroprogram.
Na
Processing
Unit-CPU)
i stazu
potrebno,
imainski
status
kogajezik.
vrati drajv
registre
ureaja.
drugim
mainama,
kontroliu
se
nakon
operacije
moe
biti
podataka koja sadri
Bankarskilogiku
Rezervacija
Web hardverskim
APLIKATIVNI
direktno
kolima.
Pored
toga,
za mnogo
aritmetiku
jedinicu. avio kompleksan.
sistem
karata
I/O pretraiva
(Input/Output-ulazno/izlazni)
PROGRAMI

Kompajleri

Editori

Operativni sistem

ureaja, tajming ima znaajnu

ulogu kod programiranja.

Komandni interpreter
SISTEMSKI

PROGRAMI

Mainski jezik
Mikroarhitektura
Fiziki ureaji

HARDVER

Operativni sistem kao proirena

maina
Na nivouKako
mainskog
jezika,
(setNEC
instrukcija,
se radi I/O
flopiarhitektura
diska koristei
PD765
organizacija
memorije,
I/O, iipovi
struktura
magistrala)
kompatibilni
kontroler
koji se
koriste na
veine
primitivna i teka
za
mnogimkompjutera
personalnimjekompjuterima
zasnovanim
na
programiranje, posebno
Intelu?za ulaz/izlaz.
Kako
se radi
I/Okomandi,
flopi diska
koristei
NEC PD765
PD765
ima 16
gde je
svaka specifikovana
kompatibilni
ipovi koji
sekomande
koristeslue
na za
unoenjem izmeu
1 i 9 bajtakontroler
u registar ureenja.
Ove
mnogim
personalnim
kompjuterima
zasnovanim
nakao
pisanje i itanje
podataka,
pomeranje
ruke diska, i formatiranje
staza,
Intelu?
i inicijalizaciju, prepoznavanje, resetovanje
i rekalibracija kontrolera i
drajvova.
Najosnovnije
komande su read i write, od kojih svaka zahteva 13
parametara, pakovanih u 9 bajta. Ovi parametri specifikuju stavke kao
to su adresa bloka diska koji treba da se proita, broj sektora po stazi,
mod snimanja koji se koristi na fizikom mediju, rasporeivanje
intersektorskih praznina, itd.
Kada se operacija kompletira, ip kontroler pokazuje status 23 i polja
greaka pakovana u 7 bajta.
Bez ulaenja u detalje, jasno je da prosean programer verovatno ne eli
da se previe ukljuuje u programiranje flopi diskova (ili hard diskova,
koji su isto tako kompleksni). Umesto toga, programer eli jasnu
apstrakciju visokog nivoa.

Operativni sistem kao proirena

maina

Program koji krije istinu o hardveru od

programera i predstavlja fin, jednostavan pregled
imenovanih datoteka koje se mogu itati i pisati je,
naravno, OPERATIVNI SISTEM.
Takoe, operativni sistem skriva mnogo napornog posla u
vezi sa prekidom, tajmerima, upravljanjem
memorijom, i ostalim stavkama niskog nivoa. U
svakom sluaju, apstrakcija koju nudi operativni sistem
je jednostavnija i laka za korienje nego ona koju
nudi osnovni hardver.

Operativni sistem kao menader

resursa

ta bi se desilo kada bi za tri programa koja rade na nekom

kompjuteru svi pokuali da tampaju svoj rezultat
Kada kompjuter
(ili mrea)
vie
korisnika, potreba za
istovremeno
na ima
istom
tampau?

upravljanje i zatitu memorije, I/O ureaja, i drugih resursa je

Prvih nekoliko
redova tampe bi mogli biti od programa 1, sledeih
jo vea, jer bi korisnici u suprotnom smetali jedni drugima.
nekoliko od programa
2,korisnici
onda neto
od programa
3, itd.da
Rezultat
bi
Pored toga,
esto
imaju potrebu
dele ne
bio haos. Operativni
sistem moe
red za potencijalni
samo hardver,
negodoneti
i informacije
(datoteke,haos
baze
ispisivanjem
svih rezultata
tampanju
na disk.
Kada
podataka,
itd.). Ovajnamenjenih
pregled operativnog
sistema
govori
da
jedan program zavri,
operativni
moe
njegov
je njegov
primarnisistem
zadatak
da zatim
prati kopirati
ko koristi
koji
rezultatresurs,
sa diska
je smeten
na tampa,
doki uda
isto
vreme
dagde
dodeljuje
zahtevane
resurse
posreduje
drugikod
program
moesa
nastaviti
da generie
rezultate.
konflikta
zahtevima
od razliitih
programa i
korisnika.

Operativni sistem kao menader

resursa
Upravljanje resursima ukljuuje multipleksiranje (deljenje) res
Multipleksiranj
e resursa u
vremenu
Ako se resursi vremenski
multipleksiraju, razliiti programi
ili korisnici ih po redu koriste.
Prvo jedan od njih koristi
resurs, onda drugi, itd. Na
primer, sa samo jednom CPU i
vie programa koji ele da se
pokrenu sa njom, operativni
sistem prvo dodeljuje CPU
jednom programu, zatim kada
dovoljno dugo radi, drugi dobija
da koristi CPU, zatim sledei, a
zatim na kraju prvi ponovo.
Odreivanje kako se resurs
vremenski multipleksira ko

Multipleksiranj
e resursa u
prostoru
Umesto da korisnici ekaju
red, svaki dobija deo
resursa. Na primer, glavna
memorija se normalno deli
izmeu nekoliko programa koji
rade, tako da svaki moe da ima
svoje mesto u isto vreme .
Pretpostavljajui da postoji
dovoljno memorije da sadri vie
programa, efikasnije je sadrati
nekoliko programa u memoriji
odjednom umesto da se jednom
od njih da cela memorija,
posebno ako mu je potreban
samo mali deo. Naravno, to

ISTORIJA OPERATIVNIH
SISTEMA

Poto su operativni sistemi istorijski blisko povezani sa arhitekturom

kompjutera na kojima rade, dat je pregled generacija kompjutera kako bi
se pokazalo kakvi su bili njihovi operativni sistemi.
Prvi pravi digitalni kompjuter je dizajnirao engleski matematiar arls
Bebid (Charles Babbage, 1792-1871). Iako je Bebid proveo vei
deo
svog ivota pokuavajui da napravi svoj analitiki motor, nikad
IV generacija
nije
uspeo da napravi da radi pravilno jer je bio isto mehaniki, a
(1980-...)
tehnologija
njegovog vremena nije mogla da proizvede odgovarajue
Personalni
tokove,
zupanike i zupce III
do visoke preciznosti koja mu je bila potrebna.
kompjuteri
Nije potrebno naglaavati
da analitiki motor nije imao operativni sistem.
generacija
(1965-1980)
integrisana
II
kola i
generacija
multiprogra
(1955-65)
miranje
tranzistori
i paketni
I generacija
sistemi
(1945-55)
vakuumske
cevi i
utikaka
ploa

I generacija
(1945-55)
vakuumske
cevi i
utikaka
ploa

Raunari su izgraeni na bazi vakuumskih

elektronskih cevi.

Maine su bile velike, skupe i nepouzdane; zahtevale su klimatizaciju i

obueno osoblje za rad i programsko upravljanje. Iako su bile ogromne i
ispunjavale itave prostorije sa desetinama hiljada vakuumskih cevi,
maine su ipak bile milione puta sporije ak i od danas dostupnih
najjeftinijih personalnih kompjutera.
Raunari I generacije su bili dostupni velikim organizacijama i
dravnim agencijama, ali su postali i nezamenljiv alat za naunike,

II
Raunari
na baziprogramer
tranzistora.
Dageneracij
bi pokrenuo neki posao (tj.
programsuiliizgraeni
set programa),
bi (1955prvo napisao program na papiru,
a potom
izbuio na
kartici.su
a
Raunari
drugega
generacije
sadrali
Zatim bi to odneo do prostorije
za unos
i prosledio jednom
od koji
65)
oko 10000
pojedinanih
tranzistora
operatera.
Kada kompjuter zavrisu
zadati
operaternabiploe
otiaoi sdo
tranzistor
runoposao,
privrivani
tampaa
i iscepio rezultat i odneo
ga elementima
u izlaznu prostoriju,
takoicama.
da ga
i i paketni
drugim
povezivani
programer kasnije uzme. Zatim bi uzeo Kompjuteri
jedan dek kartica
kojedovoljno
su
sistemi
su postali
doensene iz ulazne prostorije i uitao ga. Vei
deo vremena
se gubilo
pouzdani
da su mogli
da se
dok operateri etaju kroz mainsku
prostoriju.
proizvode
i prodaju kupcima
sa oekivanjem da e
S obzirom na velike trokove opreme, ljudi sunastaviti
traili naine
da smanje
da funkcioniu
utroak vremena. Reenje koje je usvojeno
je bio paketni
dovoljno
dugo da sistem
urade neki
(engl. batch system). Ideja je bila da se koristan
sakupi nekoliko
poslova
posao. Prvi
putuje
ulaznoj prostoriji i zatim da se uitaju na magnetnu
koristei
mali
postojalatraku
jasna
odvojenost
(relativno) jeftin kompjuter, kao to je IBM 1401,
koji jedizajnera,
bio veoma
izmeu
dobar u itanju kartica, kopiranju traka, ikonstruktora,
tampanju rezultata,
ali
operatera,
uopte nije bio dobar u numerikim obraunima.
Druge, mnogo
skuplje
programera
i osoblja
za
maine, kao to je IBM 7094, su se koristile za prave
proraune.
odravanje.
Ove maine, koje se sada nazivaju mejnfrejmovi (engl.
mainframes), su
bile zatvorene u posebno klimatizovanim kompjuterskim prostorijama, sa
posebno obuenim profesionalnim operaterima koji su radili na njima.
Samo su velike korporacije, vladine agencije ili univerziteti mogli platiti
njihovu multimilionsku cenu. Kompjuteri druge generacije su se
uglavnom koristili za naune i inenjerske proraune, kao to je
reavanje parcijalnih diferencijalnih jednaina koje se esto

III
generacija
(1965-1980)
integrisana
kola i
Do poetka 1960-tih, veina proizvoaa
multiprogra
kompjutera su imali dve odvojene, i potpuno
miranje
System/360 je bio serija softverski
kompatibilnih
mainalinije.
(od 1401 pa
nekompatibilne,
proizvodne
do 7094). Maine su se razlikovale jedino po ceni i performansama.
Poto su sve maine imale istu arhitekturu i set instrukcija, programi
na znakove
pisani za jednu mainu su se mogli pokretati na svim
ostalim. Pored
rei
toga,na
360
je orijentisani,
bio dizajniran da podri i nauneorijentisani,
(tj., numerike) i
komercijalni
veliki
nauni Tako je jedna porodica
komercijalne
proraune.
maina mogla da
kompjuteri,
kao to je
kompjuteri, zadovolji
kao to jepotrebe svih korisnika.
koji su se bila i
7094, koji ideje
su se jedna porodica 1401,
Najvea prednost
je istovremeno
360 je bio prva prava
kompjuterska
koristili
za
zaslabost.
numerike
njena koristili
najvea
Namera je bila dauglavnom
ceo softver,
ukljuujui
linija koja je koristila
(mala)
Integrisana
sortiranje
traka
i
u naucimora
i
operativniproraune
sistem, OS/360,
da radi na svim
modelima.
Morao
je da
kola
(engl.
Integrated
Circuits-IC),
i tako
tampanjeMorao
u bankama
inenjerstvu
radi na malim sistemima
i na veoma velikim sistemima.
je biti dobar
obezbedio veliku
prednost nad drugom
i osiguravajuim
na sistemima sa nekoliko perifernih ureaja i na
sistemima sa mnogo
generacijom
maina.
Primerci
ovih
kompanijama
Razvoj,
odravanje
marketing
ove dve
potpuno
odvojene
perifernih
ureaja.
Moraoi je
da radi uza
komercijalnim
okruenjima
iu
maina
se
jo
uvek
koriste
u
proizvodne
linije je bilo
skupo
za proizvoae
toga,
naunim
okruenjima.
Iznad
svega,
morao je bitikompjutera.
efikasan zaPored
razliite
kompjuterskim
centrima.
Danas
se oni
korisnici
kompjutera
su upotrebe.
traili
nove maine
kojei su
imale
istu
Uprkos
svojoj enormnoj
veliini
i problemima,
OS/360
slini
operativni
esto
koriste
za upravljanje
velikim
arhitekturu
kao i dotadanji
a na
kojima
bi mogli
pokretati
stare
sistemi
tree generacije
su prilino
dobro
zadovoljili
potrebe veine
bazama
podataka
za avionske
programe,
ali bre.
svojih korisnika. Oni su popularizovali
nekoliko
kljunih(npr.,
tehnika
koje nisu
Oba problemasisteme
je reio
IBM uvoenjem
rezervacija)
ili
kao
serveri
postojale u operativnim sistemima druge generacije, od kojih je za

III
Ostale karakteristike operativnih sistema tree g
generacija
(1965-1980)
integrisana
MULTIPROGRAMIRANJE
kola i
multiprogra
Memorija
se delila na nekoliko delova, sa razliitim poslom na
miranje
svakoj particiji. Dok jedan posao eka da I/O zavri, drugi posao moe
da koristi CPU. Ako dovoljno poslova mogu da se dre u glavnoj memoriji u
jednom trenutku, CPU bi se mogao koristiti skoro 100 % vremena.
Bezbedno smetanje vie poslova istovremeno zahtevalo je poseban
hardver za zatitu svakog posla od krae i tete, sa ime su 360 i drugi
sistemi tree generacije bili opremljeni.

Particije
memorije

Multiprograming sistem sa tri

posla u memoriji

III
Ostale karakteristike operativnih sistema tree g
generacija
(1965-1980)
integrisana
kola i
multiprogra
miranje
Jo
jedan glavni razvoj tokom tree generacije je fenomenalan rast
minikompjutera, poinjui sa Digital Equipment Company (DEC) PDP-1,
1961. godine. PDP-1 je imao samo 4K 18-bitnih rei, ali po ceni od
120.000 dolara po maini, prodavao se odlino. Za odreene vrste
nenumerikih poslova, bio je zadovoljavajue brz i doveo je do raanja
jedne potpuno nove industrije.

od kompjuterskih naunika u Bell Labs koji je radio na MULTICS projektu, Ken Tom
en Thompson), je kasnije pronaao mali PDP-7 minikompjuter koga niko nije koris
sao osiromaenu verziju MULTICS-a za jednog korisnika. Ovaj posao se kasnije raz
UNIX operativni sistem, koji je postao popularan u akademskom svetu, sa vladinim
agencijama, i sa mnogo kompanija.
Dve glavne verzije UNIX operativnog sistema su System V i BSD, (engl. Ba
ware Distribution). Da bi bilo mogue pisati programe koji bi se mogli pokretati n
m UNIX sistemu, IEEE je razvio standard za UNIX, koji se naziva POSIX, koga ve

IV generacija
(1980-...)
Personalni
kompjuteri
Doba mikroprocesorskih personalnih
kompjutera je poelo sa razvojem LSI
(engl. Large Scale Integration-integracija
visokog stepena) kola, ipova koji sadre
hiljade tranzistora na kvadratnom
centimetru silicijuma. Personalni
kompjuteri (u poetku nazivani
mikrokompjuteri) su omoguili da
pojedinci imaju svoje sopstvene
kompjutere.

64-bitni
mikroprocesor

32-bitni
mikroprocesor
16-bitni
mikroprocesor
8-bitni
mikroprocesor

IV generacija
(1980-...)
Personalni
kompjuteri

16-bitni
mikroprocesor
16-bitni sistemi - Intel se
pojavio sa 8086, a poetkom 1980-tih,
8-bitni
IBM je dizajnirao IBM PCmikroprocesor
oko Intelovog 8088. Microsoft je ponudio IBMu paket koji je ukljuivao Microsoftov BASIC i operativni sistem DOS
(engl. Disk
Operating System)
originalno
razvijen
od strane
8-bitni
mikroprocesor
(1974.koje
god.)
Intel-ovbio
8080,
namenjen
za
druge
kompanije
(Microsoft
kupio
proizvod
i zaposlio
originalnog
optu
upotrebu.
8080
je sluiojekao
osnova
za dalji
razvoj kompletnih
autora
daod
gakojih
pobolja).
ReviziraniCP/M
sistem(engl.
je preimenovan
u MS-DOS
sistema,
je najznaajniji
Control Program
for
(engl. Stiv
MicroSoft
Operating
i ubrzo
je poeo
da
dominira
Microcomputers
Kontrolni
program
za mikrokompjutere)
operativni
Dobs-Disk
(Steve
Jobs)
iz System)
Apple-a
je
poetkom
1984.
god.
CP/M, MS-DOS,
i Apple
IBM
PCse
tritem.
iz kompanije
koja
zvala
Digital
Research.
predstaviosistem
Apple Macintosh
(istinski
korisniki
personalni
kompjuter).
8-bitni mikroprocesor DOS
kompanije Motorola sa oznakom 6800.
Koristio je Motorolin 16-bitni 68000 CPU, i imao je 64 KB ROM (engl. Read
Napredna
i poboljana
verzija ovog
mikroprocesora
jekucali
6502 , koji je
* Sistemi
sa komandnom
linijom
(korisnici
Only Memory)
memorije,
da bi
podraosu
GUI.
zasnovanNaredni
na MOSMotorolini
Technology
. 6502
jepravi
bio CPU
za nekoliko
sistema.
CPU
su bili
32-bitni
sistemi,ranih
a kasnije
je
komande
na
tastaturi)
njih, Apple
je Dag
postao
glavni
za CP/M
sisteme
na
* Jedan
Nekoliko
godina
Engelbart
(Doug
Engelbart)
Istraivakog
Appleod
preao
nakasnije,
IBMII,PowerPC
CPU,
sa konkurent
RISC
32-bitnom
(asa
kasnije,
64tritima
kunih
i obrazovnih
kompjutera.
kartice
je prodavala
mala
Instituta
Stanford
je izumeo grafiki
korisniki
interfejs
(engl. Graphical
bitnom)
arhitekturom.
2001
Apple
jeCP/M
napravio
veliku
promenu
firma
koja
zvala
Microsoft,
koja je takoe
imala
trinu
niu
prodajui
Userse
Interface
GUI)predstavljajui
sa prozorima,
ikonama,
i miom.
operativnog
sistema,
Mac
OS
X,menijima
sa novom
verzijom
BASIC interpretere
je koristio
jedan
broj
mikrokompjutera
koji na
Macintosh
GUI-a prekokoje
Berkley
UNIX-a.
2005.
godine
AppleWindows.
je preao
Kao konkurencija
za
Macintosh,
Microsoft
predstavlja
U
pokretali
CP/M.
Intel
procesore.
poetku je Windows bio samo grafiko okruenje preko 16-bitnog MS-DOS
. Meutim, trenutne verzije Windows-a su naslednici Windows NT, punog
32-bitnog sistema.

IV generacija
(1980-...)
Personalni
Zanimljiv razvoj koji se poeo odvijati sredinom 1980-tih je rast mrea
kompjuteri
personalnih kompjutera na kojima se pokreu mreni operativni
sistemi i distribuirani operativni sistemi. Kod mrenog operativnog
sistema, korisnici su svesni iskustva viestrukih kompjutera i mogu se
ulogovati na udaljene maine i kopirati datoteke sa jedne maine na
Jo
jedan
glavni
takmiar
u svetu
kompjutera
UNIX
(i
drugu.
Svaka
maina
pokree
svoj personalnih
lokalni operativni
sistemjei ima
svoje
njegove
verzije).UUNIX
je najjai
nanisu
radnim
stanicama
i drugim
korisnike.
osnovi,
maine
zavisne
jedna od
druge. jakim
kompjuterima, kao to su mreni serveri. Posebno je popularan na
Distribuirani
operativni
mainama pokretanim sa RISC ipovima
visokih performansi.
Na
sistem
Pentium-kompjuterima, Linux postaje popularna alternativa za
Windows, za studente i mnoge korporativne korisnike.
Mreni operativni sistemi se
Distribuirani operativni
ne razlikuju fundamentalno od
sistem je onaj koji se
operativnih sistema sa jednim
pojavljuje za svoje korisnike
procesorom. Njima oigledno
kao tradicionalni
treba kontroler mrenog
jednoprocesorski sistem, iako
interfejsa i neki softver nieg
je u stvari sastavljen od vie
nivoa za upravljanje, kao i
procesora. Korisnici ne moraju
programi koji bi postigli
biti upoznati sa tim gde se
daljinsko logovanje i daljinski
njihovi programi pokreu ili
pristup podacima, ali ovi dodaci
gde su njihove datoteke
ne menjaju sutinsku strukturu
smetene; to sve se

ISTORIJA MINIX 3
Kada je UNIX bio mlad (Verzija 6), izvorni kod je bio iroko dostupan,
pod AT&T licencom, i esto prouavan. Don Lajons (John Lions), sa
Univerziteta Novi Juni Vels u Australiji je napisao malu brouru sa
opisom njegovih operacija, koja je koriena kao tekst na mnogim
univerzitetskim kursevima iz operativnih sistema. Meutim, kada su u
AT&T predstavili Verziju 7, polako su poeli da uviaju da je UNIX bio
vredan komercijalni proizvod, pa su objavili Verziju 7 sa licencom koja
je zabranjivala da se izvorni kod prouava na kursevima, da bi izbegli
ugroavanje njegovog statusa kao poslovne tajne.

Da bi se prevazila opisana situacija, autor Tanenbaum je odluio da

napie novi operativni sistem koji bi, sa korisnikog gledita, bio
kompatibilan sa UNIX-om. Ne koristei ni jednu liniju od AT&T koda, ovaj
sistem je izbegao ogranienja licence, pa se mogao koristiti na nastavi ili
u individualnom prouavanju. Taj sistem je nazvan MINIX i predstavljen
je 1987. god. sa svojim potpunim izvornim kodom da ga svako
moe prouavati i modifikovati. Naziv MINIX znai mini-UNIX jer je
dovoljno mali da ak i laik moe shvatiti kako radi.

ISTORIJA MINIX 3
Prednost MINIX -a nad
UNIX-om

Uklanjanje pravnih problema u njegovom

korienju.
Strukturiran je na modularniji nain. Na primer, od prvog
predstavljanja MINIX-a sistem datoteka i menader memorije nisu
bili deo operativnog sistema uopte, nego su pokretani kao
korisniki programi. U kasnijim izadnjima (MINIX 3) ova
modularizacija je proirena na drajvere I/O ureaja, koji (sa
izuzetkom drajvera takta) su takoe pokretani kao korisniki
programi.
UNIX bio dizajniran da bude efikasan, dok je MINIX je dizajniran
da bude itljiv. Npr. MINIX kod ima hiljade komentara u sebi.
MINIX je u poetku dizajniran da bude kompatibilan sa
Verzijom 7 UNIX-a (zbog svoje jednostavnosti i elegancije).
Sa pojavom POSIX-a, MINIX se poeo razvijati ka novom
standardu, dok je zadrao kompatibilnost sa postojeim
programima. Ova vrsta razvoja je uobiajena u kompjuterskoj
industriji, jer ni jedan prodavac ne eli da uvodi novi sistem
koga ni jedan od njegovih postojeih korisnika ne moe koristiti
bez velikih promena.

ISTORIJA MINIX 3

Prednost MINIX -a nad

UNIX-om

Kao i UNIX, MINIX je bio napisan u C programskom jeziku i bio je

namenjen da bude lak za postavljanje na razne kompjutere.
Poetna upotreba je bila za IBM PC. MINIX je kasnije postavljen na
nekoliko drugih platformi.
Za prosenog korisnika koji sedi za IBM PC-jem, pokretanje MINIXa je slino pokretanju UNIX-a. Svi osnovni programi, kao to su
cat, grep, ls, make su prisutni i obavljaju iste funkcije kao i njihovi
UNIX dubleti.

ISTORIJA MINIX 3

MINIX 3 jezgro je pod 4000 linija izvrnog koda, prema miliona

izvrnih linija koda za Windows, Linux, FreeBSD,i druge operativne
sisteme. Mala veliina jezgra je znaajna jer su greke jezgra
daleko razornije nego greke u korisnikim programima i vie
kodova znai vie greaka. To je razlog to su drajveri ureaja
pomereni sa jezgra u MINIX-u 3, odnosno to manje tete mogu
napraviti u korisnikom modu.

Za ljude koji su malo nauili o MS-DOS-u, postojanje MINIX-a (sa

izvornim kodom) kao alternativa je ak bio razlog da konano
kupe PC.

ISTORIJA MINIX 3
Nedugo nakon predstavljanja MINIX-a, formiran je za diskusiju USENET comp.os.minix. Za nekoliko nedelja, imao je 40.000 potpisnika, od kojih je
veina htela da doda mnogo novih karakteristika MINIX-u da bi bio vei i
bolji . Svaki dan, nekoliko stotina njih je dalo predloge, ideje, i esto delove
izvornog koda. Za ljude koji su malo nauili o MS-DOS-u, postojanje MINIXa (sa izvornim kodom) kao alternativa je ak bio razlog da konano kupe
PC.
Jedan od tih ljudi je bio finski student
Linus Torvalds. Torvalds je instalirao
MINIX na svoj novi PC i prouio paljivo
izvorni kod. Torvalds je hteo da proita
USENET grupe na svom PC-u umesto na
univerzitetu, ali neke stavke koje su mu
trebale nisu postojale u MINIX-u, pa je
napisao program da to radi. Ubrzo je
otkrio da mu treba drugaiji drajver
terminala, pa je i to napisao. Zatim je
hteo da preuzme i sauva komentare,
pa je napisao disk drajver, a zatim
sistem datoteka. Do avgusta 1991,

Prof. dr Milorad K.