Pet razloga zašto treba uništiti kapitalizam

partijarada.org/pet-razloga-zasto-treba-unistiti-kapitalizam/

06/12/2019

Na svakom koraku srećemo probleme koje čovečanstvo u sadašnjem obliku društvenog uređenja ne može
rešiti.

Kapitalizam je u svom razvoju stvorio ogromno bogatstvo i učinio ljude robovima tog bogatsva.On je razrešio
složena pitanja tehnološkog razvoja i omogućio primenu te tehnike širom planete. No, problemi s kojim se
suočava savremeno društvo sa svih strana izgledaju nerešivi. Međutim, na samom delu pred silom stvorenog
društvenog bogatstva i naučnim saznanjem nema nikakvih prepreka, i sva globalna pitanja čovečanstva se
mogu rešiti ukoliko se ukloni prepreka kapitalizma.

Navodimo 5 razloga zašto kapitalizam treba uništiti.

Prvi razlog: NEJEDNAKOST.

Kapitalizam drži ogromnu većinu čovečanstva u siromaštvu, bedi i eksploataciji. Skoro 3 milijarde na planeti
živi u siromaštvu sa primanjima od dva dolara dnevno, a oko pola milijarde živi u krajnjoj bedi. U rukama 8%
najbogatijih je bogatstvo veće od bogatsva 50% naseljenih mesta na planeti.

Bezbrojna armija nezaposlenih snižava cenu nadnice i tako uvećava profit kapitalista.

Konkurencija među radnicima dovodi do još većih podela, diskriminacija i eksploatacije u raznim oblicima.

Neki radnici žive na račun drugih. To se posebno odnosi na radničku aristokratiju i malograđanske slojeve
koji žive u centrima kapitalizma i učestvuju u eksplotaciji zavisnih zemalja na periferijama kapitalizma.
Zameniti taj antisocijalni sistem može se jedino uništenjem težnji za profitom – osnove rasta i života
kapitalizma.

Drugi razlog: RAT.

U stadijumu imperijalizma krupni kapitalistički monopoli su se proširili na sve kontinente i neizbežna je borba
za podelu tržišta među imperijalističkim zemljama.

Rat za imperijaliste postaje jedina mogućnost za obezbeđenje maksimalnog profita, i tako pokušavaju
prevladati krizu. Rat obnavlja i oživljava kapitalizam kroz planirano uništenje sredstava proizvodnje, same
ljudske sile i kroz uništenje konkurencije u drugim imperijalnim savezima.

Čovečanstvo je prošlo dva svetska rata sa jednim ciljem – zaštiti se od pada profita i obezbediti nova
bogatstva u rukama kapitalista. Danas je skoro svaka treća zemlja u svietu obuhvaćena ratnim dejstvima ili je
izložena podsticanju raznih konflikta od strane imperijalista. Ugrožovanje opstanka samog čovečanstva je
pitanje vremena i ta opasnost neće nestati ukoliko se ne likvidira kapitalizam.

Treći razlog: OTUĐENJE.

Umesto razvitka svake ličnosti i njegovih sposobnosti kapital je nametnu rad koji ne odgovara čovekovoj
suštini. Kapitalizam je društvo otuđenja, gde se čovek otuđuje od rezultata svog rada i on je lišen mogućnosti
kulturnog i političkog života i prestaje biti stvaralac. Korporativna mašina misli umesto njega. Radnik ne
upravlja svojim proizvodom i rad za njega postaje rutina sa nizom mehaničkih funkcija. On želi da se oslobodi
takvog rada. Rad je za njega kazna i mučenje. Kapital podržava tu tendeciju otuđenja pomoću primitivne
masovne kulture i robnog fetišizma. Niska masovna kultura prepreka je naučnom obrazovanju i podsticaj
cvetanju religioznog idealizma. Sve to nije proizvod nekih tajnih urota, već proizilazi iz prirode same
kapitalističke proizvodnje. Tako se stvaraju idealni potrošači nesposobni za kritičko mišljenje.
Četvrti razlog: NEEFIKASNOST.

Savremeni tehnološki napredak i mogućnosti koje čovečanstvo poseduje stvaraju uslove za „čudesa“. No,
karakter prisvajanja proizvoda, odnosno potrebe kapitalista za profitom i stihijnosti tržišta deluje da se rad ne
ispoljava racionalno, tako da se ne proizvodi ono što je stvarno potrebno ljudima.Takav rad je lišen
zakonomernosti i racionalnosti. Kapitalistička proizvodnja je dostigla takav stepen da bi bilo moguće
zadovoljiti sve osnovne potrebe celokupnom čovječanstvu. Ali kapitalizam nema niti može imati takav cilj.
Njihov cilj je samo bogatsvo i to nema nikakve veze sa opštim društvenim progresom. Proizvodi koji se ne
mogu prodati uništvaju se. Tehnologija koja omogućava profit monopolisitima se drži u tajnosti. Naučna
dostignuća koja bi olakšala položaj radnika ne primenjuju se ukoliko nisu rentabilna za kapitaliste. Do
neverovatnih mogućnosti se naduvava finansijski sektor sa pratećim srednjim slojem neophodnim za
održanje tog sektora. Ali visoka tehnologija i naučni razvoj stvaraju mogućnost da rad dobije društveni
karakter i da proizvodi služe zadovoljenju opštih potreba i time unište osnovu kapitalističke proizvodnje.

Peti razlog: EKSPLOATACIJA.

Kapitalizam je društvo eksploatacije čoveka nad čovekom. Njegov sistem se održava na neravnopravnom
položaju ljudi. Vlast jedne klase prisvaja rad druge potčinjene klase u zakonski uređenom sistemu
eksplotacije. Kapitalista prisvaja rezultate rada radnika i ostvaruje profit. U slučaju da ne ostvaruje profit on
seli svoju proizvodnju u druga mesta i inostranstvo. Marionetski režimi zavisnih zemalja na zakonskom nivou
podržavaju imperijalističku mašineriju ugnjetavanja. Radi ostvarenja profita na periferijama kapitalizma se
primenjuju antiekološki zakoni, sprovodi se liberalizacija ekonomije, uskraćuju se prava radnika i njihove
socijalne garancije. Odnosi između centra kapitala, monopola i zemalja sa njegove kolonizovane periferije su
slični odnosima između kapitalista i radnika u celokupnom sistemu kapitalističke proizvodnje. Periferija je
dužna da preda sve što se proizvesti da i da njeni radnici rade za imerijalsitičke centre.

Sa svakom godinom života kapitalizma čovečanstvo se udaljava od šanse za svoju budućnost. Tu katastrofu
možemo izbeći stvaranjem bolje organizovang društva – socijalističkog sistema. Posle likvidacije kapitalizma
i uspostavljanja diktature proletarijata otkloniće se stalne krize, anarhija u proizvodnji, društvene nejednakosti
i neprekidni ratovi. Time će se završiti hiljadugodišnja eksplotacija čoveka nad čovekom i otpočeti nova era
ljudske civilizacije.