TEORIJA INFORMACIJA

PREDAVANJA

Prof. dr MILORAD BANJANIN

UIS-Filozofski fakultet Pale
2011/2012

 :
1.

NFORMACIONA TEORIJA
iroko zasnovana matematika disciplina, koja je
dala svoj doprinos:
komunikacijama,
kompjuterskoj nauci,
statistikoj fizici,
statistikoj interferenciji,
verovatnoi i statistici.

Teorija informacija kao nauna i studijska (predmetna) disciplina

MONODISCIPLINA

PLURIDISCIPLINA

Sadrajna i metodoloka struktura

teorijskih i empirijskih znanja koja
imaju svoje osobenosti, materiju i
domen, metode i mehanizme u odreenoj
oblasti (Primeri su: Matematika, Mehanika,

Sueljavanje
razliitih
disciplina
koje
imaju
uoljive meusobne veze
(Primeri
su:
Geometrija+
Informatika+ Statistika).

Termodinamika, Statistika, Biologija, Hemija).

INTERDISCIPLINA
Interaktivno povezivanje dve ili vie disciplina u vii red,
(Primeri su Menadment = Organizacija + Kibernetika + Sociologija + Psihologija +
Komunikacije + Tehnologija).

TRANSDISCIPLINA
Sinteza interdisciplinarnih oblasti u
novu aksiomatiku-novo orue teorije i
prakse novih interdisciplina
(Primeri su: Oftalmoloki inenjering,
Bioinenjering, Kognitivni inenjering...).

IMT

MULTIDISCIPLINA
Integrativna povezivanja vie
razliitih disciplina u novu
oblast
znanja
koja
je
sadrajno
i
metodoloki
kompleksnija
Primeri
su:
Softwerski-inenjering, Menadment
znanja, Ontoloki inenjering...).

Domen stavova, vetina i miljenja za primenu PRIMENJENO ZNANJE

znanja u reavanju problema
- meta znanje
- praktini modeli
- osposobljenost za praksu
- uenja
- vetine
- saznanja

NEMA
ZNANJA

ISKUSTVO

Qz koliina znanja

r1

z
Un
Povrno znanje Kompilirano znanje
ga
r2
r3
an
oj
a

STUDIJE

- prvi pojmovi
- definicije
- aksiome
- teoreme
- nauni principi
- zakoni
- opte teorije

Domen injenica i formalizacija

S
P
O
S
O
B
N
O
S
T
I

O
B
R
A
Z
O
V
A
N
J
E

DUBOKO ZNANJE

I
Z
V
R

N
E
S
P
O
S
O
B
N
O
S
T
I

Aspekti kontinuuma znanja i korespodentni tipovi uenja

Vid aspek
znanja

Tip uenja

PODATAK

Instiktivno

INFORMACIJA

Proceduralno

ZNANJE

Refleksivno

PRIMENJENO
ZNANJE
INTELIGENCIJA

Sistemskostrukturalno

MUDROST

Generativno Obnova
otvoreno
integritet veza
interakcijsko
Saradnja,u vidu
Sinergijsko

Kapacitet

za

deljenje znanja.
ZAJEDNICE znanja i
uenja

Integrativno

Performansni Vremenska Svest - nivo

fokus
perspektiva
Sakupljanje
podatakafeedback
Proceduralnost efikasnost
Funkcionalnost efektivnost
Produktivnost upravljanje

Trenutana

Oseajna
svest

Vrlo
kratkorona
Kratkorona

Receptorska
ulna
Svesno
-refleksivna
Komunalna kontekstualna

Optimalna
integracija

Dugorona

Strukturalna

Veoma
dugorona

Etina

Vanvremenska

Univerzalna

kooperacija,
koordinacija,
kolaboracija

Srednjerona

dovoljno razvijene teorije su i praktine

OSNOVE, METODE, POSTUPCI,
TEHNIKE, INSTRUMENTI za
PROUAVANJE predmeta

IZGRAENA METODOLOGIJA

2.

kojm se bavi
(sadrajno)

ETIRI KONSTRUKTIVNE
OSNOVE KOJE ZAHTEVA

DEFINISAN PREDMET

ST
V
OB ARNO
S
JEK
TIV T
IST
NO
ST
ZA INA
KON
ZA
K
PRO ONITO
DO VERLJ ST
I
K
PRA AZIVO VOST
S
K TI
NA T
PRI
MEN
JI

1.

NAUKA
4.
RAZVIJEN JEZIK
INTERPRETACIJE

VOS
T

Koji ini odgovarajui

fond saznanja o
predmetu nauke

3.

KONSTITUISAN
NAUNI SISTEM

(kategorijalni i ostali
pojmovi, sintagme,
termini, simboli) za
PREDSTAVLJANJE i
PREZENTOVANJE
saznanja o predmetu
kojim se bavi

Lingvistiki aspekt
Semiotiki
aspekt

Semantiki
aspekt

Jezik
interpretacije
Fonetiki
aspekt

Leksiki
aspekt

Fonoloki
aspekt

Osoba / linost u procesiranju,ili stvaranju informacija

Osoba

je @dinamiki procesor informacija ije

jedinstvene memorijske i konceptualne srtukture dovode do
jedinstvenih kognitivnih, afektivnih i bihevoralnih sklopova.
(Revelle, 1995, str.318,) Prvi put su metaforiku definiciju osoba je obraiva
informacija upotrebili Nevell i Simon 1972. Naravno, ova metafora, iako ima
vrednost, iskljuivo je ograniena na teorijski okvir prouavanja linosti

Linost je trajna karakterna organizacija osobe i ukljuuje moralne

i voljne, kao i kognitivne i emotivne komponente temperamenta.

Linost ne bi trebalo shvatiti nezavisno od tela, jer, iako se psiholoke karakteristike ne mogu svesti na
bioloke procese, one su definitivno pokazatelji biolokog bia. Za razumevanje osnovnih uslova koji su
bitni za funkcionisanje linosti potrebno je znanje o organizmu. Uticaj biolokih faktora na
funkcionisanje linosti prouavan je jo u medicinskim teorijama Hipokratove kole u petom veku pre
nove ere

.. Temperament je emocionalna priroda individue koja

obuhvata brzinu reagovanja i tipino raspoloenje u razliitim

situacionim kontekstima

LINOST I KONTEKST

Budui da je linost socijalno konstruisana o linosti se ne

razmilja kao o neemu to postoji u ljudima, ve kao o neemu
to postoji izmeu njih. Prijatno ophoenje, stidljivost ili
brinost ne postoje u ljudima ve u odnosima meu njima.
Zato je lini identitet privremen, fragmentiran i podloan
preispitivanju, pa je prema tome diskurs nezaobilazno
uticajna komponenta ukupnog konteksta u kome

se izvodi interpretacija.

Proireni model ljudskog procesiranja informacija

PPAANJ
NJAA

PERCEPCIJA

Inputi ili
stimulusi

Percepcija
Percepcija

PROCESIRANJE
Poreenje
Poreenje

Selekcija
Selekcija
odgovora
odgovora

MMEEMMOORRI IJJAA
Feedback

ODGOVOR

Izvrenje
Izvrenje
odgovora
odgovora

Outputi ili
odgovori

Informacije se primaju i odgovori se

daju ulaznim i izlaznim kanalima:
vizuelnim kanalom
slunim kanalom
haptikim kanalom
Kinestetikim kanalom-pokretom

MEMORIJA

MEMORIJA

Skladite
ulnih
informacija

Okarakterisana je
kapacitetom skladitenja,

Vremenom funkcionisanja
i
vrstom kodovanja

Kratkorona
memorija

Dugorona
memorija

Radna memorija,
Short-term memory,
predstavlja
privremeno skladite
koje prua
informacije na zahtev

Long-term memory slui za

uvanje informacija kada vie
nisu aktivne u radnoj
memoriji i za kasnije vraanje
te informacije u nekoj
kognitivnoj ili interaktivnoj
situaciji.

KAPACITET

vizuelnim kanalom
slunim kanalom
haptikim kanalom
Kinestetikim kanalom-pokretom

interakcijama sa okolinom

MEMORIJA

Informacije se primaju i odgovori se daju ulaznim i

izlaznim kanalima:

Skladite
ulnih
informacija

Okarakterisana je

kapacitetom
Kratkorona
skladitenja,
memorija
vremenom
funkcionisanja i
vrstom kodovanja

Dugorona
memorija

ULNOG PRIHVATANJA
INFORMACIJA u

OKO 83%
UHO 11%
MIRIS 3,0%
DODIR 1,5%
UKUS 1,5%
Radna memorija, Shortterm memory, predstavlja
privremeno skladite koje

prua informacije na
zahtev
DUGORONA-GLAVNA
Long-term memory slui za
uvanje informacija kada
vie nisu aktivne u radnoj
memoriji i za kasnije
vraanje te informacije u
nekoj kognitivnoj ili
interaktivnoj situaciji.

Blokovi ljudskih aktivnosti u procesiranju

informacija

1
2

Model ljudskog informacionog procesora

Opisuje

kognitivne
procese kroz

koje ljudi prolaze

izmeu percepcije
i akcije

(Card, Moran i Newell, 1983)

Metod modelovanja
ljudskih sposobnosti i
kognitivnih procesa u
ovek-kompjuter
interakciji

Objanjava i
predvia

naine na
koje ljudi
reaguju na
stimuluse

Procesori

Dugorona
memorija

Kratkorona
memorija

Pojam-koncept/konstrukt

TEORIJA kao KONCEPT ili pojmovna kategorija

DEDUKTIVNO-INDUKTIVNO REZONOVANJE

Deduktivno rezonovanje
logiki proces dobijanja novih zakljuaka iz poznatih
premisa ili neeg za ta se zna da je tano.

Induktivno rezonovanje
logiki proces uspostavljanja opte propozicije na
osnovu posmatranja pojedinacnih odreenih injenica.

Razmiljanje, rasuivanje, rezonovanje, zakljuivanje, odluivanje

DEDUKTIVNO

INDUKTIVNO

Logiki proces izvoenja zakljuaka iz

poznate premise, situacije ili stava koji
obezbeuju da ti zakljuci budu tani.

Logiki proces utvrivanja ili

odreivanja glavne propozicije ili
glavnog opteg predloga koji
proizilazi
iz
opservacije
ili
posmatranja odreene injenice.

FUZZY
ANALOGNO
Ono koristi parametre
formalne slinosti, za
prouavanje jednog
fenomena objanjava
slian fenomen.

Ukljuuje fuzzy logiku

koja se koristi u
reavanju problema
nesigurnosti ili
neizvesnosti.

META
Zasniva se na meta
miljenju ili miljenju o
miljenju.

BAZIRANO NA SLUAJU

Zasnovano je na korienju prolihstarih mogunosti koje su prihvaene u

novim situacijama, tj. koriste se stari
sluajevi da bi se objasnile nove
situacije

VRSTE REZONOVANJA

PARADIGMA -Skup saznanja (misli, ideja,

informacija, znanja, vetina, sposobnosti) koja
predstavljaju odreen naina razmiljanja o
neemu (fenomenu, dogaaju ili pojavi)
Kao teorijski koncept oznaava skup pretpostavki, pojmova
vrednosti i postupaka koji konstituiu nain posmatranja
realnosti za zajednice koje ih dele, naroito ako se odnosi na
intelektualnu disciplinu
Kao empirijski konstrukt predstavlja skup jedinica
koje imaju sveoptu slinost, ali i znaajnu razliitost
svake jedinice u skupu, pri emu je znaenje izabrane
jedinice definisano njenim odnosom prema drugim
jedinicama koje nisu izabrane

Gradivni elementi teorije

TEORIJE
su koherentni set optih propozicija, koje se
koriste kao principi objanjavanja oiglednih odnosa
posmatranog fenomena.
TEORIJE SU MREE PROPOZICIJA
Stvari nisu

sutina teorije; to su ideje.

Koncepti u izolaciji nisu teorije.

Samo kada objasnimo kako se koncepti odnose sa
drugim konceptima moemo poeti da gradimo teorije.

C
il
ISTRAIVANJE - sistematsko prikupljanje, analiza
j Postoje etiri osnovna
i interpretacija podataka da bi se odgovorilo na
e
odreeno pitanje ili reio zadati nauni problem.
dizajna tehnika
v
istraivanja:
i
7
i
studije
s
1
DEFINISANJE
3
NOVOG
t
PROBLEMA
r
PLANIRANJE
2
UZORKA
eksperimenti
a 2

PLANIRANJE
1
DIZAJNA
i
3 sekundarni podaci
ISTRAIVANJA
DEFINISANJE
6
v
PROBLEMA
a
FORMULISANJE
posmatranje
ZAKLJUAKA I
4
n
PRIPREMA
j
4
IZVETAJA
5
a
Znanje za izbor
SAKUPLJANJE
,
PODATAKA
OBRADA
I
najadekvatnijeg dizajna
ANALIZIRANJE
d
istraivanja stie se
PODATAKA
o
iskustvom
s
Spiralni tok istraivakog
Neiskusni istraivai esto na brzinu donose
t
zakljuak da je metoda studije najbolji dizajn
procesa
u
jer su najbolje upoznati s ovim metodom.

Operacija-merenje je postupak korienja instrumenata

za dobijanje brojne vrednosti neke fizike veliine.

Ishod svakog merenja karakteriu

TANOST-

pokazuje koliko je
izmerena vrednost
blizu stvarnoj ili
korektnoj
vrednosti.

PRECIZNOST
-upuuje na
ponavljanje
merenja, tj. koliko
su vrednosti
naizmeninih
merenja blizu
jedna drugima

Razlike izmeu tanosti i

preciznosti

GREKE
odstupanje
izmerene
vrednosti od
stvarne ili
korektne
vrednosti

Pretpostavimo da etiri strelca (A, B, C, D)

gaaju na posebne, ali identine mete

Strelac A je taan
zato to su njegovi
pogoci blizu centra
mete, i precizan je
zato to su svi
pogoci blizu jedan
drugom.

Strelac C je
precizan, ali nije
taan zato to su
svi njegovi meci
zavrili daleko od
mete.

Strelac B je taan zato

to su njegovi meci
ravnomerno rasporeeni
u odnosu na centar
mete, ali nije precizan
jer su pogoci rasporeeni
iroko u odnosu na
centar.

TANOST

PRIMER

PRECIZNOST

Strelac D nije ni
taan, ni precizan
zato to njegovi
meci nisu blizu ni
jedni drugom, a ni
centru mete.

INTERPRETACIJA je mapiranje ili davanje smisla podacima koji proistie iz

njihovog izvornog znaenja. U matematikoj terminologiji informacija odreuje
jedan domen mapiranja.
Mapiranje iz podataka u znaenje moe biti izvedeno u
razliitim formama

1:1

podatak i referent imaju relaciju

jedan na jedan;

1:N

jedan prost podatak ima vie od

jednog referenta koji se ispoljava kao
njegova interpretacija;

M:1

dozvoljava jednom prostom referentu

da interpretira razliite delove
podataka,

1:N i M:1

oba zajedno to mi denotiramo kao

vrstu mapiranja M : N

Ako se domen
interpretacije odnosi
na univerzalni skup
podataka, kaemo da
imamo TOTALNU
INTERPRETACIJU
podataka, a u
suprotnom imamo
PARCIJALNU
INTERPRETACIJU
podataka.

Podaci
TOTALNA

Podaci

Totalna interpretacija
podrazumeva da je svaki
komad podatka
interpretiran i na osnovu toga
Znaenje
ILI POTPUNA INTERPRETACIJA dobija status informacije.

Znaenje

Parcijalna interpretacija je
sluaj kada se deo podataka
interpretira, npr. iz
hijeroglifskih tabela.

PARCIJALNA ILI DELIMINA INTERPRETACIJA

Ako se slika
interpretacije odnosi na
univerzalni skup
referenata agencije
kaemo da je
CELOVITA
INTERPRETACIJA
podataka, a u suprotnom
imamo NEPOTPUNU
INTERPRETACIJU.

Podaci

Znaenje

Celovita (kompletna)
interpretacija podrazumeva da
su sve ontologije mapirane u
simbole.

KOMPLETNA INTERPRETACIJA

Podaci

Znaenje

NEKOMPLETNA INTERPRETACIJA

Ako je interpretacija
nepotpuna tada neki referenti
nemaju simbole podataka za
njihovo izraavanje.

1:1

BIJEKTIVNO MAPIRANJE. To je vrlo

poeljno mapiranje jer ne prezentuje ni

redundantne niti nekonzistentne

interpretacije.

1:N

M:1

1:N i M:1

NEKONZISTENTNO, NEREDUDANTNO
MAPIRANJE. Mapiranje u formi 1:N proizvodi
nekonzistentne interpretacije, jer jedan
podatak moe imati vie od jednog znaenja.
REDUDANTNO, KONZISTENTNO
MAPIRANJE. Mapiranje u formi M:1 proizvodi
redundantne interpretacije, jer je jedan
referent reprezentovan sa vie od jednog
podatka.

Mapiranje u formi M:N je istovremeno i

REDUDANTNO i NEKONZISTENTNO.

PODATAK,

INFORMACIJA,

INJENICA

PODACI su kodovane injenice, odnosno injenice zabeleene

odreenim jezikim simbolima, a injenica je iskaz o svetu
kakav on jeste, (prema Riardu Dordu 1999.).
Podaci su simbolika reprezentacija brojeva, slova, injenica
ili veliina i sredstvo su pomou koga se informacije skladite
i prenose.

INFORMACIJA je interpretcija podataka i ukljuuje

podatak i vrednosno znaenje koje dobija njegovom
obradom. Informacija je percipirani podatak i
predstavlja INKREMENT ZNANJA

injenice - su izvorna saznanja iz procesa

posmatranja,
empirijskog
doivljavanja,
eksperimentalnog istraivanja i teorijskog
osmiljavanja odreenih fenomena ili pojava
koje su nauno interesantne ili intrigantne,

INJENICA

injenica
je
izvorno
saznanje
iz
procesa
posmatranja, empirijskog doivljavanja i teorijskog
osmiljavanja odreenih fenomena ili pojava koje je
nauno interesantno ili intrigantno

injenica je
izvesno jasno
razgranien
element u
ulnom
opaanju.

injenica
oznaava
stavove koji
interpretiraju
ono to nam je
dato u ulnom
iskustvu.

injenica
oznaava
istinite
stavove koji
potvruju
invarijantni
niz ili
povezanost
svojstava.

injenica
oznaava one
stvari koje
postoje u prostoru
i vremenu,
zajedno sa njihovim
meusobnim
relacijama na
osnovu kojih je
jedan stav istinit.

INENICE
REALNE ILI
STVARNOSNE

TEHNIKE

Generisane ili utvrene individualnom

opservacijom-posmatranjem i oblikovane
pomou reenica naunog jezika posmatranja.
Empirijski utvrene i oblikovane
pomou reenica naunog jezika
empirijskih konstrukta
Eksperimentalno utvrene koje se
oblikuju pomou reenica naunog
jezika teorijskih konstrukta.

NAUNE

OPTE ILI
POJEDINANE
(P-injenice)

EMPIRIJSKI
UTVRENE
(E-injenice)
EKSPERIMENTALNO
UTVRENE
(T-injenice)

centralno mesto u informatici i

informacionim sistemima
Informatika je nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju,
prenoenju, primanju, slanju, obraivanju i upotrebi

Grupa atributa iz
operacije obrade
podataka u
kontekstu koji
daje vrednost
autputu.
Podaci ureeni u
modele koji
imaju sadrajno,
vremensko i
formalno
znaenje.

Interpretacija
podataka, koja
ukljuuje sam
podatak i vrednosno
znaenje koje se
Podatak kome je dobija njegovom
pridrueno ili
obradom.
dato vrednosno
Informacija je,
znaenje.
pored materije i
energije, osnovni
resurs
univerzuma.

POJMOVI PODATAK I INFORMACIJA SU KLJUNI U DOMENU

OBRADE INFORMACIJA I NISU ZAMENLJIVI KONCEPTI.

Za prikupljene i kodirane podatke nema znaaja ko ih je registrovao ili

zabeleio

ATRIBUTIVNI ISKAZ
NEKOG ENTITETA

KODOVANE INJENICE
Poinju da egzistiraju kada su
injenice registrovane ili zabeleene

POSLOVNI ILI DRUGI PODACI uneti u kompjuter (bazu

podataka) pripadaju onom ko je vlasnik kompjutera

Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav nain se ne mogu ni

posedovati, ali se mogu posedovati kao tampani podaci, zapisani na
traci, flopi diskovima, CD, DVD, ili na slian nain koji je podesan
za odgovarajui prenos podataka
POSLOVNI
PODACI

NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI NIZ

AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I NEMAJU
VREDNOSNO ZNAENJE

SEMANTIKA
SVOJSTVA

koja
koji se sastoje
od proizlaze
brojeva i alfabetskih
iz znaenja tog
znakova koji opisuju
podatka
poslovne transakcije
i
druge dogaaje

NESEMANTIKA
SVOJSTVA

ostala

koji se sastoje od
svojstva
reenica i paragrafa i
koriste se u usmenoj
komunikaciji

OBLICI

OPERACIJE
NAD PODACIMA
PODATAKA

prikupljanje,
obraivanje,
uvanje i
menjanje.

ljudski glas i
ostali zvukovi

grafiki oblici
slike

INFORMACIJA JE PRIKAZ SEMANTIKIH

SVOJSTAVA PODATAKA

RAZLIKA
IZMEU PODATAKA I INFORMACIJA

ANATOMSKA ILI ARHITEKTONSKA

INFORMACIJE

PODACI
polje
istraivanja

Podaci su jednostavno
zabeleene mere
odreenih fenomena.
PODACI
editovanje i kodiranje

Informacije se odnose na telo

injenica koje su u obliku
pogodnom za donoenje odluka

Na nivou receptorske spoznaje i

u NEPOSREDNOJ ILI
TRENUTANOJ VREMENSKOJ
PERSPEKTIVI

To je INSTIKTIVNO UENJE na
ulnom ili input nivou

Performansni cilj je fokusiran na

SAKUPLJANJE PODATAKA
primanje inputa, njihovo registrovanje
i eventualne varijacije bez
razmiljanja.

Akcija bez refleksije pri

kojoj se razvija svest ili
spoznaja na nivou fizike
osetljivosti, sa VEOMA
KRATKOM VREMENSKOM
PERSPEKTIVOM
To je PROCEDURALNO UENJE sa
jednom petljom, tj. reproduktivnom
orijentacijom (koje iziskuje ponovno
adresiranje slanje unazad)
Performansni cilj su
EFIKASNE PROCEDURE sa
teitem na razvoju,
praenju i zavravanju
zadataka.

Vrednost koju informacija dobija obradom podataka

iskazuju ATRIBUTI INFORMACIONOG KVALITETA

Jasnoa ili razumljivost,

Preciznost, relevantnost,
konciznost,
celovitost
ili fragmentarnost
Tanost, raspoloivost
za upotrebu
efektivnost
obima i efikasnost
(dostupnost
detalji
u uskraenoj
formi,
trenutku potrebe),
performansi informacije
frekventnost
za viekorisniku
namenu i
tekstualnost
i transmitivnost
aktuelnost informacija
ili nain skladitenja
informacija na mediju.

Resursi podataka informacionih

sistema su obino organizovani u
Koje sadre obraene i
organizovane podatke

Baze podataka
Baze znanja

Koje sadre znanje u raznim oblicima,

kao to su injenice, pravila i primeri
sluajeva o uspenim poslovnim
iskustvima

LOGIKI ELEMENTI PODATAKA

Uobiajen metod skladitenja podataka u informacionom

sistemu
Najmanja logika
jedinica podatka je KARAKTER:

Polje imena
Dragan
Dragan381-25-3874

Zapis

Fajl
381-25-3874
Baza
podataka

POLJE je grupa karaktera koji predstavljaju karakteristike osobe,

mesta, stvari ili dogaaja. Napr, polje imena zaposlenog.

ZAPIS je skup meupovezanih polja. Na primer, zapis o platnom

spisku zaposlenog se sastoji od polja sa imenom, polja sa brojem
socijalnog, polje odeljenja i polje plate.
FAJL je skup meupovezanih zapisa. Na primer, fajl platnog
spiska se sastoji od zapisa o platama svih zaposlenih u firmi.

BAZA PODATAKA je integrisan skup meupovezanih zapisa ili

fajlova. Na primer, baza podataka osoblja firme moe sadrati platni
spisak, pregled performansi i fajlove o razvoju karijere pojedinca.

U praksi je potrebno razlikovati jo neke pojmove

POJAM

Simboli i znaci slue

Sintagmats
ka pravila

za zapis informacija i
sastavljanje poruka.

SIMBOL

Sintaksna
pravila

Semantika
pravila

ZNAK

Pragmatska
pravila

INFORMACIJA

PODATAK

Podatak je zapis u
poruci koja ima
odreeno znaenje i
predstavljena je u
formalizovanom obliku
pogodnom za prenos ili
obradu.

Informacija predstavlja neko novo saznanje korisnika, ona

otklanja neku neodreenost (neizvesnost).

U teoriji informacija termin

Shannon je informacije modelirao kao
INFORMACIJA koristi se samo za
Naunik
Shannon
dogaaje (sk) koji se pojavljuju uz
one aspekte komunikacije koji su
dao
je
veliki
odreene verovatnoe (pk)
MERLJIVI i koji se mogu
doprinos
MATEMATIKI FORMULISATI.
informacionoj
teoriji
Pretpostavio
je da svako
I(px,py) = I(px)+I(py)
enonov matematiki
rad uspostavio
merilo informacije
mora da je I(p) predstavlja
kontinualnu
funkciju od p.
Koliina informacije
u nekom
osnovu dananje
informacione
industrije
ispuni
sledee uslove:
dogaaju
x treba da zavisi
samo
Ova pretpostavka
aditivnosti
jer on je otkrio nain da se jedinice i (sabirljivosti)
U ovom
uslovi kontinuiteta
nam
odsluaju,
njenejeverovatnoe
p. u smislu
najstroi
uslov
nule iskoriste u elektronskim
govore
da se usled
veoma
malepozitivnih
promene
toga
da mnoge
funkcije
realnih
verovatnoe
nekog dogaaja
koliina
komunikacijama.
brojeva
(tj. verovatnoa)
nisu aditivne

informacije
koju
taj dogaaj
(sabirljive).
To je jedan
veoma
prirodansadri
uslov,menja
samo u maloj
meri.
poto sa veliinom
nae iznenaenosti
Ako
imamo
dva nezavisna
nekim
dogaajem
raste idogaaja
koliina od
kojih seinformacija
prvi deavakoju
sa verovatnoom
p 1, a
on nosi.
drugi sa zakljuiti
verovatnoom
p2, promena
tada namu
Moemo
da mala
verovatnoi
nee
aditivnost deavanja
omoguavanekog
to da dogaaja
informacije
dovesti
do toga udaoba
budemo
znatno
vie
koje
su sadrane
dogaaja
zajedno,
kad sezbir
on dogodi.
I(px,pyiznenaeni
), predstavljaju
informacija
sadranih u svakom od oba dogaaja, I(px)
+I(p ).

opisuje emisiju
simbola sk od strane
izvora

dogaaj S=s
S=sk
dogaaj
k

ako je verovatnoa pk=1

i pi=0 za svaki ik,
ne postoji iznenaenje, i
stoga nema informacije

Nakon deavanja
S=sk, dolazi do
porasta u koliini
informacije, iju
sutinu moemo
da posmatramo
kao reenje
neizvesnosti.

uz verovatnou pk

ako se simboli iz izvora

pojavljuju uz razliite
verovatnoe, a verovatnoa
pk je mala,
postoji vie iznenaenja, pa
postoji i informacija,

Pre nego to se desi

dogaaj S=sk, postoji
porast u koliini
iznenaenja.
NEIZVESNOST

IZNENAENJE

INFORMACIJA

Koliina informacije
je povezana sa
inverzijom
verovatnoe
pojavljivanja.

ENTROPIJA

ENTROPIJA je srednja mera neizvesnosti sistema ili izvora,

odnosno ona je predvidivost ponaanja izvora informacija.
Drugim reima, saznanje o stanju sistema donosi onoliku
koliinu informacije kolika je bila neodreenost tj. koliko
je bilo nepoznavanje stanja sistema.
Mera prvobitne neodreenosti je entropija. Ona je mera
nedostatka informacije o stanju sistema.

Koliinu informacije
dobijene
nakon
posmatranja
dogaaja
S=skZnai,
, koji
Rezultirajua
informaciona
jedinica
naziva
se bit (binary
digit).
se pojavljuje
uz verovatnou
definiemo logaritamskom
funkcijom
jedan bit
je elementarna
koliinapk,informacije
koju dobijamo
kada se
desi jedan od dva mogua i jednako
verovatna dogaaja.
1
,
I(s k ) log
pk

Koliina informacija
poruci se moe
definisati
Izbor baze logaritma
je potpuno uproizvoljan,
on samo
odreuje jedinicu
kao optimalan broj neophodnih simbola sadranih u
za merenjesaoptenju
koliine informacija
(poruci) da bi. Osnova
se prenelalogaritma
informacija omoe biti

2, (binarni logaritam)
aktuelnom stanju sistema.
10 (dekadni logaritam),
e (prirodni logaritam) ili neka druga vrednost.
Osnova logaritma
Jedinica informacije
2
bit ili Shenon
10
e = 2.7182818

Hartley
nat (natural unit)

Danas je uobiajena praksa da se koristi logaritam osnove 2, pa se moe napisati:

1
I(s k ) log 2 log 2 p k
pk

za k = 0, 1, , k-1
kad je pk=1/2, imamo I(sk)=1 bit.

Informaciona redudansa
Redundansa se definie kao pojaanje za
predvidivost ili izvesnost poruke koja je
strukturirana u sadraju i omoguava primaocu da
tano razume poruku.
Zdravorazumski pogled na svet je efekat interpersonalne dinamike
gde se pojedinac koristi emama ili ablonima za internalizaciju,
strukturiranje i utvrivanje smisla nekog dogaaja

osnovna jedinica informacije.

jedan bit je elementarna koliina informacije koju dobijamo
kada se desi jedan od dva mogua i jednako verovatna dogaaja.

B
I
T

elementarna koliina informacije

koja se prenosi jednim od dva jednaka
binarna simbola.
iskazuje logiko stanje jedne od dve
mogunosti (da ili ne), odnosno
vrednost (1 ili 0).

Permutacije bitova
Svaka permutacija predstavlja poseban dogadjaj
Postoji 2N permutacija od N bitova
Dakle, N bitova su potrebni za predstavljanje 2N jedinstvenih dogadjaja

Koliko dogadjaja moze biti predstavljeno sa

1 bit

2 bita

3 bita

4 bita

0
1

00
01
10
11

000
001
010
011
100
101
110
111

0000
0001
0010
0011
0100
0101
0110
0111
1000
1001
1010
1011
1100
1101
1110
1111

1bit ?

21 = 2 dogaaja

2 bita ?

22 = 4 dogaaja

3 bita ?

23 = 8 dogaaja

4 bita ?
5 bita ?

24 = 16 dogaaja
25 = 32 dogaaja

Jedinica
Kilobyte
Megabyte
Gigabyte
Terabyte
Petabyte

Simbol
KB
MB
GB
TB
PB

Broj bayte-ova
210 = 1024
220 =(vise od 1 million)
230 = (vise od 1 billion)
240 = (vise od 1 trillion)
250

NEIZVESNOST, INFORMACIJA I ENTROPIJA

Posmatramo izlaz kojeg emituje diskretni izvor tokom svake jedinice vremena
(intervala signalisanja). Izvorni izlaz je modeliran kao diskretna sluajna varijabla,
S, koja preuzima oblike simbola iz utvrenog konanog alfabeta.

Simboli, koje
emituje diskretni
verovatnoa
nememorijski izvor verovatnoa
tokom uzastopnih
intervala
signaliziranja
statistiki su
nezavisni.

S = {s0,s1,,sk-1},
P(S s k ) p k , za k = 0, 1, , k-1
K 1

p
k 0

1
uslov
uslov

etiri vana
svojstva
koliine
informacije:

Koliin
u
dogaa informacije
j a S =s
dobijen
,
e na ko
k
oji se p
k
definie
n p o sm
ojavlju
mo log
atranja
j
e
uz vero
aritams
vatnou
kom fu
nkcijom
pk ,

svojstvo
svojstvo simetrinosti
simetrinosti
svojstvo
svojstvo nenegativnosti
nenegativnosti
svojstvo
svojstvo inverznosti
inverznosti
sa
sa verovatnoom
verovatnoom
svojstvo
svojstvo aditivnosti
aditivnosti

1
I(s k ) log
pk

(4)

I(s k ) 0, za pk = 1

Oigledno
je za
da, ako smo
I(s k ) 0
0 pk 1
apsolutno sigurni u ishod
nekog
Todogaaja,
jest,I(pojava
S=s
ili daje
s k ) ak
I(dogaaja
s ii )pre za
pkto
k se
nego
malo
ili uopte ne<daje
p informacije, ali
dogodi,
To
jest, to je manjai verovatnoa
nikada
do
nema
dobijene
informacije.
ne
I(sdovodi
si)=I(s
) +gubitka
I(si),
ktim
k informacija
dogaaja,
vie
informacija.
dobijamo kad se dogaaj desi.
ako su sk i si statistiki
nezavisni.

Saznanje o stanju sistema donosi onoliku koliinu informacije kolika

je bila neodreenost, tj. koliko je bilo nepoznavanje stanja sistema.
Mera prvobitne neodreenosti je ENTROPIJA
ENTROPIJA je termodinamika
veliina stanja i mera nedostatka
informacije o stanju sistema.
Entropija je srednja mera
neizvesnosti sistema ili izvora,
odnosno ona meri predvidivost
ponaanja izvora informacija.

smetnje
SISTEM

M
NOVI
SISTEM

signal

stanje
Prvobitna neodreenost stanja sistema
sa N stanja je:
N

H (Y ) p(Yi ) log 2 p (Yi )

i 1

Verovatnoa i-tog stanja u skupu od N

moguih stanja

obrada-podataka (P, I, z, odluke)

Podaci su kodirane injenice
i poinju da egzistiraju kada
su injenice registrovane ili
zabeleene
odreenim
jezikim simbolima, pri emu
nije od znaaja ko ih je
registrovao ili zabeleio.

Firme-organizacije
poseduju mnogo
podataka
Moraju da odrede da
li su to dobri podaci
Ukoliko su dobri
treba ih koristiti
Ukoliko nisu,
kreirati mehanizam za
sakupljanje dobrih
podataka

Dobri
podaci

Znanje je neogranien
resurs
koji
izaziva
dominantne ekonomske
Informacije su podaci modele zasnovane na
ureeni u modele u retkostima
kojima im je obradom
Kljuno je za
pridrueno ili dato
unapreenje
vrednosno znaenje.
esto ostanu u
vlasnitvu malog
segmenta ljudi
Ne postoji
mehanizam za
efikasnije deljenje
ovih informacija
Ljudi treba da se
fokusiraju na analize
vee zadovoljstvo

odluivanja

Mora biti
rasprostranjeno da
bi bilo korisno
ivi u
organizaciji ak
i posle odlaska
ljudi

Znanje

Informacija

mogu
postati

moe biti
sintetizovana u

ODLUKA

je

alternativa
koja se moe izabrati za
ostvarivanje
eljenih
ciljeva, vodei rauna o
objektivnim
ogranienjima,
ogranienjima koja u
veoj ili manjoj meri
limitiraju slobodu izbora.

Distribuirano
znanje unapreuje
performanse

Optimalne
odluke

moe
dovesti do

STANJE

ULAZ

IZLAZNA
TRANSFORMACIJA IZLAZI

REALNI SISTEM
Informacioni sistem predstavlja model
realnog sistema u kome deluje
PODACI O ULAZU

IZLAZI
Softver za
odravanje

Baza
podataka

Softver za
izvetavanje

INFORMACIONI SISTEM

Praktian primer Informacioniog tok a u IS SCM

Uvoenje narudbine - veliki

Priprema narudbine - odnosi
Prenos
se na narudbine
- transfer
broj
zadataka koji imaju veze
aktivnosti prikupljanja informacija
zahteva
o za narudbinu
od mesta proveravanje
sa naruivanjem:
eljenim proizvodima ili uslugama
porekla
i do mestatanosti
isporukeinformacije o
formalno zahtevanje nabavke proizvoda.
naruivanju; proveravanje
raspoloivosti robe koja se
trai; priprema prateih
dokumenata i dr.

Popunjavanje narudbine - niz fizikih

Izvetaj o statusu narudbine - aktivnosti koje su potrebne za: prikupljanje
omoguava da se dobra usluga
dobara iz zaliha, proizvodnje ili nabavke,
odokumentuje informisanjem kupacapakovanje
o
za otpremu, priprema za isporuku,
bilo kakvim zakanjenjima u realizaciji
priprema pratee dokumentacije za prevoz.
narudbine

Dokumenta

Kalendari
Nadgledanje i
glasanje

WbIS
Saradnja
Intranet/Extranet

Komitenti
Zadaci i projekti

Nain rada na informacionim sistemima zasnovanim na Web-u

* TRADICIONALNI LANAC SNABDEVANJA*

KUPAC

PRODAVAC

DISTRIBUTE
R

SKLADITE

PROIZVOA

* REDUKOVANI LANAC
SNABDEVANJA*
KUPAC

DISTRIBUTE
R

SKLADITE

PROIZVOA

* ELEKTRONSKI LANAC SNABDEVANJA*

KUPAC

PROIZVOA

Primer
Primer naprednog
naprednog sistema
sistema upravljanja
upravljanja lancem
lancem snabdevanja
snabdevanja

Redosled
isporuke
Status
narudbine

Trenutno
stanje

ERP

Neispunjene
narudbine
Status
narudbine

Narudbine
za naredni
period

Nove
narudbine

BAZA
BAZA
PODATAKA
PODATAKA

Web interfejs za kupce

Planirane
isporuke
dobavljaa
Web interfejs za
dobavljae

Operativni

Analitiki

Kolaborativni

CRM sistem je u osnovi informacioni sistem

Za informacije je vezan i pojam ZNANJE

koliina informacija, opaanja ili
razumevanja koje poseduje neka osoba
Vei nivo znanja omoguava smanjenje
neizvesnosti odvijanja procesa.

Zbog toga epoha informatike vraa oveka u

sredite svemira jer on, posedujui informacije i
razumevajui njihov znaaj, moe uticati na svoj i
celokupni ivot na naoj planeti i svemiru.

Znanje je smisaoni skup informacija koje konstituiu uverenje koje je

vrednovano kao tano i/ili je otelovljeno u tehnikom znanju

(Nonaka, Takeuchi, i drugi, 1995.)

Znanje je, dodavanjem inteligencije, obraena informacija

(Mayers, 1996.)
Znanje je iskustvo ili informacija koja se moe saoptiti ili podeliti

(Verna Allee, 1997.)

Znanje je informacija kombinovana sa iskustvom, kontekstom, interpretacijom i
razmiljanjem i kao takvo predstavlja informaciju visoke vrednosti

(Davenport, 1997.)

Fundamentalni RESURS
pojedinca iji potencijal mu
omoguava da inteligentno
funkcionie
INDIVIDUALNO STEENO
ZNANJE

je specifian resurs koji

poseduje pojedinac i koji mu
omoguava da ga deli sa
drugim pojedincima ili
grupama ljudi i sistemima u
komunikaciji.
JEDINI RESURS KOJI SE NE
TROI, ALI JE PODLOAN
EROZIJI, TJ.
ZASTAREVANJU

SAMO ONO
ZNANJE KOJE JE
DEKODIRANO I
IJE JE ZNAENJE
SHVAENO MOE
SE PRIMENITI NA
PRAKTIAN NAIN

ASPEKT ZNANJA U
NJEGOVOM KONTINUUMU
KOJI JE VIE OD ZNANJA
KOJE POJEDINAC
POSEDUJE U KONTEKSTU
AKCIJE ZASNOVANE NA
INFOMACIJAMA.

GLOBALNA SPOSOBNOST POJEDINCA DA

DELUJE SVRSISHODNO, DA MISLI I
POSTUPA RACIONALNO I DA USPENO
UESTVUJE U INTERAKCIJI SA
OKOLINOM.
KOGNITIVNA
SOCIJALNA

EMOCIONALNA
INFORMACIONA
BAZA

ZNANJE

DUBOKO INTERNI PRODUKT INDIVIDUALNE

INTELIGENCIJE KOJA JE U FORMI INTEGRISANOG
ZNANJA, VREDNOSTI I ISKUSTVA VE PRIMENJENA NA
NAJVIEM NIVOU EFEKATA I SA MORALNIM KVALITETIMA
U KOMUNIKACIONOM PONAANJU.
Sposobnost ljudske inteligencije da se prilagodi na pravu
frekvenciju funkcionisanja u datoj situaciji.

MUDROST NIJE SAMO

HLADNA KOGNICIJA.

Ona kombinuje znanje i vrline

koje se stiu iskustvom i
rezultanta je procesa linog
uenja na dugotrajnoj osnovi.

Mudrost je fundamentalno
proizvod kulture i zajednice u
kojoj odreena individua
uestvuje.

KOMUNIKACIJA

Komunikacija izmeu dve

bioloke jedinice, kao
dva komunikatora, ili
vie njih, je
multidimenzionalni
viesmerni proces u
kome je ljudski um
ukljuen neposredno u
realnom vremenu.

Je proces razmene
informacione, fizike i
socijalne materije u
interakcijama koje se
izvode na
intrapersonalnom,
interpersonalnom,
organizacionom i
tehnolokom nivou.

Kodirajue
komunikacijske
vetine

Dekodirajue
komunikacijske
vetine

Pisanje
9%

Govorenje
30%

Slanje
39%

Sluanje
Komunikacijski
Komunikacijski
kanali i i dnevne
dnevne
kanali
potronje vremena
vremena
potronje
poslovnih ljudi
ljudi
poslovnih

itanje
16%

45%

Primanje
61%

PORUKA
Pokazno -sadrajna

Relaciono-kontekstualna

DIMENZIJE
PORUKE
Mikrookruenje koje
omoguava razumevanje
interpretacije.

pisani, grafiki,
matematiki, zvuni ili
foto podaci, muzike
note ili kompjuterski
podaci

vieslojni fenomen koji

kod oveka povezuje
oseajno i saznajno u
komunikaciji, a
informaciju stavlja u
kontekst

za navigaciju ili
operativno
upravljanje

za donoenje operativnih i
instant odluka
za kontrolu parametara
sistema i performansi
procesa

za uenje

ula
(receptori)

informacije

sistem

displej

Znaaj principa
principa
Znaaj
zavisi od
od
zavisi
kategorije
kategorije
zadataka
zadataka
za koje
koje su
su
za
displeji
displeji
namenjeni.
namenjeni.

principi

Najbolji odnos
odnos
Najbolji
izmeu displeja
displeja
izmeu
zadatka
i i zadatka
diktiraju korisnici
korisnici
diktiraju
sistema sa
sa svojim
svojim
sistema
karakteristikama.
karakteristikama.

sistem
Operativno opaanje i
svesnost onoga to
sistem radi (mentalni
model).

Nijedan displej
displej
Nijedan
ne predstavlja
predstavlja
ne
najbolje reenje
reenje
najbolje
za sve
sve zadatke
zadatke
za
zbog razliitih
razliitih
zbog
karakteristika
karakteristika
korisnika.
korisnika.

percepcije
direktno
odraavaju
perceptivne
procese

mentalnog
modela
mogu se svesti
pod koncept
mentalnog
modela

zasnovani
na panji
odnose se
na ljudsku
panju

memorije
odnose se na
ljudsko
pamenje

UM
UM

SEMANTIKI

Perceptivne prirode
(nepotpuna panja, slab
nivo percepcije-iskrivljena
percepcija, pograno
razumevanje)

FIZIKI

Potie od sistema i
procesa a njegov
najjai izvor je
u kanalu
transmisije

KOD
KOD --grupa
grupasimbola
simbolakoje
kojekoristimo
koristimoza
za
transfer
transferznaenja
znaenjai isadraja
sadrajaporuke
porukei i
odluka
odlukakoje
kojedonosimo
donosimopri
prinjihovom
njihovom
odabiranju
odabiranjui iaraniranju.
araniranju.

Kod

Skup jedinica koje

imaju sveoptu
slinost, ali i
znaajnu razliitost
svake jedinice
u skupu.

Kombinacija jedinica
iz vie paradigmi u
oznaavajuoj celini.

Oznaavajui kodovi imaju odreen broj

jedinica iz vie paradigmi, koje se kombinuju
kao sintagma u odreenoj poruci ili tekstu.

kao sistem znakova

koji se koriste po
odreenim pravilima
(standardizovanim,
dogovorenim ili
podrazumevajuim) za
odraenu delatnost,
kulturu, grupu ili
situacioni kontekst, je

oznaavajui.

odrediti metodu
njenog
prenoenja i njen

TAJMING

Postupak
kojim se jedan niz
simbola zamenjuje
drugim nizom,
ne obavezno
iz tog skupa.

u komunikaciji je
vremenska
sinhronizacija
poiljaoca i
primaoca u procesu
razmene poruka.

Proces
identifikovanja i
klasifikovanja svakog
odgovora ili rezultata
numerikim znakom
ili drugim
simbolom;

KODIRANJE

Svoenje ideje na
nivo simboliki
oplemenjene percepcije,
nalaenje materijalnog
izvora poruke i medijuma
za prenos njene
unutranje energije;

Transmitovati
poruku
znai

Tehniki naziv
za proces stavljanja
ideja i emocija
u kodove;

Individualni nain
gledanja stvari ili
individualni pogled
na svet.

transmiter

GENERISANJE

1. ideja
razmiljanje

RECEPCIJA

4 .kp
primanje

Komunikacioni kanal

KODIRANJE

2. poruka
konverzija

DEKODIRANJE

5. dkp
deifrovanje

TRANSMISIJA

3. kp
prenoenje

INTERPRETIRANJE

6. i
razumevanje

FEEDBACK

7. pp
primanje

um

kp kodiranje poruka
dkp dekodiranje poruka
i informacija
pp povratna poruka

Model je strukturno predstavljanje razliitog skupa elemenata za analizu

sloenih, a esto i novih problemskih pitanja. Model se podrazumeva i
kao fizika interpretacija odreene prostorne situacije
komunikacija kombinovana govorom, tekstom, slikom,
pokretima gestikulacijama, MULTIMODALNI animacijama,
LINEARNI MODEL
komunikacija kao
akcija,
znaenje je ostvareno
kroz feedback
INTERAKCIONI MODEL
poiljaoca i primaoca
komunikacija kao razmena
znaenja sa feedbackom, tako da povezuje
izvor i prijemnik

Komunikacioni modeli - uproena

predstavljanja kompleksnih
meuodnosa izmeu elemenata u
komunikacionim procesima

TRANSAKCIONI
MODEL
komunikacija u kojoj
postoje iskustvena
polja, ali se deava i
njihovo preplitanje omoguava istovremeno
slanje i primanje
poruke i praenje
verbalnih i neverbalnih
elemenata poruke u
prenosu znaenja

FAKTORI
KOMUNIKACIONE
DINAMIKE

Fiziko mikrookruenje
komunikatora, odnosno procesa
i komunikacije.
Utie na nain i brzinu
prenosa poruka ali i na
njihov format.

Kontakt telom,
fizika orijentacija,
izgled, pokreti
glavom, izrazi lica,
gestikulacije,
poloaj tela, pokreti
oiju i kontakt
oima, intonacija i
glasnost govora
poznati su kao KNK
(kodovi neverbalne
komunikacije).

Dopunski kanal slanja Govor tela je jedan od

poruka, obogauje
osnovnih oblika neverbalne
komunikaciju,
komunikacije.
nadopunjuje verbalnu
komunikaciju,
prenosi emocionalne
komponente poruke

intimna distanca -zona

za najbliu porodicu i
prijatelje
NEVERBALNA
lina distancaKOMUNIKACIJA zona za relativno
bliske osobe.
socijalna zona komuniciranja distanca za poslovnu interpersonalnu
15-20 cm
komunikaciju i interakcije
javna distanca u zoni komuniciranja
se smatra idealnom za komunikatore
koji dre govor pred veim
auditorijumom.

30-60 cm
120-180 cm
360-450 cm

Osnovni faktor komunikacione dinamike koji se esto

analizira u znaenju tajminga.

Zastojno ili
vreme
ekanja u redu

Tranzitno
vreme

Vreme u
procesu

Procesno
vreme

Vreme
izlaska iz
reda

Koliina
Vreme od
Vreme od
Stvarna
Vreme dok
Pojam koji definie iskoritavanje procesnih
vremena
primanja inputa poetka, sa
koliina
autputi
resursa, kao to su ljudi i maine.
potrebna
do zapoinjanja inputima, do
vremena
UTILIZACIJA
inputu da
aktivnosti.
zavretka, sa
provedena u
dostigne
autputima.
konverziji
aktivnost.
inputakoritenja
i
ukupan procenat
raspoloivogautputa.
kapaciteta resursa
Izraunava se po formuli:

UT

Pj
Tspr
g

Pj
T
j

TR
R j g T

UT utilizacija
Tspr
stvarno vreme procesa Pj
jedinica posla
Tj
jedinica vremena
Rj
jedinica resursa
TR
vreme resursa

Ili lini menadment vremena sistemska primena strategija troenja vremena.

Zahteva malo napora. Ne reava probleme, ve ih otkriva i obezbeuje
strukturu koja se implementira u reavanje i praenje reenja.

Omoguava da se nad potronjom vremena preuzme kontrola, tj. naui kako

troiti vreme planski, organizovano, uticajno i kontrolisano!
Efektivnost-Sposobnost
da se odrede pravi
Koristi tzv. tri eff
zadaci kako bi se radile
prave stvari.
2. eff-icient

Efikasnost-sposobnost
minimiziranja radnih napora i
ulaganja drugih resursa, za
ostvarenje pravih ciljeva.

efikasno

1. eff-efective
efektivno

(produktivno
sa minimalnim
trokom)

(pravi ili eljeni rezultat)

3. eff-ort

less
bez napora
(prirodno, lako)

ULOGA

Skup pozicija i ponaanja na datoj poziciji koja se

manifestuju kroz aktivnosti i interakcije u organizaciji,
timu ili individualnom radu.

Determinisana je skupom aktivnosti i oekivanih

ponaanja jednog izvoaa, ili vie drugih uesnika
u komunikacijskom procesu.
Instrumenti za konstruisanje, voenje i regulisanje
svih socijalnih, kulturnih i poslovnih odnosa na
razliitim nivoima, u razliitim uslovima, za razliite
poslovne funkcije i uloge.

PRAVILA

Eksplicitna

Implicitna

Imaju direktan uticaj na

komunikacione ciljeve i akcije.

Tee se poznaju, poto konstituiu ire

granice i domene komunikacione interakcije.

Uspostavljanje odnosa izmeu

komunikatora uzajamno, komunikatora i tehnologije, komunikatora i organizacije,
komunikatora i poslovne okoline je bitan cilj i funkcija komunikacije.

Personalni odnosi

Depersonalni
autoritarni odnosi

jaaju samopouzdanje, dobro

izvoenje uloga kada je u
njima ugraeno uzajamno
potovanje i blagonaklonost

U suprotnom

Vrsta akcije koja se odvija tako to dva ili

vie objekata imaju dejstvo jedan na drugi.

Izvode se vrenjem uloga, postavljanjem ciljeva ili razvojem afektivnih

odnosa., odnosno razmenon poruka
Teku u smerovima otkrivanja identiteta, uspostavljanja odnosa, saradnje
i razvoja poverenja.

reaktivne

proaktivne

koaktivne

ovek sarauje u
ovek angauje svoje receptore koji primaju
ovekov organizam
komunikaciji sa drugim
stimulanse
reaguje na stimulanse
ili i centralni nervni sistem koji procesira
ljudima, sistemimaSutina proaktivnosti je tano,
pobude iji suinformacije.
izvori u
objektima
ili procesima,
precizno, brzo i pouzdano procesiranje
informacija
i
njegovom okruenju.
izvodei odreene vrste
poruka i razumevanje znaenja.
interakcija sa njima.
informaciona
organizaciona
relaciona
egzistencijalna

Stanje viestrukih uticaja ostalih faktora

komunikacione dinamike, a to su prostorno vremenski faktor,
faktori odnosa, uloga i interakcija.

Situacija moe biti:

Povoljna ili nepovoljna;

poznata ili nepoznata.

jasna ili nejasna;

dobra ili loa;

Veoma je znaajna situaciona

analiza koja obuhvata analizu svake grupe!

Interakcija ovek-kompjuter
(HCI Human computer interaction)
U Korienje i kontekst kompjutera
H Ljudske karakteristike
C Kompjuterski sistem i interfejs arhitektura
H1 Ljudsko
informaciono
procesiranje
H2 Jezik,
komunikacija,
interakcija
H3 Ergonomija

U1 Ljudska socijalna
organizacija i rad
U2 Aplikaciona
podruja
U3 ovek-kompjuter
postavka i
prilagoavanje

C1 Ulazni i izlazni

ureaji
C2 Tehnike dijaloga
C3 Vrsta dijaloga
C4 Kompjuterske
grafike
C5 Arhitektura dijaloga

Osnovni cilj ovek - kompjuter interakcije je

shvatanje elja i oekivanja korisnika

IZVOR I ULAZNI
TRANSDUCER
Signal poruke
m(t)
TRANSMITER
(PREDAJNIK)

Transmitovani
signal
s(t)

Primljeni
signal
x(t)

KANAL
PRIJEMNIK
Nosilac talasa
b(t)

Blok dijagram
komunikacionog
sistema

um
W(t)

Izlazni
signal
u(t)
IZLAZNI
TRANSDUCER
Izlaz poruke

Jedna od esto korienih definicija

Informacija predstavlja preslikavanje stanja jednog subjekta u stanje
drugogo subjekta. Pri tome ovo preslikavanje na drugi subjekat ne mora
da bude istovremeno kod svih subjekata.
ruski filozof Ursul
INFORMACIJA JE VEZANA ZA PROCES KOMUNIKACIJE MEU SISTEMIMA

IZVOR
IZVOR

KODER
KODER

kanal

DEKODER
DEKODER

PRIMALAC
PRIMALAC

IZVOR
IZVOR UMA
UMA

FEEDBACK

U osnovni

model komunikacija, koji su postavili Claude Shannon i Warren

Weaver, ukljueno je

est elemenata komunikacije:

1.izvor
informacije
2.
koder
koji
kodira
informaciju
u poruku
3.
poruka
koja
setransmituje
transmituje
do
primaoca
4.
kanal
kroz
koji
setransmituje
transmituje
poruka
3.
poruka
koja
se
do
primaoca
5.dekoder
koji
utvruje
izvorni
sadraj
i
formu
poruke
4.
kanal
kroz
koji
se
poruka
5.dekoder
koji
utvruje
izvorni
sadraj
i
formu
poruke
6.
primalac
koji
daje
smisao
poruci
signal
koji
nosi
poruku
prolazei
kroz
kanal.
6.
primalac
koji
daje
smisao
poruci
signal koji nosi poruku prolazei kroz kanal.

Informacioni izvori i signali

Teorij komunikcije podtk se koncentrie n komunikcione
sisteme nieg nivo, i primenjuje se n bilo koje izvore
informcij
Pored konvencionlnih kompjuterskih periferij ko to su
tsttur i mi, informcioni izvori mogu ukljuivti mikrofone,
senzore, i merne ureje, ko to su termometri i vge.

Komunikcij podtk uprvlj s dv tip informcij: nlogni

(krkterie ga kontinueln mtemtik funkcij) i digitlni (im
fiksn set vlidnih nivo, svk promen se sstoji od
momentlnog pomernj od jednog vlidnog nivo do drugog).

Informacioni izvori i signali

Signli se u irem smislu klsifikuju ko periodini i periodini
(ponekd se koristi nziv neperiodini), u zvisnosti od tog d li se
ponvljju

Sinusni talasi su posebno znaajni kod izvora informacija jer

prirodni fenomeni proizvode sinusne talase.

HOST
KOMPJUTER

HOST
KOMPJUTER

Telekomunikacioni sistem u
poslovnim komunikacijama
Hardver

PC ILI
TERMINAL

Front- end
Procesor

MULTIPLEKS

FRONT END
PROCESOR
Telekomunikacioni
medij

MULTIPLEKS

(kanal)
Smer poruke
Kompanija A

MODEM

Predajnik
Terminal
ili
PC

Digitalni
signal

Kompanija B

MODEM

Modem
modulie
signal

Analogni
prenos

Modem
demodulie
signal

Prijemnik
Digitalni
signal

Centralni
kompjuter

KODIRANJE je oti

Ovi znaci se
Da bi se informacija
termin koji se koristi
kodiraju
kod
trasmitovala
za ovakvu konverziju.
U teoriji informacijapoiljaoca
osnovni obino
entitetu je informacija
koja se
potrebni suimenuje
simboli kao saoptenje o dogaaju u nekom sistemu.
prilagoenije
koje odabira i
transmisione
determinie izvor
Dekoder dekodira
signale.
iroko zasnovana matematika disciplina, koja je dalaprenetu
svoj doprinos:
informacija.
informaciju
komunikacijama, kompjuterskoj
nauci,
statistikoj
KOD ini
grupastatistikoj
simbola kojii fizici,
i alje
je primaocu.
se konvertuju
u signale
u
interferenciji,
verovatnoi
i statistici.

IZVOR
IZVOR

odreenom redosledu, koji

nose odgovarajuu
aspekt informaciju.
omoguava kvalitetno

NjenKODER
nauni
DEKODER
KODER
DEKODER
kanal
MERENJE INFORMACIJA

Elementi koji
utiu na
efektivnost
transmisionog Kod poiljaoca
kanala
(proces kodiranja)

PRIMALAC
PRIMALAC

IZVOR UMA

FEEDBACK

U transmisioni
konunikacioni kanal

Kod primaoca (proces

dekodiranja)

Disturbacija se moe uneti:

Teorija informacija uzima u obzir i sve efekte
disturbacije (poremeaja)

Analiza modela
telekomunikacionog sistema
Prima signal i deifruje
(dekodira) korisniku
informacije u prepoznatljiv oblik
originalnog signala poruke koji je
transmitivan kroz kanal.

Kodira signal poruke, u

oblik koji je podesan za
transmisiju kroz
komunikacioni kanal

PPredajnik
redajnik,,transmisioni
transmisionikanal
kanaliiprijemnik
prijemnik

Komunikacioni
Komunikacionisistem
sistem

Izvor
Izvorinformacija
informacija

prenos
prenos(transmisija
(transmisija))
informacija
informacija
ii
poruka
poruka

Korisnik
Korisnikinformacija
informacija

Analiza izvora informacije

u okolini komunikacionog sistema
muzika
slike

govor
ETIRI VANA IZVORA
INFORMACIJA

kompjuterski
podaci

1. Govor
- primarni metod ljudske komunikacije
PRODUKCIJA

IRENJE

PERCEPCIJA

Nameravana
poruka
je
u
govornikovom umu
predstavljena
putem
govornog
signala koji se
sastoji od zvukova
(tj., talasa razliitih
nivoa
pritisaka)
generisanih unutar
glasovnog trakta i
ije ure|enje je
upravljano
pravilima jezika.

Zvuni talasi se
ire kroz
vazduh brzinom
od 300 m/s,
pribliavajui se
uima sluaoca.

Od strane
sluaoca ulazei
zvuci su
deifrovani u
primljenu poruku

ematski prikaz procesa stvaranja i percepcije

govora kod oveka

ematski prikaz delova govornog mehanizma

artikulacioni organi
fonatorski organi

respiratorni organi

drelo

2. Muzika
STRUKTURE
STRUKTURE

HARMONIJSKA STRUKTURA
sastoji se od seta simultanih
zvukova

MELODIJSKA STRUKTURA
sastoji se od vremenskog niza
zvukova

Prenos muzikih signala zahteva mnogo ire opsege kanala od

prenosa govornih signala
Spektar muzikog signala zauzima mnogo iri opseg frekvencija od
govornog signala koji moe da se proiri do oko 15 kHz.

3. Slika
DINAMIKA
STATIKA
Na primeru televizije, pokretne slike se
konvertuju u elektrine signale kako bi se
omoguio transport iz predajnika do
prijemnika.
Kvalitet reprodukovanja TV slike je ogranien sa
dva osnovna faktora:
Brojem raspoloivih linija u raster skeneru, to
ograniava rezoluciju slike u vertikalnom smeru.
Raspoloiva irina opsega kanala za prenos
video signala, to ograniava rezoluciju slike u
horizontalnom smeru.

Isprepleteno rasterno skeniranje

Kod televizora u boji, percepcija boja se zasniva na tri vrste

receptora boja u ljudskom oku: crvenom, utom i plavom, ije su
talasne duine respektivno 570 nm, 535 nm i 445 nm.
Primarne boje
Tri primarne boje su predstavljene video signalima mR(t), mG(t) i mB(t).

Tri
signala

- Signal osvetljenja, mL(t), koji proizvodi crno belu

verziju slike u boji kad je primljen na konvencionalnom
monohromnom TV prijemniku.
- Par signala, mI(t) i mQ(t), zvani signal obojenosti, koji
ukazuje na nain na koji boja sa slike naputa nijanse
sivog.

4. Kompjuterski podaci

Tekst koji se prenosi putem kompjutera obino je kodiran

korienjam American Standard Code for Information Interchange
(ASCII),
Svaki karakter kod ASCII predstavljen je pomou sedam bita
podataka koji grade jedinstvenu binarnu sliku sastavljenu od nula i
jedinica; bit je akronim za binarni simbol.
Znai da se u ASCII-u moe predstaviti ukupno 27=128 razliitih
karaktera.

Oblici prenosa podataka

sinhroni prenos
asinhroni prenos
multipleksor podataka

MODEM
MODEM (MODULATOR
(MODULATOR DEMODULATOR)
DEMODULATOR)

Sistem kompresovanja podataka

KODER

DEKODER

Sistem
kompresovanja

Kompresija
bez gubitaka

U mnogim aplikacijama
prednost se daje kompresiji
sa gubicima, poto njena
primena moe u znaajnoj
meri da smanji veliinu
podataka, a da u veoj meri
ne promeni perceptivni
kvalitet slikovnog ili audio
podatka.

Kompresija
uz gubitake

FREJM

FREJM
FREJM
F RAME
F RAME
va
o
r
o
v

meu
z
i
e
j
su i
u
t
e
i
r
m
d
s
a
n
a
u
tan
se t r
i
j
a
o
m
k
i
k
ije.
a
j
c
ta
o
a
a
k
jm je
m
d
e
r
o
a
r
o
c
f
p
f
i
n
,
n
i
i
e
J
vanju je se
kao jed lne kontrolne
o
t
i
i

m
e
r
ko
u m
toko
ju i e
o
a
r
n
k
p
i
a
l
e
s
m
n
i
d
nci
o sn
e
e
v
neopho
d
i
k
v
e
u s
om i
k
s
a
k
m
i
l
l
i
Uf
a s
n

a
n
i
uju.
t
i
pojed
m
e
ju i
snima
slika
e
j
m
j
iji, fre je slika.
g
o
l
o
n
ej teh
zivan
l
a
p
k
s
i
i
r
d
p
a
afera
eo
z
b
d
i
e
v
z
i

j
u
l
o
a
tersk
eav
koji s
u
v
j
e
s
p
j
o
a
m

i
o
e
Uk
u ur
uje
a
e
r
j
l
g
a
o

d
M-a.
a
e
A
n
s
cije,
R
n
a
o
e
j
o
n
ig
o
e
t
l
k
d
e
n
i
t
a
n
v
i
dela
konst
ake
t
g

e
e
o
v
s
n
p
sadre
a
n
u
t
m
i
O
j
a
s
ij
o
o
c
k
d
a
ataka
, vrlo
d
U aplik
o
p
tima,
k
e
j
t
b
e
frejma
s
o
inanim
d
frejm je
e
j
o
p
ije o
informac li slikama.
ai
procesim

FREJM

F RAME

FREJM

F RAME

FREJM

JPEG (Joint Photographic Experts Group

ili Joint Photography Experts Group)
Standard za kompresiju
slike sa gubitkom.

JPEG je ISO / IEC grupa eksperata

koja razvija i odrava standarde
algoritma za kompresovanje
kompjuterskih slika.

Zajedno sa GIF (Graphic Interchange Format) i PNG (Portable Network

Graphics Group), JPEG je jedan od formata za slike podran od strane
WWW.

Monitoring

MPEG (Moving Pictures Experts Group ili

Motion Pictures Experts Group)
MPEG razvija standarde za
digitalnu video i audio kompresiju.

MPEG je ISO / ITU standard za video

kompresovanje sa gubitkom.

Naziva se i MJPEG (pokretni JPEG).

MPEG serije
MPEG 1

Standard za kompre
sovanje koji se kori
sti u CD
romovima i video C
D.

Prua rezoluciju 352 x

288 pri 30 fps, sa 24-b
itnim kolorom i CD kv
zvuka.
alitetom

MPEG 2

Na tome se zasniva DV
D

MPEG 3

Standard za kom
presovanje koji p
rua kvalitet slike
sa rezolucijom od
720 x 480 koja s
e koristi u DVD
filmovima.
i digitalna televizija.

MPEG 3, kao i MP
EG 1 sa audio leje
rom 3 naziva se
jo i MP3.

To je popularan naziv
za standard za sluanj
e muzike.

MPEG 4

Standard za multim
ediju fiksnih i mo
bilnih mrea.

Podrava irok raspon

audio i video modova
i brzina transmisije.

MPEG 7
Standard za opisiv
anje i traenje aud
io i vizuelnih

MPEG 21
Multimedijalni radni ok
vir.

sadraja.

Novi standardi
MPEG A
Obezbeuje specifin
i aplikacioni

MPEG B, MPEG C
,

standard.

MPEG D

Pruaju specifine
sistemske video i a
udio standarde

MPEG E

Najnoviji standa
rd.

Slue kao podrka mul

timedijalnim aplikacija
ma.

Glavne komponente telekomunikacionog sistema

Hardver

Svi tipovi kompjutera i komunikacioni procesori.

Komunikacioni mediji

Fiziki medijum kroz koji se prenose elektronski

signali, ukljuuju kablovske i beine medije.

Komunikacione mree

Spojevi izmeu kompjutera i komunikacionih ureaja

I procesora.

Komunikacioni
procesori

Izvode specijalizovane komunikacione funkcije (frontend procesori, kontroleri, multiplekseri , modemi,

ruteri, gatway-i.).

Komunikacioni softver

Kontrolie telekomunikacioni
transmisije.

sistem

proces

Provajderi
Regulisane usluge ili privatne firme koje obezbeuju
komunikacije podacima servis komunikacije podacima.
Komunikacioni
protokoli

Pravila za prenos informacija preko sistema.

Komunikacione
aplikacije

Elektronska
razmena
podataka
(EDI),
telekonferencije, videokonferencije, e-mail, faksimil,

KARAKTERISTIKE TRANSMISIONIH MEDIJA

U KOMUNIKACIONIM KANALIMA
Efikasnost i sposobnosti transmisionih medija zavise od:

Propusnog opsega
Kapaciteta kanala
Brzine prenosa
Baud brzine prenosa
Smera prenosa i podeavanja vremena
Transmisione preciznosti

TEORIJA INFORMACIJA
I KOMUNIKACIJA
U BIBLIOTEKARSTVU

Ljudsko
drutvo
nacionalne i internacionalne
zajednice
socijalna zajednica

porodica

pojedinac

Ljudsko drutvo ini holonsku organizacijusistemi su obuhvaeni jedna drugim

OKOLINA

Kontekst -Okruenje

Organizacione
promene
Rezultanta svih
uticaja"

se zasnivaju na
Novoj
paradigmi
poslovne
celine

Multikulturalni tim zaposlenih koji

proizvode visoke organizacione
performanse i razvijaju visok nivo
samopotovanja i saradnje

Organizacije su socijalni fenomeni a

uesnici (u vrednosnoj mrei) su
stvarni pojedinci ili grupe ljudi koji
uestvuju u interakcijama,

proizvode transakcije, alju

poruke,, vode procese, stvaraju
Integracija znanja, vetina i sposobnosti ljudi sa vrednosti i donose odluke, pa se

predmetima i tehnikama rada u procesima

konverzije inputa u autpute ili u realizaciji
ulaznih, odnosno izlaznih procesa, koji su u vezi
sa konverzionim procesima
28. travnja 2016.

za razumevanje uticaja ICT na o-p

fokusira na
vidljivi svet ponaanja, veza, odnosa i
formi i
nevidljivi svet vrednosti, identiteta i
129
uverenja.

Povezanost CRM sa drugim alatima savremenog poslovanja:

PLM
Product
Lifecycle
Management

Kanali
komunikacije
SCM
Supply Chain
Management

SRM
Supplier
Relationship
Management
KM
Knowledge
Management/
HR Human
Resources

Savremena
poslovna reenja

Tehnoloka platforma

Izvor godinjih
novanih
prihoda
za
organizaciju
i jedni druge
Formalni
ili
ematski
resursi
utiu
jedni
na
druge
i
menaju
Za datu namenu

oznaava organizacioni resurs znanja ije

promena
izmena zavisi od infrastrukturalne
mogue su razliite postojanje
postojanja organizacije
izmene
namene iako
strategije
strategije,
strategija moe
odgovarati nameni

Kultura
moe
kulturne
iznuditi
karakteristike
infrastrukturu i
obrnuto

Svaki formalni
resurs se moe
predstaviti
znanjem
uesnika ili kao
artifakt

Uesnici

u organizaciji ukljuuju zaposlene, korisnike,

snabdevae, partnere, konsultante i kompjuterske sisteme.
Uesnici mogu biti ljudski i/il materijalni resursi, ali znanje koje
poseduje svaki od njih je resurs znanja

Uticaj primene ICT u promeni organizacionog ponaanja

ICT (Information and Communication Technologies)-Informacione i komunikacione tehnologije
Priprema i
obrada
informacija

IT ( Information Tehnologies)

Prenos
informacija

CT ( Comunication Tehnologies)

VREDNOSNE KARAKTERISTIKE ICT

IT
CT
KONZISTENTNOS
Prenos
T
ni
Izvor
mediju
m

PRECIZNOST

SOFTVER
HARDVER

Modulacione
tehnike i tehnike
kodovanja

POUZDANOST

Korisnik

BRZINA

ICT su
- amplifikator za organizacione i menadment
koncepte
-akcelerator za informacione tokove i
komunikacione procese da bre putuju kroz
organizaciju,
- kljuni faktor uspeha optimizacije poslovnih
procesa

ICT, je definisana preko njene infrastrukture i arhitekture.

Infrastruktura ICT se sastoji od fizikih elemenata, usluga i
menadmenta koji podravaju sve delove raunarskih i
mrenih resursa u poslovnoj organizaciji.

Arhitektura ICT je mapa ili plan visokog nivoa

133

ORGANIZACIONO PONAANJE I ICT

ICT utiu na o-p kroz podrku
kodifikovanju i distribuciji uenja ,
just-in-time uenju , i
e-uenju zaposlenih
sa ciljem da se postigne nova individualna kompetentnost za
hvatanje znanja i dokumentovanje posla usput;
pakovanje sadraja za razliite stilove uenja, kulture i
medije.
ICT u organizacijama omoguava just-in-time uenje i e-uenje, koji
menjaju klasino uenje u uionicama i omoguavaju
novo razmiljanje koje se obre oko mrea znanja i zajednica
prakse, sa novim softverskim aplikacijama za inteligentno
kreiranje, deljenje i primenu znanja.(Verna Allee, 2003)

ICT menjaju ULOGE zaposlenih a posebno MENADERA i utiu na

organizaciono ponaanje, zahtevajui sledee personalne vrednosti:
*Obrazovanost visokog nivoa i iz interdisciplinarnih oblasti znanja
*Respektabilnost zasnovana na iskustvu u organizaciji a na osnovu
dokazanih postignua
*Metodinost u polju poslovnih istraivanja.gde se trae nova znanja, i
razvija volja za uenjem
*Orijentisanost na jaanje linog i poslovnog kredibiliteta jer ga privlai
pozicija u kojoj je na elu neeg novog i uzbudljivog
*Motivisanost koja potie iz vie izazovnih izvora i razloga nego iz
formalne moi
*Stabilnost u ponaanju i odluivanju sa unutranjom satisfakcijom
*Proniciljivost i spremnost na preuzimanje rizika....a ponekad i
buntovniko ponaanje

*Mogunost isticanja sa pozicije uloge ICT u organizaciji i

-Saglasnost da promene u organizaciji ostaju kljuni izazov.
135


244 , ,

, ,

(14.03.2012)
244 .

.

.

.
137
,


32 2010.

120.000 .
23 ,

55
.
,
.

a
.
,
,

 ,
,
,
.


.

,
.
(, , . . : 15.03.2012.)

1768. .
,
, .
,

1989. CD , 1994.

 ,

,
.

, ,
, .
15

,
, .

,


.

PRAKTINE PRIMENE ICT

SA UTICAJEM NA O-P
Proirenje konvencionlane konverzacije i
korespodencije sa e-komunikacijom
Uvoenje ICT alata u upravljanje poslovanjem
Pomeranje sa tradicionlnih IS na WebIS
Promene naina upravljanja odnosima sa
klijentima uvoenjem CRM
Pomeranje sa tradicionalnog na e-lanac
snabdevanja

GOVOR

TEKST

KOMUNIKACIONE
INTERAKCIJE

IZRAZI
LICA

POKRETI
GLAVOM

POKRETI
RUKU

POKRETI
OIMA

RP
TE
IN

Displej je sadrajno pokazna

dimenzija poruke, koju formiraju
pisani, grafiki,matematiki, zvuni ili
foto podaci.

A
IJ

je dvodimenzionalna struktura u
kojoj je jedna dimenzija pokaznosadrajna (display), a druga
relaciona (interpretacija).

C
TA
RE

DI
SP
LE
J

SLIKA

Svaka linost ima sopstveni

referentni okvir i vrednosni sistem
iz koga proizilazi njen
interpretativni sistem.
(vrednosti, navike, miljenja, stavovi)

Strukturiranje poruke

Poruka je informaciona jedinica koja se razmenjuje izmeu poiljaoca i primaoca. Poruku

strukturiraju njen displej - pokazno-sadrajna dimenzija i interpretacija - relaciona dimenzija.
U on-line komunikaciji osnovni elementi pokazno-sadrajne dimenzije poruke su:
iskaz, zaglavlje i format poruke.
METAPORUKE
ne sadre informaciju koja je
predmet transmisije

Najee je mnogo vanije kako je neto

reeno od onog ta je reeno. Konceptualni
sadraj poruke (ono ta je reeno) je
subordiniran onome to je evocirano,
otkriveno ili izraeno nainom govorenja
(Tyler, 1978.)

ne sadre informacije, ve se njima pojaava potpunije

razumevanje informacija u poruci podizanjem njenog
performansnog fokusa na vei nivo eksplicitnosti sa pojaanom
situacionom kompleksnou

Metaporuke

Veina metaporuka predstavlja kombinaciju vie poruka, a sam

proces povezivanja poruka i metaporuka nije jednostavan.
Ispravnim korienjem metaporuka komunikacija postaje
efikasnija i snanija

Efektivnost komunikacije

Dinamika e-komunikacije

dramatino
se menja u odnosu na face-to-face dijalog
se odvija u on-line diskursu i

Face-to-Face konverzacija
Video konverzacija
Konverzacija telefonom
Video zapis

Papir
niske

Audio zapis

E-mail konverzacija /
korespodencija

Sposobnosti komunikacionog kanala

visoke

Frejm u e-komunikaciji, pored

U onlinegestikulacija
diskursu je
celokupna
usmenai komunikacija
Vidljiva
je karakteristina
za USMENU
iskaza,
ima
i zaglavlje
format,
Metaporuke
u
tekstu,
u
kontekstu
dijaloke
redukovana
na ELEKTRONSKI
TEKST,
i intonacija,
zato je potrebno
KOMUNIKACIJU
(govor
tela,
osmeh,
i
oni
konstituiu
e-metaporuku
interakcije
ovek-kompjuter,
predstavljaju
razmotriti
upotrebuualternativnih
u pisanom
tekstu
iznenaenost
pogledu)
i onasimbola
predstavlja
metaporuke
FREJMOVE
ili
skripte
odreene
situacije.
kojaparalingvistiki
govori
neto
o stvarnoj
koji zamenjuju
jezik,
kinestetiku i
retorikih
modela
komunikacije.
sinhroniju.
poruci koja prenosi elektronski
tekst.

KONTEKST E-MAIL KOMUNIKACIJE

anatomija e mail poruke

- Transfer poruka izmeu dva ili vie

kompjuterskih korisnika.
bozidar1982@gmail.com adresa primaoca
- Poruka se moe sadrati: tekst,
- mkb252633@eunet.rs
mail
multimedijalne sadraje (slike, audio

DIPLOMSKI RAD KONANA VERZIJA - subjekt

i video), izvrne programe i
aplikacije.

ZAGLAVLJE

Iskaz ili TELO PORUKE

TELO PORUKE

Potovani profesore Banjanin,

aljem vam konanu verziju mog diplomskog rada.
Oekujem Va komentar i dalja uputstva.
Pozdrav , Mandi

Digitalna biblioteka
podrazumeva rukovanje digitalnim /ili digitalizovanim dokumentima
Definicije digitalnih biblioteka karakterie jednostavnost i
nabrajanje
iz kojih sesadraja
sastoje
sutinski vaan prvi
korak kakomponenata
stvaranju digitalnog

koji e initi temelj potpuno digitalne Evrope

digitalna biblioteka se definie kao kombinacija digitalne kolekcije
Evropska
Komisija
metapodataka koji opisuju jedinice u kolekciji, skup korisnika
i sistema
nude niz integralna
usluga
Od digitalne biblioteke oekujekoji
da postane
i vana
(npr.
selekciju
izvora
informacija
obuhvaenih
kontrolom,
predmetno
indeksiranje,
infrastruktura za narode Evrope, Severne Amerike i irom sveta.
katalogizaciju, pretraivanje, pregledanje, isporuku, arhiviranje i zatitu)

proces stvaranja digitalnih materijala od tzv. tradicionalnih

podataka u tampanom, slikovnom, grafikom, i drugim
oblicima
INICIJATIVA - pomo korisnicima da u digitalnom okruenju
otkrivaju i pretrauju informacije koje su im potrebne

Poboljanja u obezbeivanju pristupa informacijama za korisnika, koja i u

kontekstu digitalne biblioteke opstaju kao najvaniji cilj, naroito
karakterie INTEROPERABILNOST njenih komponenti.

INTEROPERABILNOST

sposobnost nekog proizvoda,

sistema ili poslovnih procesa
da
U KONTEKSTU
DIGITALNOG SADRAJA,
zajedniki funkcioniu u interoperabilnost
realizaciji
znai da on treba da bude iroko
odreenog zadataka
upotrebljiv, prenosiv, npr. kroz razliite mree,
sisteme i organizacije, i da traje to je due mogue.
U KONTEKSTU DIGITALNIH BIBLIOTEKA
interoperabilnost se definie, kao mobiblioteka da
razmenjuju i zajedniki koriste upite i usluge,
meusobno, ali i unutar raznih komponenti
pojedinane digitalne biblioteke.
Interoperabilnost predstavlja JEDAN OD NAJBITNIJIH ENTITETA
ZA RAZVOJ DIGITALNIH BIBLIOTEKA i ona se posmatra meu
njihovim najbitnijim funkcijama, a pre izmeu funkcije organizacije ili
predstavljanja informacija i funkcije njihovog pronalaenja.

 strukturirani podaci o podacima

opisi izvora informacija

Primena metapodataka:
Metapodaci koji opisuju odreenu knjigu (kataloki zapis)
Elementi metapodataka o nekoj knjizi mogu da budu: autor, naslov, izdava,
godina izdanja, ISBN, klasifikaciona oznaka, itd.

Metapodaci koji opisuju izvore za opisivanje izvora informacija i

olakavanje pretraivanja
Za opisivanje izvora informacija i olakavanje pretraivanja postoji nekoliko vrsta pravila od
kojih su najvaniji Marc (engl. Machine Rediable Catalog) - bibliografska shema za
metapodatke i Dublin Core sistem za opisivanje objekata koji imaju izgled dokumenta.
Dublin Core se sastoji od sledeih elemenata metapodataka:
naslov, tvorac, predmet, opis predmetnih kljunih rei, izdava, kontributor, datum, tip
izvora, format, identifikator izvora, izvor, relacija,
obim pokrivenosti grae i upravljanje pravima intelektualne svojine.

Metapodaci u vezi sa zatitom pomau aktivnosti zatite digitalnih

izvora i arhiviranja
Metapodaci u vezi sa pravima intelektualne svojine treba da iskau
prava intelektualne svojine nad izvorom
Metapodaci u vezi sa pravima intelektualne svojine treba da iskau prava
intelektualne svojine nad izvorom
Metapodaci u vezi sa obrazovanjem pomau aktivnosti pretraivanja
izvora od strane obrazovnih institucija i upravljanje virtuelnim obrazovnim
okruenjem, npr. dosijeima studenata i opisom kurseva
Geografsko-prostorni metapodaci - koriste se za digitalne mape i sisteme
geografskih informacija
Metapodaci koji specifikuju domen - razraeni su da bi se zadovoljili
posebni zahtevi odreenih delatnosti, na primer: Arhivi, Muzeji i Vlade
Arhivi - uobiajeno koriste kodirani arhivski opis (engl. Encoded Archival
Description EAD) ili oOpti medunarodni standardni arhivski opis ISAD(G)
(engl. General International Standard Archival Description ).

Muzeji CIMI je meunarodni konzorcijumum institucija koje uvaju kulturno naslee i koje
meusobno sarauju da bi podstakle razvoj i primenu standarda za muzejske informacije.

Vlade za vladine informacije se iroko primenjuje Sluba za lociranje vladinih informacija / Globalni
lokator informacija (engl. Government Information Locator Service / Global Information Locator GILS),
iako izgleda da se mnoge vlade od nedavno prebacuju na Dublin Core.

VETAKA INTELIGENCIJA
-podrazumeva prouavanje procesa
razmiljanja kod ljudi
Konani cilj VI je
- bavi se predstavljanjem tih
sagraditi maine koje
procesa preko maina (raunara,
e oponaati ljudsku
robota...)
inteligenciju
VI softver je zasnovan na
simbolikoj obradi znanja. U VI je
Ljudi e u budunosti imati
simbol slovo, re ili broj koji
pristup svom znanju na
predstavlja objekte, procese i
planeti. Njihova odea e biti
njihove odnose.
inteligentna; ipovi e tada
Objekti mogu biti ljudi, stvari, ideje,
kotati samo pola centa i i
koncepti, dogaaji ili konstatovanje
bie uiveni u odeu. U
injenica.
budunosti e, dok leite bez

svesti, vaa odea o tome

obavestiti hitnu pomo
Toaleti e menjati porodinog
lekara: koljka e analizirati
vae izluevine i upozoravati
vas na probleme.

uporeivanje prirodne i vetake inteligencije

MOGUNOSTI

uvanje znanja
Umnoavanje i irenje
znanja
Ukupno kotanje
znanja
Konzistentnost
inteligencije
Dokumentovanje
procesa i znanja
Kreativnost
Upotreba senzorskih
iskustava
Prepoznavanje obrasca
i odnosa
Zakljuivanje

Prirodna inteligencija
Nepostojano sa organizacionog
stanovita
Komplikovano, skupo, angauje

Vetaka inteligencija
Postojano
Lako, brzo, jeftino, poto se

vreme

znanje jednom unese u raunar

Vrlo visoko

Moe biti vrlo nisko

Moe biti sklona grekama,

nekonzistentna. Povremeno

Konzistentna i temeljna

nekompletna
Komplikovano, skupo

Prilino lako, jeftino

Moe biti vrlo visoka

Niska, nadahnuta

Direktna i bogata mogunostima

Brzo, lako se objanjava
Koristi irok kontekst iskustva

Mora najpre biti interpretirana;

ograniena
Ljudi jo uvek bolje ue nego to
se mogu obuiti maine, mada
ponekad maine prevaziu oveka
Dobro samo u uskim, fokusiranim i
stabilnim domenima

Omoguavaju
agentima da opaaju okruenje

Upravljako okruenje
ili okruenje pod
kojim senzori rade

Daju odgovor na percepciju

singl-agent

Jedan agent izvrava

sve zadatke kako
bi doao do cilja

Agent deluje kao:

deo ansambla

deo armade

Veliki broj agenata

koji zajedniki
Reavaju zadatke

Relativno mali tim agenata

gde je svaki agent specijalizovan
za tano odreeni zadatak.

Osnovni
softverski
Otvoreni
MAS

Roboti
Hibridni
robot-agent

Zatvoreni
MAS
Mobilni

Softverski agenti

Sistemski

Klijentski

Korisniki

Konverzacijski

Web crawler

Inteligentni

AGENT svaki
MULTIAGENTNA KOMUNIKACIJA
entitet u
Softverski agenti imaju sposobnosti da komuniciraju u
svetu koji
komunicira u inteligentnom okruenju tehnolokih mrea. Oni se jo nazivaju i
programi za procesiranje podataka, ekspertni sistemi, maine
odreenom
za uenje i meta-programiranje.
kontekstu.
drugi agenti

omoguava rad u
Komunikacioni protokol koordinaciji sa drugim
agentima, razmenu tehnika
je skup pravila u
znanja i ekspertize sa
komunikacionom
drugim agentima i dr.

postupku kojim se
definie nain
ostvaruje razmena
komuniciranja sa drugim
podataka, uklanja
agentima
posledica kvarova,
odreuje kojoj grupi agenata
smetnji i izvrava
pripada koji agent, ulogu tog
koordinacija u sistemu
u grupi i dr.
odreuje: agenta
mehanizam
tokom procesa
sluiodluivanja,
za komunikaciju
sa provajderom
mehanizam
komuniciranja.
tako to razmenjuje korisnike i
uenja, ciljeve, injenice,
upravljake
informacije
izmeu
resurse,
i dr.
inteligentnog agenta i provajdera
primenom komunikacionih pravila i
protokola.
Unutranja arhitektura inteligentnog agenta

Mrene komunikacije
komunikacija

komunikacija

protokoli

RAUNARSKA
MREA

protokoli

komunikacija

protokoli

protokoli
komunikacija
Skup raunara koji su
sposobni da komuniciraju i
dijele resurse kao to su
podaci, datoteke, programi
i operacije

Standardi koji omoguavaju raunarima da

komuniciraju preko mrea
Specifikacije protokola ukljuuju: format
poruke, tretman greke u komunikaciji i dr.

Struktura raunarske mree

Host
Komunikaciona podmrea
Mrene kartice
povezuju
kompjutere na
manjim
udaljenostima,
a modemi na
veim.

Host

Komunikacion
e linije

Host

Komunikacion
i softver

Komunikacioni
hardver

Host

Telefonska veza,
radio mreni
veza, optiki
Repetitori,
mostovi, mrene
kabal
itd.
Sistem
programa
kartice,
ruterikoji
i sl.podrava rad kompjutera u mrei.
Povezuju kompjutere
u mrei.
Kablivi
Funkcije:
postavljanje
parametara za rad u mrei,
regeneracija
elektrinih
signala
vezuju kompjutere
meusobno
i sa
ukljuivanje
kompjutera
u mreu,
segmenata
pojedinih
mrearad korisnika u mrei,
povezivanje
serverom.
sigurnosne
mjere,podataka
administrativni
puta za prenos
u mrei poslovi, pomo korisniku.
izbor

RAUNARSKE
MREE

Informacioni
sistem koji
objedinjuje
informacije
pohranjene na
svim raunarima

PRENOS
INFORMACIJA

INFORMACIJA
interpretacija
podataka;
Ukljuuje podatke i
njihovu obradu
kojom dobija
vrjednosno
znaenje.

Multimedijalni
sistem jer
omoguava prenos
informacija:
tekstulane,
slikovne ili zvune
prirode

Skup
Skup svjetskih
svjetskih raunarskih
raunarskih mrea
mrea
koje
koje za
za svoje
svoje korisnike
korisnike
obezbjeuju
obezbjeuju niz
niz servisa
servisa pomou
pomou
standardiziranih
standardiziranih protokola
protokola

KONTEKST WEB SERVISA

Specijalizovani
kompjuter unutar mree
koji nakon zahteva od
strane Web browser-a
klijenta alje Web
sadraj. Sam Web sajt
je smeten na serveru.

Web server
Kompjuter,
ukljuujui
Web
server je
softverski
paket, koji
snaniji raunar
: prua
specifine
servise
- po
brzini
klijentskim softverima.
procesora
Preciznije,
server je
- po RAM Web
memoriji
kompjuter
koji uva
- po kapacitetu
HD i deli
Web aplikacije dostupne
bilo kom kompjuteru u
mrei u bilo koje vreme.

W3
world
wide
web

Softverski sistem
dizajniran da
podri interakcije
izmeu
kompjutera koji
se nalaze na
mrei.

Web servis
Kolekcija protokola
i standarda koji se
koriste za razmenu
podataka izmeu
aplikacija ili
sistema

WEB SERVER
Web server je
kompjuter na
World Wide Webu u kome su
skladiteni HTML
dokumenti do
kojih se moe doi
korienjem Web
browser-a.

Klijent poziva web servis slanjem

poruke u XML formatu, zatim eka
na odgovarajui XML odgovor.

server

HTML dokument
tekst fajl
slika

klijent

HT
T

Pz
INTERNETah

W
eb MREA
sa
dr
a
j

klijent

klijent

te v
klijent

klijent