Колонијализам

Колонијализам је појам који дефинише праксу где поједине државе шире свој
суверенитет ван матичне територије кроз оснивање колонија, односно зависних подручја
чије се домородачко становништво ставља под непосредну власт или исељавала.
Присутна су три облика колонијализма кроз историју:
Класичан колонијализам-води потпуном (политичком и економском) потчињавању
народа и државе. Да би се ово остварило често је у употреби оружана сила. У модерно
доба овакав тип колонијализма је све мање присутан. Велика Британија и Француска су
биле својевремено две највеће класичне колонијалне силе.
Неоколонијализам(нови колонијализам)-настаје и развија се у 20. веку. Главни носиоци
њега су високо развијене земље. Земљама се у мањој или већиној мери признаје
независност, али су економском погледу зависни. САД су развиле овакав тип
колонијализма.
Технолошки колонијализам- настаје као вид зависности једне државе од друге, без
обзира на њену моћ или војну снагу. Наука постаје основни ослонац технолошког
напретка, па стога све земље теже ка што већем технолошком напретку, како би могле
своје производе да продају на већем тржишту.

Почеци
Чини се као да је колонијални период, почевши од шпанске феудалне колонијализације
Америке од 1520. почео без икаквих назнака или припрема. Својим опловљавањем око
Рта добре наде 1488. Бертоломео Дијаз отвара пут према Индијком океану, а након њега
Васко да Гама 1498. долази бродом до Индије. На крају Колумбовим преласком
Атлантског океана од 1492. долази до колонијализације Америке. Занимљиво је то да је
још пре Колумба Америго Веспучи, италијански морепловац, први дошао до Америке, и
по њему је иста добила назив. Он је био уверен да је пронашао ''Нови свет'' који се налази
између Европе и Азије.
Британска империја
Британска империја је највеће царство у историји људске цивилизације. Позната је и под
именом ''царство у коме сунце никада залази''. У свом врхунцу (1921) заузимала је 35,5
милиона километара квадратних, што је око 23,8% целе планете. У свом врхунцу се
простирала на Канади, од линије Јужне Африке преко Судана и Египта, чиме је хтела да
направи железницу која би повезала Кејптаун са Каиром ради извоза дијаманата из
Ј.Африке. Било их је и у Средњој и Јужној Америци(Тринидад и Тобаго, Гујана), на Малти и
Кипру, на Блиском истоку(Ирак, Кувајт, Јордан, Израел, Либан), Индијском
полуострву(Пакистан,Индија, Шри Ланка, Бангладеш), у океанији( Папуа Нова Гвинеја и
Аустралија) и Југоисточној Азији(Бурма и Малезија). Све ове чињенице допринеле су томе
да Енглески језик постане један од најупотребљенијих језика на свету.
Француска
Француска је имала две верзије колонијалних сила. 1920. у свом врхунцу заузимала је
11,5 милиона километара квадратних. Прва се највише концентрисала на Северну
Америку(Канада) док је друга више обраћала пажњу на Африку(Алжир,Тунис, Мали,
Обала Слоноваче, Того, Мауританија, Сенегал, Габон, Конго, Мароко, Бенин, Нигер и Чад)
и Индокину(Вијетнам, Камбоџа, Лаос) и Сирија као и Француску Гвајану у Јужној Америци.
Као резултат тога, француски језик је званичан у чак 50 држава широм света.
Португалија
Португалија је прва колонијална сила у историји. Од мањих колонијализација усмерених
према Африци дошли су до тога да су заузели цео Бразил и Уругвај у Јужној Америци,
Анголу, Мозамбик, Сао Томе & Принципе и Капе Верде у Африци и Макао у Кини који
познат као изузетно екомоски развијен град. Све ове територије заузимале су 10милиона
километара квадратних. 1825. признају независно Бразилу, али се држи Афричких
колонија све до 1975., а Макао су 1999. предале Кини.

Шпанска империја
Фраза ''империја где сунце никада не залази'' је први пут настала због Шпанске
империје као првој држави која је достигла ту величину територије. У свом врхунцу
простирала се на око 20милиона километара квадратних. Простирала се све од југа
Јужне Америке до Канаде на северу(Аргентина, Чиле, Уругвај, Парагвај, Боливија,
Венецуела, Перу, Колумбија, Еквадор, Гујана, Никарагва, Куба, Хондурас, Гватемала,
Мексико) и мање колоније у Африци. Шпански језик је други на свету по броју
говорника(матерњи језик је 935 милиона људи).

Белгијско колонијално царство

Белгијски колонијализам се развио касно, због стицања независности од Низоземске тек
1830. На Берлинској конференцији 1885. добијају Конго(Слободна Држава Конго) у којој
је под наређењем Леополда 2., краља Белгије извршено безброј злочина над
домородачким становништвом. 1924. Белгијски Конго је под управом Лиге народа, и
тиме Белгија губи све своје колоније.
 Русија
Русија је такође имала своју колонију, Аљаску, коју је 1866. продала САД-у за само
7милиона долара. Тада су мислили да је Аљаска само територија завејана снегом, без
икаквих сировина. Заправо, Аљаска је и до дан-данас остала једна од територија са
највећим резервама нафте на свету. У времену након Другог светског рата Совјетски
Савез је имао сателите (Пољска, Румунија, Источна Немачка, Албанија, Мађарска,
Чехословачка, Бугарска и СФРЈ до избацивања из информбироа 1948.).
Италијанско колонијално царство
Италија је од 1889. до 1943. имала колоније у виду Еритреје(1889), Сомалије(1880),
Етиопије(1936) која је више послужила као демонстрирање силе Мусолинијеве
Фашистичке Италије, Либије(1912) и Албаније(1939) која јој је служила као база за Балкан
у Другом светском рату. Тајним Лондонским уговором из 1915. победом у Првом
светском рату обећана им је Истра и Далмација. Тај договор није остварен. Споразумом у
Паризу 1949. Италија губи све своје колоније.
Остала колонијалне империје
Неке од колонијалних империја које ћемо споменути су: Немачко колонијално царство,
Холандско колонијално царство, Јапанско царство. Немачко царство је тек при крају 19.
века заузела колоније од којих су неке: Того, део Гане, Камерун, део Нигерије, Намибија,
Руанда, Бурунди, Микронезија и Самоа. Све ове колоније је изгубила Версајским
споразумом 1919. Холандско колонијално царство је поседовало колоније у периоду од
17. до 20. века. Имала је поседе у Индонезији, као и мање територије у Латинској
Америци и Јужном делу Африке. Јапанско царство је достигло експанзију у периоду пре
Другог светског рата(Манџурија у Кини), Корејско полуострво пре Првог светског рата и
Бурма, Тајланд, Вијетнам, Лаос, Малезија, Филипини и Индонезија за време Другог
светског рата. Након бомбардовања Хирошиме и Нагасакија Јапан губи све своје колоније.
Деколонијализација
Деколонијализација је процес ослобађања од колонијалне власти и претварање
некадашњих колонија у независне државе. Свој почетак овај процес добио је 1776. када
су Британске Америчке колоније добиле независност. У 19. веку колоније
Латинске(Јужне) Америке стичу независност, док су током 1960их и 1970их Афричке
колоније стекле. Поред свега тога након деколонијализације неке територије су и даље
под влашћу Велике Британије(Гибралтар, Бермуда, Ангвила, Фолкландска острва) и
Француске(Реунион, Француска Гвајана, Француска Полинезија, Мартиник). Махатма
Ганди је један од симбола деколонијализације. Он је мирним путем успео да Индију
доведе до потпуне независности од В. Британије.
Неоколонијализам
Неоколонијализам је постао изузетно заступљен у савременом добу.
Деколонијализацијом Африке, Британија и Француска су изгубиле своје територије,
међутим поред тога што те државе имају независност ове две државе манипулишу
њиховим ресурсима, и зато су већина Афричких земаља поприлично економски
сиромашне. Немачка је стварањем Европске уније успела да већи део Европе стави под
економску зависност, чиме је Немачка постала једна од најјачих екомија на свету.
Маршалов план или план европске обнове је план САД-а да шири свој утицај према
Европи и тиме се суочи са комунизмом након Другог светског рата. 1947. пут Европе
послато је 13 милијарди америчких долара већински у виду технике и у виду новца.
Овиме су државе Европе постале економски зависне од САД-а и тиме се постиже
американизације исте.