Bioaktivna jedinjenja i

antioksidativni potencijal divlje

jabuke (sa teritorije Republike Srbije)

Nastavnici:
Student:
Prof. dr Jelena Popović-Đorđević Vasić Dušan
Prof. dr Slađana Stanojević TH 200025
 Uvod
• Divlja jabuka (Malus sylvestris L. Mill) - listopadno drvo
• Plod - loptastog oblika, crvene do žute boje, prečnik od 6 do 8 cm,
kiselog i trpkog ukusa, sazreva krajem leta i tokom jeseni kada se bere
• Rasprostranjena u celoj Evropi (u Belgiji i Češkoj proglašena
ugroženom vrstom)
• Raste na sunčanim i svetlim mestima, u šumama i šikarama, pokraj
puteva, od nizinskog do brdskog podrucja
• Rasprostranjena u svim krajevima naše zemlje do 1200 mnv
• Podloga za kalemljenje plemenitih sorti jabuke
Zdravstvena vrednost i privredni značaj ploda
• Nije pogodna za veliku proizvodnju i za jelo (ne zadovoljava standarde
u pogledu izgleda, ukusa i mirisa)
• Ekonomski manje značajna u odnosu na gajene sorte
• Od davnina se koristi u tradicionalnoj medicini (za lečenje
gastrointestinalnih tegoba)
• Može se praviti jabukovo sirće koje je koje je višestruko delotvoran
lek i okrepljujuće sredstvo za ljudski organizam
Zdravstvena vrednost i privredni značaj ploda
• Jabučna pulpa deluje blagotvorno na kožu, osvežava je, hrani i blago
zateže, a koristi se i kod promena na koži, ekcema, dermatitis i sl.
• Upotrebljava se za želiranje proizvoda od drugog voća zbog znatne
količine prisutnih pektina (oko 3%)
• Prerađuju se i u voćni sok, mošt, vino, rakiju ili se od njih kuva sirup
• Mali udeo vode - postupak sušenja je dosta ekonomičniji od postupka
sušenja gajenih sorti (nezamenljiva u proizvodnji voćnih čajva)
• „Čiste" telo od teških metala (olova, žive, arsena, radioaktivnih
elemenata), sprečava resorpciju holesterola u tankom crevu i usporava
usvajanje ugljenih hidrata
 Hemijski sastav divlje jabuke
• Bogat esencijalnim Komponente Količina (%)

elementima (kalijum, Rastvorljiva suva materija 11,0

kalcijum, magnezijum, Ukupne kiseline 2,59

gvožđe, fosfor, cink, jod),
Ukupni šećeri 6,78
vitaminima (vitamin C, A,
B1, B2, B3, B5, B6, B9 i beta Redukujući šećer 6,08

karoten) kao i biljnim Saharoza 0,66

vlaknima (celuloza) i Ukupne pektinske materije 0,15

šećerima (posebno fruktoza, Mineralne materije 0,34
glukoza, galaktoza i sukroza)
Slika 1. Hemijski sastav ploda divlje jabuke (Malus
sylvestris L.) sa područja Đerdapske klisure
 Bioaktivna jedinjenja i antioksidativni
potencijal divlje jabuke
• Veći sadržaj antioksidativnih i drugih bioaktivnih supstanci u odnosu na
gajene domaće vrste (pozitivno utiče na zdravlje ljudi)
• Sadrži različita polifenolna jedinjenja sa antioksidativnim delovanjem (fenoli,
flavonoidi, tanini, antocijani)
• Zaštita od ultravioletnog (UV) zračenja i napada patogenih mikroorganizama,
inhibiraju stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta, pojačavaju rezistentnost
lipoproteina male gustine prema oksidaciji i neutrališu slobodne radikale
• Flavonoidi ispoljavaju antibakterijsku, antialergijsku, antimutagenu,
antivirusnu, antineoplastičnu, antitrombotičnu i vazodilatatornu aktivnost
• Antocijani (Cijanidin-3-galaktozid) su odgovorni za boju ploda divlje jabuke i
pokazuju dobar antioksidativni potencijal
 Polifenolna jedinjenja najčešće prisutna u plodu divlje jabuke

Derivati Hidroksicinami
Oligomerni Monomerni
hidroksibenzojeve nska kiselina i Flavonoli Dihidrohalkoni Antocijanidini
flavanoli flavanoli
kieseline njeni derivati

prokatehinska, r-kumarna kvercetin floridzin i cijanidin i procijanidini epikatehin

kiselina prisutan u njegovi njegovi
obliku derivati glukozidi
glukozida
galna,
kafena katehin

siringinska hiperozid
ferulinska
gentizinska
kiselina rutin
hlorogenska
kiseline
sinensetin
 Bioaktivna jedinjenja i antioksidativni
potencijal divlje jabuke
• Najčešće prisutne voćne
kiseline su jabučna, limunska,
vinska, ćilibarna, pirogrožđana,
mlečna, oksalna, L-askorbinska,
hininska i bademova kiselina
• Najčešće prisutna fenolna
kiselina je hlorogenska kiselina
(velika sposobnost „hvatanja“
slobodnih radikala)
Slika 2. Hemijske strukture organskih kiselina
najčešće prisutnih u plodu divlje jabuke
 Zaključak

• Divlja jabuka je oporog i kiselog ukusa pa je sa konzumnog aspekta nepoželjna za ljudsku

ishranu
• Nisu pogodne za veliku proizvodnju, međutim ovaj divlji plod poseduje veliki broj pozitivnih
karakteristika pa zbog toga plod divlje jabuke predstavlja veliki industrijski potencijal.
• Proizvodi koji sadže divlje jabuke poseduju i čitav niz bioaktivnih jedinjenja koja imaju
antioksidativan i blagotvoran uticaj
• Neka od prisutnih jedinjenja su: prokatehinska, galna, siringinska, gentizinska kiselina, r-
kumarna kiselina, kafena, ferulna, hlorogenska kiselina, kvercetin, hiperozid, rutin, sinensetin,
procijanidini, epikatehin, katehin, cijanidin-3-galaktozid, jabučna, limunska, vinska, ćilibarna,
mlečna, oksalna, L-askorbinska, pirogrožđana, hininska i bademova kiselina.
• Mali broj istraživanja na ovoj vrsti jabuke na teritoriji Republike Srbije tako da bi se u narednim
godinama trebalo fokusirati upravo na ispitivanje i iskorišćenje potencijala koji pruža ovaj plod