MERENJE

1. Merenje je proces upoređivanja merene veličine i jedinice mere radi dobijanja brojne
vrednosti merene veličine. Q=qm
2. Kontrolisanje je proces provere da li je merena veličina u zadatim kontrolnim
granicama
3. Etalon (merka) je telo ili uređaj kojim se vrši reprodukovanje jedinice mere. E-etalon
4. Merni instrument je uređaj za merenje i on merenu veličinu pretvara u vrednost koja se
može očitati
5. Metode merenja podrazumevaju aktivnosti koje je potrebno definisati i obaviti u cilju
izbora mernog instrumenta, propisivanja načina upotrebe istog, određivanja merne baze,
postavljanja uslova koji vladaju pri merenju, određivanje broja i položaja mernih tačaka,
vrste dodira...
6. Metode merenja koje postoje:
*prema načinu dobijanja:
-neposredne (lenjirom, mikrometrom)
-uporedne (dužina merenog predmeta se upoređuje sa dužinom etalona)
- posredne (merenje srednjeg prečnika preko 3 žice)
-diferencijalne (merenje složenih oblika)
-kompleksne
*prema načinu dobijanja:
-sa dodirom (tačka, površina)
-bez dodira (profil, projektor)
7. Greške u merenjima se dele na:
-lične/ grube (nastale nepažnjom kontrolera)
-slučajne (ne može se uticati na njih, nemaju zakonitost)
-sistematske (ponašaju se prema nekoj zakonitosti, nastaju usled netačne podele skale
mernog instrumenta, istrošenosti delova mernog instrumenta...)
8. Greška merenja je funkcija uzroka greške. Kod merenja i kontrole najčešći uzrok greške je
ugao
9. Greška merenja usled promene temperature se javlja kada promena temperature utiče
na tačnost i preciznost merenja. Temperatura može uticati na različite vrste merenja kao
što su: dužina, zapremina, el.otpor,pritisak....
10. Navesti 3 greške merenja- greške u čitanju i zabeležavanju, greške usled promene
temperature, greške kalibracije, greške instrumentacije, grube greške, slučajne greške...

UPRAVLJANJE KVALITETOM
11. Kvalitet je (prema ISO8402) skup svih k-ka nekog entiteta koji se odnose na njegovu
mogućnost da zadovolji iskazane potrebe.
12. Upravljanje kvalitetom predstavlja: način kojim se garantuje da će se oraganizovane
aktivnosti odvijati na način na koji je planirano. UK se pre svega bavi osiguranjem
preventive tj. Sprečavanjem pojave grešaka.
13. K-ke kvaliteta mogu se analizirati sa 5 gledišta:
*dimenzionalne k-ke
 *funkcionalne k-ke
*k-ke koje se opažaju čulima
*pouzdanost
*bezbednost
14. Petlja kvaliteta za proizvod

15. Evolucija UK može se posmatrati kroz sledeće faze:

*kontrolisanje
*kontrola kvaliteta
*obezbeđenje kvaliteta
*menadžment ukupnog kvaliteta
16. Slika koja definiše UK

17. Kontrola kvaliteta predstavlja skup različitih aktivnosti i metoda koje se koriste u cilju
postizanja i održavanja kvaliteta procesa, proizvoda i usluga. Ona je usmerena na
otkrivanje i otklanjanje uzroka nasrajanja problema kvaliteta, a ne samo na kontrolisanje
u cilju eiminacije neusaglašenosti u odnosu na definisane zahteve.
18. Statistička kontrola kvaliteta predstavlja različite metode i aktivnosti koje se
primenjuju u cilju postizanja i održavanja kvaliteta proizvoda procesa ili usluga.
Schewart je prvi razradio kontrolne karte za analizu, i zahvaljujući njegovim metodama
ostvaren je vidan napredak u UK
19. Sistem kvaliteta je organizaciona struktura postupci, procesi, resursi koji su potrebni za
upravljanje kvalitetom
20. TQM (Total Quality Management) pristup upravljanju kvalitetom u organizaciji
usresređen na kvalitet, zasnovan na učešću svih zaposlenih usmeren na dugoročan uspeh
putem zadovoljenja kupaca, a u korist svih članova organizacije i društva
21. Provera kvaliteta- sistematsko ili nezavisno proveravanje radi određivanja da li se
aktivnosti u oblasti kvaliteta i rezultati koji se na njih odnose slažu sa planiranim
programima
22. Preventivne mere – mera preduzeta radi odeđivanja da li se aktivnosti u oblasti kvaliteta i
rezultati koji se na njih odnose slažu sa planiranim programima, da li su svi programi
sprovedeni efikasno i da li su pogodni za dostizanje ciljeva
23. Korektivne mere– mera preduzeta radi otklanjanja neusaglašenosti, mane ili druge
neženjene situacije sa ciljem da se spreči njihova ponovna pojava.
24. Pojava i nastanak savremenog upravljanja kvalitetom se prvi put pojavljuje u SAD. 1924.
godine uprava Bell Telephone Laboratories osnovala je posebno odeljenje za
obezbeđenje kvaliteta sa jednim ciljem, da se unapredi masovna proizvodnja i što bolje
sagledaju problemi kvaliteta nastali u samom procesu proizvodnje. U to vreme, nigde u
svetu nije postojala ni jedna korporacija koja bi imala odeljenje ove vrste.. Tradicionalna
kontrola kvaliteta bazirana na inspekciji nije davala zadovoljavajuće rezultate jer se
sastojala u proveravanju, ispitivanju ili merenju različitih karakteristika proizvoda da bi se
ocenila njihova usaglašenost. Feigenbaum je proučavao evoluciju i razvoj kontrole
kvaliteta i smatra se tvorcem koncepcije o integralnoj, tj. Totalnoj kontroli kvaliteta TQM
25. Istorijski razvoj kvaliteta

I faza- Manufakturna proizvodnja – nije postojala izdvojena funkcija kontrole kvaliteta,

već je radnik sam sebe kontrolisao

II faza- Pojava predradnika- pojavljuje se poslovođa – predradnik koji pored ostalih

dužnosti koje je imao i kontroliše kvalitet proizvoda i kvalitet rada određene grupe
radnika. U početku je to bila samo vizuelna kontrola bez laboratorijskih ispitivanja ili
mernih instrumenata.

III faza- 100% kontrola – pojava organizovane tehničke kontrole i poklapa se sa

razvojem masovne industrijske proizvodnje.U toku razvijanjaove industrijske faze
bitniji je kvantitet nego kvalitet, međutim na višem ekonomskom i tehnološkom nivou
količina proizvoda – kvantitet se nije mogao posmatrati nezavisno od pokazatelja
upotrebne vrednosti – kvaliteta. Organizovanjem tehničkih kontrola kao posebnih
službi u organizovanju i strukturi preduzeća je započet organizacioni rad na
standardizaciji pojedinih proizvoda.

IV faza- Statistička kontrola– karakteriše je uvođenje statističke kontrole kvaliteta.

Primena matematike i statistike omogićava efikasniju kontrolu kvaliteta, posebno u
velikim proizvodnim serijama

V faza- TQM – je označena kao koncepcija integralne kontorle kvaliteta, a proizišla je iz

prakse velikih proizvođača u razvijenim zemljama. Može se zaključiti da ni najbolje
organizovana i sprovedena tehnička kontrola kvaliteta nije potpuna garancija za uspeh
proizvoda i usluga na tržištu. Razlozi su različiti: neuspela koncepcija proizvoda, loš
dizajn, neadekvatna ambalaža, proizvod ne odgovara navikama kupaca ili nije podešen
za savremen uslove prodaje...

26. Kvalitet usluge treba da bude definisan i praćen u okviru uslužne organizacije. Pri tome,
naročito je neophodno razmotriti četiri ključna područja organizacije, u okviru kojih
 pitanje kvaliteta usluge može biti izloženo, a to su: uslužni susret, dizajn usluge,
produktivnost usluge, uslužna organizacija i kultura
27. U dosadašnjem razvoju teorije i prakse funkcije kvaliteta poznate su glavne faze:

*Inspekcija kvaliteta je dobro poznati postupak primanja ili odbijanja proizvoda od

strane službenika inspekcijskog odeljenja. To je filozofija u čijem je jezgru koncentrisanje
na traženju proizvoda sa greškom, ali ne i otklanjanje uzroka nastajanja grešaka zbog čega
se u serijskoj proizvodnji pokazala vrlo neefikasnom. Osnovna karakteristika ovog oblika
funkcije kvaliteta je kontrolisanje, merenje i ispitivanje karakteristika i performansi
fotovih proizvoda posle proizvodnje – na kraju proizvodnog procesa. Cilj je da se otkriju i
izdvoje proizvodi koji odstupaju od zadatih kriterijuma. Ti proizvodi ostaju u fabrici i mogu
biti popravljeni ili odbačeni. Na taj način se sprečava isporuka neispravnih proizvoda
kupcu. Inspekcija kvaliteta se često naziva kontrolom kvaliteta, a sluţbe koje je obavljaju
obično nose naziv „Službe kontrole kvaliteta“ ili nekako slično

*Prevencija kvaliteta-je filozofija koja se zasniva na sprečavanju pojave grešaka i na

trajnom uklanjanju uzroka grešaka. Cilj je da se postigne proizvodnja bez grešaka.

*Obezbeđenje kvaliteta- je način permanentnog nadzora celokupne funkcije kvaliteta

od strane najvišeg rukovodstva. Briga za kvalitet je na najvišem nivou-to je zadatak i
obaveza najvišeg rukovodstva i osnova poslovne politike. Cilj i suština obezbeđenja
kvaliteta su sticanje poverenja korisnika u sposobnost organizacije da isporuči kvalitetan
proizvod. Karakteristika ovog pristupa kvalitetu je vodeća uloga i odgovornost
rukovodstva za kvalitet i jasno definisane odgovornosti za kvalitet svih pripadnika
organizacije.
28. Rad bez grešaka možemo postići nizom aktivnosti koje mogu sprečiti pojavu greške, kao
što su: jasno razumevanje zahteva, detaljno planiranje, korišćenje standardnih
operativnih procedura, obuka i razvoj veština, pravljenje checklist-a, dvostruka provera i
verifikacija, kontrola kvaliteta, automatizacija ponavljajućih zahteva, dokumentovanje
svega....
29. Tim za poboljšanje kvaliteta obuhvata sledeća 4 segmenta:

Planiranje kvaliteta(QP) (usmeren na postizanje ciljeva kvaliteta i na primenu

neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih potreba za ispunjavanje ciljeva
kvaliteta. )
Kontrolisanje kvaliteta(QC) (ispunjavanje zahteva kvaliteta.)
Obezbeđenje kvaliteta(QA) (omogućava dokazivanje efektivnosti podsistema
upravljanja kvalitetom. )
Poboljšanje kvaliteta (QI) (usmeren na povećanje sposobnosti u ispunjavanju
propisanih zahteva kvaliteta, koji omogućava dokazivanja efektivnosti i efikasnosti
podsistema upravljanja kvalitetom.)
30. Politika kvaliteta obuhvata namere rukovodstva i vođenje organizacije u pogledu
kvaliteta. Najviši menadžment donosi stratešku odluku koja definiše stratešku odluku u
pogledu kvaliteta i poslovne izvrsnosti.
31. Vizija preduzeća je put u budućnost, to je strateški cilj i predstavlja težnju šta preduzeće
želi da bude. Viziju čine tri komponente: 1. otvorenost -usmerenost ka spolja-prema duhu
vremena i potrebama ljudi, 2. spontanost-sposobnost da se prihvate razne pozicije sa
kojih se razmatraju stvari 3. smisao za realnost-savremeni naućni, tehnički i tehnološki
nivo procesa rada i poslovanja, konkurentan razvijenim zemljama u svetu, itd.
32. Tri sfere kvaliteta koje definišu savremeni model kvaliteta proizvoda: 1. Kvalitet
koncepcije proizvoda i usluga Qc 2. Kvalitet izrade: – Kvalitet dodatnih materijala, –
Primenjenu tehnologiju i – Sve što je vezano za izradu proizvoda Qt 3. Ekonomsko –
komercijalni aspekt kvaliteta, marketing Q
33. Nacrtati i objasniti sliku Kvalitet kao tržišni faktor

34. Sa aspekta društva kvalitet treba da obezbedi zaštitu kupaca putem izrade i plasiranja
kvalitetnih proizvoda, usluga i dr. Zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, Štednju
prirodnih i drugih resursa. Država je obavezna da svojim mehanizmom postavi
ambijent za slobodnu konkurenciju na tržištu i obezbedi da se putem inspekcijskih
službi preduzeća pridržavaju zahteva vezanih za zaštitu životne sredine.
35. Proizvodne i upotrebne karakteristike kvaliteta- Karakteristika kvaliteta proizvoda je neka
od osobina proizvoda kojom se postiţe podobnost u upotrebi, tako da se karakteristike
kvaliteta mogu podeliti u dve grupe: proizvodne i upotrebne. Proizvodne karakteristike
kvaliteta proizvoda nastaju kao aktivnosti proizvodnog dela ciklusa poslovanja
preduzeća. Upotrebne karakteristike nastaju u aktivnostima koje se odvijaju kod
korisnika

36. Aktivnosti koje se odvijaju kod korisnika u ostvarenju kvaliteta: marketing i istraživanje
tržišta, uklanjanje proizvoda nakon korišćenja, tehnička pomoć i održavanje, ugradnja i
puštanje u pogon, prodaja i distribucija
37. Aktivnosti koje se odvijaju kod isporučioca u ostvarenju kvaliteta: marketing i istraživanje
tržišta, nabavka, planiranje i razvoj proizvodnje, proizvodnja, kontrolisanje, ispitivanje i
proveravanje, pakovanje i skladištenje
 38. Nacrtati sliku kupac-preduzeće

39. Identitet predužeća obuhvata: ponašanje preduzeća, dizajn preduzeća i identitet

preduzeća.
40. Za identitet preduzeća bitno je brendiranje i celokupan imidž- logo, paleta boja firme,
naziv preduzeća, logo, slogan, misija, vizija, korisnička usluga, korisničko iskustvo,
korporativna kultura, reputacija, pozicija na tržištu, društvena odgovornost...
41. Odgovornosti možemo shvatiti i kao odluku, neku vrstu prmene - odluka da se napravi
proizvod- navesti ključna pitanja( komunikacija u okviru preduzeća)

Tačke dodira odgovornosti su: P-šta, A-kako, E-kad, I-ko

Odgovornosti možemo shvatiti i kao odluku, neku vrstu prmene - odluka da se napravi
proizvod: – Šta činiti, – Kako to činiti, – Kada i – Ko to da učini. U jednom sistemu kvaliteta mora biti
tačno definisana odgovornost na ta pitanja. Pri tome na tu odluku deluje uticaj, odgovornost (pojedinca
ili direktora), autoritet (4 dodirne tačke) i moć koja je centralna i ima uticaj na sve “oblasti” – PAEI sistem.
Mora se znati šta je čiji deo posla, tačno i precizno definisano (koja metoda, kako i kada – dinamika)
42. Životni ciklus preduzeća – nacrtati i objasniti sliku

*START - Stvaranje ideje o organizaciji *NOVOROĐENČE (doba povoja) – preduzeće je

zaštićeno od faktora tržišta koji deluju na preduzeće, a štiti ih osnivač.Može se desiti
da se ideja ne realizuje, zbog osilacija da ne preživi. *GO-GO faza – oformljeno
preduzeće ima svoj imidž i kreće u osvajanje tržišta.Može se desiti da dođe do
neusaglašavanja idejai da dođe do prestanka preduzeća. *ADOLESCENCIJA – previranja
u preduzeću, odnosno osnivač preduzeća može da bude nezadovoljan ostvarenim i da
preduzeće prestane da postoji ili se dešavaju međusobne svađe osnivača;
*STABILNOST – preduzeće je prevazišlo sve probleme, tržište je osvojeno, proizvod je
prihvaćen od strane tržišta i sve odaje stabilnost: *Između adolescencije i stabilnosti
počinje opadanje fleksibilnosti i rasta (top forme), raste strah preduzeća od rizika;
*ARISTOKRACIJA – firma je postigla sve što je htela i u fazi samozadovoljenja je,
uređene su prostorije, ime , imidž.. *RANA BIROKRATIJA – izražena je borba za
položaje, strah preduzeća od svežih ideja i novih pojedinaca, sve se administrativno
(birokratski) rešava... *FAZA BIROKRATIJE – bavljenje firme samo sobom, nesuglasice,
odlazak kadrova, ukudanje razvoja..
43. U životnom ciklusu preduzeća manifestuje u međusobnom odnosu dva faktora –
fleksibilnosti i mogućnosti kontrole.
44. Životni ciklus preduzeća se manifestuje kroz koje cikluse- Kad su organizacije u porastu
(razvoju) vrlo su fleksibilne, ali se ne mogu uvek kontrolisati, a kako stare odnos se menja:
mogućnpst kontrole raste, a fleksibilnost opada (birokratija, administracija...) Ni vreme ,
ni veličina preduzeća nisu uzroci rasta i starenja (velike kompanijom sa tradicijom ne
stare, već drže korak sa vremenom, ili nove organizacije ne moraju biti “mlade”- nema
sigurnog pravila). Ako je organizacija fleksibilna, ona je podložna kontroli (stadijum top
forme), Ovakva organizacija može potpuno da promeni pravac rada, da prati trendove i
istovremeno da kontroliše svoje aktivnosti. Životni ciklus jednog preduzeća manifestuje
se kroz rast i starenje
45. Ciljevi u fazi Starta preduzeća- Stvaranje ideje o organizaciji
46. Ciljevi u fazi Top forme preduzeća- U top formi kvantitet i kvalitet imaju istu važnost, a
ciljevi su pradaja i profit.
47. Preduzeće se okreče tržištu u go-go fazi i tada prodaja postaje radna funkcija. Orjentacija
ka tržištu znači otkrivanje novih potreba kupaca i osmišljavanje proizvoda/usluga koje će
zadovoljiti kupce
48. Slika životni ciklus proizvoda

49. Vidljivi troškovi kvaliteta- troškovi osnovnog procesa, planiranja, razvoja, projektovanja,
izgradnje...
50. Nevidljivi troškovi kvaliteta- troškovi distribucije, održavanja, operativni troškovi,
troškovi energije, obuke, zaliha, ugradnje...