Spisak najčešćih sorti višnje

 Oblačinska – spada u sorte višanja koje imaju sitnije plodove, prosečne težine oko 2,5  pa
do 3,5 grama. Radi se zapravo o više različitih varijeteta jedne sorte koji se međusobno
razlikuju u nekim stavkama. Uglavnom se njeni plodovi koriste za industrijsku preradu,
mada nije preterano zgodna za mehanizovan način branja. U odnosu na prosek je malo
osetljivija na neke bolesti. Višnje za branje dospevaju krajem juna meseca. Iako se njeni
izdanci koriste kao podloge za kalemljenje, ona se najčešće kalemi na podlogu magriva.

 Čačanski rubin – ima plodove koji za berbu dospevaju krajem juna meseca, a nastavi se i
početkom jula. Veličina višanja je srednje krupna, tamne crvene boje. Ukoliko bude
obimnijih padavina u periodu tokom vremena dozrevanja plodovi mogu da počnu pucati.
Selekcijom je dobijena od sorte višnje Kereška, od koje je uz sve pozitivne osobine
nasledila i manji broj oplođenih cvetova.

 Eva – je vrsta selektovana među spontanim sejancima u Mađarskoj. Plodovi su srednje

krupni, tamnije crvene boje. Samooplodna je sorta i odlikuje se srednjom bujnošću.

 Šumadinka – ima vreme dozrevanja plodova početkom jula meseca. Prednost su plodovi
krupnije veličine, sa prosečnom težinom malo preko 6 grama ilepa crvena boja. Selekcija je
izvršena kod nas (Hajmanova konzervna x Kereška). Pokazuje određenu otpornost prema
nekim bolestima koje napadaju višnju. Mada plodovi kasnije dozrevaju ipak postoji
opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Takođe zahteva malo “jaču”rezidbu u odnosu na
većinu drugih sorti višanja.

 Ujfehertska grozdasta – spada u sorte višnje koje dozrevaju pred kraj juna meseca i
nastavljaju početkom jula meseca. Poreklom je iz Mađarske, samooplodna je sorta i dobro
podnosi mehanizovanu berbu.

 Reksele – vreme dozrevanja je druga polovina juna. Plodovi imaju crvenu boju koja je
tamnija, oblik je zatupastosrcast, a veličina je prosečna srednje krupna (5 grama). Pokožica
je glatka i tanka. Spada u sorte višnje koje dosta dobro podnosi mehanizovan način branja.
Selekcija je odrađena u Nemačkoj.

 Lara – je naša domaća sorta nastala selekcionim ukrštanjem Keleris 14 sa sortom Reksele.
Samooplodna je sorta čiji i ima srednje krupne plodove prosečne težine 5,5 grama. Plodovi
dozrevaju u trećeoj nedelji juna meseca, dosta su dobre čvrstoće, sočni i prijatene arome.

 Kereška – je sorta poreklom iz Mađarske. Dosta se koristila kao osnova pri selekciji i
stvaranju novih sorti. Plodovi za berbu stižu tokom jula meseca, plodovi su krupniji i imaju
okruglast oblik.

 Sofija – nova sorta razvijena na Institutu za voćarstvo u Čačku. Plodovi za berbu stižu u
drugoj polovini šestoga meseca. Cveta srednje kasno a višnje su prilično krupne 6,5 grama.
  Hajmanova konzervna – vrsta koja je namenjena uglavnom za dalju preradu, sa
plodovima koji su u proseku teški oko 5,5 grama. Vreme dozrevanja je u drugoj polovini
juna meseca.

 Majska – ovo je zanimljiva sorta, majska višnja za berbu dolazi na samom kraju maja i
nastavlja početkom juna.  Tako rano dozrevanje dovodi i do veče osetljivosti u periodu
cvetanja na pozne prolećne mrazeve. Dosta se često koristi kao oprašivač za sorte višnje
koje imaju sličan period cvetanja. Plodovi su srednje krupni. Spada usamobesplodne.

 Kaleris 14 – mada se kod nas može kod nas naći u ponudi samo kao Kaleris, ipak postoje
razlike između  sorte 14 i 16. Plodovi su veličine oko 5 grama, srednje su krupne i za berbu
dolaze početkom jula meseca. Treba da razmislite o tome da u sklopu zasada ubacite i
neke druge sorte koje bi pomogli pri oprašivanju. Dobro su se pokazala prilikom
zamrzavanja i prerade.

 Kaleris 16 – ova sorta ima plodove prosečne težine između 4 i 5 grama. Višnje se mogu
brati od kraja juna pa i početkom jula. Dosta je cenjena kao stona sorta, namenjena da se
koriste u svežem stanju. Imaju veću bujnost i potrebno je redovno orezivanje.

 Majurka – manje zastupljena sorta koja ima ranije vreme dozrevanja plodova u odnosu na
prosek.

 Iskra – je porekolm iz Srbije i spada u novije sorte višnje, a karakterišu je veoma krupni
plodovi.

 Erdi botermo – višnje dozrevaju u drugoj polovini juna meseca. Samooplodna je sorta koja
cveta dosta ranije, što opet dovodi do opasnosti od mrazeva u prolećnom periodu. Plodovi
su okruglasti i veoma krupni. Podjednako je dobra i za korišćenje kao sveža i za preradu.
Ona je selekcionisana u Mađarskoj.

 Meteor – ove sorte višnje imaju raniji period cvetanja koji je malo raniji pa se može desiti 
da prolećni mrazevi naprave problem. Višnje imaju težinu 4 grama i imaju okruglasti oblik.
Koštica se lako odvaja od mesa ploda.

Ovde ćemo spomenuti još neke sorte višnje o kojima nisam pisao, ali se spominju na našim
terenima. To su Erdska rodna, Ujfehertoi firtoš, IV-2/152, IV-3/48, Piramiš, Španska, Prima, Marela,
Nevena, Lenka, Amarela, Brač, Cigančica, Debrecinska slatka

Kao što se može videti postoji zaista veliki izbor kada su u pitanju sorte višanja, nudi se dosta
opcija za koje se možete odlučiti. Mi smo ovde dali osnovne informacije i treba se mnogo pažnje
obraćati na sve što se može pročitati po novinama i na internetu, već se posavetovati sa
stručnjacima i iskusnim voćarima.