VITAMINI

Vitamini i vitaminske droge

Vitamini su prirodna organska jedinjenja koja se u malim
koliinama neophodna za rast, normalno funkcionisanje organizma i
odravanje zdravlja oveka.
Ova jedinjenja se sintetiu u animalnom i biljnom tkivu.
ovek samo delimino ima sposobnost da neke provitamine
transformie u vitamine, iz tog razloga je u potpunosti zavistan od
unosa vitamina putem hrane.
Po hemijskoj prirodi, vitamini se meusobno razlikuju. Vitamin C
(askorbinska kiselina) je eerne prirode, vitamin A je diterpen,
vitamin D ima steroidnu strukturu...
Podela vitamina je izvrena na osnovu njihove rastvorljivosti:
liposolubilni (Vitami A, D3, K1, E) i hidrosolubilni (Vitamini C, Biotin, H, B1, B2, B3, B5, B6, B9, B12).

Vitamin C

Vitamini i vitaminske droge

U normalnim stanjima, vitamini koji su neophodni

za funkcionisanje jednog organizma, obezbeuju se

iz hrane.
Dnevne potrebe su definisane kroz preporuene
dnevne potrebe za vitaminima .
Dnevne potrebe su definisane kroz preporuene dnevne potrebe
za vitaminima .

Nedovoljno unoenje i iskoriavanje vitamina iz hrane, uzrokuje

njihov deficit u organizmu i pojavu raznih oboljenja, hipovitaminoza
(skorbut, beri-beri, pelagra itd.).
Povean unos vitamina, takoe, moe da izazove poremeaje u
organizmu to se manifestuje odreenim oboljenjima
(hipervitaminozama).

Najvanije vitaminske droge

Droga

Bioloki izvor

Vitamin

Dauci radix recens

Sirovi koren argarepe

Daucus carota, Apiaceae

Provitamin A

Medicago sativae folium

List lucerke

Medicago sativa,
Fabaceae

Provitamin A

Cucurbitae fructus
recens
Sirova pulpa bundeve

Cucurbita sativa,
Cucurbitaceae

Provitamin A

Urticae folium
List koprive

Urtica dioica, Urticaceae Vitamin K

Maydis stigmata
Kukuruzna svila

Zea mays, Poaceae

Vitamin K

Milefolii herba
Herba hajduke trave

Achillea millefolium,
Astaeraceae

Vitamin K

Bursae pastoris herba

Hou-neu

Capsela bursa pastoris,

Brassicaceae

Vitamin K

Najvanije vitaminske droge

Droga

Bioloki izvor

Vitamin

Cynosbati fructus
ipurak

Rosa canina, Rosaceae

Vitamin C

Ribes nigri fructus

Plod crne ribizle

Ribes nigrum,
Grossulariaceae

Vitamin C

Primulae folium
List jagorevine

Primula sp., Primulaceae

Vitamin C

Juglandis immaturi
fructus
Zeleni orasi

Juglans regia,
Juglandaceae

Vitamin C

Pini folium
Mlade etine bora

Pinus sp., Pinaceae

Vitamin C

Petroselini folium
List peruna

Petroselinum crispum,
Apiaceae

Vitamin C

Capsici fructus
Plod paprike

Capsicum annuum,
Solanaceae

Vitamin C

Vitamini i vitaminske droge

Rosae caninae fructus- ipurak, plod divlje rue
Biljka: bunovi visoki preko 2m. Grane uspravne ili
povijene, prekrivene srpasto povijenim trnovima.
Listovi spiralno rasporeeni, neparno perasto sloeni.
Eliptini, testerasto nazubljeni. Krunini listii
ruiaste boje. Plod je zbirna oraica.
Stanite: moe se nai u nizijskom regionu, pa sve do
planinskih oblasti i etinarskih uma.
Koristi se: nepotpuno zreo, osueni plod (Rosae caninae
fructus).
Berba i sastojci: plod se bere krajem leta, kada nije
potpuno zreo. Sadri razliite vrste vitamina: vitamin
C do 1%, karotenoide (provitamin A), vitamin K, vitamin
B kompleksa. U masnom ulju oraica ima vitamina E.
Sadri i kompleks flavonoidnih heterozida, vonih
kiselina, eera, pektina, mineralnih materija i tanina.
Upotreba: koristi se za izradu vitaminskog napitka kao
okrepljujue i osveavajue sredstvo. Koristi se
preventivno protiv gripa, prehlada i infektivnih
oboljenja. Deluje i kao blagi diuretik, a koristi se i kao
dopunska terapiaj kod reumatizma i artritisa.

Rosa canina L., Rosacea

Vitamini i vitaminske droge

Urticae folium list koprive
Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stablo etvrtasto i
pokriveno ekinjastim i arnim dlakama. Listovi
naspramno rasporeeni, lancetasti, po ivici grubo
testerasto nazubljeni. Na naliju se nalaze kratke
dlake izmeane sa arnim dlakama. Cvetovi su
jednopolni, a biljke jednodome ili dvodome. Cvetovi su
zelenkasti i sakupljeni u prividne klasove ili rese.
Osovina cvasti nosi samo muke ili samo enske
cvetove. Muke cvasti su uspravne, enske vise.
Stanite: oko kua, po njivama, du renih dolina, na
vlanim stanitima
Nalazite: kao ruderalna biljka iroko rasprostranjena
u SR Srbiji.
Koristi se: list (Urticae folium) i koren (U. radix)
Berba i sastojci: bere se mlad, zdrav i razvijen list.
Koren se vadi u jesen. U listu ima hlorofila,
karotenoida, vitamina (K, C i B-grupe), triterpena,
sterola, mineralnih soli i tanina. U korenu ima tanina i
drugih sastojaka.
Upotreba: diuretik, matabolik, antidijaroik

Urtica dioica L., Urticaceae

Droge koje sadre nie alifatske

kiseline
Kiselost elijskog soka potie od organskih kiselina. One su znaajne za

normalno fukcionisanje biljne elije.

U biljkama su najrasprostranjenije siretna, oksalna, ilibarna,
jabuna, vinska i limunska.
Droge koje sadre vone kiseline deluju blago laksantno i diuretino.
Voni sokovi i voe se koriste kao sredstva za otklanjanje i
spreavanje nastanka hroninog zatvora. Pomau boljem varenju hrane
jer pojaevaju luenje enzima u digestivnom traktu.
Kao droge se koriste plodovi divljih, gajenih voaka ili zeljasti delovi
nekih biljaka.

Plodovi kao droge

Droga

Bioloki izvor

Sastojci

Pruni fructus
Plod ljive-sona kotunica

Prunus domestica,
Amygdalaceae

40% eera, pektini, min.

materije, jabuna kiselina

Cerasi fructus
Plod vinje-sona kotunica

Prunus cerasus,
Amygdalaceae

Do 1.5% organskih kiselina

Myrtilli fructus
Plod borovnice-bobica

Vaccinium myrtillus,
Myrtaceae

Do 1.5% organskih kiselina

Ribis rubri fructus

Plod crvene ribizle-bobica

Ribes rubrum,
Grossulariaceae

5% eera, 3% limunske
kis., vitamin C

Rubi idaei fructus

Rubus idaeus,
Plod maline-zbirna kotunica Rosaceae

10% eera, belanevine,

limunska i jabuna kiselina

Corni maris fruktus

Plod drena-kotunica

Cornus mass,
Cornaceae

10% eera, organske kis.,

pektini, tanini, vitamin C

Cydoniae fructus
Plod dunje-sinkarpna
kotunica

Cydonia oblonga,
Malaceae

1% organskih kiselina,
pektine, tanine

Voe i povre u kozmetikim

preparatima
Voe i pore se esto koristi u kozmetikoj industriji zbog prisustva

vonih kiselina, enzima, vitamina, mineralnih materija itd.

Ovi sastojvi doprinose negujuem, tonizirajuem i umirujuem
delovanju kozmetikih preparata za negu koe i kose.
Salata- ini kou mekom, nenom i svilenom

Kokotac- smanjuje nastanak bora

Krastavac- ini kou tankom i mekom
Perun- boji kosu sivo
Jagoda- koristi se kao adstrigens
Kajsija- revitalizuje kou
Limun- posvetljuje kou

Droge koje sadre mineralne

materije
Biljke iz podloge, pore ugljenika, kiseomika i vodonika, usvajaju i
ostale hemijske elemente.
Ovi elementi se obino nalaze u rastvoru u svom jonskom obliku i
biljka ih preuzima korenovim sistemom.
Mineralne soli su neophodne biljci, kao i svim drugim ivim biima za
izgradnju, rast, reprodukciju i normalno fukcionisanje.
U veim koliinama neophodno je prisustvo N, S, P, K, Ca, Mg, Fe
(makroelementi).
U malim koliinama je neophodno prisustvo Mn, B, Zn, Cu, Mo, Cl
(mikroelementi).
U tragovima su potrebni Na, Se, Co, Si.
Sadraj mineralnih materija u biljnom tkivu delimino odraava
sastav podloge na kojoj biljka raste.

Mineralne materije kod biljaka

Droga

Bioloki izvor

Sastav soli

Betulae folium

Betula pendula,
Betulaceae

Kalijumove soli

Urticae herba

Urtica dioica,
Urticaceae

Kalijumove i kalcijumove
soli

Millefolii herba

Achillea millefolium,
Asteraceae

Kalijumove soli

Allii sativi bulbus

Allium sativum,
Alliaceae

Selen vezan za organska

jedinjenja

Galeopsidis herba

Galeopsis segetum,
Lamiaceae

Silicijumove soli

Equiseti herba

Equisetum arvense,
Equisetaceae

Kalijum silikat

Avenae stramentum

Avena sativa, Poaceae Silicijumove kiseline

Pelinji proizvodi u farmaciji i

kozmetologiji
Pored voskova i meda, i neki drugi proizvodi pela radilica se koriste
za izradu farmaceutskih preparata.

Matini mle
To je mleno bela tenost i produkt je luenja
pljuvanih lezdi pela radilica.
Koristi se kao osnovna hrana neophodna za
razvoj larve pele radilice.
Sadri meavine aminokiselina, vitemine (B
kompleksa i Vitamin C), lipide, masne kiseline,
ugljene hidrate i mineralne materije.
Koristi se kao dodatak hrani; reklamiran je kao
agens koji usporava procese starenja.

Pelinji proizvodi u farmaciji i

kozmetologiji
Propolis
Je gusta, tamna smolasta masa.
Nastaje pod uticajem fermenata pljuvake pele
od smole koju one sakupe sa pupoljaka i mladih
izdanaka.
Pele ga koriste za oblaganje i zatvaranje
pukotina i upljina u konicama.
Sastoji se od velikog broja jedinjenja, od kojih
najvie ima fenola, peljnjeg voska, drugih voskova,
flavonoida, terpenskih jedinjenja i lipida.
Propolis se koristi zbog svog antibakterijskog i
antivirusnog svojstva. Ispoljava i antiinflamatornu
aktivnost, a deluje i kao blag anestetik.

Pelinji proizvodi u farmaciji i

kozmetologiji
Polen
Polen predstavlja fini cvetni prah.
Pelama slui kao hrana.
Zrno polena se sastoji it dve opne: spoljanje
egzine i unutranje intine.
Osueni polen sadri do 25% proteina, 45%
ugljenih hidrata, masne materije, sterole, vitamine,
enzime i mineralne soli. Flavonoidi i karotenoidi su
odgovorni za boju polenovih zrna.
Koristi se kod povienog krvnog pritiska,
uznemirenosti, bezvoljnosti i kao dodatna terapija
leenju alkoholizma. Za jaanje odbrambene
sposobnosti i kao dodatak hrani. Uoena je i
antimikrobna aktivnost.