Opšta Teorija Kontrolnih Karata

Završni rad Kontrola kvaliteta uz pomoc p-kontrolne
karte u kompaniji "Simpo" a.d Vranje

____________________________________________________________
1. UVOD
Kontrolna karta je dijagram gde na vertikalnoj osi unosimo vrednosti karakteristike

kvaliteta čije variranje proučavamo. Svaku kontrolnu kartu karakterišu centralne linije (proseci) i
kontrolne granice. Kada se variranje procesa odvi¬ja u okviru kontrolnih granica, onda se za
proces kaže da je pod kontrolom. U suprotnom nije pod kontrolom.
Kada je proces pod kontrolom to znači da je variranje kvaliteta normalno i da je proces
proizvodnje stabilan. Kad proces nije pod kontrolom imamo nenor¬malno variranje kvaliteta,
čija je posledica nestabilnost procesa proizvodnje.
Kod novog proizvoda najznačajnije je ustanovljavanje tolerancija. Konstruktor određuje
tolerancije koje često proces proizvodnje nije u stanju da zadovolji.
Konstruktor je preko kontrolnih karata upoznat sa stvarnom sposobnošću procesa i tako
može da "optimizira" međusobni odnos tolerancija i sposobnost raspoloživih sredstava za proces
izrade. Uloga kontrolne karte u ovom slučaju je koordinatorska između radnika, kontrolora,
tehnologa i konstruktora, što je veoma značajno u sistemu upravljanja kvalitetom.
Pored svega toga, kontrolne karte pružaju objektivnu informaciju o stanju kvaliteta
rukovodećem osoblju u proizvodnji. One imaju i psihološko dejstvo, jer proizvodni radnik,
podešivač, kontrolor, poslovođa i tehnolog dobijaju vizuelnu predstavu o valjanosti i sposobnosti
procesa proizvodnje pa doživljava¬ju ličnu satisfakciju za uspešno obavljene poslove, ili osećaju
potrebu da preduzmu ili pokrenu korektivnu aktivnost za otklanjanje uzroka lošeg kvaliteta .
Karakteristike kvaliteta se prema načinu ocenjivanja dele na :
-numeričke i
-atributivne.
Numeričke karakteristike kvaliteta su takva svojstva koja se ocenjuju brojčanim
vrednostima kao na primer: temperatura, pritisak, dužina, gustina, snaga itd. Obično se pri tome
koristi odgovarajuća merno-kontrolna i ispitna oprema.
_____________________________________________________________________________________
Tasić Maja 155/TD 1

____________________________________________________________
Atributivne karakteristike kvaliteta su takva svojstva koja se ocenjuju opisno, pa se kaže da je
nešto dobro ili loše, da odgovara ili ne, da ide ili ne ide itd. Vizuelna kontrola kvaliteta je tipično
atributivno ocenjivanje. Međutim i kod atributivnih svojstava kvaliteta postoje mogućnosti
ocenjivanja putem odgova¬rajuće merno - kontrolne i ispitne opreme.
Materija kontrolnih karata obuhvata sledeće:
- područje primene,
- osnovne matematičko - statističke relacije,
- kontrolne karte za numeričke karakteristike kvaliteta,
- kontrolne karte za atributivne karakteristike kvaliteta,
- analizu sposobnosti procesa
- obradu kontrolnih karata pomoću računara.
2. OPŠTA TEORIJA KONTROLNIH KARATA
Prve primene statističkih metoda u kontroli kvaliteta uveo je Malter A. Shewhartn

(Šjuhart) iz "Ben Telephone Laboratories". U memorandumu izdatom 1924. god.
Shewhart je dao prvu modernu "Kontrolnu kartu", a druga dvojica iz iste companije,
počevši od 1928. godine H.F. Dodge (Dodž) i H.G. Romig (Romig) razvili su primenu
statističke teorije kod kontrole uzorkovanjem, izdavanjem poznatih i mnogo korišćenih
Dodge-Romig Sampling Inspection Tables (Dodž- Romig Tabele za kontrolu
uzorkovanjem). Kontrolne karte predstavljaju grafikon kod koga se na apscisu nanosi
vreme odvijanja obradnog procesa, a na ordinatu vrednosti karakteristike kvaliteta. Ovo
sačinjava mrežu horizontalnih i vertikalnih linija u koju se unose izmerene veličine (slika
1). Na taj način se dobija vremenska slika procesa koji pratimo.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Slika 1. Izgled jedne kontrolne karte
Svaka kontrolna karta ima ucrtane kontrolne granice koje predstavljaju granice
regulisanja, odnosno upravljanja i centralnu liniju, koja se dobija izračunavanjem
srednje aritmetičke sredine izmerenih vrednosti uzoraka. Ako se merene vrednosti
nalaze u okviru kontrolnih granica, onda je proces pod kontrolom, u suprotnom je izvan
kontrole. Treba napomenuti da stepen korisnosti od kontrolnih karata zavisi od korektno
zabrane tehnike za svaku posebnu situaciju. Potrebno je zato uzeti u obzir specifičnosti
svakog tehnološkog i obradnog procesa. Tako imamo procese koji koriste tehnike
adaptivne kontrole, zatim procese bez i sa trendom. Kod svih je omogućeno
predviđanje momenta kada će početi da se proizvodi škart, a time I otklanjanje uzroka
nastajanja škarta, dorade, popravke, što umnogome smanjuje cenu proizvoda. Ovakvo
prikupljanje podataka korisno je i za proizvode dobijene od kooperanata, odnosno kada
je obradni proces završen. Proizvodjač gotove opreme pojavljuje se tada kao potrošač
sirovog materijala ili podsklopova, zatim standardnih elemenata i slično. Međutim,
kontrolne karte neće dati efekte za mali vremenski period ili za mali broj proizvedenih
delova. Kontrolne karte mogu dati naučno vrednovane podatke samo za kontinualnu
serijsku proizvodnju, odnosno u slučaju kontrole gotovih proizvoda, ako je u pitanju isti
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
isporučilac u dužem vremenskom periodu.
3. ODNOS IZMEĐU UZORKA I MASE.

KONTROLNE GRANICE
Promene koje se dešavaju u toku obradnog procesa izazivaju promene

karakteristika kvaliteta koje se mere u nekom vremenskom periodu na uzorcima koji
reprezentuju masu proizvoda. Saznanja o ponašanju slučajnih varijacija merenih
vrednosti ili atributa predstavlja osnovu na kojoj se zasniva teorija kontrolnih karata.
Posle određenog vremenskog perioda i dovoljnog broja pregledanih uzoraka, donosi se
odluka o karakteristikama kvaliteta same mase proizvoda, koristeći se matematičkom
statistikom. Pri tome vrednosti u uzorku i odgovarajuće vrednosti u masi (srednja
aritmetička sredina, rasipanje, proporcija loših) nalaze se u nekom međusobno
zavisnom odnosu.
Karakteristike raspodele frekvencija za masu obeležavaju se sa:
xo - srednja vrednost
σo- standardna devijacija mase.
Za uzorak razlikujemo sledeće vrednosti:
xi - izmerena vrednost jednog komada u uzorku
X - srednja vrednost merenih veličina u uzorku
σ - standardna devijacija uzorka
R - raspon uzorka
Za niz uzoraka imamo:
- karakteristiku srednje vrednosti gde su:
𝑋 –srednja vrednost svih k-uzoraka
X- srednja vrednost i-og I k-tog uzorka
k- broj uzoraka
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Grafički prikaz odnosa između veličina koje karakterišu masu (xo, σo ) i uzorak
(X1,X2…,Xn) dat je na slici. Područje ±3σ koje obuhvata 99,73% svih izmerenih
vrednosti x u uzorku ako za merene vrednosti važi normalna raspodela, predstavlja
tada kontrolne granice, i to DKG- donja kontrolna granica i GKG- gornja kontrolna
granica standardnih devijacija (standardne greške) srednjih vrednosti uzoraka.
Slika 2. Verovatnoća od ±3σ kod normalnog rasporeda
3.1 PODELA KONTROLNIH KARATA
Kontrolne karte se mogu podeliti po različitim osnovama.Tako se kontrolne karte

mogu koristiti:
•za tekuću proizvodnju,
•za proteklu proizvodnju.
Za tekuću proizvodnju koriste se karte pomoću kojih se ocenjuje stabilnost i
tačnost proizvodnog procesa, odnosno, da li je proces pod kontrolom ili nije. U ovom
slučaju se centralna linija može dobiti analizom podataka iz proteklih procesa ili
koristeći se zadatom tolerancijom posmatrane karakteristike kvaliteta.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Kontrolne granice se takođe mogu izračunati iz podataka ranijih procesa ili preko
rasipanja koje se dobija iz date tolerancije. Za tekuću proizvodnju kontrolne karte mogu
biti:
•za numeričke karakteristike kvaliteta,
•za atributivne karakteristike kvaliteta.
Za numenčke karakteristike kvaliteta imamo sledeće kontrolne karte:
•X - karta ili karta mera
•𝑥𝑅- karta
• 𝑥σ - karta
•kontrolna karta za individualno praćenje kvaliteta.
Za atributivne karakteristike kvaliteta koriste se:

•p - karta
•np - karta
•c - karta
•u - karta
•zbirna kontrolna karta.
Kod kontrole kvaliteta u slučaju protekle proizvodnje, vrši se sukcesivno
uzimanje uzoraka i iz dobijenih podataka se ocenjuju karakteristike gotovih proizvoda.
Ako je to međufazna ili završna kontrola koja se vrši u pogonima proizvođača, onda
postoje prethodni podaci o kvalitetu proizvoda dobijenih ispitivanjem kvaliteta u toku
procesa, ali ako se radi o prijemnoj kontroli (ulaznoj), kada se prima roba isporučena
od kooperanata, onda ovakvi podaci ne postoje.
Kontrolne karte, kao i u prethodnom slučaju mogu biti za numeričke I atributivne
karakteristi ke kvaliteta.
Za numeričke karakteristike kvaliteta na gotovim delovima koriste se:
• 𝑥σ - kontrolne karte
•kontrolne karte za individualno praćenje kvaliteta
•statistički izveštaj mera.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Za atributivne karakteristike kvaliteta služi:
•p - kontrolna karta
•n - kontrolna karta
•u - kontrolna karta
•c - kontrolna karta
•zbirna kontrolna karta
3.2 ANALIZA STABILNOSTI I TAČNOSTI PROCESA POMOĆU

KONTROLNIH KARATA
Kada je kontrolna karta završena, sa ucrtanom centralnom linijom (CL) i

granicama (DKG/GKG), može se prići analizi stabilnosti procesa.
Tada imamo sledeće slučajeve:
•Sve tačke su unutar kontrolnih granica, simerično naizmenično raspoređene oko

(CL). Proces je stabilan.
•Sve tačke su unutar kontrolnih granica, ali su tačke raspoređene većinom u nizu
iznad ili ispod (CL). Treba videti zašto je nastao ovaj pomak.
•Jedna (ili dve) tačke nalaze se izvan kontrolnih granica. U ovom slučaju
pojedinačna tačka se izbacuje, a proračun (CL) i (KG) se vrši ponovo, bez nje.
Ako se tada nijedna tačka ne nalazi van KG, proces je pod kontrolom. Ako
neke tačke izlaze izvan novih KG, proces nije pod kontrolom.
•Više tačaka je izvan KG. Proces je nestabilan.
Posle ocene stabilnosti obradnog procesa, vrši se analiza tačnosti procesa u

odnosu na propisanu toleranciju. Pri tome se može razmatrati:
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
•Rasipanje procesa i
•Položaj srednje vrednosti procesa (𝑋 ) u odnosu na sredinu tolerantnog polja X ,
odnosno zadanu vrednost iz standarda X .
Za slučaj rasipanja kod procesa bez trenda mogući su sledeći slučajevi:
•Ostvareno rasipanje je jednako dozvoljenom,
•Ostvareno rasipanje je uže od dozvoljenog,
•Ostvareno rasipanje je šire od dozvoljenog
3.3 KONTROLNE KARTE ZA NUMERIČKE KARAKTERISTIKE
KVALITETA. TEKUĆI PROCES
3.3.1. KARTA MERA ILI X-KARTA
Ovo je jednostavna kontrola karta, koja služi za brz uvid u stanje procesa, bez
prave statističke obrade podataka. Definiše se prvo veličina uzorka, zatim učestanost
uzimanja uzoraka, pa se izmerene vrednosti svakog pojedinačnog komada unose u
kartu na ordinati, a redni broj uzorka obeležava se na apscisi (slika 3.).
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Slika 3. X- karta
Najveće i najmanje vrednosti mogu se povezati limjom i tako dobiti preglednije

informacije o trendu procesa. Kao što se vidi iz dijagrama na predhodnoj slici , trošenje
alata povećava dimenziju obratka, pa se približavanjem ka gornjoj granici, javlja potreba
za regulisanjem (period: prvo regulisanje), a zatim se opet sve ponavlja. Druga varijanta
korišćenja karte sastoji se u obeležavanju svakog komada u uzorku u prvom merenju
brojem 1, u drugom brojem 2 itd. i ubacuje se njihov broj u kartu, kako je prikazano na
sledećoj slici.
Slika 4. Obeležavanje svakog komada u uzorku
Na ovaj način dobijamo odmah i izgled empirijske distribucije za posmatrani

period. Na slici 4 vidi se jedna bimodalna empirijska distribucija, koja nam je dala
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
informaciju da treba izvršiti drugo regulisanje tako da se prvi komadi dobiju sa nešto
manjom dimenzijom nego sto je to bio slučaj u periodu prvog regulisanja, jer je proces
ekscentnčan u odnosu na sredinu tolerantnog polja, i to naviše.
𝟑. 𝟑. 𝟐. 𝐗 - R KONTROLNA KARTA
Pomoću ove kontrolne karte prate se proseci x i rasponi - R za izmerene

vrednosti u uzorku. Uzorak za ovu kontrolnu kartu je mali, što znači n < 25 a u praksi se
najčešće uzima n = 5, n = 10) ili između 5 i 10. Ona je naročito pogodna u procesima
gde je komadna proizvodnja i gde se proizvodi na posmatranoj operaciji pojedinačno
tretiraju, ali se takođe uspešno primenjuje i u procesnoj industriji. Kontrolnom
tehnologijom se definiše veličina uzorka i učestalost kontrolisanja. Kontrolor vrši
obilaske kako je to propisano i meri karakteristiku kvaliteta čije se variranje posmatra.
Rezultati merenja beleže se u formular x R-kontrolne karte.
Da bi ovu kontrolnu kartu mogli podvrgnuti statističkoj analizi potrebno je da broj

posmatranja bude barem 20 ( k > 20).
Kontrolor u svakom posmatranju evidentira pojedinačne vrednosti - x za

posmatranu karakteristiku kvaliteta na uzorku n koga ispituje. Iz ovih vrednosti se za
svako posmatranje izračunava prosek x i raspon R, kako je to prikazano u tabeli 1.
Tabela 1. Izračunavanje vrednosti x za posmatranu karakteristiku kvaliteta
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Rezultati merenja
i(1÷k) B r o j p o s m a tr a n ja
j(1÷n) 1 2 3 .... k
Vrednost x1 x1 x1 .... x 1
merenja x2 x2 x2 .... x 2
uzorka n . . . .
. . . .
. . . .
xn xn xn .... x n
Srednja
x1 x2 x3 .... x k
vrednost
Raspon R1 R2 R3 .... R K
x1  x 2      x n
xi  ; Ri  x  max  x  min
n
x R - karta br. Smena T= Radnik
Datum Kontrolor Pakovano kg.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
1
2
3
4
5
GKG x
X
Primedbe
DKG x
GKG R
Pregledao
DKG R
Slika 5. Obrazac x -R kontrolne karte
Na osnovu tako dobijenih podataka vrši se proračun za ovu kontrolnu kartu, prema
postupku koji sledi:
1. Izračunavanje centralnih linija,
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
k
 xi
x1  x 2      x k i 1
x 
k k
x predstavlja srednju vrednost svih srednjih vrednosti ili prosek svih proseka.
R1  R 2      R k i 1  Ri
R  ,
k k
R - predstavlja srednju vrednost raspona.
2. Proračun kontrolnih granica procesa
Kontrolne granice procesa pokazuju kvalitativno kretanje procesa, njegovu

stabilnost i sposobnost. To su granice mogućnosti jednog procesa i predstavljaju
normalne varijacije, koje se mogu očekivali.
Vrednosti sa kojima se raspolaže su dobijene merenjem uzoraka pa korišćenjem

relacija izračunavaju se kontrolne granice procesa; prvo za srednje vrednosti je.
G
D KGx  x  A2 R
a zatim za raspon,
GKGR  D4 R ; DKGR  D3 R
gde su A2, D3 i D4 faktori za izračunavanje kontrolnih granica, zavise samo od veličine

uzorka n.
3. Proračun kontrolnih granica iz zadate tolerancije
Poznato je x0 i  0 . Može biti poznata i tolerancija T iz koje se izračunava  0 :
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
T
T  6 0 , odnosno  0  .
6
Kontrolne granice za srednje vrednosti se dobijaju:
G
D KGx  ST   x0  A 0
a za raspon:
GKGR  ST   D2 0 ; DKG R  ST   D1 0
gdc su A, D1 i D2 faktori za izračunavanje kontrolnih granica, zavise samo od

veličine uzorka n.
3.3.3. x   - KONTROLNA KARTA
Pomoću ove kontrolne karte se prati variranje karakteristike kvaliteta preko srednje
vrednosti uzoraka i njegove standardne devijacije. U principu nema razlike između ove
karte i prethodne i interpretacija je analogna.
Ova karta se koristi kada su uzroci veći, po pravilu više od 15, a to znači da se
koristi za male n < 25 i velike uzorke n > 25. Naročito se koristi u tehnološkim
procesima, gde se na posmatranoj operaciji istovremeno tretira veći broj jedinica
proizvoda. Ovo je slučaj u procesima termičke obrade, površinske zaštite i slično. Tamo
gde se na opremi radi jedan po jedan proizvod, ova kontrolna karta se ne koristi, izuzev
kod automatskih brzih procesa. Takođe se koristi i na kontroli kvaliteta gotovih
proizvoda.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Kontrolnom tehnologijom se definiše veličina uzorka i učestalost kontrolisanja.
Kontrolor vrši obilaske kako je to za taj proces propisano i meri karakteristiku kvaliteta
čije se variranje posmatra. Rezultati merenja beleže se u izveštaj mera u kome se za
svako posmatranje izračunava srednja vrednost x i standardna devijacija uzorka.
n
 xi
x1  x 2      x n i 1
x 
n n
x     
n
2 2
 x  x 2  x  ...  x n  x
2  x1
 1
 i 1
.
n n
Izračunate vrednosti x i  za svako posmatranje unose se u x  -kontrolnu kartu.
Da bi se kontrolna karta mogla podvrgnuti statističkoj analizi potrebno je izvršiti

najmanje 15 posmatranja (k > 15). Kod ove kontrolne karte često puta je uzorak
promenljiv, odnosno n ≠ const.
U kontrolnoj karti je evidentno n, x i  u svakom posmatranju i iz ovih podataka

sledi postupak proračuna.
Tabela 2.formular x -  kontrolne karte
Proračun se sastoji u sledećem:
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
1. Izračunavanje centralnih linija
k
 n1 x
n1 x1  n2 x 2      nk x n i 1
x  k
n1  n2      nk  n1
i 1
k
 ni i
n1 1  n2 2      nk  k i 1
  k
n1  n2      nk  ni
i 1
x - predstavlja srednju vrednost svih srednjih vrednosti ili prosek
proseka.
 - predstavlja srednju vrednost standardne devijacije.
Za slučaj da je n = const. gornji obrasci postaju jednostavniji.
k
x
x1  x 2      x k i 1
x 
k k
1   2     k  i
  i 1
k k
Kontrolne granice procesa pokazuju kvalitativno kretanje procesa, njegovu

stabilnost i sposobnost. To su granice mogućnosti jednog procesa i predstavljaju
normalne varijacije, koje se mogu očekivati.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Korišćenjem relacija između ukupne populacije i uzorka, izračunavaju se kontrolne
granice procesa.
Kontrolne granice za srednje vrednosti x .
Mali uzorci n  25 Veliki uzorci n > 25

G
D KGx  x  A2  G
D KGx  x  3
n
Kontrolne granice za standardnu devijaciju 

GKG  B4  G
D KG  x  3
2n
GKG  B3
A1, B1 i B4 su faktori za izračunavanje kontrolnih granica, zavise samo od veličine

uzorka n.
3. Proračun kontrolnih granica iz zadane tolerancije
Poznato je x0 i  0 odnosno može biti poznata tolerancija T iz koje se korišćenjem
relacije T = 6  0 izračunava  0
Kontrolne granice za srednje vrednosti x se dobijaju iz relacija:

Mali uzorci n  25 Veliki uzorci n> 25
0
G
D KGx  ST   x0  A G
D KGx ST   x0  3
n
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Kontrolne granice za standardnu devijaciju a se dobijaju iz relacije:
0
GKG  ST   B2 0 G
D KG  ST    0  3
2n
DKG  ST   B1 0
A, B1 i B2 su faktori za izračunavanje kontrolnih granica, zavise samo odveličine uzorka

n
3.3.4. KARTA ZA INDIVIDUALNO PRAĆENJE

KVALITETA
Ova kontrolna karta se još i naziva kontrolna karta sa pomičnim rasponom.

Kod sprovođenja 100% kontrole kvaliteta, na primer kod složenih proizvoda,
skupih agregata (turbine, generatori, pumpe) koje se rade u malim količinama, onda se
registruju parametri kvaliteta i prate se putem ove kontrolne karte.
Pored toga, ima i takvih tehnoloških procesa gde je dovoljno izvršiti jedno ispi-
tivanje da bi se ocenila čitava proizvedena masa. Ovaj slučaj u procesnoj i hemijskoj
industriji, na primer u proizvodnji piva, alkoholnih pića i hemikalija. Da bi se izvršila
statistička obrada, potrebno je imati bar 20 posmatranja (k > 20).
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Naziv karta sa pomičnim rasponom dat je otuda što se raspon izračunava između
dva uzastopna ispitivanja, tako da je raspona za jedan manje od broja izmerenih
veličina.
Proračun se sastoji:
1. Izračunavanje centralnih linija

x1  x 2      x k
x ,
k
R 1  R 2      R k 1
R .
k 1

G
D KGx  x  2,66R
DGK R  D4 R; DGK R  D3 R;
D3 i D4 su faktori za izračunavanje kontrolnih granica koji zavise od veličine

uzorka n = 2
Ukoliko je dat standard, onda tolerancija koja je propisana, odnosno X max i Xmin,
istovremeno predstavlja granice dozvoljenih variranja.
4. KONTROLNE KARTE ZA ATRIBUTIVNE KARAKTERISTIKE

KVALITETA
Ovde se koriste sledeće kontrolne karte

• p kontrolna karta (n = const)
•m kontrolna karta (n = const)
• u kontrolna karta (n const)
• c kontrotna karta (n = const).
4.1 p - KONTROLNA KARTA
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Ova kontrolna karta se koristi za praćenje proporcije loših. Kod ocenjivanja

kvaliteta proizvodi se razvrstavaju na dobre i loše, bez obzira na razlike koje postoje na
njihovim kvalitativnim karakteristikama. Proporcija loših se obeležava sa p i predstavlja:
P = broj loših / pregledana količina = m/n
Broj loših se označava sa m, a pregledana količina nije ništa drugo nego uzorak n.
Kod ove kontrolne karte polazi se od toga da je najadekvatniji binomni raspored,

jer je nesimetričan, što defakto u praksi i odgovara, pod uslovom da je uzorak tako veliki
da se u proseku nalazi iznad 4 loša proizvoda.
Broj posmatranja k treba da iznosi najmanje 15 (k > 15) da bi se izvršila statistička

analiza. Uzorak u opštem slučaju ne mora biti konstantan n ≠ const. Kontrolor u svakom
posmatranju iz uzorka izdvaja loše proizvode i to evidentira u kontrolnu kartu.
Na osnovu podataka evidentiranih u kontrolnoj karti, vrši se proračun:
Tabela 3. Formular P – kontrolne karte
1. Izračunavanje centralne linije
n
 mi
m1  m 2      m k i 1
p  n ,
n1  n 2      n k  ni
i 1
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
n
 ni p i
n1 p1  n 2 p 2      n k p k i 1
p  n .
n1  n 2      n k  ni
i 1
Za slučaj da je n = const. koristi se relacija:
n
 pi
p1  p 2      p k i 1
p  .
k k
Kontrolne granice procesa pokazuju normalne varijacije kvaliteta koje se u jednom

procesu proizvodnje mogu očekivati.
Standardna devijacija kod proporcije loših dobija se pomoću izraza:
p 
p1  p  ,
n
n pa su kontrolne granice:
G
KG  p  3
p1  p 
D
n
U slučaju da je p < 0,1 onda se za praktične proračune može smatrati da je
1  p   1 pa izraz za kontrolnu granicu postaje:

p
G
D KG  p  3
n
3. Proračun kontrolnih granica iz zadatog standarda
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Neka je za neki proces proizvodnje propisana prosečno dozvoljena proporcija loših
po, onda se kontrolne granice izračunavaju:
 p0 1  p0 
G
D KGST   p0  3
n
odnosno za po < 0,1 može se koristiti relacija:
p0
G
D KGST   p 0  3 .
n
Na osnovu izvršenog proračuna i grafičkog prikaza analizira se proces.
4.2 m-KONTROLNA KARTA
Ova kontrolna karta u suštini je isto što i predhodna i pomoću nje se prati broj loših
proizvoda. Da bi se ona mogla koristiti, uslov je da je n = const.
Kontrolor registruje u formular kontrolne karte broj loših proizvoda koje je otkrio u
uzorku. Na osnovu evidentiranih podataka sprovodi se proračun.
1. Proračun centralne linije
m1  m2      mk i 1 mi
m 
k k
G
D 
KG  m  3 m 1  p 
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
m
gde je. p 
n
U slučaju da je p <0,1 onda je 1  p  , pa su kontrolne granice:

G
D KG  m  3 m
Propisana je prosečno dozvoljena proporcija loših "p0". Iz "p0" se izračunava

m0  n  p0 , pa se izračunavaju kontrolne granice po obrascu:
G
D KGST   m0  3 m0 1  p0 
4.3 U - KONTROLNA KARTA
Ova kontrolna karta je slična p - kontrolnoj karti, jedino što se umesto loših pro-
izvoda ovde registruje broj grešaka, odnosno neispravnosti (defekata). Na jednom
proizvodu može biti više neispravnosti naročito ako je on složeniji. Ova karta se naročito
primenjuje na proizvodima koji nemaju za jedinicu komad, već dužinu, površinu, težinu
ili satnu proizvodnju (štof, kablovi, žica, limovi). Jedinica merenja može biti dogovorena:
10 m, l m2,100 l, 100 N i slično.
Karta se koristi za praćenje defekata na:
- tkaninama, papiru, pločama od stakla, plastike, limovima i td.,
- galvaniziranim, obojenim i lakiranim površinama,
- električnim vodovima, žici i profilima,
- spojevima na elektronskim aparatima,
- zavarenim i zakovanim konstrukcijama i drugo.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Kontrolor utvrđuje broj grešaka pri čemu je poznata pregledana količina u nekim
jedinicama merenja (m, kom., l i drugo).
U stvari "u" - predstavlja broj grešaka po jedinici proizvoda. Broj grešaka se

obeležava sa "c".
u = broj grešaka(defekata) / pregledana količina
U svakom posmatranju kontrolor na pregledanom uzorku utvrđuje broj grešaka

tako da se može izračunati u. Da bi se jedan proces podvrgao statističkoj analizi,
potrebno je najmanje 15 posmatranja ( k > 15).
Tabela 4. Formular U – kontrolne karte
Broj posmatranja k 1 2 3 …… k
Pregledna količina n n1 n2 n3 nk
Broj grešaka c c1 c2 c3 ck
(mana)
Broj grešaka po u u1 u2 u3 uk
jedinici
Postupak proračuna se sastoji izsledećeg:
c1  c 2      c k  ci
u  i n1
n1  n2      nk  ni
i 1
n1u1  n2 u 2      nk u k i 1  ni u i
u  n .
n1  n2      nk  ni
i 1
Za slučaj da je n = const.
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
n
 ui
u1  u 2      u k i 1
u  n
n1  n2      nk  ni
i 1
n
 ci
c1  c2      ck i 1
u  .
kn kn
u
G
D KG  u  3
n
Neka je za neki proiozvod propisan prosečan broj grešaka (mana) po jedinici

proizvoda "U0". Tada se kontrolne granice izračunavaju po obrascu:
u0
G
D KG  u0  3
n
Na osnovu izvršenog proračuna i grafičkog prikaza analizira se kvalitet.
4.4. C - KONTROLNA KARTA

Ova kontrolna karta je ustvari ista kao i predhodna. Pomoću nje se prati broj
grešaka i uslov za njenu primenu je da uzorak bude konstantan (n = const.)
Koristi se u svim slučajevima gde i "u" - kontrolna karta.
Kontrolor registruje u svakom posmatranju broj grešaka na uzorku konstantne

veličine. Iz evidentiranih podataka vrši se proračun:
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
n
 ci
c1  c 2      c k i 1
u 
k k
G
D KG  c  3 c
Propisana je vrednost prosečnog broja grešaka (mana) po jedinici proizvoda " u0 ".
Iz " u0 " se izračunava c0  nu0 , pa se onda izračunavaju kontrolne granice po obrascu:
5. Praktični primer primene p-kontrolne karte u radnoj jedinici

“poliranje” kompanije Simpo a.d. Vranje
U radnoj jedinici “Poliranje” kompanije Simpo Vranje izvršeno je prikupljanje

podataka u cilju analize samog tehnološkog procesa poliranja elemenata (slike 6, 7 i 8).
Slika 6. Tehnološki proces poliranja elemenata
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Slika 7. Kontrola kvaliteta poliranja elementa
Slika 8. Kontrola kvaliteta završnog ručnog poliranja
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Na odgovarajućoj veličini uzorka (slika 9) pronađene su određene greške u vidu
iskrzane površine elemanta, raznih ogrebotina i sl. (slika 10 i 11) koje utiču na to da
element ne može da ide na pakovanje već ga je neophodno vratiti na doradu što dalje
iziskuje dodatne troškove.
Slika 9. Uzorak n na kome je izvršeno ispitivanje
Slika 10. Iskrzana površina elementa
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Slika 11. Ogrebotine na poliranoj površini
U toku tehnološkog procesa poliranja analiziran je kvalitet poliranja

elemenata. U deset posmatranja kontrolisan je uzorak od 200 i od 400 elemenata, pri
čemu je registrovano stanje prikazano u tabeli 5.
Tabela 5. Kontrola kvaliteta u 10 posmatranja
Broj posmatranja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Uzorak n 200 200 200 400 400 400 400 400 200 200
Broj loših kom. m 8 5 8 9 10 6 11 10 5 5
Proporcija p 0,040 0,025 0,040 0,022 0,025 0,015 0,027 0,025 0,025 0,025
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Rezultati kontrole kvaliteta
Analiziran je kvalitet ovog procesa proizvodnje pri čemu se za ovaj proizvod u

proseku dozvoljava 2% loših.
Proračun:
m1  m2      mk 8  5  ...  5
p   0,0256
n1  n2      nk 200  200  ..  200
G
KG  p  3
p1  p 
D
n
za n = 200
0,02561  0,256
G
D KG  0,0256  3  0,0256  0,0335
200
GKG  0,059 ; DGK  0
za n =400
0,02561  0,256
G
D KG  0,0256  3  0,0256  0,0236
400
GKG  0,049 ; DGK  0,002
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
Proračun kontrolnih granica iz zadatog standarda.
Poznato je 100 p0 = 2%, pa je po = 0,02.
 p0 1  p0 
G
D KGST   p0  3 .
n
Za date podatke izračunate su vrednosti kontrolnih granica.
za n = 200
GKG ST   0,0497 ; DKG  ST   0 .
Za n = 400
GKG ST   0,041 ; DKG  ST   0 .
4. Grafički prikaz
Grafički prikaz ovog procesa proizvodnje dat je na slici .
0.06
GKG
0.05
GKG(st)
0.04
0.03
p=0.0256
0.02 p0=0.020
0.01
0.00
DGK k
1 2 3 4 5 6 7 8 9 DGK(st) =0
Redni broj uzorka
Slika 12. p-kontrolna karta za primer
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
6. Zaključak
U ovom završnom radu prikazan je sam način i postupak analiziranja kvaliteta

jednog tehnološkog procesa drvne industrije. U prvom delu rada dat je kompletan
pregled definicija i podele kontrolnih karata, a u drugom delu je data definicija i
postupak izrade P-kontrolne karte kao primarni cilj ovog rada.
Objekat gde je istraživanje izvršeno je tehnološki postupak poliranja elemenata u

kompaniji Simpo a.d. Vranje. Nakon prikupljenih podataka razrađen je i metod kontrole
kvaliteta procesa, izvršen je proračun i konstatovano je sledeće:
Tehnološki proces poliranja elemenata je pod kontrolom i stabilan je. U proseku

možemo očekivati 2,56% loših proizvoda, a taj procenat varira u granicama od 0 - 5,9%.
U odnosu na postavljen zahtev proces proizvodnje je ekscentričan na više

u smislu pogoršanja kvaliteta. U proseku se dozvoljava 2% loših, a
ostvaruje se 2,56%.
Ostvareno rasipanje rezultata je u širim granicama od propisanih.
Na osnovu izloženog, ovaj proces ne zadovoljava postavljeni zahtev i da bi se

stanje poboljšalo potrebno je izvršiti radikalne promene sprovođenjem programa koji bi
doveo do poboljšanja kvaliteta.
7. Literatura
_____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________
1. Stanojević D. - Upravljanje kvalitetom-skripta, VŠPSS, Vranje, (2009)
2. Stanojević D., Đorđević, LJ., Janjić, N., Stefanović S.– Praktični primer primene p-
kontrolne karte u drvnoj industriji, 1.Naučno-stručni skup “Energetska efikasnost”,
Beograd, 2013.
3. Stefanović, S., Stanojević, D. – Primena postupaka kontrole kvaliteta proizvoda u

pogonu tapetarija preduzeća AD Simpo u Vranju, Zbornik radova, 15th International
Conference DEPENDABILITY AND QUALITY MANAGEMENT ICDQM- Beograd,
2012.
4. S. Stefanović, R. Cvejić, D. Stanojević, TOTALNI KVALITET, TQM Centar,

Zrenjanin, 2013., ISBN 978-86-88065-26-9, COBISS.SR-ID 199409932.
_____________________________________________________________________________________

Opšta Teorija Kontrolnih Karata

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opšta Teorija Kontrolnih Karata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Završni rad Kontrola kvaliteta uz pomoc p-kontrolne

karte u kompaniji "Simpo" a.d Vranje

Kontrolna karta je dijagram gde na vertikalnoj osi unosimo vrednosti karakteristike

Tasić Maja 155/TD 1

2. OPŠTA TEORIJA KONTROLNIH KARATA

Prve primene statističkih metoda u kontroli kvaliteta uveo je Malter A. Shewhartn

Tasić Maja 155/TD 2

Slika 1. Izgled jedne kontrolne karte

Tasić Maja 155/TD 3

3. ODNOS IZMEĐU UZORKA I MASE.

Promene koje se dešavaju u toku obradnog procesa izazivaju promene

Tasić Maja 155/TD 4

Slika 2. Verovatnoća od ±3σ kod normalnog rasporeda

3.1 PODELA KONTROLNIH KARATA

Kontrolne karte se mogu podeliti po različitim osnovama.Tako se kontrolne karte

Tasić Maja 155/TD 5

Za atributivne karakteristike kvaliteta koriste se:

Tasić Maja 155/TD 6

3.2 ANALIZA STABILNOSTI I TAČNOSTI PROCESA POMOĆU

Kada je kontrolna karta završena, sa ucrtanom centralnom linijom (CL) i

Tada imamo sledeće slučajeve:

•Sve tačke su unutar kontrolnih granica, simerično naizmenično raspoređene oko

•Više tačaka je izvan KG. Proces je nestabilan.

Posle ocene stabilnosti obradnog procesa, vrši se analiza tačnosti procesa u

Tasić Maja 155/TD 7

3.3.1. KARTA MERA ILI X-KARTA

Tasić Maja 155/TD 8

Najveće i najmanje vrednosti mogu se povezati limjom i tako dobiti preglednije

Slika 4. Obeležavanje svakog komada u uzorku

Na ovaj način dobijamo odmah i izgled empirijske distribucije za posmatrani

Tasić Maja 155/TD 9

Pomoću ove kontrolne karte prate se proseci x i rasponi - R za izmerene

Da bi ovu kontrolnu kartu mogli podvrgnuti statističkoj analizi potrebno je da broj

Kontrolor u svakom posmatranju evidentira pojedinačne vrednosti - x za

Tabela 1. Izračunavanje vrednosti x za posmatranu karakteristiku kvaliteta

Tasić Maja 155/TD 10

x R - karta br. Smena T= Radnik

Datum Kontrolor Pakovano kg.

Slika 5. Obrazac x -R kontrolne karte

1. Izračunavanje centralnih linija,

Tasić Maja 155/TD 11

R - predstavlja srednju vrednost raspona.

2. Proračun kontrolnih granica procesa

Kontrolne granice procesa pokazuju kvalitativno kretanje procesa, njegovu

Vrednosti sa kojima se raspolaže su dobijene merenjem uzoraka pa korišćenjem

gde su A2, D3 i D4 faktori za izračunavanje kontrolnih granica, zavise samo od veličine

3. Proračun kontrolnih granica iz zadate tolerancije

Poznato je x0 i  0 . Može biti poznata i tolerancija T iz koje se izračunava  0 :

Tasić Maja 155/TD 12

Kontrolne granice za srednje vrednosti se dobijaju:

GKGR  ST   D2 0 ; DKG R  ST   D1 0

gdc su A, D1 i D2 faktori za izračunavanje kontrolnih granica, zavise samo od

3.3.3. x   - KONTROLNA KARTA

Tasić Maja 155/TD 13

svako posmatranje izračunava srednja vrednost x i standardna devijacija uzorka.

Izračunate vrednosti x i  za svako posmatranje unose se u x  -kontrolnu kartu.

Da bi se kontrolna karta mogla podvrgnuti statističkoj analizi potrebno je izvršiti

U kontrolnoj karti je evidentno n, x i  u svakom posmatranju i iz ovih podataka

Tabela 2.formular x -  kontrolne karte

Proračun se sastoji u sledećem:

Tasić Maja 155/TD 14

x - predstavlja srednju vrednost svih srednjih vrednosti ili prosek

 - predstavlja srednju vrednost standardne devijacije.