SLUZNE DROGE

Mili Aleksandar
utovi Andrija
Salep tuber(Krtola kauna)

Bioloki izvor: Orchis morio,Orchis militaris,Orchis piramidalis...

Orchidaceae
Kauni su viegodinje zeljaste biljke koje rastu preteno u Maloj Aziji,a ima ih od
june do srednje Evrope.
 Biljka:
Viegodinja zeljasta biljka sa jednostavnom stabljikom i
s veim brojem sonih raznolikih listova.

Cvetovi su brojni, raznobojni, izrazito lepi, smeteni u

uspravnom zbijenom klasu.

Sve biljne vrste razvijaju razliita krtolska zadebljanja,

koja slue biljci kao skladite hranjivih materija. U vreme
cvetanja biljke kauni imaju po dve krtole. Jedna je
tamnosmea, smeurana, iz koje je izrasla stabljika, i uz
nju mlada, zaobljena, svea, puna hranjivih materija s
pupoljkom. U jesen uvene cela biljka, a u prolee izbija iz
mlade krtole nova stabljika.
 Opta karakteristika da svaki cvet ima tri krunina i tri njima
slina listia. Jedan krunini listi nazvan usne, vei je od
ostalih,uvek je na najniem delu i slui kao platforma za
insekte koji oprauju cvet.

Sinonimi: Gorov cvet, kukavica, kuka-

viije suze, drenovac...
 Rasprostranjenost: U naoj zemlji raste na Tari i Zlatiboru.
Kauni su epifitske biljke( koriste druge biljke za svoj fiziki oslonac),a to su
vrste koje daju najlepe, viebojno i dugotrajno seeno cvee - cenjene
orhideje koje se viaju u cvetnim aranmanima u cveerama.Biljke kauni se
svojim debilim,mesnatim liem mnogo manje razlikuju meu sobom nego
cvastima.Meu kaunima ima mnogo vie razliitih cvetova nego kod bilo koje
druge familje biljaka.
 Droga:
Svee, tvrde krtole u vreme cvetanja, jer su tada krtole najkrupnije.Nakon pranja
krtola hladnom vodom, obrauju se vruom vodom u cilju inaktiviranja enzima,
smanjenja gorine i neugodnog mirisa krtole. Sue se suncu i postaju roasti, blago
prozirni, tamnoukaste boje
 Hemijski sastav:
-do 50% sluzi (glukomanani, salepovi glukani); sluz se sastoji iz manana koji
hidrolizom daje D-manozu, lako je rastvorljiva u vodi;
-25% skroba;
-5% belanevine;
-2% celuloze;
-1% eera;
-malo masti i vinske kiseline.
 Delovanje i upotreba
-Kao antidijaroik u djeijoj praksi.
-S drogom se izrauje mucilago-hidrofilni gel(1g na 100 ml
vode), koji oblae sluznicu creva i time smanjeje nadraaj i upalu.
-U krajevima s istonjakom tradicijom pravi se zimi vrui
napitak sa medom salep.
- protiv oboljenja organa za disanje, ree.
 Agar-Agar
Agar-agar je sluz dobijena od raznih vrsta crvenih algi, prvenstveno od
vrsta Gelidium,Gelidiaceae.
 Droga:
Kao droga, agar dolazi u promet i trgovinu u raznim oblicima,i to najee
u ukastim trakama,koje su tanke kao slama,zatim u ploama ili etvoro-
uglastim komadima.Gotova droga je bledoute boje,bez mirisa i sluzavog
ukusa. Ne rastvara se u hladnoj vodi ve samo nabubri, dok se u kljualoj vodi
rastvara.
 Rasprostranjenost:
Najvie ih ima u morima oko Japana,Indije,Kine, ri Lanke i Celebesa. Japan i
Kalifornija su najvei proizvoai agar-agara, a Kina je najvei potroa ove
droge.
Sakupljanje crvenih algi obavljaju ribari i ronioci,od maja do oktobra.
Sakupljene alge iste se od peska,koljki i drugih neistoa,dobro ispiraju,izbe-
le uzastopnim smenjivanjem uticaja sunca i rose.
Kvalitet agara zavisi od vrste algi i od vetine proizvoaa.
 Hemijski sastav:
-do 65% geloze
-od 12 do 20% vlage
- 4% celuloze
-galaktouronska kiselina
-polisaharidi galaktoze

Delovanje i upotreba:
Agar se upotrebljava za izradu globula,supozitorija,tableta,melema, bacila i
drugih preparata.
U bakteriologiji se primenjuje kao podloga za zasejavanje.
Koristi se za razbistravanje pri vrenju piva.
Moe da se koristi umesto elatina.
I u farmaciji se koristi kao laksans.
 CARRAGEEN(Karagen)
Bioloki izvor: Chondrus crispus,
Gigartina mamillosa,
Gigartinaceae
Droga: Smea talusa dveju malih crenih algi.
 Rasprostranjenost:
Uspeva po kamenitim severnim obalama Atlantskog okeana.
Postoje dve vrste droge-amerika i evropska - pri emu je
amerika boljeg kvaliteta.

Biljka:
Ove vrste algi se granaju i podseaju na jelenske rogove. Alga se
jednom hvataljkom privruje za morsko dno,a nagore se
iri,postaje sloena i cepa se na sitne krpice.
Droga:
Svea droga je ljubiasta,crvena ili utocrvena.Kada se sui,
postaje svetlouta i ronata.
Suena droga je beloute boje,hrskaviasta ili ronata,
nepravilnog oblika, izdeljena u vidu kaieva.
Ukusa je bljutavog i sluzavog, a mirie na more.
 Hemijski sastav:
Glavni sastojak karagena je membranozna sluz.

Delovanje i upotreba:
-kao sredstvo za emulgovanje
-za bistrenje piva...
 Lichen islandicus
Bioloki izvor: Cetraria islandica
Pakmeliaceae

Droga: Osueni talus islandskog liaja, veliine oko 10 cm.

 Rasprostranjenost:
Ne raste samo na Islandu ve i po svim ravnicama severne Evrope,a u sred-
njoj Evropi po vrletima i goletima.

Biljka:
Talus je uspravan i na gornjem delu lebast,nepravilno izdeljen.Boje je tamno-
smee ili svetlozelene.Na donjem kraju je crven.
Sve liaj je koast,a prilikom suenje otvrdne.
Ukusa sluzavog i gorkog i bez mirisa.
 Hemijski sastav:
-lihenin i izolihenim
-protolihestearinska kiselina
-usninska kiselina

Delovanje i upotreba:
-u severnom delu Evrope koristi se u ishrani
-kao dekokt,ele i surup za ublaavanje kalja
-amarum aromaticum
-antibakterijsko dejstvo urinske kiseline
-kod tegoba gastrointestinalnog trakta
 Plantaginis folium
Bioloki izvor: Plantago lanceolata, P. media, P. major
Plantaginaceae

Droga: osueni listovi bokvice sakupljeni u vreme cvetanja biljke.

 Biljka:
Zeljasta biljka koja raste do 50cm sa nerazgranatom stabljikom,odnosno
golom.Listovi su smeteni u rozeti.Mogu biti razliitog oblika, najee ovalni,
iroki (enska bokvica) ili duguljasto-izdueni (muka bokvica). Na listovima se
raspoznaju 3 do 5 nerava. Pri vrhu se javlja cvast u obliku klasa koja se sastoji
od neuglednih cvetova smee boje.

Rasprostranjenost:
Raste po itavoj naoj zemlji,kako u nizijama tako i u planinama.
 Hemijski sastav:
-sluzi koje se sastoje od galakturonske kiseline,galaktoze,arabinoze, gluko-
ronske kiseline,glukoze, ramnoze i manoze;
-iridoidni glikozidi;
-flavonoidi;
-fenolkarboksilne kiseline.

Delovanje i upotreba:
-antiinflamatorno
-antibakterijsko
-diuretik

Upotrebljava se kod katara gornjih disajnih puteva,upala sluznica grla i drela.

Prave se u obliku infuza,tenih ekstrakata,sirupa.Spolja se upotrebljavaju za
zarastanje rana,za negu oteene,upaljene koe.