OSNOVNI CILJEVI

OPLEMENJIVANJA JAGODE
Univerzalni ciljevi su: dobar kvalitet ploda; visoki prinosi; otpornost na bolesti,
tetoine i nepovoljne uslove sredine; dobra skladina sposobnost i
transportabilnost; visok antioksidativni kapacitet ploda i pogodnost za
razliite vidove prerade ili potronju u sveem stanju.
1.

Dobijanje sorti otpornih na tri grupe inilaca:

Bolesti: crvenkasta sr korena (Phytophthora fragariae), kolaps ili uvenue bokora

(Verticilium dahliae), ljubiasta pegavost lia (Mycosphaerella fragariae), siva
plesanj plodova (Botrytis cinerea), pepelnica jagode (Sphaerotheca macularis), virus
arenila jagode, utilo nervature lista itd.
tetoine: nematode, lisne vai, jagodin cvetojed (Anthonomus rubi), jagodin surla
(Rhynchites germanicus), grinje itd.

Botrytis cinerea
Xanthomonas fragariae
Phytophthora

Phythonemus palidus
Lisne vai

Pepelnica

Ekoloke uslove gajenja: Alkalna zemljita (problem hloroze)

Sua (koliina i raspored padavina)

Niske temperature (fenofaza cvetanja)

2.

3.

4.

Primarni cilj oplemenjivanja kod jagode je dobijanje sorti vrlo ranog i vrlo
kasnog vremena zrenja, kao i stvaranje remontantnih sorti (Red Glory, Irma,
Elsinore, Diamante, Albion i dr.) produava se sezona gajenja, ostvaruje
vansezonska proizv. i postie izuzetno visoka cena na tritu.
Dobijanje sorti sa visokim, robusnim bokorom, kao i sa dugim, uspravnim i
vrstim cvetnim drkama kojima se olakava berba.

Sorte moraju biti sa hermafroditnim cvetovima, izrazito samooplodne, dobre

rodnosti minimalni nivo komercijalnog prinosa je oko 600 g po bokoru.

5. Ujednaeno zrenje plodova zbog organizacije berbe.

6. Dobijanje sorti sa sledeim osobinama ploda:

-

Krupnoa vea od 15g (prosena masa bar 18 g);

Pravilan i ujednaen oblik (tei se kupastom obliku), bez izraenih

neravnina;

Boja ploda varira intenz. do svetlocrvena boja pokoice i mesa ploda je

prihvatljiva u zemljama na severu Evrope, dok je tamnocrvena boja poeljna u
mediteranskim zemljama;

Izraen vrat ploda i odvojenost ainih listia od ploda;

vrst i transportabilan plod, bez izraene unutranje upljine;

Dobar ukus, izraena aroma, visok sadraj suve mat. (eera);

Visok ili optimalni sadraj antioksidativnih komponenata (fenolnih

jedinjenja i vitamina C). Parametar ukupni fenoli moe najverodostojnije
posluiti kao hemijski marker za antioksidativni kapacitet;

Pogodnost za sve vidove namene: u sveem stanju, za zamrzavanje i

preradu.

OPLEMENJIVAKI PROGRAMI U CILJU POBOLJANJA

NUTRITIVNOG KVALITETA PLODA JAGODE OBUHVATAJU:
- identifikovanje divlje i kultivisane germplazme kao izvora korisnih bioaktivnih
komponenata;
- razvoj oplemenjivakih programa u smeru ostvarenja tog cilja;
- identifikovanje i selekcionisanje genotipova sa poboljanim bioaktivnim
komponentama;
- testiranje odabranog materijala stabilnost u razliitim uslovima gajenja i uticaj
na ljudsko zdravlje;
- komercijalizacija najinteresantnijeg materijala.

ABTS test
Antioksidativni kapacitet
ploda sorti jagode
5.00
4.50

mg asc/g FW

4.00
3.50
3.00
2.50
2.00
1.50
1.00
0.50
0.00

Marmolada

Arosa

Elsanta

Madlen

Clery

Antea

FRESAS NUEVOS MATERIALES - HUELVA

- Institucija radi na oplemenjivanju

jagode i stvaranju novih sorti
adaptiranih na uslove u ovoj provinciji,
kao i u oblastima sa slinim
klimatskim uslovima.
- Ukljueni su u Nacionalni Program
oplemenjivanja jagode!
- Stvorili
su
sorte:
CORAL,
AGUEDILLA i PEDRONE.

CORAL (FNM)
- panska sorta, stvorena u okviru oplemenjivakog
programa FNM;
- Jednorodna sorta, izuzetnog kvaliteta ploda
(veoma dobrog ukusa i arome);
- Plodovi su vrlo krupni i vrsti;
- Visoko je prinosna sorta (preko 1 kg po bokoru).

- Sejanci odabrani za dalje vegetativno razmnoavanje!

II godina selekcije

I godina selekcije

Novije sorte jagode

stvorene u istraivakom
centru East Malling

Judibel, Delia, Sallybright

i Amelia su jednorodne sorte.

Malling Pearl i Malling Opal

su stalnoraajue sorte.

- Nove italijanske jednorodne sorte

stvorene u CIV-u (Consorzio Italiano
Vivaisti).
- Selekcionisane su za toplije klimate
(sa malim brojem iling jedinica).
- Oba varijeteta daju dobre rezultate i
kao svee sadnice i kao frigo biljke.
- U rejonu Huelve (panija) dale su
dobre proizvodne rezultate sa sveim
sadnicama proizvedenim u paniji.
- Odlikuju se ranim vremenom
zrenja, visokom produktivnou,
bujnim bokorom.
- Plodovi su izdueno konusnog
oblika, krupni, vrlo atraktivni.
- Boja ploda je intenzivno crvena,
meso je vrsto, ukus je vrlo sladak i
aromatian.

KLASIFIKACIJA SORTI JAGODE PREMA

ODREENIM PARAMETRIMA
Bez kvalitetne visokoproduktivne sorte nema ni uspene proizvodnje jagode.
Svetska pomoloka nauka je do sada registrovala vie od 10.000 sorti batenske
jagode.
U zavisnosti od parametara koji se koriste, sorte jagode delimo:
1) Prema nainu rasta:
- standardne i puzavice
2) Prema du. trajanja svetlosnog dana:
- sorte kratkog dana (jednorodne)
- sorte dugog dana (remontantne)
- sorte neutralne na svetlosni reim
3) Prema broju berbi u toku godine:
- jednorodne, dvorodne i remontantne

4) Prema krupnoi ploda:

- sitan plod (do 10 g); sr. krupan (10-15g); krupan
(15-20 g) i vrlo krupan (>20 g)

5) Prema obliku ploda:

-

okrugao, okrugl. konusan, kupast, valjkast, srcast, kolaast i nepravilan.

6) Prema boji ploda:

-

svetlocrvena, narandasto crvena, inten. crvena, tamnocrvena.

7) Prema nameni ploda:

stone, industrijske i sorte kombinovanih svojstava.

8) Prema vremenu zrenja plodova, sorte se dele na:

- vrlo rane (5-10.V); rane; srednje rane; srednje pozne i pozne (5-10.VI).
Raspon sazrevanja plodova jedne sorte je 20-25 dana, to je u korelaciji
sa rasponom cvetanja.

 Neophodno je pratiti izmene sortimenta jagode u svetu i

introdukcijom najboljih sorti razliitog vremena zrenja obogaivati
svoje zasade sa ciljem to boljeg i ravnomernijeg snabdevanja trita.
U kreiranju sortimenta vrlo je vano podjednako zadovoljiti
interese proizvoaa, trita i preraivaa.

JEDNORODNE SORTE JAGODE

Privredno znaajne
jednorodne sorte
jagode

Perspektivne sorte
jagode
- Prajmi (Primy),

- Kleri (Clery),

- Garda (Garda).

- Alba (Alba),

- Sonata (Sonata),

- Doli (Joly),

- Simfoni (Symphony),

- Azija (Asia)

- Florens (Florence),

- Arosa (Arosa),

- Leticija (Leatitia),

- Roksana (Roxana) i

- Dip rubi (Deep Ruby) i

- Zenga zengana (Senga Sengana).

- Rubino (Rubino).

CLERY

P: Sweet Charlie x Marmolada

Veoma je rana sorta (sazreva poetkom maja), pogodna za kontinentalne uslove

Evrope, sa izuzetnom komercijalnom vrednosti.
Prinosi variraju u rasponu od 600 do 900 g/bokoru, uz napomenu da je
produktivnost nia u zatienom prostoru u proseku za 20% nego na otvorenom
polju. Poseduje sklonost ka dvorodnosti i izraenu adaptivnost na razliite
sisteme gajenja to prua mogunost njenog uspenog gajenja ne samo u
sezonskoj, ve i u vansezonskoj proizvodnji.

Plod je srednje krupan do

krupan,
izdueno
konusnog,
pravilnog oblika tokom itave
berbe. Pokoica ploda je sjajne
intenzivnocrvene boje, delimino
otporna pri berbi i transportu.
Visokog je kvaliteta mesa i
intenzivne arome.

-Sorta Clery gajena na crnoj

PE foliji

-Sorta Clery gajena u vreama

sa supstratom

ALBA
Italijanska sorta, pogodna za gajenje i
u zatienom prostoru i na otvorenom
polju.
Vrlo ranog je vremena zrenja
(sazreva u I dekadi maja),
to u kombinaciji sa visokim
prinosima doprinosi
nadmonosti ove sorte u
poreenju sa drugim sortama
iste epohe zrenja.
Plod je krupan (mase preko 20 g),
izdueno konusnog oblika, uniforman i
vrst. Pokoica ploda je svetlocrvene
boje, meso je prijatnog ukusa i
aromatino.

P: Honeoye x Tudla

Sorta ALBA pokazuje izraenu osetljivost na patogena

Botrytis cinerea, posebno u kinim vegetacijama.

Joly

P: Clery x Darselect

Sazreva 5 do 6 dana posle sorte Clery.

Visokoproduktivna je sorta. Daje prinos od 1kg/bok. gajena u
jednorednom sistemu, dok u dvoredima daje prinos od 780 g/bokoru.
Izraene je bujnosti (potrebna je izbalansirana ishrana). Tolerantna je
na bolesti i loija zemljita.
Plod je krupan (27 g), pravilnog konusnog oblika i prijatnog slatkog ukusa.

Pokoica ploda je svetlo crvene boje, meso je vrsto, to doprinosi

dobroj transportabilnosti i skladinoj sposobnosti.

ASIA
Italijanska sorta, nastala ukrtanjem sledeih roditelja: Maya x NF101.
Prilagoena je za gajenje u tunelima za vansezonsku proizvodnju i na otvorenom
polju. Srednje rane je epohe zrenja u sezonskoj proizvodnji (od 15. do 20. maja).
Bujnog je bokora i visoke rodnosti (daje prinos oko 1kg/bok.).
Plod je vrlo krupan (prosene mase 31 g), veoma atraktivnog i pravilnog
izdueno konusnog oblika, intenzivno crvene boje. Odlinog je ukusa.

AROSA
Italijanska sorta (CIV).

P: Chandler x Marmolada
Srednje poznog je vremena zrenja
(poetak tree dekade maja).
Pokazuje sklonost ka
sekundarnom cvetanju i visoku
produktivnost (do 1 kg/bokoru).

Plod je vrlo krupan (preko 30 g), konusnog oblika sa zatupastim

vrhom, vrst, ukusan, sa izraenom pogodnou za industrijsku
preradu, ali i stonu potronju.

ROXANA
Stvorena je u Italiji (ezena), kao rezultat ukrtanja sledeih roditelja: P:
Surprise des Halles x Senga Sengana.

Prilagoena je za gajenje u tunelima i na otvorenom polju, sa obilnom

jesenjom berbom.
U sezonskom gajenju poinje da sazreva srednje pozno (poetkom
tree dekade maja).
Odlikuje se veoma visokim
prinosima (700-800 g/bok.).

Plod je veoma krupan (28 g),

izdueno konusan, ponekad sa
izraenim neravninama, svetlo do
narandasto crvene boje. Meso je
vrsto, narandasto crveno, sa
zadovoljavajuim ukusom.

Senga Sengana
Nemaka sorta.

P: Markee x Sieger
U proizvodnji je od 1954. god. Vrlo
je adaptivna na razliite ekoloke
uslove.
Plod je sr. krupan (oko 13 g),
zarubljeno
kupast
do
srcast,
tamnocrvene boje. Meso ploda je
vrsto, sono, aromatino, slatko
nakiselog
ukusa.
Sok
je
tamnocrveno obojen, te se koristi
kao bojadiser.

Srednje je pozna po vremenu

sazrevanja (oko 25.V), sa
visokim prinosima i kvalitetom
ploda koji je u industriji postao
standard.

PERSPEKTIVNE JEDNORODNE
SORTE JAGODE

PRIMY
Nova italijanska sorta, stvorena u okviru CIV (Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara)
oplemenjivakog programa.

Ranog je vremena zrenja (poetkom

druge dekade maja).
Odlikuje se bujnim bokorom i visokim
rodnim potencijalom sa proseno 9 rodnih
stabljika i prinosom od 735 g/bokoru
Dobre rezultate daje i pri korienju sveih
(zelenih) sadnica u zasnivanju zasada.

Plod je vrlo krupan (prosene mase 27 g), izdueno-konusnog oblika i

intenzivno crvene boje. Odlikuje se neto niim sadrajem rastvorljive suve
materije i ukupnih kiselina, kao i blagom aromom.

GARDA
Nova italijanska sorta. Stvorena je 2012.
godine u CRA Unit di ricerca per la
frutticoltura (Forli).
Ranog do srednje ranog je vremena zrenja
(poetkom ili sredinom druge dekade maja).
Bokor je srednje bujnosti i solidne
produktivnosti (660 g/bokoru).
Pogodna je sorta za gajenje u tunelima i na
otvorenom polju (otporna je prema tetnom
dejstvu kie).
Plod je pravilnog konusnog oblika, vrlo
krupan (prosene mase oko 34 g), solidnog je
ukusa sa neto blaom aromom, veoma vrst i
kompaktan.

SONATA
P: Elsanta x Polka
Posebno je pogodna za ranu
proizvodnju u kombinaciji sa
agrilom.
Sazreva sredinom maja (34 dana posle sorte
Elsanta).
Nema sklonost ka
deformitetima plodova kao
Elsanta i otpornija je
prema niskim toC.

- Plod je krupan (prosene mase 26 g), pravilnog konusnog oblika,

narandaste do svetlocrvene boje. Meso je vrsto i kompaktno.
Poseduje vei sadraj eera i bolji ukus ploda u prvim serijama berbi.

SYMPHONY
-P: Rhapsody x Holiday

- Srednje poznog je vremena zrenja (23.

maja).
- Daje solidne prinose (700-800 g/bok.),
sa niskim procentom ne trinih plodova.
- Idealna je sorta za sveu potronju,
krupnog, atraktivnog i uniformnog ploda.
Izbalansiran sadraj eera i kiselina i
soan mezokarp doprinose odlinom
kvalitetu ploda za konzum.
- Nedostatak: koasta opna u unutranjoj
upljini ploda.
- Skladina sposobnost ploda je veoma
dobra (6 dana u komori sa bipolarnom
jonizacijom vazduha)!

Koasto tkivo u
unutranjoj upljini ploda

FLORENCE
Engleska sorta, stvorena u East Malling Research.

Srednje poznog je vremena zrenja (oko 25. maja). Izuzetna je sorta

sagledavajui visinu prinosa (do 1 kg/bok.), izraenu otpornost na bolesti
(posebno pepelnicu), vrstou i kvalitet ploda.
Plod je vrlo krupan (prosene mase 32 g), tamnocrvene boje, veoma dobrog
ukusa.
Pogodna je za kontejnerski uzgoj sa produenim periodom zrenja, u
plastenicima ili tunelima.

LEATITIA
Nova italijanska sorta. Stvorena je 2012. godine u okviru CIV (Consorzio Italiano
Vivaisti, Ferrara) oplemenjivakog programa.

Poznog je vremena cvetanja (13. aprila) i zrenja (31. maja). Odlikuje se visokim i
bujnim bokorom sa velikim brojem listova u rozeti. Umereno je produktivna
sorta (sa prinosom od 600 g/bokoru).

Plod je vrlo krupan (prosene

mase 32 g), okruglasto-konusnog
oblika, vrlo prijatne arome i
izraene konzistencije.
Poseduje neto vii sadraj
vitamina C (56,3 mg/100 g
sv.m.pl.).

DEEP RUBY
-Nova italijanska sorta stvorena u
okviru CIV (Consorzio Italiano
Vivaisti, Ferrara) oplemenjivakog
programa sa namenom korienja
plodova za industrijsku preradu.
Rane je do srednje rane epohe zrenja
(poinje zrenje 13. maja). Visoko je
produktivna sorta.

Plod je vrlo krupan (prosene mase

preko 30 g), srcastog oblika, tamno
crvene boje. Meso ploda je takoe
tamno crveno obojeno, prijatnog ukusa,
bez izraene unutranje upljine.
Sadraj RSM je 8,7%.

RUBINO
-Nova italijanska sorta stvorena u
okviru CIV (Consorzio Italiano
Vivaisti, Ferrara) oplemenjivakog
programa sa namenom korienja
plodova za industrijsku preradu.
Rane je do srednje rane epohe zrenja
(poinje zrenje 13. maja). Visoko je
produktivna sorta.

Plod je vrlo krupan (prosene mase

30 g), konusnog oblika, tamno crvene
boje. Sadri 9,1% rastvorljive suve
materije i ima odlian ukus, sa aromom
koja podsea na umsku jagodu. Meso
ploda je svetlo crvene boje i poseduje
unutranju upljinu.

OSTALE SORTE JAGODE

ZASTUPLJENE U MANJEM OBIMU

U SRBIJI

ELSANTA
Sorta stvorena u Holandiji. Spada
meu vodee sorte jagode u
Zapadnoj Evropi.
Srednje
ranog
je
vremena
zrenja (poetak druge dekade
maja).
Umerene je bujnosti i promenljive
rodnosti (500g 1 kg po bokoru).
Vrlo
osetljivo
reaguje
na
nepovoljne spoljanje uslove.

Plod je vrlo krupan (26 g), svetlocrvene boje, konusnog oblika. Meso je vrsto,
narandasto-crveno obojeno, izuzetno aromatino i kvalitetno. Dobro podnosi prevoz i
poseduje odlinu skladinu sposobnost.

MARMOLADA
Stvorena je u Italiji. Srednje je ranog do srednje poznog vremena zrenja (od 15.
do 20. maja), pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zatienom prostoru.

- Vrlo je rodna sorta, sklona dvorodnosti.

- Plod je vrlo krupan tokom itavog perioda zrenja (preko 25 g), kupast ili
nepravilno kupast, sa plameno crvenom bojom pokoice. Meso ploda je crvene
boje, vrsto, slatkonakiselo, blago aromatino. Pogodan je za sve vidove
namene.

QUEEN ELISA
Italijanska sorta. Ranog je vremena zrenja (kraj prve dekade maja). Ostvaruje
visoke prinose koji na otvorenom polju iznose do 1 kg/bokoru, odnosno 800
g/bokoru u plasteniku.

- Plod je vrlo krupan (do 30 g), pravilnog konusnog oblika, svetlo do intenzivno
crvene boje, sa veoma vrstom pokoicom i mesom. Odlinog je ukusa
(preteno slatkog) i izraene arome.

OSTALE PRIVREDNO ZNAAJNE

SORTE JAGODE U SVETU

 CAMAROSA Kalifornijska sorta, vrlo ranog zrenja.

P: Douglas x Cal 85.218-605

Rana epoha zrenja, visoki prinosi (do 1 kg/bok.), konstantno
krupni plodovi izraene vrstoe i solidnog kvaliteta nakon berbe,
ine ovu sortu veoma atraktivnom i popularnom u mnogim
zemljama, posebno sa toplijim klimatom!!!

POLKA
Holandska sorta, veoma rairena u Skandinavskim zemljama.
Predstavlja potencijalnu zamenu za dominantno zastupljenu sortu
Zenga zengana, jer poseduje kvalitet ploda namenjen industrijskoj
preradi. U Maarskoj i Holandiji polako potiskuje sortu Zenga zengana u
proizvodnji. Umereno je produktivna sorta (700 g/bok.).

Plodovi su srednje krupni

(oko 16 g), srcastog do
konusnog oblika, intenzivno
crvene boje i izuzetnog
ukusa. RSM = 9,1%.
Otporna je na veinu bolesti,
to dozvoljava redukovanu
primenu pesticida u
tehnologiji gajenja ove
sorte.

MAYA
Italijanska sorta. Pripada ranoj epohi cvetanja i zrenja. Dobre rezultate
pokazuje pri gajenju na otvorenom polju u centralnim i severnim
proizvodnim podrujima, ali se uspeno moe gajiti i u zatienom
prostoru.
Visoko je produktivna sorta
(preko 800 g/bokoru).

Plod je krupan (preko 20 g), izduenokonusnog do cilindrinog oblika, esto

nepravilnog posebno kod primarne
serije plodova. Pokoica ploda intenzivno
crvene boje sa izraenim sjajem. Meso
ploda je vrsto, crvene boje, slatko
nakiselog i osveavajueg ukusa.

STALNORAAJUE (REMONTANTNE SORTE)

Remontantne sorte su bioloki predisponirane da sukcesivno cvetaju i donose
rod u toku veeg dela vegetacionog perioda (majoktobar). Manjeg su ekonomskog
znaaja od jednorodnih sorti.
Meutim, poslednjih godina posebno u Evropi njihova proizvodnja dobija na
znaaju jer se time produava sezona gajenja jagoda i smanjuje uvoz u periodu
deficita jagoda na tritu, a radna snaga se ravnomernije rasporeuje. Zahvaljujui
visokoj rodnosti, dugom periodu plodonoenja (5 meseci) i aromatinim
plodovima remontantne sorte postaju sve atraktivnije za gajenje.
Postoje 2 grupe remontantnih sorti jagode:
STANDARDNE (sa normalnim bokorom) Irma, Red Glory, Elsinore i dr.

PUZEEG RASTA Kleterbir humi (bokor je klasina puzavica, stoloni se

pripinju uz naslon; plod je sr. krupan do krupan, konusan, intenz. crvene boje),
Topirela (Franc. sorta, srednje krupan plod, konusan, int.crvene boje, slatkog
ukusa), Humi bojmhen (bokor je bujan, dobre rodnosti, sr. krupan plod,
svetlocrvene boje), Sonjana humi, Mount everest i dr.

IRMA
Italijanska remontantna sorta.
Srednje ranog je vremena
zrenja i izraene pogodnosti
za hidroponski uzgoj u
zatienom prostoru.
Plod je vrlo krupan (oko 32 g
u prolenoj berbi), izduenokonusan, uniforman i pri vrhu
zailjen. Boja ploda je
intenzivno crvena.
Meso ploda je crvene boje,
srednje vrstine, srednjeg
ukusa i arome u prolenoj
berbi, dok kod jesenje berbe
plodovi su krupniji i imaju
vri i ukusniji mezokarp.

P: Don x Sel ISF 89.33-1

Pokazuje visoku produktivnost od 605 g/bok.
ve u prvom periodu plodonoenja.

Red Glory
- Nova remontantna sorta jagode (day neutral),
stvorena u kotskoj ukrtanjem sorti:
P: Rosa linda x Mara des Bois
- Pogodna je za gajenje u uslovima severne
Evrope. Nije pod znaajnim uticajem
svetlosnog reima, tako da zamee plodove i
sukcesivno sazreva od prolea do prvih
mrazeva u zimu.
- Rane je epohe zrenja (poetak maja)!
- Plod je srednje krupan, konusnog oblika sa
narandasto-crvenom
bojom
pokoice.
Mezokarp je vrst, ukus je sladak i soan.
- Sadraj RSM se kree u rasponu od 8-12%.
- Plodovi
imaju
izuzetnu
skladinu
sposobnost, te predstavlja izuzetan varijetet za
supermarkete.

DIAMANTE

ELSINORE

- Odlikuje se krupnijim plodom

(22,5 g) i boljim nutritivnim
kvalitetom u poreenju sa sortom
Elsinore. Prosean prinos po bokoru
je bio najvei u I berbi (540 g), a
zatim se sniavao do nivoa od 310
g u poslednjoj oktobarskoj berbi.

- Odlikuje se ranijim vremenom

zrenja (13. Maj) i veim prinosom
po bokoru (700 g u I berbi i 320 g
u IV berbi) u poreenju sa sortom
Diamante.
- Kumulativni prinos za celu
sezonu iznosi oko 2 kg/bokoru.

Komponente prinosa sorti Diamante i Elsinore (Zajear, 2011)

Sorta (S)

Sorta/ Period
plodonoenja

Broj cvasti po
bokoru

Broj plodova
po bokoru

Prinos po
bokoru (g)

Prinos po m2
(kg)

Diamante

5.160.29b

19.11.21b

41935.15b

2.510.21b

Elsinore

7.270.40a

25.91.35a

50442.80a

3.020.26a

6.871.00a

24.83.16a

62540.23a

3.750.24a

II

6.300.59ab

23.32.32a

53313.40b

3.190.08b

III

5.430.62b

19.11.86b

36929.56c

2.210.18c

IV

6.270.20ab

22.91.27a

31912.00d

1.920.07d

4.730.27de

17.91.22ef

54334.80b

3.260.21b

II

5.130.52de

18.30.79ef

51721.86b

3.100.13b

III

4.270.27e

15.10.87f

30714.53d

1.840.09d

IV

6.500.29bc

25.01.73bc

31023.09d

1.860.14d

9.000.58a

31.70.88a

70714.53a

4.240.09a

II

7.470.35b

28.31.19b

54813.02b

3.290.08b

III

6.600.72bc

23.01.01cd

43215.90c

2.590.10c

IV

6.030.26cd

20.80.83de

32810.14d

1.970.06d

Period
plodonoenja
(PP)

Diamante

S x PP

Elsinore

ALBION
Nova kalifornijska sorta, nastala kao rezultat ukrtanja sledeih roditelja:
Diamante x Cal 94.16-1.

Odlikuje se vrlo ranim poetkom zrenja (kraj aprila-poetak maja), visokom

produktivnou i izuzetnim kvalitetom ploda.

Plod je vrlo krupan (prosene mase 27 g), izdueno-konusnog do kupastog

oblika ploda, intenzivno crvene boje. Poseduje odlina organoleptika svojstva.
Zahvaljujui vrlo vrstom mezokarpu ploda ova sorta se odlikuje odlinom
transportabilnou i skladinom sposobnou.

REGINA

Selekcionisana je od stalnoraajue umske jagode. Razmnoava se

semenom i kulturom tkiva. Vrlo je rodna. Kumulativni prinos po bokoru u
toku jedne sezone iznosi i do 1 kg ako se gaji na PE foliji ili u
hidroponima. Plod je izduen, jarkocrvene boje, prosene mase 1 do 1,5
grama. Meso ploda je krem bele boje, nedovoljno sono i izraene arome.

GAJENJE SORTE REGINA U PE TUNELU (Ivanjica)

STALNORAAJUE (REMONTANTNE)
SORTE JAGODE SA PUZEIM

BOKOROM
- U nekim evropskim zemljama (Francuska, Nemaka, Holandija) i u
Severnoj Americi stvorene su remontantne sorte jagode sa puzeim
bokorom. Bokor ovih sorti, ako se gaje uz naslon, ima izgled visokog
stabla jer se iz matinog bokora formiraju stoloni i na njima rozete,
koje cvetaju i plodonose. Iz jednog bokora se odabira i vee za naslon 5
do 6 stolona sa rozetama, a ostale se uklanjaju. Najkvalitetniji plodovi se
formiraju na prvoj rozeti stolona.
- Poto su ove sorte bujnije od ostalih, potrebno ih je saditi na veem
rastojanju (0,4 x 1 m). Za naslon se najee upotrebljavaju pritke, koii,
ograde ili se gaje u obliku palira (uz naslon od stubova i ice). Zbog toga
se ove sorte iskljuivo gaje u vrtovima na manjim povrinama ili na
balkonima (u saksijama) kao dekorativne biljke, a manje radi proizvodnje
plodova.

Sorti jagode sa puzeim rastom nema mnogo. Veina njih je stvorena u

Nemakoj tzv. Humelove selekcije (Kleterbir Humi, Humi Bojmhen,
Frapendula Humi i Sonjana Humi). U Francuskoj je stvorena sorta Mont
Everest (Mount Everest), koju emo zbog injenice da je ve introdukovana u
nau zemlju detaljnije i opisati.

Mount Everest
Karakterie se sukcesivnim
cvetanjem i plodonoenjem na
rozetama stolona od druge plovine
maja do pojave prvih jesenjih
mrazeva. Plodovi su srednje
krupnoe, ovalnog oblika,
intenzivno crvene boje. Meso ploda
je vrsto, sono i ukusno.
Cveta obilno, tako da u punom cvetanju masa cvetova prekriva bokor (stablo), to
izgleda vrlo dekorativno.